Tema  koja  je  postavljena naginje ka  pojmu  profesionalac,  možda  bi  ispravnije  bilo  da  piše  Koja  vrsta  ribolova  nam je  najdraža.  Profesionalci  postoje,  to  su  ljudi  koji  su   se  opredelili  kako   da  u    ribolovu  pronađu  isplativost,  doduše  postoji   i   ona  grupa  koja  se  bavi  takmičarskim   ribolovom,  koja  nespada  u  predhodnu  iako  i   tu  ponekad  bude  neke  nadoknade,  ali  debelo   zaslužene.  da  se  vratimo   na  temu  koja  predpostavljam  odgovara  onoj  frazi  najdraži,  ili  najzastupljenijji    ribolov.   Vrlo   rano  u   detinjstvu   šezdesetih   godina  prošlog  veka,  sa  mojim   drugarima  vršnjacima,  pa   čak   i   onim  malo   starijim  dečacima  odlazimo  na  bare  i  dunav  ,verovatno   radi  avanturizma,  prvi  susreti   sa  špenadlama,  koncima,  trskama  morskovačama,  leskovim  i   jasenovim   štapovima,  počinju   neraskidivo   da  me  vezuju  za  vodu   i   svet  vezan   za  nju.  Svako  otkačinjanje  neke  ribe obeležavano  je   nazivom  šaran,  čak  i  neko   kačenje  za   travu  ili  neku  granu,  bilo  je  opet  propračeno  izjavom,  kako   mu  je   šaran  zavukao  ili   pokidao  pribor.  Imao   sam  sreću  da  u   mojoj   blizini   žive  vrsni   pecaroši,  te  sam  uz   mnogo  ulagivanja  uspeo   da  izdejstvujem da  me  par   puta  povedu    na  pecanje.  Iako   sam   kao   dečak  bio  vrlo  živ  i   nesavladiv,  odlazak   na  vodu  sa  takvim  veličinama,  pravio  je od  mene  neverovatno   mirno   i  poslušno   dete,  jer  sam  znao   da  samo  takav  nenametljiv  pristup  i   ponašanje   mogu  obezbediti   možda  još    koji  odlazak   na  vodu   sa  takvim   majstorima.  Tada  ustvari   i  počinje  moj  pravi   ribolov.  Ulovi   prvih  deverika  na  dunavu,  na  dubinku  ili   pero  u  nekom  tišaku,  donose  kod   mene  ogromne  promene,  odlasci   sa  drugarima  posle  toga  na  vodu  više  nisu   bili   isti.  Počelo   je  da  mi   smeta  ludiranje  i   blesavljenje  određenih   drugara.  Počeo sam  da  se  izdvajam  i   da  odlazim  na  vodu   sa  onim   drugarima,  kojima  je   stalo  do  toga  da   ipak  probaju   da  uhvate  neku  ribu.  Poplava  65  godine,   omogučava  mi  da  prvi  put   hvatam  ciljno   šarane,  kako   čortane   tako  i  one  do  2kg,  bilo   je   doduše   kačenja  i   ozbiljnijih   šarana  ali   naši   pribori   nisu  bili   dorasli   tim   monstrumima.  1974  upoznajem   moju  suprugu  i od  tada   počinje   naš   zajednički   život,  te  iste  godine  pravim   kod   deda  Rade  svoj  prvi   apatinac  i   od  tada   drugujem  neprekidno   sa  čamcima  i   dunavom. Moja  najveća  ljubav   su   šarani,  iako  sam  i   bućkao   i   pecao   sve  ostale  vrste  riba.  Kada  se  uželim  odem   na  neki   kanal  ili   baru i   pecam  na  stajaćoj  vodi  šarana  meleza  belu   uopšte  nebitno  šta  sam  tada  odlučio,   dosta   puta  odem   na  reku  i   sa  obale  pecam  belu   na  pero,  šarana  na  dubinku,  belu   soma   smuđa  bilo   na   dubinku   pero  šetnju.  Jedino  šta  nije  izazvalo   znatiželju   kod  mene  je  mušićarenje,  to   nisam  nikada  ni   probao.  Mislim   da  sam  preterao   u    ovom  mom  izlaganju,  iako   sam  se  trudio   da  u   najkračim  crtama   dočaram  što   je  Damjan  mnogo  lepše  objasnio   već  na  prvoj   strani  gde  je  kratko    i   koncizno   ispričao   sve  u   par   rečenica.  Samo   jedna  rečenica  daje  odgovor;  Treba  se  truditi   i   koristiti   sve  tehnike  ribolova,  jer  samo   tada  možemo    biti   ispunjeni  kao  celina, čovek  ribolovac.

...ne bih mogao da se opredelim za jednu tehniku i da joj se potpuno posvetim...naravno ,bilo je faza u životu,baratam skoro svim tehnikama(mušicu nisam imao prilike da probam,nadam se da će bit),i ostvarujem solidne rezultate...smatram da je u ribolovu bitna improvizacija,i poznavanje i razumevanje celog ekosistema(naravno svi mi usput postanemo i hidrometeorolozi i astrolozi i slično).
Vremenom su mi se iskristalisale tri tehnike:plovak,fider ,varalica...sve tri su dinamične i mogu da ih uglavim u ono ,nažalost sve manje i manje vremena slobodnog za hobi. Opredeljujem se samo za jednu od, kada idem na vodu(isključujem kampovanja ).Klasična dubinka zapostavljena,ali dobiće priliku u penziji

Univerzalac jer volim pecanje na dubinku a i varalicarenje smudja. Saran me najvise vuce zbog borbenosti a za smudja se uvek moze naci vremena i najveci deo sezone je aktivan.

Kada se ONAJ - lovac, ribolovac u nama probudi i shvati da je uloviti sebe najveći i najdragoceniji plen života, tehnike i tehnologije lova postanu sporedne. Tada se koristi svaka prilika i tehnika da se ulov smesti na njemu primereno mesto - u SPOKOJ.

E  ovde  je rečeno  mnogo,   sa  malo  reči,  svaka  čast.

Sve do prosle2013g sam lovio varalicom sve sto se na varalicu dalo uhvatiti,a onda sam se specijalizovao iskljucivo za stuku.Elem,u prvoj trecini aprila sam lovio i dobijao stuku,ostatak aprila sam lovio soma,a dobijao stuku,celo leto sam i jesen ganjao smudja,a dobijao stuku.Ono smudjaraka i somcadije,sto sam izvukao vise je kolateralna steta.Kad budem imao vremena napisacu knjigu-nove metode i netipicni mamci za stuku-sve na osnovu proslogodisnjeg iskustva.

Како сам одрастао у близини Дрине, прво сам научио да бацам мушицу, па тек онда да вежем удицу. Дакле, искључиво мушица, све док се нисам преселио у Београд. Како равничарске реке нису баш за ту врсту риболова (и дан данас с времена на време намлатим мало беле или коју неопрезну штуку), почео сам да флертујем са пловком, дубинком и вараличарењем. Сада се, можда нескромно, могу назвати тоталним риболовцем. А што се тиче  тога, шта, како и када, ту идем на осећај...

Zadnje 3-4 god. najviše feederam,ali mislim da je razlog tome izmasakriran riblji fond pa ti ta hranilica
daje makar neki + u odnosu na druge tehnike.Ne pecam da bih nosio,već da bi upecao nešto i iskulirao uz vodu,ulov često vraćam.Mada,ni ostale tehnike mi nisu strane.Jedino što sam previše lenj za varalicu.
U svakom slučaju,ova tema je vrhunska i svako ima nešto da kaže,siguran sam.Pozdrav i bistro.

Ovih vrelih dana, obilazeći mesta koja odavno nisam posetio,zatičem svuda istu priču o tome kako se smudj povukao u dubinu i neradi,a istovremeno se javlja lepa štuka. I dalje tvrdoglavo nastavljam sa traženjem smudja po default-u ,dok jednog trenutka ,gledajući kao kolega pecaroš čisti jedni dvokilašicu štuku, ne pomislih "..beš smudja ,biće za njega veremena na zimu"  i latih se štučijih varalica,ali avaj, one su negde na dnu raznih kutija,zahvaljujući tome što sam godinama pecao samo smudja. Sve u svemu, specijalizacija se ne isplati. Treba biti svestran,kako u ribolovu,tako i u životu.

Tačno
A viš, ja sam je baš pokušavao uhvatiti,i to na svim štukaroškim mestima na mom terenu,i ne uspeh ni jednu prevariti.
Baš sam se zaželeo njenog rada:-D
Послато са C1505 уз помоћ Тапатока

Na početku svoje ribolovne karijere,kao klinac sam bio " specijalac". Vremena su prolazila i dodje ta 2007 god.kad je bilo svecko prvenstvo na Adi u lovu šarana. Obilazeći ekipe,naidjoh na mladog reprezentativca iz Makedonije. Pošto mu je slabo to veće išlo od hvatanja brkatog lisca,on se popne gore na šetalište da malo izbristri glavu. Upoznali se i malo popricali. Kaze mi on da sve pare koje ima daje za pecanje šarana. I savetuje mi da ne pocinjem sa tom vrstom ribolova jer će mi " igla ući u venu" i necu je izvući . Tako je i bilo. Od tad pa do pre 2 god samo sam njega lovio. Onda sam se malo preorjentisao na feeder. Jedini razlog je mnogo manje slobodnog vremena za kampanje. Ali uvek kad imam 7 i više dana,vraćam se saranu... Inace po meni se najbolji rezultati postižu kad se opredelis za jednu tehniku ribolova

Dugo nije pisano, voleo bih da znam kako vi gledate na ovo drage kolege... Iako u zadnje vreme pokusavam da od toga pobegnem, moja orjentacija je som, sve ostalo kolaterala. Kako lovim na plitkoj vodi, uglavnom mi se javljaju i druge grabljivice na somovske varalice, kao i obrnuto. Takodje mi se i na prirodan mamac, jave saran, mrena, klen. Medjutim, samo me ulov soma ispunjava, kad se zazelim stalne akcije, lovim i na plovak, jer dubinkarenje i varalicarenje danima ume da postane dosadno, kad je plemenita riba neaktivna. Jedino sto znam da nikada necu loviti na stek, nit mi se fider svidja, nit musica

I ja sam kako bi se reklo univerzalac, ne pecam sve tehnike ali vecinu da. Pecam plovak, klasicnu dubinku, saransko pecanje, dubinka za grabljivicu, na balerinu, feeder, a retko kad bacam varalicu. Stek bas i ne gotivim zbog onolikih motki i po meni fizikalije koja se radi tokom tog pecanja, dok musicu nisam imao prilike gde da probam pa ostajem suzdrzan. Tehniku koju cu izabrati za taj dan zavisi od mesta i trazene ribe, pa samim tim i opremu tome prilagodim.

U poslednjih par godina iskljucivo feeder,nista drugo. E posto me malo smorilo i umorilo nosenje opreme,resih da od ove jeseni krenem malo na smudja i to iskljucivo varalicarenje. Hocu da uzmem jedan stap,  kutiju varalica i na vodu onako bez priprema i svega ostalog, sednem na bajs i cao

Sinoć sretnem jednog veoma finog i vaspitanog momka,koji me je mu prolazu ljubazno ponudio da stanem pored njega i zabacujem,ako želim.Vidim ja da je nov u lokalu,pa ga pitam jel dolazi inače, jer ga nisam vidjao,Reče dečko da je namerio da ulovi smudja i da već dva meseca pokušava i da zna svu teoriju,ali ne ide...Rekoh mu samo ,strpljenja momak, doći će sigurno, odabrao si zao čas i najgori mogući scenario( vodostaj,pritisak,...) a mislim se u sebi koliko sam ja puta "pušio" dok nisam progledao.Ko god peca na Dunavu, hoće smudja za ručak,ili večeru.Sasvim prirodno, ali i tata bi sine.