http://i49.tinypic.com/34pdtut.jpg

Boziji dar ova trska.
Zakonom je zastitit (nema krcenja dragi ljubitelji prirode) da riba ima mir i da se obnovi riblji fond.

Pre nekih 20 i kusur godina, kad sam pocinjao sa saranskim pecanjem na Tisi, imao sam priliku da posmatram stare iskusne lisce sarandzije kako pecaju svako na svojoj bovi. Ni jednog momenta mi nije padalo na pamet da se priblizim nekom ili jos gore, da se vezem camcem za njegovu bovu. Ne zato sto sam se plasio njih, nego zato sto sam poštovao to što rade i kako rade. Bilo mi je milina da ih posmatram i polako ucim i sticem znanja.
Prvih godina sam lutao sa mestima za pecanje i trebalo mi je odredjeno vreme da shvatim kako treba da izgleda dobro šaransko mesto. Bilo je puno dana bez trzaja, a ulovi šarana su bili više plod slučajnosti nego nekog iskustva, dok posle više godina nisu počele da se slažu kockice.
Malo uz pomoć štapa i kanapa, u poslednje vreme uz malu pomoć sonara, iznalaženje dobrih mesta postaje rutina, ali i dalje mi treba dosta sati i znoja da se lociram onako kako treba. Čak i sad posle toliko godina desi mi se da posle 2-3 pecanja shvatim da se nisam namestio idealno i da moram da se pomeram sa čamcem metar ili dva, levo ili desno, napred ili nazad.
Sve to zahteva velik trud, znanje i iskustvo...
Sve ovo što sam napisao lako će shvatiti onaj ko zna o čemu pričam, a za one druge, nadam se da će im ovaj tekst biti od neke pomoći kad razmišljaju o ovoj temi.
Pa zar nije logično, poŠteno pa i pravedno da i ja danas, kao i one moje starije kolege s početka ove priče, očekujem bar malo poštovanja od onih koji tek treba nešto da nauče?
Ili, mozda su došla neka druga vremena, u kojima se viŠe ne zna ni ko pije ni ko plaća...

A da li je moralno da onaj koji ima "svoje mesto" peca na nekom drugom mestu? Po vašoj logici bih rekao da nije moralno, nego ako već imaš to jedno mesto onda ne smeš da se pomeriš sa njega i samo tu pecaj. Ako se kojim slučajem pomeriš trebaš samog sebe tući jer bi se potukao sa nekim ko stane na to nazovi tvoje mesto.

Ja sam ove godine ulozio bas dosta resursa u jedno saransko mesto na Dunavu. Mesto je dovoljno veliko za troje da peca. Vec je bilo gotovo napravljeno i to je priroda sama udesila. Niko ga nije sredjivao. Bacio sam gomilu kukuruza, ostavio 3 kg olova u panjevima i pecao tamo bar 60-70 puta do sada od pocetka godine. Desavalo mi se cesto da dodjem popodne posle posla i vidim da je neko zauzeo i peca, ali ne sarana nego belu na plovak. I sta je sad trebalo da ga gurnem u vodu? Naravno da sam svaki put potrazio drugo mesto. Nemam nikakvo pravo da teram nekog. Mozda je pre 20 godina svaki sarandzija imao svoju bovu, ali vremena se menjaju. Ranije je bilo manje sarandzija i vise ribe, a danas je obrnuto, a da ne pominjem koliko je manje mesta za pecanje posto su vode kanalisane i ne plave tolike povrsine koliko i ranije. Nije realno ocekivati da oni koji pecaju sarana imaju svoje mesto, a oni koji pecaju druge ribe nemaju pravo na to.

U stvari, problem je uglavnom kod saranskog pecanja i uglavnom na rekama. Za sve ostalo pecanje mesto i nije toliko presudno. Sreca je pa nisu svi pecarosi sarandzije  Definitivno, saransko pecanje na divljim vodama je daleko najzahtevnije i najkomplikovanije i trazi posebne uslove.
Pored sarana ja volim da pecam i smudja, na varalicu i muvanje, al onda nemam nikakvih problema. Mogu da stanem gde god hocu i bas zbog toga trudim se da nikom ne smetam.

Citat: TopMix poslato 26 Oktobar 2012, 12:15:29
Pre nekih 20 i kusur godina, kad sam pocinjao sa saranskim pecanjem na Tisi, imao sam priliku da posmatram stare iskusne lisce sarandzije kako pecaju svako na svojoj bovi. Ni jednog momenta mi nije padalo na pamet da se priblizim nekom ili jos gore, da se vezem camcem za njegovu bovu. Ne zato sto sam se plasio njih, nego zato sto sam poštovao to što rade i kako rade. Bilo mi je milina da ih posmatram i polako ucim i sticem znanja.
Prvih godina sam lutao sa mestima za pecanje i trebalo mi je odredjeno vreme da shvatim kako treba da izgleda dobro šaransko mesto. Bilo je puno dana bez trzaja, a ulovi šarana su bili više plod slučajnosti nego nekog iskustva, dok posle više godina nisu počele da se slažu kockice.
Malo uz pomoć štapa i kanapa, u poslednje vreme uz malu pomoć sonara, iznalaženje dobrih mesta postaje rutina, ali i dalje mi treba dosta sati i znoja da se lociram onako kako treba. Čak i sad posle toliko godina desi mi se da posle 2-3 pecanja shvatim da se nisam namestio idealno i da moram da se pomeram sa čamcem metar ili dva, levo ili desno, napred ili nazad.
Sve to zahteva velik trud, znanje i iskustvo...
Sve ovo što sam napisao lako će shvatiti onaj ko zna o čemu pričam, a za one druge, nadam se da će im ovaj tekst biti od neke pomoći kad razmišljaju o ovoj temi.
Pa zar nije logično, poŠteno pa i pravedno da i ja danas, kao i one moje starije kolege s početka ove priče, očekujem bar malo poštovanja od onih koji tek treba nešto da nauče?
Ili, mozda su došla neka druga vremena, u kojima se viŠe ne zna ni ko pije ni ko plaća...

Sve je rečeno.Svaka čast.

to su internet pecaroši što pecaju na fejsbuku pa iskustva prenose i realnom vremenu na forum. od takvih poštovanja nema ni na ulici ni na vodi. ko barem malo ne upliva u ozbiljan ribolov na divljoj vodi loveći šarana divljaka neće nikada razumeti o čemu se piše u ovoj temi.

Upravo o tome se i radi nemaju pojma koliko je vremena i novaca potrebno da se uredi jedno mesto za šaranski ribolov.Jedan primer komšija mailman imao uređeno mesto pored mene i pecao šarana i kad se pomerio sa tog mesta šta mislite koliko je to mesto bilo aktuelno?Manje od 2 meseca jer više niko nije hranio i proredili se ulovi i više nije interesantno instant šarandžijama i špijunima,ovde čim se raščuje da neko nešto lovi odmah najezda pa onda ulove krijemo ko zmija noge.

Nisam sarandzija i pecam ga samo silom prilika. Nekada manje a nekada vise. Ovde iskljucujem Tisu posto ga tamo jos nisam pecao, ali na Savi i Dunavu jesam pa smem ovo da tvrdim. Od izvora do usca, ko ga peca na jednom mestu taj najblaze receno, debelo gresi te je "ozbiljnost" veoma diskutabilan pojam. Jedino ako se ne odnosi na ozbiljnu posvecenost jednom mestu, a takvih je najvise.
Mozda ne migrira bas kao i smudj ali od ranog proleca pa do zime, koliko sam mogao da primetim, itekako menja mesta.
Po tome znaci da bi ozbiljan sarandzija morao da ima bar 3-4 svoja mesta.
A tek u godinama sa cestim menjanjem vodostaja.
Inace, u ovoj temi sam samo zato sto mrzim obest i konflikte bilo koje vrste, a ne zato sto uzurpiram ili me uzurpiraju.
Sam od malih nogu izbegavam bilo cija  i sredjena mesta. Podatak da je pre mene neko pecao, posebno ako to radi redovno, prilicno mi kvari uzitak.

Relativiziraš stvar...radi se ipak o osnovnoj kulturi,poštovanju.

Ma slazem potpuno. Tesko je pretociti misao u poruke, posebno kratke.

tvisteru tačno je za migracije ribe ,to bi polako trebalo da je usvojen element u ribolovu ali veći problem od toga su migracije "ribolovaca " uvek za onim koji zna.
još bih ti dodao da poređenje sa lopovom ne stoji. ja nit obalu stavljam u džep nit vodu nosim kući,već naprotiv od kuće donosim.
velika je razlika između onih koji znaju i onih koji misle da znaju i to se u ovoj temi jako lepo vidi. (ne mislim na tebe )

Citat: Rakin poslato 26 Oktobar 2012, 16:02:23
Upravo o tome se i radi nemaju pojma koliko je vremena i novaca potrebno da se uredi jedno mesto za šaranski ribolov.

Rakin ovo je još jedan argument koji ne pije vodu.Objasnicu ti druže i zbog čega i to matematičkim putem.

Mesto na Tamišu na kome volim da pecam ali nije moje od kuce mi je udaljeno 65km u jednom pravcu u oba pravca znaci 130km do tog mesta mi treba nekih da kazemo 60 minuta opet u jednom pravcu i opet u oba pravca 120 minuta.Ako na to mesto recimo dolazim 30 puta godišnje pređeni put do tog mesta i povratak kući  mi iznosi 3 900 kilometra i 60 sati provedem u kolima dolazeći na pecanje i odlazeći sa pecanja.Na sve to možemo da dodamo potrošeno gorivo amortizaciju vozila itd itd.
I opet nekako se trudim da na mestu budem pola sata pre nego sto svane i onda zabacim štapove i neko se pojavi u 9 ujutru  da mi kaže znaš druže to je moje mesto ja sam tu potrošio vremena i novca da ga napravim.Da si u mojoj situaciji i ti bi verovatno  razmišljao isto kao i ja.

A sto volis bas na to mesto da sednes?
Mogao si da raskrcis neko pored i nebi smetao nikome?
Ili si tu seo slucajno, i lepo se napecao jer je vec pre tebe bilo pripremljeno mesti i nahranjeno, ti lepo prosao, pa kada dodje onaj koji je to i pripremio i eto belaja...
Znaci, ako sednem slucajno ( a ne sedam, imam svoje mesto), i dodje mi neko ko tu peca ja se pomerim, e sada je samo razlika u nacinu pristupa, dali je kulturiska, ili sa 4 kera!

Sa bilo kakvim pomeranjem protiv njegove volje ti krsis zakon, a sa 4 psa cinis krivicno delo. Tu je razlika. Nije mi samo jasno zbog cega sve i jedan u ovoj temi koji brani mesto misli da ce svaki put nadjacati drugu stranu koja tvrdi da je mesto nicije?