Vukovi sa DUNAVA

Puno dogodovština ima na ovu temu, ima smešnih a ponekad i tužnih situacija pa razgalite dušu ostalim vukovima u ove zimske  dane kada većina  nije na  vodi. Evo  jedne odmah od mene.

Leto osamdesetih  godina  prošlog  veka, vodim  prijatelja na  Dunav  na  pecanje šarana.  On je  inače  formirani  pecaroš  ali  nije pecao na  Dunavu   pa  još  pritom  šarana. Kao  pecaroš  koji  oscilira po  kanalima i  raznim stajačicama  normalno  je  da nema  čamac i  njegovo  iskustvo  za  pecanje  iz  njega  je  nikakvo  s'toga me je  zamolio   da mu  nađem negde mesto  gde može pecati  sa  obale  a da  pri  tom još  ima  šansu  da upeca šarana, iako  je on već kroz  priču  provlačio  da je  smuđ  taj  koga on preferira.

Ja bih  se unapred izvinio  mojm prijateljima  da se neljute na mene  ako  se prepoznaju u mojim  pričama s'toga  recimo  da  je taj moj  prijatelj Rajko.  Odvedem  ga  tačno  na mesto  gde su  nekad  stajala  dva jablana, Petrovaradinski  panjevi,  iako   je to ustvari  granica lovnog područja Petrovaradina  i  Sremskih  Karlovaca,  pa  su  tu  granicu  na  neki  način   prihvatili   i  pecaroši.  Obala predivna  blago  nagnuta, pešćana, dubina  nastaje već na oko metar od  obale  I kreče se oko  četiri  metra tu  gde se zabacuju  olovice  , no ima  tu i  variranja dna  čak  do  šest  i  više metara. Tog leta  je  šaran predivno  pecao.  Kada  smo   stigli  do  mesta koje  sam   odredio  da Rajko može pecati  a da ima rezultata na  vodi zatičemo  zajedničkog  drugara, Debelog, Tamburaša- nadimci ili špic name  kako  hočete, usidren  sa čamcem  peca  šarana. Obradovao  nam se  a tek  kad je  čuo  da ću  tu ostaviti  Rajka  da  peca  sa obale, bio  je presretan što  će imati  sa kime  da razglaba  a  pošto  je već neko  vreme ozbiljan šaranđija eto njemu  nekoga  da  podeli  po  koji  savet.

Upozorim  ja  Rajka  da  baš  neprihvati   sve  što  mu  Tamburaš servira jer  zna  uvek  nešto  da  traži  i  čeprka po čamcu  i priboru  pa  stoga uvek bude incidentnih  situacija, nevidi  na  vreme pecanje pa šaran  uspe  da se domogne zapora  a inače  na tom  mestu je bilo  četiri  pet  starih  panjeva, sve  sam  ja to  predočio  Rajku no on mi  da  zeleno  svetlo   da ja  slobodno mogu  da odem  do  svog  mesta posebno  što  sad ima  i   društvo  a on će već  da se prilagodi nastaloj  situaciji. Oko  stopedeset metara uzvodno bilo je  jedno  fantastično šaransko   mesto jedan  da tako  kažem poluliman  a na njegovoj  granici  oštra  voda  tačno  tu  na  dnu  veliki  stari panj  nemogu  baš da se pohvalim  srećom  i  šaranima oko tog panja i  meni   su  se tu   događala čudesa kojekakva ,  ali zato  neke žile  i  neki sitan panj tačno ispod mene na nakih  deset  metara  kada se  usidrim  je uvek  donosilo  po  dva  tri šarana  od  dve  do  šest kila, postojao  je još jedan panj  desno  od mene uz  sam bair njega  sam čak i  viđao po  maloj  vodi,  tu je već bilo mešano i  smuđa  i šarana, štuke  a par puta  sam  dobio  i  sitnijeg  soma. Mesto  kakvo se ni zamisliti  nije moglo.

Posle nekog  vremena imao  sam dva omanja  šarana u  mreži   ali ne zbog toga  što sam se kao  napecao nego  iz  čiste  znatiželje,  a i  setio  sam se da  je Rajko  poneo  čemerušu njegov  naziv  za  crnu  kafu   a napominjao mi  je par  puta  da obavezno napravim  pauzu i  dođem da je popijem,  donesem odluku odsidrim se  i odem  do  Rajka. Došavši  vidim  da se   Rajko  namestio  bolje nego kod kuće  kao  da je u  nekom hotelu visoke  kategorije, odmah  sam dobio iscrpan izveštaj  Tambura ima jednog  lepog oko  četiri kile, jednog je izgubio  u  panju što je  sasvim uobičajeno bilo  za njega jer baš tada je  preturao  nešto po  torbi  tražeći  neke udice tako  da nije ni  video  pecanje nego  je čuo   da  nešto  škripi i  udara o čamac, štap je  uveliko razmatrao  stanje  na  dnu  a  gospodin  koji  je za to bio  kriv   pokušavao    je da podveže  žile na  panju  da se nebi  rasipale po  Dunavu,  to  su  oni  šarani   ekolozi. Rajko  je imao   smuđa oko dve kile i  bio  je presretan  što  je meni posebno  bilo  drago, no  napomenu  je  da je  imao  i jedno  šaransko  pecanje  ali  je promašio iako  je štap zabo  u  vodu. Kada sam video   kako  je postavio  štapove za  šarana  onako  neosigurane  samo  prislonjene preko  neke oblice ja mu   skrenem pažnju   da to  nije dobro i  da lako  može  da se  dogodi  da mu  šaran odnese štap u   Dunav  našta on  samo   odmahne  rukom  rekavši  kako  eto imao je već pecanje  da je nabo  štap  u  vodu  ali  uostalom pa tu je on nema to  gde. Na  te njegove  komentare  uključi  se Tambura i kaže mu  da je tu već ostao  bez  štapa  da mu  ga je  iščupao  iz   držača  našta  Rajko  odreagova  "  Pa vidio sam  kako  i  da neodnese kad ti ni  negledaš štapove, stalno  nešto   vršljaš  po  tom  čamcu."   "tako  šta nemože  meni  da se  dogodi ja  stalno  pazim  na štapove  a i u  neposrednoj sam blizini, nije on brži  od mene, uostalom nepecam ja  od  juče."

Nasu  meni  Rajko čemerušu taman  ja u  nekom poluokretu  krenuo   da  sednem, krajičkom oka  uhvatih  sliku  de kreče jedan  štap  ka vodi, Rajko  skače  ali  tog  momenta štap kao  ispaljena  strela iz luka odleće u  vodu malo  talasića od  mašinice  i  kao  da nije bilo  ničega. Moj   drug Rajko nije uspeo ni  do pola puta  do štapa da  stigne.  Ja  sam  samo nešto uzeo  da posmatram u  onoj mojoj šolji od  kafe  što  ono  napomenu   Zmaj    strašni verovatno  sam počeo  dobivati  nadnaravne moči  da mogu  da  gledam  u  soc od  kafe  a da je pre toga  ni nepopijem. Rajko koji je inače  staložen  čovek opsuje žestoko pri tom podeli  par  epiteta  šaranima,   možda je  hteo u  onoj  momentalnoj agoniiji  zbog  gubitka  kako   reče najboljeg  štapa i   mašinice i  nama  nešto  da uputi  ali  verovatno  je  malo  gricnuo  jezik, no da  bi bar  malo podelio krivicu  onako  kao uzgred prokomentarisa  kako   od mene na  sekundu  nije imao  najbolji  pregled  inače  nebi to  baš tako  bilo.

Par puta mi je još u narednim  godinama  spomenuo  kako  mu je  strašno  žao tog  štapa , kakvih je on prelepih  riba izvadio  sa njim   do tog  nesretog   šarana. Posle par  godina zajedničkog  pecanja poklonio  sam mu  jedan lep varaličarski  štap napomenuvši  da je to za onaj izgubljeni  a da  nebi  bilo   one moje  sitne  krivice  što  sam  mu  navodno zasmetao   na trenutak. Sledeće godine je  Rajko  imao već  svoj  čamac  i  družili  smo  se i pecali punih  deset godina zajedno,  bilo je  svega  i  svačega na tim pecanjima  no od onog izgubljenog  štapa Rajko  je uvažavao mnoge  moje  savete   e  da li je  izgubio  još  jedan štap  mislim  da jeste  ali  tada  nismo bili  zajedno  u  ribolovu.

smiley033 smiley225

Ja redovno ostavljam drzace zabijene u zemlju,da me cekaju za sledeci put,al kad se vratim njih nema :cheesy: .sigurno sam zaboravio jedno 20 komada.

Odlicna prica smiley033

ma sramota me i da pričam...

Mozda sma nesto vec pisao o tome, al nema veze...
Ranom zorom namestim se sa camcem ispre neke krosnje, na kosini, sa plicaka pa na nekih 7m dubine. Zora svice, saran nece. U neko doba, kad je sunce odskocilo, naravno, uhvati me dremez. Izvesno vreme sam se borio da ne zaspim , al nije vredelo... Posle nekih mozda pola sata hrkanja, samo sam osetio neko lagano drmusanje camca, al kad sam otvorio oci vidio sam plutanu drsku kormoranovog dvodelnog stapa (traverse x, 270, strasan stap) kako polako nestaje u vodi, sa sve quick finesom 330...
Posle sam pokusavao sa klocerom da navatam stap ili bar najlon, al krs je bio takav da sam i taj klocer saranio na dnu Tise. Tako je to bilo i srecom, nije se vise ponovilo  smiley033

Ufff, progovorio bih na d..e ali sam dezuran na ulici. Jedva cekam da kucam veceras, pod uslovom da mogu da gledam.
Bravo na temu :rolleyes:

Evo za one koji pecaju sad po ovakvom vremenu i ledu, da pogledaju da ne prođu kao ovaj lik :

http://www.youtube.com/watch?v=9ZwNBHrrCOA&feature=player_embedded# (http://www.youtube.com/watch?v=9ZwNBHrrCOA&feature=player_embedded#)!

pravi majstor nema sta :lol: :lol:

... a tip je kralj ...  :lol: :lol:

Faca  :clap2:

Umro sam. :lol: :lol: :lol: Iako sam se nadao da će propasti kroz led zajedno sa štapom. :cheesy:

Pravi Catch and Release  :lol:  . Nadam se samo da se ribe nekako posle oslobode tog pribora.

Pada kisa ja mokar do koze,pozurio i naslonim futrolu sa tri nove role i saranska stapa na obliznji hrast,nabrzinu sa presvucem,sjednem u auto...i naravno zaboravim...nikad ih vise nisam vidio.A riknuo kamaru para.. :huh: :lol:

pored vode sam pazljiv i nemam nekih gubitaka....ali kad zena slomi lesatha garaznim vratima...kad nisam umro..4 dana nisam nista jeo...

 Imao sam i ja par kikseva sa opremom,neke sam već opisivao ovde na forumu,ali aj da ponovim u ovoj temi.
Bilo to pre dve god,Jesen. Otišao sam na Savu da pecam šarana iz čamca.Stigao sam predveče i zabacio štapove.Štapovi su bili šaranski 3.60 i Shimanove mašine Baitruner.Tada još nisam imao adekvatne drzače na čamcu za te štapove,već sam ih naslanjao onako preko komore,a sisteme samo spuštao na vagu.Baitrunere sam nekad uključivao,a nekad ne,a to veče ih nisam uključio.Inače sam sedeo neposredno pored štapova,kao kada pecate na Feeder štapove,uvek spremni da kontrirate,mislio sam da sa te blizine nema šanse da se išta nepredviđeno desi.
To mesto gde sam pecao je veoma duboko 7-9m dubine,a teren je krcat panjevima,starim potopljenim stablima.
Pao je mrak,totalna tišina na vodi,u blizini ni jednog pecaroša.Ništa se nije javljalo,čak ni bela,štapovi stajali kao ukopani. Onako sedeći na klupici u mrtvoj tišini hvatao me dremez. Zurio sam u nepomične senke štapova polu sklopljenih očiju,totalna monotonija.
Iznenada iz one tišine me trgnuo pljusak na vodi,kao kada se šaran prevrne i pljusne repom o površinu vode,pravo ispred čamca,nekih meter ipo,dva. Nisam u tom momentu tačno znao šta se desilo,ali videh da nema štapa i čini mi se,kao da videh dršku štapa da zaranja pod vodu,inače se bilo razvedrilo i nešto se zahvaljujući zvezdama i moglo videti na vodi. U tom momentu ne razmišljajući i ne nespreman da se odeknem skupocenog pribora,velikom brzinom preko zadnje komore skačem na noge baš na mesto gde mi se učinilo momenat pre da je zaronio štap. Po padu u vodu sa rukama okrenutim na dole ugrabim dršku od štapa. Koja sreća da sam bio toliko pribran,(mozda i lud što sam u opšte skočio za štapom) i da sam skočio tačno na štap.

No nije bila zejebancija,na špulni mi bila namotana struna Power Pro 65lb,mrcina od strune,a špulna zategnuta po prilično. Riba snazno vuče na dole,hoće da mi istrgne štap iz ruke,u tom momentu poleće i drugi štap iz čamca (valjda riba pokupila i drugu strunu),srećom hvatam štap za vrh levom rukom i nekako istom tom rukom uspem da popustim Baitruner na mašini sa ribom.Riba je besomučno izvalačila strunu sa popuštenim Baitrunerom dok nije negde stala.Za sve to vreme sam se borio da se nekako odrzim na površini vode,mlatarujići nogama(ko patka pod vodom) okrenut telom ka čamcu.Sreća Sava nije bila brza,pa me je odvukla za mozda duzinu čamca nizvodno. Nekako zahvaljujući nogama sa dva štapa u rukama uspem da se domognem čamca. Ubacujem u čamac prvo štap koji je riba naknadno pokupila i hvatam se za čamac.Par minuta sam proveo tako u vodi drzeći se za čamac jednom rukom,nebih li prvo došao do daha,Zatim ubacujem i drugi štap i uspevam da se prevalim u čamac preko talasnjače.Riba više nije vukla,zavukla se negde u krš i ćuti.
To je što se tiče gubljenja opreme,koju sam srećom uspeo spasiti,ali vas sigurno interesuje šta se sledeće desilo ?

Prvo pokušavam da izvučem sistem koji je riba nakanadno zakačila,ali bio je zaglavljen u krš pa ga kidam,izvlačim i treći štap koji je bio u čamcu,a ondah uzimam i malerozni štap na koji je riba udarila. Vučem štapom i namotavam mašinom,struna struze kroz granje,ali na silu namotavam strunu i ondah nije više moglo da se vuče i uzimam strunu u ruku da pokidam,podvez dole 25lb trebalo bi da pukne,ali umesto toga osetim dole pucanje grane i uspem nešto da vučem ka površini. Mislim u sebi riba se otkačila i zakačila za neku grančugu koju sam uspeo odlomiti,međutim kada sam dovukao blizu površine struna poče da vrda levo desno i shvatim da imam ribu i dalje na struni. Lagano je podizem do površine i ugledam senku prelepog šarana divljaka,koji čini mi se bio tezak negde 8-9kg.Nekako ga sa mukom uspevam ubaciti u meredov,jer drška meredova dugačka,a drzim ribu na ruku pored čamca,no riba je bila toliko smorena da nije pruzala neki otpor.
Eto tako ja spasih i opremu i izvadih ribu a uspeh i da se ne udavim,jer nije lako odrzavati se na vodi onako obučen !

Imam još nekih dogodovština da pišem kao npr kako mi je prošlog proleća taj isti model štapa opet odneo šaran i ako je štap bio zaglavljen(i opet sam uspeo da spasim štap,samo što taj put nisam skakao u vodu,nego klocerao) ,ali to u nekom drugom postu kasnije.

Ostajao sam bez pribora na sve moguce nacine, ali bih ovom prilikom napisao nesto o kolegama koji su bili u toj ulozi.

Ranih 80ih, pecajuci po kanalima u Pancevackom ritu, upoznao sam jednog domoroca. Posto sam bio mlad i sklon avanturama, decak koji zivi u divljini i postuje samo zakone iste, brzo me je privukao svojim nacinom zivota. Iako je njegov ionako uzbudljiv zivot prilicno obogacivao kojekakvim izmisljotinama, avantrure koje su bile stvarne su bile sasvim dovoljne da svaki slobdan trenutak pokusam da provedem sa njim.
Vremenom, pored stvari koje su mi prijale, pocele su da se pojavljuju neke koje sam tesko mogao da prihvatim, a zbog nekih, na kraju i prekinem druzenje.
Jedna od kapi koja je prelila casu, je bio nacin na koji je dolazio do pribora.
Iako mu je porodica zivela dosta skromno u divljini, u teskim uslovima, ribolovackog pribora mu nikada nije nedostajalo. Na moja pitanja odakle mu, odgovori su najcesce bili, "pokloni" od teke, strica, ........ kupovina od poznanika i sl. Mada sam bio prilicno sumnjicav, jednom prilikom pecajuci na njegovom terenu, saznao sam konacno pravu istinu. Cinjenica da je dolazio do pribora "neposteno", manje me je iznenadila od nacina na koji je to radio.
Kanali u njegovoj okolini, tada prilicno popularni, bili su najcesce poseceni od ribolovaca koji su do njih dolazili autobusom. Vecinom su to bili penzioneri koji su kao i svi mi, posecivali kanale koliko zbog ribe, toliko i zbog druzenja. Kolege bi obicno zabacili svoje stapove, najcesce za stuku, neko vreme bi proveli pazeci na iste, a onda bi prelazili na okupljanja kod "srecnog" kolege. Kazem srecnog jer je obicno on bio jedini koji bi uspevao da sacuva svoj pribor.
Naime, kanali na kojima se pecalo su bili pokriveni visokom trskom, zbunjem i vrbama. Odlazeci do kolege oni su se trudili da zadrze pogled na svojim balerinama, ne bi li reagovali na potezanje stuke. Moj "drugar" je to znao veoma dobro. Neprimetni bi se prikradao njihovim mestima, sekao bi najlon kod masine, uzimao stapove a krajeve najlona ostavljao na obali. Posebno je voleo da priveze kraj najlona za trsku ili obliznju granu :shocked: .
Ribolovci su najcesce dolazili do saznanja da su pokradeni tako sto bi videli poigravanje i voznju plovaka na svojim obliznjim mestima. Mogu samo da zamislim sok koliki su prezivljavali, videvsi da su ostali bez svog pribora, dotrcavsi na svoja mesta uzbudjeni i radosni zbog moguceg ulova.
Posebno mi je bila mucna cinjenica da se pomenuti momcic najcesce trudio da sa zgodnog mesta posmatra rezultate svoje rabote :veryangry:
Sklonost ka takvim radnjama nas je zauvek razdvojila, ali tom rastanku mogu da zahvalim sto je od tog trenutka, moja ribolovacka karijera krenula "ozbiljnijim" putem.

Ja za divno čudo još neostah bez i jednog dela svog pribora na pecanjema, nadam se da me posle ove rečenice neće krenuti neki baksuz pa pogubim :rlol:

Ja nemam problem sa gubljenjem pribora, ali sa lomljenjem i unistavanjem itekako, :rolleyes: mada to je već za drugu temu...

Smudjijada S.Mitrovica 2008.Dve ekipe krenule iz Ratkova ne bi li se odbranila proslogodisnja titula!Ali......negde na Iriskom vencu zvoni drugaru telefon....Javlja mu majka da je dao uslov za godinu na faxu!Otvara se sljiva,ceo auto mirise!Buraz vice da zatvaramo flasu da ne osete zandari.......Ma kakva flasa,reci da vozis dzem!
Stizemo na lice mesta!Kafana prepuna kolega+satra mimo kafane!Radi snajka taman mojih i drugovih godina!Zena zmaj!Avion!A i rakiju je imala.....Kruska i kajsija!Kakvo crno pecanje!S' obzirom da smo mi vec ukrstili,ostajemo tu gde smo,a trezan deo ekipe ide na vodu....
Od buraza uzimamo kljuc od auta da ostavimo pribor i nastavljamo sa pijancenjem!
E,kad smo se dobro zarakijali i creva pocese da zavijaju krenemo da se nesto mezne!U nekom parkicu zaustavimo nekog baju da ga priupitamo gde ima da se jede nesto,a on ne zna da kaze r,nego ono r iz grla!
Mi: gde ima neki rostilj?
On: Krrrkaj brre,iza coska!
E,tu mene opali smeh!Umirem.....korak po korak u nazad,naletim na neki zidic od 30 cm i krk na ledja kolko sam dugacak!Kasnije skontam da su mi tu ispale iz bocnih dzepova 2 kutije pune silikonaca.....
Ali na svu muku uvece nas u hotelu budi burazer!Konji pijani,jeste li vi uzeli iz auta Davorov rezarvni stap?Mi se gledamo,nismo!Drug je svoj stap ostavio u auto,a ja sam svoj non stop nosio sa sobom!
Na kraju skontamo da nismo zakljucali auto,neko dosao,otvorio i uzeo stap!A sreca u nesreci sto nije video drugov daleko skuplji sportex posto je bila noc.....
A sutradan  od mojih 150 svajcaraca i drugovih 100 evrica nakrpismo za kutiju cigara i bez' kuci! smiley197

Ako moze neko da ispravi,nije u pitanju 2008 vec 2007!Da ne bude zabune ako procita pobednik iz 2007!Sorry! smiley033

Prvo  da pozdravim  Damjana,  nismo  se dugo čuli. Drugo  ovaj lik sa štukom  na ledu nije  kralj on je car, i onda opet jedna  mala priča  možda pomalo  poučna. Zima  negde  devedesetih, nije kao ova . Bilo  je  hladno bilo  je i  snega  ali tek se hvatala skramica od leda u  Dunavcu. Izašao  sam  na  Dunav oko  podneva,  poneo  sam par  štapova  ali  i pušku tada sam još bio lovac.  Išao  sam  u  Varošku  Adu  mesto  kilometar i  nešto  pre Subić  naselja, tamo  sam  hvatao   šarana  cele  godine bez  obzira koji je mesec u  pitanju. Pušku  sam  nosio  zbog  pataka no  puška nije toliko  važna  za  priču. Do mraka  sam ostao  da pecam šarana.  Bilo  je neko  sitno  črpkanje ali je moguće  da je nešto  u  prolazu   dodirnulo  najlon, pravog  pecanja  nije  bilo. Ni  pataka nigde, kao da su  znale da  nosim pušku, ustvari  bilo  je  jako  mirno  vreme. Nesećam  se koji  je bio  dan u  nedelji, ali  nešto  ni  lovci  nisu  bili   aktivni,  pa su  se i one verovatno  primirile negde na  barama. Odlučim  da je vreme  da krenem.  Vozio  sam  četvorku  a do  dunavca imam oko  tri  kilometra, oko dvadesetak  minuta  vožnje.  Prošao  sam kroz  veliku  kapiju na  šporu stalno  zverajući  prema obali   da nebi slučajno   primetio  patke, puška  mi  je mirovala u  krilu. Prošao  sam  već ceo  špor   i  stigao  do  Pecalovog  limana nigde pataka. Naprezao  sam oči  da pobedim ono  malo  tame koja je  prikrivala obalu odjedared  udarac  i  penta uleće u vrh  turaže, trgao  sam  se, ali  već sledećeg  momenta popuštam gas,  štift je otcvikan,  u tom  krajem  oka vidim celo  deblo, koje je nosila voda.   Nisam  ga   video zbog  zveranja  u  obalu  j...le  me patke.  NO šta je tuje. Uzimam   veslo   i brzo  stižem  do  obale jer sam bio  vrlo  blizu  nje. Pristao  sam krenem ka  torbi   za alat  i  otkrijem  da je   nisam poneo, u   alatu  su  mi inače i  štiftovi. Imam još  dva kilometra do  Dunavca  i  da pređem preko  Dunava. Razmišljam  da li  samo  da preveslam  preko i  da peške idem  do kuće ili  da veslam do Dunavca. Leva  strana je  jako jaka  jer  je plovni  put.   Par  km  ispod  velike  krivine gde se spaja  Dunav  i kanal DTD. Bio sam   sa  starim  drvenjakom  i  pogled mi  padne  na jedan od  eksera  koji  su  bili  zakucani  do  pola u  rebricu, nesećam  se ni  zbog  čega.  No izvadim  nož i  počnem  čeprkati   taj  ekser, uspem  da ga izvadim, počinje  blago  da duva  severac,  prođe mi  kroz  mozak da možda  ponese i  koju  patku  ako pojača.  Imam  problem treba polomiti  ekser  na određenu  dužinu  da mi  posluži  kao  štift, posle nekog vremena  uspevam. Vetar  je u  međuvremenu  pojačao po  koji  snežni  projektil doleće i  osetim kad me  ubode u  lice  ruke počinju  da mi  se hlade i  to me nervira,  e sada treba još odvrnuti  maticu  da  bih  skinuo   elisu. Stari  tip  pente i  matica je plastična. Pošto  mi  je več  pun  nos  gluposti,  samo  podižem  pentu  i  onako preko  nje  se  istežem i  probam  da odvrnem  maticu. Uspevam pazim  da mi  neispadne  iz ruke  i  stavljam je u  čamac,  skidam  elisu i  nju  hoću  da odložim. Rukom  krećem  da je unesem  u  čamac  ali  mije pogled negde kod  osovine jer već razmišljam  da li  će  mi  ono  parče  štifta  praviti problem. Ruka pravi  poluluk da bih  uneo  elisu  u  čamac, krajičkom  elise kačim  sajlu  kojom je osigurana  penta i  elisa  mi  pada u  vodu. Delić sekunde mi  je bio potreban  da donesem odluku. Skačem u  vodu za  elisom  još sam  je video  dok  je tonula, i  uspevam  da je zgrabim  rukom, sve  se dogodilo u deliću  sekunde  valjda.   Dubina je oko  metar i  nešto ali  ja  sam skroz  mokar,  iako  sam izleteo  iz  vode kao  čep  iz flaše.  Žurno sam postavio  onaj  ekser pre toga proverivši  da nije  ostalo  ni jedno  parčence štifta, najpažljivije  moguče sam postavio   elisu  i  zavrnuo  maticu. Sitan  sneg  sada  već ozbiljno tuče u  oči  i  mokru glavu,  nošen  sad  več dosta jakim  severnim  vetrom.  Iako  je bila podignuta  penta pali iz cuga  i krećem,  ali  sada ne da gledam u  vodu  nego  se i  molilm  u  sebi  da nešto ne potkačim  ispod površine, što nebih mogao  da primetim.  Možda bi se  ekser lako  precvikao  ali  isto tako  bi moglo  da se dogodi da ode štift  na  tanjirastom  zubčaniku ili  što bude najpre oljušte se nutovi na  kardanu. Sada mi  je već jezivo   hladno vetar nosi  sneg pod oštrim uglom i  bode me u  oči,  prelazim  Dunav  i još mogu  da piljim u  vodu jer mi   sneg iskosa dolazi. Uspeo  sam, dokopao  sam se  Petrovaradinske strane ali  taj  kilometar i nešto je valjda bio najduži  u mom pecaroškom životu. Dokopao  sam  se kola i   stigao  sam kući, vruć   čaj i  utopljavanje.  Pravo  je čudo   da ni kijavicu tada nisam dobio, iako  sam bio  ubeđen  da mi negine upala pluća. Pouka, uvek nosite  sa sobom sve ono što je vezano  bar  za osnovnu  intervenciju  na motoru, obavezno  je poneti  i nešto  još od odeće, to  je pametno raditi čak  i leti i  na  kraju izbegavati  da  se ostaje  sam na vodi jer je to  ustvari prvi uslov za kojekave gluposti koje vam  se  mogu  dogoditi. Ovo bi  moglo možda pod neku  drugu temu  ali pošto je neki gubitak,  a  i  elisa  na neki način  pripada priboru,  e  da možda će  neko   izvući pouku.  smiley008 smiley024 :takoje:  Ps:  Ako   bilo  šta  treba  da radite na  motoru  obavezno  ga unesite u  čamac,  a  ako  je moguće najpre na obalu.  Pa tada popravljajte do  mile volje, jer  ako  vam  nešto padne  u  vodu,  nemora  značiti  da će  te to  nači  makar  i  da je leto, pa je čak i  lepo  ako  se okupate.    :takoje: smiley033

Citat: Slavic.Blood poslato 07 Februar 2012, 14:10:36
Umro sam. :lol: :lol: :lol: Iako sam se nadao da će propasti kroz led zajedno sa štapom. :cheesy:

jedan stap koji sam dobio na poklon ne znam ni ja od koga....nosio sam ga stalno na pecanje bio je bas mali...uglavnom sam pecao iz camca sa dedom manice.....jednom smo pecali u marini na zemunskom keju....dan suncan prevashodno smo izasli da se prosetamo i provedemo dobar deo dana na vodi......prvo sto nas je sacekalo to je bio motor....deda je skinuo plasticnu kutiju od motora kako se vec zove....kada iz nje jedno 30-ak vodenih zmija nama u camac :D bilo je uzivanje vracati ih....kako za koga....posle zavrsenog izbacivanja bacili smo se na pecanje doduse kao klinac(4-5) nisam ni znao nesto mnogo ali dobro....i ja uvatim jednog kedera isecem ga na pola i zakacim za stap.....stap je imao veoma kratku drsku i ja sam nekako uspeo da je uglavim izmedju daske koja je bila na bocnoj strani camca i prostirala se kroz duz celog camca.....gledali smo tako taj stap.....cak sam i sedeo pored njega....i jednog trenutka samo se savio odjednaput i samo se culo buc :rlol: ...kasnije smo nekim dugackim motkama pokusali da ga dohvatimo ali nista od toga samo smo mogli da ga napipamo i to bi bilo to....sta god da je bilo....odnelo mi je stap koji sam dosta voleo...i koji mi je bio jedan od prvih takoreci boljih stapova...ali sta je tu je sve dolazi i prolazi....

Pozdrav i tebi Baćko ! smiley033
Drago mi je što si nam se opet priključio forumu,pravo zadovoljstvo mi je čitati tvoje postove,koji su uvek poučni !  :ok:

Inače i ja sam pre neku zimu na minus 10 upao skroz u vodu iz čamca prilikom lova.Nego sreća dvojica drugara su bili samnom u čamcu i posudili mi deo garderobe,a imali smo i rezervne cipele u čamcu. Posle toga smo i nastavili lov još par sati,a ni kijavicu nisam dobio,sreća te nisam glavu samo pokvasio ! No tvoj incident je bio mnogo gori,biti sam u čamcu u takvim slučajevima je pitanje opstanka.

Sedim na stolica kraj obale i pecam sitnu ribu uz 0.18 najlon. Odjednom povuce mi plovak, ja kontru i pokida mi sve :shocked: . Nakon nekoliko minuta opet udar, povucem kontru i imam ga :rolleyes: .  Kad osetim sta imam na udicu, sa jednom stranom bio presretan jer mislio sam da cu imati veliki trofej :cool: , a sdruge strane veoma preplasen, dali cu moci izvuci tu gramadu sa 0.18 najlon. Pustio sam masinku da lako vuce najlon i borba je pocela. Zovem devojku da sigje sa terasa vikendice da uzme kepce i da drzi sve dok ne uguram u nje ulov. Nakon 45 min borbe, mislim da sam ga vec umorio, zategnem masinku, i priblizavam kon kepce. Odjednom povuce ko lokomotiva, slomi mi vrh i ode :sad: . Ja onako izbezumen, ne mmogu da verujem ocima, stoim i odjednom bacim stap u vode i sednem pripalim cigaru i otvorim pivo smiley011 . A ulov je bio amur oko 7 kg
Tako sam ostao bez pribor :bye:

Prošle godine,jun mesec,tek počela sezona na šarana,pecam ja sa nekih pontona kod crpne stanice termo elektrane. Zabacio štapove sa tih pontona,tako što sam sisteme spuštao na vagu,a zadni deo štapa podglavio pod neki metal,tako da ne moze da ga riba odnese.Međutim malo ispred mašine,na od prilike polovini zadnjeg dela štapa stavio sam plastične flaše,da se štapovi nebi gulili. Bilo to uveče,inače tu celu noć rade reflektori,tako da se sve ekstra vidi. Ništa se nije dešavalo,dok jedared nisam primetio da vrh skroz desnog štapa počinje da blago diše,vidim  da se šaran zakačio(sistem na dlaku) i da pokušava da se u mestu oslobodi udice,zatim štap lagano kreće na dole. U tom momentu i ja krećem ka štapu,nisam bio udaljeniji od štapa više od tri metra.Iznenada riba dodaje gas i vrh štapa strahovitom brzinom lepi se za vodu,već sam bio nadomak štapa kad u tom momentu štap kao iz praćke izeleće i u sekundi završava u vodi,ona flaša mu posluzila kao kotur,tako da je to ,kasnije sam shvatio posluzilo da se štap izčupa.
Brzinom se bacam za štapom sa izpruzenom rukom,kao golman kada pravi "paradu" ,međutim prekasno,štap je u sekundi nestao pod vodom. Baš sam se bio prebio od metalne buriće prilikom pada na njih,liptala je krv sa ruke,a i nogu sam baš ugruvao.
Vadim drugi štap zabacujem,pokušavam da nekako zakačim izgubljeni štap,ali bez uspeha,kidam sistem i na drugom i na trećem štapu,vezivao sam i tvistere ali bez uspeha.
Zatim odlazim čamcem do jednog splava gde od alasa pozajmljujem klocer i tek posle sigurno jednočasovne potrage uspevam da zakačim neki najlon. Privlačim najlon do ruke i krenem da vučem,osećam dole kao da mašina proklizava,štap zapeo za neku granu,izvukao sam tu sigurno tridesetak metara najlona i ondah se nekim čudom štap oslobodio i izvučem ga sa vrhom na gore,bio sam presrećan u tom momentu. Štap je nekim čudom završio bez ogrebotine,isto šaranski parabolik 3.60m i shimanova mašina baitruner.
Bilo mi je jako krivo zbog izgubljene ribe,videlo se po udarcu da je bio krupan šaran,ali sam sa druge strane bio presrećan što sam pronašao štap. Sutra dan sam na isti štap,na isto mesto i u priblizno isto vreme imao udarac i izvukao šarana 11kg.

E Damjane, ti bas imas dogodovstine s pecanja.
Dobro je to za razbijanje monotonije i dosade dok se ceka saran  :lol:

Prvi štap mi precvikali vratima od kola, naravno na vodi, jednu pecaljku ja slomio (al bila lošeg kvaliteta, samo se raspala u kontri) i nov meredov mi drugar razbuco zbog njegove gluposti. Dobar sam s obzirom kolko dugo pecam, nema ozbiljnijih nestajanja pribota, krađa, lomova i zaboravljanja. Al mlad sam ja, ima još vremena za takve stvari.  :lol:
Inače Tvisterova priča me podsetila na jednu, pre neke 3 godine pričao mi jedan pecaroš dok smo (bezuspešno) čekali štuku u Opovu, godinu dana ranije on pecao na tom rukavcu i kako je štuka isto tako loše radila do njega došao kolega da ga nešto pita pa se zapričali koji minut. Naravno svo vreme gleda balerine, stoje u mestu, ne mrdaju, i tek posle par minuta kad se vratio nazad ima šta i da vidi: neko prošao, precvikao najlone i odneo štapove i mašinice! Zato uvek treba biti oprezan na vodi, svakakvi tipovi se tu motaju, nikad ne znamo šta nas može zadesiti.

Sad me Vladimir podsetio na situaciju kad smo pecali pre par godina ja i ćaletov drug smuđa na dubinku. Sedmo u čamcu i njemu lepo udari , on kontru kao sivonja i puče štap na pola(štap je bio slabijeg kvaliteta natavno), ja u plač, malo prođe udari meni, ja konrtru lepu al' kad sam dovatio ručicu da motam, malo zapne i puče ručica, onda smo se oboje valjali. Znači na treba se smejati tuđoj nesreći. :cheesy:

Meni p ukne stap na kontri, a sa drustvom nocu pecali soma uz pivce i rakijicu, i posle nekoliko promasaja na trzaj lupim musku kontru i stap puce na pola.
Ubili su me od za.ebancije kad sam onako sa slomljenim stapom izvuko terpana od 100 tinak grama. smiley137
Mada nisu bili neki stapovi, a jos veca fora da sam na istim pecao sarana 2 godine i nikada nisam imao problema, a bilo je i  smiley007 i sarana i amura, ali u malim bocicama se otrov drzi...
.ebo ga amer koji ga donese kod nas... :veryangry:

Citat: Vladimir poslato 11 Februar 2012, 17:33:01
Inače Tvisterova priča .....

Znaci onaj iz moje price ima decu, ili se jos uvek bavi istim poslom :shocked: :rolleyes: Bas sam se pitao da li je ziv i gde li je sada :takoje:

Jednom prilikom pecajuci na gradistanskom keju, kolegi "sarandziji" kao iz katapulta izlete stap zaglavljen u kamenje. Zapoce kuknjava, okrenem se i vidim stap koji ide po povrsini. Posto mi je jig bio na suvom, zamahnem i na srecu iz prvog pogodim preko sprovodnika te ga lako zakacih. Na zalost svih onih koji su licitirali koliki je saran, iza cele zbrke je stajala jedna obicna, istina krupna babuska. U takvim situacijama nisam siguran da li je to srecan kraj, posto bi u suprotnom ostala prica za unuke :huh:

razumljivo je da ponekad covek zaboravi nesta od pribora pored vode !  ali je nerazumljivo kad ode da peca bez pribora! :embarassed:

Eeeeeeee, kad gledas da iskoristis svaku sekundu i izjuris iz kuce da stignes sto pre do vode, mnogo toga zna i da ostane kod kuce...

koliko puta sam krenuo...i zaboravio nesto.....bolje da ne pricam...tacnije skoro uvek mi nesto fali :rlol:

Nekoliko puta izleteh bez mašinice.. :smiley:,pa trči kući psovajući.

E, to mi se već dešava, čim preslagujem komplet za na vodu, nešto obavezno ostane kod kuće, zato nikad puno ne diram prvu postavu, jedino dodam ili oduzmem jači ili slabiji štap.

Zato ja ne vadim pribor iz auta  :takoje: . Dječje sjedalice pune pribora  :lol:  samo pazim da nema udica i olova u njima.

Svojevremeno na Gružansko Jezero prilazi mi čikica da pita jel radi šta .Stoji mi iza leđa ,ja odgovaram ,blenem u plovak da li će potonuti,čikica posle nekoliko minuta uz prijatno"doviđenja " odlazi.Posle nekog vremena ogladnuk hvatam se za nož koji mi je stajao iza leđa ,pipam onako na slepo nema ga .Tražim ,preturam znam da je bio tu... Proradi mi kliker DEDA !!!  smiley137 Maznuo mi moju omiljenu "Famipu"-Prizren... :sad:  Eto  :wink:

mozda ovoj prici i nije mesto ovde,ali mislim da ce vam biti zanimljiva,u stvari, radi se o izgubljeno-nadjeno  :lol: ,ali na bolan nacin  :sad: ...
pre desetak godina,jednog jesenjeg dana u oktobru,zatekao sam se na starom tamisu u barandi..,te jeseni je stuka poludela na tamisu(stucija godina)..u standardnoj opremi,gumenim cizmama do pojasa,naoruzan laganim leptirima,kasikama,voblerima,pretrazivao sam metar po metar vode..,tog dana je bilo dosta toplo,pa sam bio u majici kratkih rukava..komarac po neki ubode,ali nista strasno,u stvari uopste ih i ne osetim,jer stuka udara bukvalno na svaki zabacaj..kasno je popodne,na vodi nema skoro nikog..,milina..nivo vode je malo veci,tako da obale skoro i da nema,,voda je usla u vrbe,ali meni ne smeta,jer u dubokim cizmama pridjem gde hocu..,dubina rukavca na sredini je do 1.5m..,nizu se stuke kao na traci,menjam varalice,eksperimentisem..,velikom vecinom se javljuje stuke do 1kg,ali zna i da iznenadi i neka od 1-2.5kg..,izuzetno su borbene...
resih da promenim voblera,pa stavljam neku kasiku..,posto sam u vodi i blatu do kolena,voblera stavljam tj kacim za prsluk sa prednje strane..,menjam poziciju,pa se probijam kroz granje i vrbe..,nastavljam da bacam..,u jednom momentu vidim da onog zakacenog voblera za prsluk nema,...uhh,verovatno je ispao negde dok sam se probijao kroz granje..,vratim se nazad i obidjem taj potez vise puta,ali voblera nema,kao da je u zemlju propao..,nije mi jasno gde je mogao da nestane..,sparina neka bila pa sam se preznojio,a komarci me jedu..,stuka radi ludo,pa nemam mnogo vremena za razmisljanje o vobleru..,nastavljam bacanje..,u jednom momentu dobijem lepu stuku,oko1.5kg..,ranac mi je na ledjima,na jednom ramenu,podosta otezao..bukvalno sam ga svukao sa ramena preko ruke..,u tom momentu presece me  ostar bol na levoj misici,vise sa zadnje strane..,pogledam,ima sta i da vidim..,onaj moj izgubljeni vobler..,dva kraka trokrake su se zabola u ruku sa sve jeziccima..,kakav nacin da ga pronadjem..sta cu sad,oblio me dadatni znoj,mrak samo sto nije,a komarci navalili muski..,krv lije,pokusavam da otkacim na cim,koza se razvlaci kao zvaka..,nema sanse,samo sam jos povecao krvoliptanje..sa ove moje strane nema nikog,preko puta vidim dvojicu..,odmah odlucujem da predjem most i odem kod njih da mi pomognu...pokazem im o cemu se radi,a ovaj jedan kad je video trokraku u ramenu i krv,samo sto nije u nesvest pao..,sa ovim drugim se slozim da je jedino resenje da ja nategnem trokraku i kozu,a da on sa nozem napravi rez,ne bi li trokraka izletela napolje..sad treba sinhronizovati secenje posto su dva kraka unutra....krene on da sece blago kao da hleb sece,a ne kozu..,ma reko ne tako,moras brzo da prevuces u same udice..,u drugom pokusaju smo uspeli..koza isecena,rupe prosirene,i trokraka izlece napolje..,uhhh kakvo olaksanje,imali su neku rakiju pa sam se dezinfikovao iznutra  :lol: ,...oziljci na taj dogadjaj i dan danas postoje..,a vobler je dok sam se ja probijao nekako presao sa prednje strane prsluka,na zadnji deo rukava majice..,kako je to uspeo ne znam,a naravoucenije je da varalice treba uvek,ali uvek stavljati u njihove kutije...

ti si u ovom slucaju ostao bez koze a ne bez voblera  :rolleyes: .....

Kao i svi zaboravljao sam drzace i slicno,cuvarke upadale u vodu,nozevi ostajali zabodeni negde u blizini ali bez stapa i masine nikad nisam ostao , sem...Kao po obicaju pecajuci sa splava u neko doba noci odem da krndeljam(spavam).Stapovi ostali u drzacima okiceni zvoncicima.Jutarnje budzenje mi donosi spoznaju da nedostaje stap najdalje na vodi.
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi41.tinypic.com%2F2i90awh.jpg&hash=7f4898a638b22fba18f5bc7bff65fef4e9ae2953)
Na slici skroz levi stap.Da se odmah razumemo nije taj stap.Jbg pomislim, skuvam kafu da utopim tugu i sednem da placem.U stvari nije mi do stapa jer i nije neki kvalitet kao ni masina.3,6 m ali suplji fiber,masina ava-sima.Sreca te je sve plastika.Kasnije tog jutra iznad krsa koji mi je nizvodno polako ispliva nesto slicno grani.Podalje je pa ne vidim dobro ali crvic proradi pa odoh da pogledam.Kad nisam pisnuo u gace kad sam provalio da je stap.Trkom nazad na splav i po povratku u trku vezuj trokraku,olova da ne ode daleko nizvodno.Medjutim dok sam se vratio stap se samo malo spustio.Bacam troku ali nikako da zakacim.Posle par puta dovucem ga i  dohvatim ali izadje onako vrljavo nizvodno od krsa a na spulni skoro da nema najlona.Crvic proradi,mozda je i riba na stapu.Zgrabim i pocnem da motam ali najlon negde gore u krsu.Motam oci ispadose,prevlacim preko necega ali otpora nema.I zaista nema a moglo je biti.Scenografija je verovatno da je sarko otresao stap,on izleteo iz(vidi na slici)pravljenog drzaca ,zaronio,prosao kroz krs i kasnije kad je pokidao sistem ,stap polako izronio.
I tada sam posedovao rod-pod ali ga nisam koristio da bi od tada iskljucivo presao na pecanje sa njim(nesto mi se cini da zvoncici nisu sigurna signalizacija  :lol: ).  smiley033

Odlicna su signalizacija,,,,,,,,,,,ali ako pecas terpana ili babusku. :smiley:
Ova mrcina kad zabija stap zvono ni ne stigne da zazvoni,on ne trese...

Pretpostavio sam da je neki positan jer on otresa dok krupniji sabije i ne popusta pa samim tim samo moze da izlomi stap pre nego da ga izvuce iz drzaca koji je u polozaju 45 od vode a mozda i vise.Ili pak da se prosetao uzvodno prevalio stap pa se vratio u krs a to bi vec mogao i krupniji.

Obicno pecam iz camca,a kad koji put (zbog drustva, rostilja,ovo - ono...)zabacim sa obale obavezno otpustim dril ( ne konzumiran baitruner), i vezem kanapom sve stapove za drzace...
Pa ako je kao ajkula, alal mu neka iscupa sve i nek nosi...
S obzirom da na sarana idem na 2 -3, nekad i 4 sata pecanja, onda presedim pored stapova kao zapeta puska, a da su drugacije okolnosti i pecanje od vise sati ipak zahteva rod-pod, signalizatore, i baitrunere...
Ko zna, mozda i dozivim pemziju! :cheesy:

Ustanem kao vampir u 6,dodjem na 50 m od camca i setim se da sam zaboravio veslo!Pizdim,psujem,trcim nazad kuci,vracam se na vodu,kad ono NEMA CAMCA!!! :shocked:
Izvadio ga 3 dana pre toga i oterao kuci da se prosusi za farbanje! :lol:

au svaka rec je suvisna  smiley033 :tongue: :tongue: :tongue:

Crnjak! :lol:

Citat: bassmaster poslato 13 Februar 2012, 23:02:52
Ustanem kao vampir u 6,dodjem na 50 m od camca i setim se da sam zaboravio veslo!Pizdim,psujem,trcim nazad kuci,vracam se na vodu,kad ono NEMA CAMCA!!! :shocked:
Izvadio ga 3 dana pre toga i oterao kuci da se prosusi za farbanje! :lol:

Sporo pamtim, još brže zaboravljam:) :embarassed: :shocked:

stvarno crnjak,al staces desi se svasta kad covek razmislja o 100 stvari!

Kao klinac redovno mi se desavalo da sje.em stap tako sto nagazim na njega ne gledajuci. Jedno 4-5 stapova sam tako slomio. Jednom mi je stap upao u zbice od bicikla dok sam jurio da sto pre stignem do vode i naglavacke sam preleteo na tvrd asfalt i posteno izderao dlanove. A jednom prilikom sam zurio kroz sumu sa blinkerom i zakacio masiniciom neku granu i slomio rucku. To je cela steta koju sam pretrpeo koliko se secam. To sa ruckom mi se desilo pre nekih 5 godina. Otada mi se nije desilo nista znacajno. Sad bas pazim pribor i tesko da mi se moze desiti neka nesmotrenost pa da vredniji komad opreme slomim...

Citat: Zmaj Strasni poslato 18 Februar 2012, 11:40:05
Jednom mi je stap upao u zbice od bicikla dok sam jurio da sto pre stignem do vode i naglavacke sam preleteo

Ovo se i meni desilo!

Uh i mom burazu!Al se bio izlomio,nije bilo ni malo naivno!Bio je zavijen ko mumija!

Citat: god-ar poslato 18 Februar 2012, 14:09:15
Ovo se i meni desilo!

isto , napravio sam salto mortale .

Isto kod mene, ne sećam se kakav je salto bio, ali se sećam da sam s.ebao vrh štapa... :sad:

Na svu srecu ostajao sam bez rucica...pucale su sam ode sebe ili sam ja mozda nesto zezno a sto se tice bickle...upala mi je samo majca jednom u tockove koju sam nosi na ledjima samo onako prebacenu....bilo je preletanja :rlol:

I ja isto najviše lomim ručice, imam jedno 4 mašinice koje ne koristim jer nemam ručicu, a mrzi me da premerim svaku i odem do pančevca petkom da potražim.

Kao klinac sam se držao za vrhove bambusa koji ćale veže na motor ,a ja na bicikli pa da stignemo što pre  smiley002
Koliko sam vrhova tako izlomio bog zna,a bilo je i padova i haj  :rolleyes:

Podjem na pecanjem autim ,vozio sam stojadina, spakujem se lepo sve potrpam na brzinu u kola smpustim vrata od gepeka i cujem krccccc,bilo je  smiley137

ove nase price su crni humor :lol: :lol:  i cujem krc...taj zvuk niko ne voli :lol:

Mene nista ne iznervira kao vetar kad iznenada dune u stranu gde je najveci krs,granje i slicno!Jao koliko varalica sam tako izgubio! smiley137

Pre 12 i vise godina dodjem iz skole i brze bolje daj da odem na pecanje aaaa bucov tih dana lupao ko lud,onako na brzinu se presvucem i potrcim kroz dvoriste sa stapom u ruci i taman da prodjem na zadnja vrata koje vode dalje do kanala,zapnem masinicom od betonskog stuba i slomim je skroz do onog dela gde se uvrce u stap,tad kad me nije strefio infrakt nikad nece!

ti si bas ostajao bez pribora  :cheesy:

Uglavnom riba  koju  volimo da lovimo  određuje  na  neki   način  nas  ribolovce  i  ujedno  povlači  određene  situacije  koje će  nam se  dešavati.
  Leto, polovina  avgusta.  Da bih  nahvatao  malo  kondicije idem  biciklom,  čudo   stvari sam  natovario  na  njega  uz  to  sam  poneo  i  pušku,  ako  neka  patka izvrši  napad  na  mene. Puška mi  je  preko  leđa,  a pecaljke vise  preko  jednog  ramena.  U  jednom momentu klize mi   sa  ramena  skoro   da  sam uspeo   da stanem  ali ipak upadaju   u  prednji   točak ja preko  guvernala  direkt na glavu, ubio  se kao   siroče. Poučen  primerom iz  davnih  godina  i sada idem ponekad biciklom na pecanje  ali  sam na  njega montirao   specijalnu  futrolu pod određenim uglom za  štapove. Savršena  stvar, štapovi  nemogu  nigde  da  zapnu čak  ni  kad  se provlačim  kroz  neko  granje. :thumbup:

ja obicno vezujem stapove za biciklu...pecaljke ili dvodelne ispod sedista i dole ispod guvernalae u slucaju da ima onu sipku sto spaja sediste i guvernalu jos bolje... ako me niste razumeli evo slika pa ce te valjda videti na koju sipku :D

http://t0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRcsjqojmDNo42abR5i1dzqFk9hWrxMu-jLJV3pv_OKvqtQEXGu (http://t0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRcsjqojmDNo42abR5i1dzqFk9hWrxMu-jLJV3pv_OKvqtQEXGu)

Bili moj nesretni kum i ja na pecanju. Kum tada nije bio nikakav ribič (a, bogami, nije ni sada) i nije imao ništa od pribora, već samo dobru volju. Pribor (alat) je bio samo moj.
Kad smo se vraćali s pecanja, a išli smo mojim autom, podijelili smo pribor za nošenje do auta.
Ja ono što sam nosio spremio u gepek, a ono što je on nosio ostavio je pokraj auta na zemlji.
Mi sjeli u auto i kući.
On ništa ne govori o priboru.
Kad sam sljedeći put išao u ribičiju, tražim ja Shakespearov od 4 m  i Kormoranov teleskop od 3 m, al ih nema. A na njima bile još i Quantumove role. I onda mi se upali lampica u glavi smiley085!
Pa, kum nije spremio štapove u gepek :no: :huh:!
To su mi bili prvi teleskopi što sam ih u životu kupio.
Kad sam mu rekao za to, njegov je odgovor bio: Ja sam mislio daćeš ih ti spremiti. Budala! Bez brige i pameti!
Sad on ima nešto pribora, al više ne idemo zajedno pecat, u stvari u 4 godine kako se on počeo baviti ribolovom bili smo 4 x zajedno na pecanju. No, nema on sreće ni sa svojim štapovima. Na svom prvom samostalnom pecanju polomio je dva štapa, jedan je puknuo na drugoj sekciji od vrha,jer mu je udica zapela, a nije znao postupak u takvom slučaju, a na drugi štap je nagazio. Veliki pecaroš...Bez brige i bez pameti...
Radije idem sam na pecanje nego sa njim i sam najbolje pazim na svoj pribor.

O  Kumu   treba  sve najlepše.  Moj  Kum je  čudo to  se neda ni   ispričati  a  oni  koji  su ikada bili  prisutni  ni  dan  danas  nemogu   doći   sebi  od  utisaka.  No  moj  Kum  je   ipak  moj  Kum  i  ma  kakva  bila  cena  u  pitanju ja  sam  spreman i  dan  danas  sa njim  na pecanje kao  nekad u   detinjstvu,  i  nimalo  me  nije  briga  šta  će  se  dogoditi,  uostalom  ja  sam  tu  pa  ću   probati  ublažiti  stvar  pri  mogućim  štetama, Ma  Kum se ipak  piše  velikim  slovom. :takoje:

Tvoj se kum ponaša kao što se kum i treba ponašati (pretpostavljam da je tako).
No, moj kum se ponaša kao da mi nije kum (otkako sam ga prestao "šlepat" s lovom-mislim, posuđivat mu iz mjeseca u mjesec).
Onda se i kumstvo ohladilo.
Ne dolazi k meni, izbjegava me na poslu, ne zove me na pecanje (ide na pecanje sa šogorom koji nije pecaroš i koji samo sjedi i gleda u vodu, pomaže mu nositi stvari i pravi mu kugle s primamom, šogor mu je, ukratko, rob).
No, ipak, bolje volim otići na pecanje sam nego sa njim i zbog drugih razloga.
Bolje da sam na pecanju izgubio takvog kuma kakav je moj, nego ona dva štapa.
Takvog kuma kakav je moj ne bih poželio ni neprijatelju!

Baćko-svaka ti je ka Njegoševa ! :takoje:

Jedino ako nije kao iz Maratonaca, "šta to radiš kume ? " ,"vezbam kume" !   :lol:

Citat: Mangup poslato 20 Februar 2012, 23:52:09
ti si bas ostajao bez pribora  :cheesy:

ma imam jos nekoliko situacija nego me sramota vise da pisem,ja sam ti druze ostajao bez bribora na naj gluplje moguce nacine!

Svaka se škola plaća.
Ja i dan danas kad sve pospremim u gepek dođem do mjesta gdje sam pecao i još jedanput sve pregledam.
Kad to napravim i utvrdim da mi nije ništa ostalo tek onda palim pilu i pravac doma (ili birtija).

Ja sam ostao bez pribora tako da mi je netko provalio kroz prozor u kontejner i pokupio SVE.

Da,da....ima i toga!Meni proslo leto upali lopovi u supu!Ali!!!!Ja par dana pre toga malo sredjivao pribor i na vidno mesto ostavio neke krseve od 100 godina,a nekih 20-ak ozbiljnijih kompleta spakovao u torbe i futrole i slucajno ostavio iza vrata!

doticni u zurbi srecom pokupili ono sto su prvo videli!Neka im je alal,samo kad je ovo sto necemu vredi ostalo!!

A zato mi moj najvredniji varalicarski pribor stoji u spavacoj sobi sa leve strane na 50 cm!Sa desne mi je na 1m TT 7.62! :tongue:

Sta je to, Audi? :rolleyes: :lol:

Da, baš je to Audi sa diznom od 7,62 mm :smiley:!

Jeste.......Kragujevacki! :cheesy:

Dobar :lol:!

siroka mu ta dizna nesto puno guta!!!! :lol: :rolleyes: :rolleyes:

Citat: damjan poslato 21 Februar 2012, 16:14:57
Baćko-svaka ti je ka Njegoševa ! :takoje:

Jedino ako nije kao iz Maratonaca, "šta to radiš kume ? " ,"vezbam kume" !   :lol:

NIje  iz  maratonaca,  ali  maratonci su  sitan  doživljaj za  mog  Kuma, nesećam se ali  mislim  da sam  već pisao  o  njemu, no  kako  kaže  njegova  bivša  žena ,  "kada ga čujem na  ulici  ja  jedan  apaurin,  a ako  primetim  da je pio  onda još dva pa mi  je  sve ravno  do  kraja  sveta" no  kako  god,  ja  ga  ipak  i  volim   i poštujem   kao  kuma,  a veruj  mi   da bi  o  njemu   mogao dobar  roman  da  napišem. Osmo   svetsko   čudo. :takoje: :bye:

Citat: bladerizer poslato 23 Februar 2012, 17:35:44
siroka mu ta dizna nesto puno guta!!!! :lol: :rolleyes: :rolleyes:

Al' zato vatru bljuje!!!  :lol:

Sa svojih 14 godina idem ja da kupim stap za dubinku, i naravno pazarim nekog kineza za 700-800 dinara. Prvi put izlazim na vodu i stavljam olovo mislim da je bilo 40gr. Zabacim ja jedampu, drugi put, treci put pokusam malo dalje da bacim, cimnem malo jace i polovina stapa pukne i odleti na jedno 15m u vodu  :lol: :lol: uopste se nisam nervirao ja i burazer krenemo u smejanje do placa, stomak me je boleo...uhvatim ti ja najlon i dovucem taj deo stapa nekako isecem najlon, masinicu skinem i sacuvam je i stap odnesem kuci i eno imam ga i dan danas, stoji mi u podrumu to je bilo pre 8 godina i uvek kada ga vidim dole u podrumu setim se te scene i obavezno nabacim smesak na lice  :smiley: Eto to je prvo i za sada jedino ostajanje bez pribora, necu da ubrajam jedan takmicarac kojem je pukao vrh kada sam zakacio sarance od par kilograma jer sam isti odmah nakon toga servisirao i zamenio vrh koji sam imao kuci  :bye: :bye:

-Brat NENAD   smiley080 smiley089

:rlol:

Au šta ste sve pogubili i na koji način  :lol:
Na pecanju sam samo gubio sitan pribor i sisteme koje sam kidao - ako se to može smatrati kao gubitak  :wink: ali mi je zato prosto nestala stara torba sa gomilom sitnog pribora i jedan mali teleskop sa mašinicom u njoj posle krečenja stana prošle godine  :veryangry: Prevrnuo sam ceo stan i podrum i nikako ne mogu da nađem torbu  :sad:

E tu imas dve varijante,il nisi platio molere dovoljno,pa su kompenzirali :cheesy:
Ili si dopi.dio zeni sa tim tvojim pecanjem,pa je sve zavrsilo u kontejneru :rlol: :rlol: :rlol: :rlol: :rlol:

Citat: damjan poslato 07 Februar 2012, 16:50:28
Imao sam i ja par kikseva sa opremom,neke sam već opisivao ovde na forumu,ali aj da ponovim u ovoj temi.
Bilo to pre dve god,Jesen. Otišao sam na Savu da pecam šarana iz čamca.Stigao sam predveče i zabacio štapove.Štapovi su bili šaranski 3.60 i Shimanove mašine Baitruner.Tada još nisam imao adekvatne drzače na čamcu za te štapove,već sam ih naslanjao onako preko komore,a sisteme samo spuštao na vagu.Baitrunere sam nekad uključivao,a nekad ne,a to veče ih nisam uključio.Inače sam sedeo neposredno pored štapova,kao kada pecate na Feeder štapove,uvek spremni da kontrirate,mislio sam da sa te blizine nema šanse da se išta nepredviđeno desi.
To mesto gde sam pecao je veoma duboko 7-9m dubine,a teren je krcat panjevima,starim potopljenim stablima.
Pao je mrak,totalna tišina na vodi,u blizini ni jednog pecaroša.Ništa se nije javljalo,čak ni bela,štapovi stajali kao ukopani. Onako sedeći na klupici u mrtvoj tišini hvatao me dremez. Zurio sam u nepomične senke štapova polu sklopljenih očiju,totalna monotonija.
Iznenada iz one tišine me trgnuo pljusak na vodi,kao kada se šaran prevrne i pljusne repom o površinu vode,pravo ispred čamca,nekih meter ipo,dva. Nisam u tom momentu tačno znao šta se desilo,ali videh da nema štapa i čini mi se,kao da videh dršku štapa da zaranja pod vodu,inače se bilo razvedrilo i nešto se zahvaljujući zvezdama i moglo videti na vodi. U tom momentu ne razmišljajući i ne nespreman da se odeknem skupocenog pribora,velikom brzinom preko zadnje komore skačem na noge baš na mesto gde mi se učinilo momenat pre da je zaronio štap. Po padu u vodu sa rukama okrenutim na dole ugrabim dršku od štapa. Koja sreća da sam bio toliko pribran,(mozda i lud što sam u opšte skočio za štapom) i da sam skočio tačno na štap.

No nije bila zejebancija,na špulni mi bila namotana struna Power Pro 65lb,mrcina od strune,a špulna zategnuta po prilično. Riba snazno vuče na dole,hoće da mi istrgne štap iz ruke,u tom momentu poleće i drugi štap iz čamca (valjda riba pokupila i drugu strunu),srećom hvatam štap za vrh levom rukom i nekako istom tom rukom uspem da popustim Baitruner na mašini sa ribom.Riba je besomučno izvalačila strunu sa popuštenim Baitrunerom dok nije negde stala.Za sve to vreme sam se borio da se nekako odrzim na površini vode,mlatarujići nogama(ko patka pod vodom) okrenut telom ka čamcu.Sreća Sava nije bila brza,pa me je odvukla za mozda duzinu čamca nizvodno. Nekako zahvaljujući nogama sa dva štapa u rukama uspem da se domognem čamca. Ubacujem u čamac prvo štap koji je riba naknadno pokupila i hvatam se za čamac.Par minuta sam proveo tako u vodi drzeći se za čamac jednom rukom,nebih li prvo došao do daha,Zatim ubacujem i drugi štap i uspevam da se prevalim u čamac preko talasnjače.Riba više nije vukla,zavukla se negde u krš i ćuti.
To je što se tiče gubljenja opreme,koju sam srećom uspeo spasiti,ali vas sigurno interesuje šta se sledeće desilo ?

Prvo pokušavam da izvučem sistem koji je riba nakanadno zakačila,ali bio je zaglavljen u krš pa ga kidam,izvlačim i treći štap koji je bio u čamcu,a ondah uzimam i malerozni štap na koji je riba udarila. Vučem štapom i namotavam mašinom,struna struze kroz granje,ali na silu namotavam strunu i ondah nije više moglo da se vuče i uzimam strunu u ruku da pokidam,podvez dole 25lb trebalo bi da pukne,ali umesto toga osetim dole pucanje grane i uspem nešto da vučem ka površini. Mislim u sebi riba se otkačila i zakačila za neku grančugu koju sam uspeo odlomiti,međutim kada sam dovukao blizu površine struna poče da vrda levo desno i shvatim da imam ribu i dalje na struni. Lagano je podizem do površine i ugledam senku prelepog šarana divljaka,koji čini mi se bio tezak negde 8-9kg.Nekako ga sa mukom uspevam ubaciti u meredov,jer drška meredova dugačka,a drzim ribu na ruku pored čamca,no riba je bila toliko smorena da nije pruzala neki otpor.
Eto tako ja spasih i opremu i izvadih ribu a uspeh i da se ne udavim,jer nije lako odrzavati se na vodi onako obučen !

Imam još nekih dogodovština da pišem kao npr kako mi je prošlog proleća taj isti model štapa opet odneo šaran i ako je štap bio zaglavljen(i opet sam uspeo da spasim štap,samo što taj put nisam skakao u vodu,nego klocerao) ,ali to u nekom drugom postu kasnije.

Ovo kao Rambo   :lol:   :cheesy:   smiley033  Svaka čast!

Ali mislim da niko nije imao toliko nesreće na pecanju kao on.

Bill Dance Funny Fishing Bloopers Compilation *NEW* (http://www.youtube.com/watch?v=T1lBoEeUiGk#)

Bill Dance Fishing Bloopers (http://www.youtube.com/watch?v=0kzYQGYfHLM#)


:shocked:      :lol:

@ellesar: krečio sam sa drugarima tako da će pre biti ova druga varijanta  :veryangry:

@sica996:  smiley105 :rlol:

Sada kada citam vase postove o kumovima sjetih se svog kuma i pecanja
isli biciklima na staru dravu ...
i kako to obicno biva dok jedan stap drzim u rukama drugi  cima brzo ostavim ovaj stap i zatezem
vicem kuma da donese meredov i dode kum i prvi korak po sred stapa od 7 metara koji sam sam kupio svojim novcem (oko 100 eura)
nekim djelom je  i moja krivica ali od tada nema pecanja s njim  :no: :no:

Nije samo to bilo
bilo je jos svacega s njim npr kada smo kuhali hranu (šrot) sipa on cijelu bocicu arome ( naravno moje) u hranu
pa u kantu sipa cijelu kesicu X21 za ulovit kedere za stuku
i tako.
A kao sto sam vec rekao nema vise pecanja s njim...

Sramota me je da govorim na kakvim glupostima sam gubio opremu  smiley245

Nem tu sramote a i ne postoji pametan način da se izgubi pribor!!pre jedno 15 god moj prvi izlazak na živi dunav u čamcu.kum vozi a ja se drugim čamcem držim i šlepam za njim.namesti on mene paralelno sa obalom jedno 10m od iste a taj čamac mali,gvozdeni i jednom ne stabilan,nešto ručno pravljen na njemu se učio.prodje veliki putnički brod i kad su talasi krenuli da me ljuljaju meni se srce spustilo u pete gledam oću li se prevrnuti,uhvatio se rukama za bočne ivice i ne puštam a štapovi spušteni preko komore pa pod dasku gde sedim.u tom ljuljanju vidim bočni štap se oslobadja i buć u vodu,dvodelni kormoran.

Imao sam 10 godina i već sam bio ozbiljno zaražen pecanjem. (nespavanje noć pred pecanje, vezivanje udica,... I ostali simptomi)Imao sam već par štapova ali sam za rođendan od ćaleta dobio Silstar štap oko 4 m. Tog leta poneo sam ga u selo kod dede (okolina Ljiga) da pecam na potoku krkuse.  :cheesy:. 50 m. Ispod kuće bio je lep vir ali je prolećna voda nabila nekog granja i krša pa sam štap spustio
Iza sebe i počeo da se izuvam ne bi li očistio teren :rolleyes:. Iza sebe začuh krc krc..... :huh: Dragi deda je puštao svinje u potok i naravno kao što već možete da pred postavite od sveg krša prasac skrcko moj štap malo ispred prvog sprovodnika. Okrećem se na jezivi zvuk a on me gleda sa štapom ujusci i jednim podignutim uvetom (crnim a drugo je bilo belo) . Nije mi bila neka uteha što sam polomio ostatak štapa o prasca.Duševnu bol koju sam tada osetio zbog gubitka dragog mi predmeta, na moju sramotu bila je veća nego kod nekih gubitaka koje sam kasnije iskusio u široj mi familiji.Te godine sam za svinjokolj od dragog mi dede uz mig dobio direktno sa ražnja crno svinjsko uvo. I ako nisam neki ljubitelj perifernih delova
svinja,  uvo sam skrckao sa velikim zadovoljstvom....  :lol:.
Pouka priče je da nikad ne znaš kakva će ti svinja prići iza leđa :cheesy:
Imam jos par dogodovština o kojima ću drugom prilikom ali ova mi je ostala urezana u sećanje kao i lik ušatog prasca. 

Nestale mi proletos makazice za secenje i ringove koje sam uzeo u Formaxu, ma nisam ih koristio ni mesec dana, nisu bile ni skupe pa se nisam nervirao puno ni trazio nesto posebno- uzeh brzo druge- iste takve.
Kad danas nesto vrtim po ostavi u firmi, cujem, nesto zveci u rastvoru plavog kamena, pogledam- i jedva skontam sta je..
Krckale su se mesecima i vidite kako to sad izgleda (https://uploads.tapatalk-cdn.com/20210104/b58803d0a50e6a2f67f340922a4804ae.jpg)(https://uploads.tapatalk-cdn.com/20210104/aeab6abe9cd8dacee4da3da779e27c23.jpg)

Послато са SM-A405FN помоћу Тапатока