Ova tema nije za ozbiljne diskusije, vec je  namenjena našim nemarnostima,  nesmotrenostima, nepažnjama,  neiskustvima, slučajnostima, lošim danima, preteranim veseljima, nonšalancijama i ostalim sitnicama zbog kojih smo izgubili neki "predmet" dok smo pecali.
Samo bez heavy rapsodija, više je za za.ebanciju na sopstvenoj osnovi... Karikirana istina je sasvim dobar početak.

Motorolu v3... jedva skupio kindu da je kupim(180e secam se ko danas da je bilo)
treci dan ode vo mutno Dunavo sreca te je radio taj dan smudj kao lud pa manji bol je bio:lol:

Pa  ovo je stvarno tema za hednu opštu filozofsku raspravu! 

Mnogo godina sam se vrteo pored raznih voda. Gubio sam i nalazio svakojake predmete. Od držača za štapove, preko meredova, štapova, rančeva, roštilja... i ko zna čega još.

Ničega što sam izgubio nije mi žao, uvek sam stvari gledao i sa druge strane. Trenuci do gubitka neke stvari na pecanju uvek su mi bili vredniji od nje same.

Ipak izgubih jednu stvar za kojom, mogu da kažem da žalim.

To je MLADOST.

Iskreno mi je žao što je izgubih, najverovatnije, na pecanju. 

Ne toliko zbog lepih devojaka, arčenja vremena u druženju sa prijateljima po raznim birtijama, kafanama (i nekim otmenijim mestima).

Nije mi žao ni zbog toga što ne vodim decu na pecanje, letovanje na Dunavu, skijanje kojekude, što oni sada žive svojim životima (al još ne prave decu  ), što kao penzioner ne šetam po parku, igram šah i trabunjam ko je kriv za propast našu...

Žao mi je zbog toga što ne vidim čak ni udicu da vežem kako treba, što više ne mogu da ponesem gomilu nepotrebnih stvari na pecanje i da sve to nosim nekoliko kilometara do mesta gde ću pecati, što su uništene mnoge, meni dostupne, ribolovne destinacije u Srbiji, što ne hvatam više onako velike ribe kao nekad,... ma svašta nešto još da ne udarim u kuknjavu.

Iskreno mi je žao i patim zbog gubitka moje mladosti.

Zato molim poštenog nalazača da mi je vrati.

Da je ne baci na gomilu pored mnogih mladosti članova ovog foruma.

Ne piše na njoj Arsa, ali poznaćete je, zato što je nekako neukaljana lepa, draga, baršunasta, malo otkačena, ali kada je imate, ništa nije nemoguće.

Kolega Arso,

Ma meni se sve nekako čini da je ti nisi izgubio na pecanju nego produžio 

A ja sam recimo izgubio-uništio tri mobilna, par kila držača (isto tolko i našao), lovački nož poklon od ćaleta, zamalo žena mene da izgubi,

A našao sam i nešto za mene neprocenjivo, duševni mir

Evo , par mojih  koji su mi odmah na pameti,  što iz sete, što iz gluposti sa minusom po dzepu :

-Bacio sam sa čamca mrežicu za kedere u maticu ...Zar nisam vezao  drugi kraj ?
Blago komšiji koji kilometar niže !
Ispratio sam je muški....pogledom , a vidoh u daljini da su i galebovi bili zainteresovani!

-Nabrijane cvike su mi ispale dok sam skidao svoji varalicu sa grane nad vodom ... Valjda i nekom smudjarku dole smeta UV , a prati modu garant dok nas gleda kako se ložimo u pokušaju
Nije 'teo ni da se dzoramo za rapalu.

-Malo sam se sapleo , pa sam u padu pozajmio privremeno telefon .....šaranima u Sakulama !
Sva sreća vratili su mi bez dodatnog telefonskog računa , ali su debelo bili u talu sa servisom , i pijavicom na mom listu

-Veslao sam, pa sam posle kresnuo pentu u punom gasu....
Moje veslo je ipak ostalo verno eko-varijanti  , pa mu ga dalo free-style po Dunavu ! Nismo se više sreli, kasno sam provalio da me je odavno ostavilo da zavrćem šiju penti bez pokrića. Nema veze, tog dana sam apsolvirao parkiranje ....a la"nasukavanje".

Najgore je što ima još toga, samo da se setim svega

Može li ovako?Ja osim nekih sitnica ništa.Ali je jedan od lokalnih grabuljaša IZGUBIO ravnotežu pa je sa sve sačmom završio u baš dobrano hladnoj vodi kanala.

 Kupio ja meč štap, zašto pojma nemam jer na plovak rijetko pecam al reko nek imam i to čudo. Prva bara normalno kilometrima udaljena i ajde lijepo na bicikl pa poljskim putem dok se moglo. Sad više neide ni putem nego sjaši i guraj bicikl i onako natovaren svim i svačim po šumi punoj kupina i valjda svim puzavicama koje postoje na ovom svjetu. Triatlonci su male mace šta sam ja taj dan prošao. Naravno da sam uz put futrolom zapinjao za bar svaku petu granu na putu i pao bezbroj puta. Dosadilo to meni i ja nekako uglavim futrolu i svežem prednji dio oko kormana na biciklu(za zadnji nisam imao špage) i nekako se dovučem do vode kad ono iznenađenje. U futroli ostao samo najdeblji dio štapa a ostala dva se nekako izvukla iz futrole i ostala negdje u bespućima zajedno sa Tarzanom. Sad više ne znam natrag istim putem kad puta nije ni bilo i nema šanse da nađem ona dva izgubljena djela.Nakon te avanture shvatio sam ono što sam znao i godinama prije, čamac je majka.

Leeepo pitanje..al', beŽga..odaklem da počnem?!?
Ajd..jednim od slučajova..
kad sam otiš'o na Kanal..tek na dan-dva
I..
probudim se u svitanje..izmigoljim iz deka
kad!
na deset meteri od mog šatora..sedi čovek!
Nisam se uplašio..odmaK sam proceniJo da nije potentan..msm šta drugo pomisliti o muškarcu koji sedi na obali reke kad zora rudi? Uz to..šacnuo  sam..on peca babušku..sa hranilicama. Dooobro..bio sam mlad, neiskusan, nisam znao i..tek posle nekih dvadesetak godina sam doumao da je on tragao za ekstremno lovnim načinom pecanja..toliko uspašnim da se u našem jeziku to nije dalo ni opisati..Ma ni zamisliti! Jesmo mi mamčili ribu..ma koristili smo i hranilice nad udicama al' ko je u to vreme mogao i pretpostaviti da postoji našto kao feeeder tehnika!?!..e bre..nemačka madicina!
Al' manje je to važno za ovu priču O propuštenim stvarima kol'ko će je sled dogadjaja tog jutra, za mene, učiniti pamtljivim.
Elm
nezvan gost od šest kilometara puste obale je odabrao da sedne kraj mene a Košava u opadanju..Šarko sam' što ne udari. Odlučih..da razapnem dva šatorska krila..da se zaštitim od komšijski' pogleda i budem što tiši
I
naaaravno,
klepi onaj praavi
nemo'š ga pomeriti sa dna..
saam krene desetak metara put Dunava pa ope', saam, okrene natrag. Ja steg'o kočnicu..da se ne čuje dril..drzim napeto..On desno-pa levo..ja saček'o da postane neodlučan pa pumpaj, pumpaj..pa 'ope', kad naidjo' na tvrdo, dam mu na volju..ajd' radi šta znaš!
I
nosili smo se tako..do tačke kad je jedno od nas dvojce trebalo da počne da razmišlja. Na žalos' ..prvi koji je počeo da razmišlja sam bio ja. Odlučio sam da zadržim Brku u dubini..da ga (da ne čuje komšija..pa dovede buljuk drugara pričom Samo na ta tri metra Kanala radi Šaran) bez praćakanja privučem u plićak..
I?!?
Oborim vrh štapa!
Greška gušteru! Nisam mu video ni rep!
Spakov'o sam se..stig'o kući
kad
u stanu razdragana bulumenta!
Skapiram..mojoj zvaničnoj dragoj rodjendan! Ajd' sad..čupanje..šmug na tuširanje, pa šarmerski osmeh i priča o prelepoj ribi..ulovu koju sam namenio Baš Za Taj Dan..gde smem da priznam da mi je jenjanjavanje Košave razbucalo vremenski kompas. I..ispričah gostima dogadjaj sa kanala..baš kao što ga sad pričam vama. I počnem da se vajkam..kako je to bila jedna od najvećih riba..koju nisam ulovio,,kako je trebalo ovooo..pa onoo, kad..jedna prijateljica.. reče Ne sekiraj se..nisi ti pogrešio..jednostavno Nije joj bilo suđeno
Nekako se završilo to veče i sutradan sam otišao na posao. Kontrolisao sam ukrcavanje putnika u JAT-ovu '9'-ku kad mi se obratila sredovečna..uznemirena, dama 'Gospodine, a koliko je star ovaj avion?' Pooojma ne znam zašto, tek, izgovorio sam 'Gospođo..juče sam bio na pecanju..i imao sam na štapu zaista prelepu ribu al' nisam uspeo da je izvečem na obalu..otišla je. Bio sam veoma tužan zbog toga..i bilo je neobjašnjivo kako se to desilo al'...me je jedna prijateljica utešila. Rekla je..Nije joj bilo suđeno.
I tako..jedna putnica je ostala bez njenog puta..moja zvanična draga i ja nismo više zajedno, jedan prelep Šaran nije završio u mom zagrljaju. I zašto? Zato što je to tako suđeno? Ma nee! Sve to je zbog toga što je jedan ribolovac smatrao da su dunavske babuške zaljubljene u moj šator 

Ja sam slepac koji nema kutiju za pribor nego sve nosim u nekom krs rancu. Nikada nisam otisao na pecanje a da sam sve vratio kuci, ili sto ostajem do mraka
Skidaci sa udice, nosaci, kutije sa udicama, olova... uvek mi nesto fali.
Ali najaca je prica ode prosle godine.
Otisli drugar i ja na Vok u Kupinovu prvi put. To je kanalce puno drveca i granja da pecamo stuku koju vidimo kako se izbacuje i pecali ceo dan po granju i nijednu upecali, a sve sto smo imali varalica, montaza za balerinu i dubinac sve ostavili u granju...
Nadam se da su nam lokalni pecarosi i dan danas zahvalni
A kad sam Vec pomenuo tog drugara evo sta nam se letos desilo, t.j njemu.
Bili smo zajedno na moru u C.G i jedan dan kisa zene i deca u  setnju a mi na pecanje odemo na Jaz gde se ona recica uliva u more i tu je on kralj hteo da zabaci, ali je zabacio kljuceve od dzipa na sred vode
Srecom imao je u Bg rezervne i zakljucao ga a meni kola u Rafailovicima pa smo organizovali da stignu sutra rezervni...
A setnja i stopiranje Crnogoraca po kisi nam je bas prijala za fizicko zdravlje ali ne i za psihicko

Ja za sad ništa nisam posejao, sem "zapanjenih" varalica, džigova,hranilica i što sam se kupao letos pokušavajući da otkinem trsku ispred štapa što se i ne računa, niti sam našao nešto tuđe pored obale.
Valjda zato što previše pazim na pribor, što sam pedantan, ko bi ga znao...al za sve postoji prvi put, pogotvo ako se budem zarakijao... 

meni se nesto drugo dogadjalo da recimo utripujem da sam nesto izgubio a u stvari sam ostavio kuci...inace posle svakog pecanja obavezno pregledam 2 puta mesto gde sam pecao....prebrojim drzace.....i tek onda krenem...to mi je preslo u naviku i onda nema ostavljanja pribora....pogotovo sto je danas sve skupo....znaci preporuka kolegama bez zurbe pregled mesta....ako treba i isutiram travu ako je ima i tek onda kuci...predje mi u naviku i onda nema gubljenja pribora...

Pre dve godine zabaci moj drugar  za smudja dva stapa . Iako je zesci antitalenat na vodi,  izvuce na neko cudno drmanje stapa i pratecu "laganu" kontru (primerenu lovu ajkule)  ,   pokidanu nizalicu sa smudjarkom od 800g i stukom od 1.5kg....Zive obe ribe !
Cekao je "posteno" 10 sekundi da li ce neko da se pojavi , sto je bilo nerealno i za pomisliti , i latio se telefona da najavi zeni veceru :)
Lele , koju bajku sam slusao u tom razgovoru, a jos nas citav dan pod.ebavao kako on peca uglavnom dve odjednom , i da nam je dao domaći . Ako je neko od Vas , ne sekirajte se za ribu...nije uginula zbog Vaseg nemara, vec ste obezbedili  jednu zdravu veceru nekoj petoclanoj porodici .

Za sad samo telefon koji mi je iz camca ispao u vodu, i neku britvicu sac koricama u obliku ribice, koju sam dobio od dede a njemu osgtala od njegovog oca, ko zna koliko stara. Tog mi je najzalije.

Nož koji sam dobio sa 18ti rođendan, dakle pre dvaes godina, sa sve futrolom.