Uh narode vratili se živi i zdraviiii. Hehe
Putovanje je prošlo odlično tako da Bata kaže JEDNOM KO NIJEDNOM pa ćemo ove godine ponoviti  .

Inače sam PREZAUZET i puno putujem poslovno pa nisam našao vremena da uploadujem slike : To mi je kao opravdanje u stvari sam zaboravio..... al nikada nije kasno.... Pozdrav svima... Proveli smo se ludo i pokušaću to da opišem u nekom od narednih dana.

---

Spojene poruke: 11 Februar 2010, 14:26:07

---

Evo jos neka fotka

ljpe fotke a mora da je bilo i ljepo putovanje.......

Ako izuzmemo napad ŠAKALA na naše zalihe hrane sve je bilo SUPER. Idemoponovo ovog leta .....

sigurno je bilo lijepo, a nisam vidio koliko je trajalo putovanje

10 dana

Blago vama 10 dana doživljaja i putovanja sigurno nezaboravna pustolovina 

Lepo iskustvo.A kako vidim bilo je i ulova.

10 dana. svaka cast, sigurno je bilo uzivanje na pretek , jeste putovali samo danju

Svaka cast momci, dajte jos slika.

Bravo kolege,svaka cast

Svaka cast majstori

Svaka čast slike su super ali nadam se da ih ima još kad skupiš malo vremena .I malo podrobnije o putvanju.

Sad kad si nam ovo rekao, zelimo i pricu i naravno jos slika.
Kako ste se organizovali, kako su tekle pripreme, opisi nam etape, najsnazniji utisak, hajmo redom sve ...   

Svaka čast...sve čestitke za putovanje. 

Dunavom do Suline

Ovaj putopis posvećujem svim ljubiteljima reke Dunav.




Kada sam prvi put 1993. godine otišao u Derdapsku klisuru da pecam soma sa svojim prijateljima na cvet nisam ni sanjao da ću tamo odlaziti kad god nadjem
malo slobodnog vremena.

Kao svaki kontinentalac koji živi kraj reke koja nije plovna navika da se peca sa obale je bila zastupljena godinama. Sa obale smo zahvaljujući dobrim mestima i jednim od najpriznatijih mamaca skoro uvek imali naklonost svevišnjeg. Ulovima i to pristojnim su mogli svi da se pohvale pa i ja koji sam u tom trenutku bio totalni laik za pecanje soma na tolikoj reci. VODENI CVET taj predivni insekt koji  živi samo jednu noć je , po nama ljudima koji žive kraj Zapadne Morave , najbolji mamac za soma svih vremena. Postoji i takozvani TISKI CVET ali insekt nije isti i jedan i drugi imaju kada se pripreme kao mamac nesvakidašnji miris koji podseća na miris ribe ali je ovaj moravski puno sitniji i tamno sive boje. Baš zahvaljući situaciji koje se svi u bivšoj nam zemlji nerado sećamo jer svi pamtimo 1993. privreda u slivu  Zapadne Morave je prestala da radi dotadašnjim kapacitetom i VODENI CVET se ponovo pojavio kao feniks. Na opšte zadovoljstvo svih ribolovaca sakupljali su ga skoro svi koji su imali mogućnost da u vremenu od 20h do 21Č30h osvetle belč platno pored nekog od sprudova... Ja sam se igrom slučaja bavio proizvodnjom invertora 12V-220V ( u to vreme jako dobar biznis, jer to je bio jedini način da za vreme restrikcija električne energije živimo iole pristojno i obezbedimo sebi svetlost, TV ) pa su me par prijatelja zamolila da idemo u ,,lov na VODENI CVET". Prihvatio, za dve večeri smo ,,ulovili" 10kg. (za jedan dan pecanja potrebno je max 500g po ribolovcu). Onda su me pozvali da sa njima odem na Dunav....

Ne mogu  a da napomenem da smo moj prijatelj Mikan Djonić i ja jednom prilikom za tri sata pecanja imali ulov od 15 komada ukupne težine preko 100kg. Ostalo je istorija.......

...narednih devet godina idemo na pecanje u Djerdapsku  klisuru i pecamo sa obale, gledamo ladje kako plove i maštamo da i mi jednog dana zaplovimo nadjemo bolje mesto za pecanje ,ulovimo većeg soma i uživamo u prirodi koja je tamo divna ali nepristupačna pa nema punog doživljaja dok ne sednete u čamac. U medjuvremenu upoznajemo puno istomišljenika od kojih izdvojio neke koje svi zaljubljenici u Derdap znaju ili su za njih čuli, Mića Lepi iz Beograda, Varga, puno dobrih ribolovaca iz ,,Ribolovačke priče", Miću ,,smudja" iz Beograda, Mišu ,,gvozdenog" iz Smedereva koji devet meseci godišnje provodi u svojoj prikolici na Lepenskom viru....Naravno jednom prilikom upoznajemo i jedne od najboljih ako ne i najbolje alase iz Tekije braću Mišu i Duleta Lazarević sa nadimkom ,,muva". Dule i Miša su mi postali prijatelji i uputili me u skoro sve tajne pecanja soma.


http://i47.tinypic.com/bevud1.jpg

   U medjuvremenu sam naučio da bućkam.....od majstora kavi su Tekijanci....i pecanje bez camca više nije imalo istu dimenziju.



Sve to vreme dok smo pecali gledao sam brodove, čamce, motorne jahte, jedrilice i sve ostale plovne objekte pa čak i kajake koji sa raznim zastavama na krmi prolaze pokraj nas i pitao se da će mi se pružiti prilika da se poput njih uputim do samog ušća Dunava u Crno More i vidi grandioznu DELTU o kojoj se toliko puno piše i govori...



U junu 2009. godine smo kampovali na plaži u Tekiji moji prijatelji Bata Rženičanin, Aca Pravdić i moj stariji sin Uroš.


http://i45.tinypic.com/1041emh.jpg

Jednog dana sa promenjljivim vremenom (kiša - sunce) ugledasmo konvoj čamaca koji je dolazio nizvodno od Trajanove table prema nama. Kada su pristali saznali smo da je to ekipa iz Osjeka koja svake godine organizuje regatu do Crnog Mora i odmah poželeli da im se priključimo ali, naravno, nismo bili spremni za takav put smo nakon što smo ih ispratili, odlučili da istog leta odemo put DELTE u mom gumenom čamcu 3,8m ali sa dva motora Mercury 15HP i Zamaha 5HP kao pomoćni. Pripreme za put su krenule iste večeri gde smo uz vatru sa prijateljima iz kampa u Tekiji, Zoranom, Osvitom i ostalima podelili našu ideju.

Nakon povratka u Trstenik (naše rodno mesto na obali Zapadne Morave) Bata i ja smo ispričali naš plan prijateljima i ljudima za koje smo mislili da će nam se pridružiti a oni su svi sa nevericom sluišali našu priču a neki čak obećavali da nam se pridruže....Na kraju pored nekoliko ,,iskusnih" regataša po Ibru i Moravi svi nadjoše neki razlog za odustajanje i priče po gradu da se ni mi u stvari  nećemo usuditi da sami odemo do Crnog Mora u ,,prezervativu" kako oni nazvaše naš razarač od 3,8m .

Kako je vreme prolazilo Bata i ja smo se temeljno spremali, prikupili sve raspoložive karte plovnog put na internetu i naravno zahvaljujući sajtu ,,Vukovi sa Dunava" prikupili sve ostale informacije koje su nam bile potrebne za ovu putešestviju.

18. Avgusta smo odvezli svu opremu u Tekiju i uz pomoć našeg prijatelja Ace Pravdića pripremili sve za putovanje. Nakon jednog dana provedenog u Tekiji odlučili smo da ne krenemo iz Tekije već iz Prahova da ne bi izgubili čitav dan čekajući da predjemo dve prevodnice na hidroelkektranama Djerdap 1 i Djerdap 2.

Sutradan pakovanje opreme u transportno vozilo pa na put do Prahova. Prahovo ima kafanu čiji naziv sve govori......

Kao i svi laici koji se prvi put bez iskustva prelazaka državnih granica došli smo do Kapetanije prahovo i nakon sredjivanja neophodnih papira i prijateljskih saveta ljudi sa graničnog prelaza zaplovili smo u nepoznato...nije nam bilo svejedno ali za dva odlična plivača sa svom opremom koju smo poneli nije bilo ni strašno......

Da bi vam dočarao kako smo se pripremili nabrojaću vam pojedinačno opremu koju smo nosili
rezervni motor Zamaha 5HP
Rezervoar 25l
Dva plastična suda za gorivo po 12l
Plastični rezervoar za gorivo 5l ( za svaki slučaj, to gorivo nismo upotrebili do delte)
Nepotopivi prsluk 2 komada
Sonar
Nepromočiva vreća
Dva bureta plastična zapremine 50l u kojoj smo nosili garderobu
Šator za dve osobe
Vreće za spavanje
Dušek na naduvavanje
Vazdušna pumpa za spavanje
Roštilj zica
Nož
Pribor za pecanje
Osnovni alat za motor
Sekira
Baterijska lampa 3 komada
Mobilni telefoni
Kamera
Fotoaparat
Detaljne mape Dunava
Zapaljive kocke za brzo zalaganje vatre
Plinsku lampu
Plinski mini uredjaj za kuvanje
Razne konzerve hrane
MAMCI ZA PECANJE SOMA (pijavice, durdubaci, rovci, gliste i veliki crvi)

Nastavak sledi.........