Citat: damjan poslato 21 Februar 2012, 16:14:57
Baćko-svaka ti je ka Njegoševa !

Jedino ako nije kao iz Maratonaca, "šta to radiš kume ? " ,"vezbam kume" !   

NIje  iz  maratonaca,  ali  maratonci su  sitan  doživljaj za  mog  Kuma, nesećam se ali  mislim  da sam  već pisao  o  njemu, no  kako  kaže  njegova  bivša  žena ,  "kada ga čujem na  ulici  ja  jedan  apaurin,  a ako  primetim  da je pio  onda još dva pa mi  je  sve ravno  do  kraja  sveta" no  kako  god,  ja  ga  ipak  i  volim   i poštujem   kao  kuma,  a veruj  mi   da bi  o  njemu   mogao dobar  roman  da  napišem. Osmo   svetsko   čudo.

Citat: bladerizer poslato 23 Februar 2012, 17:35:44
siroka mu ta dizna nesto puno guta!!!!

Al' zato vatru bljuje!!! 

Sa svojih 14 godina idem ja da kupim stap za dubinku, i naravno pazarim nekog kineza za 700-800 dinara. Prvi put izlazim na vodu i stavljam olovo mislim da je bilo 40gr. Zabacim ja jedampu, drugi put, treci put pokusam malo dalje da bacim, cimnem malo jace i polovina stapa pukne i odleti na jedno 15m u vodu  uopste se nisam nervirao ja i burazer krenemo u smejanje do placa, stomak me je boleo...uhvatim ti ja najlon i dovucem taj deo stapa nekako isecem najlon, masinicu skinem i sacuvam je i stap odnesem kuci i eno imam ga i dan danas, stoji mi u podrumu to je bilo pre 8 godina i uvek kada ga vidim dole u podrumu setim se te scene i obavezno nabacim smesak na lice  Eto to je prvo i za sada jedino ostajanje bez pribora, necu da ubrajam jedan takmicarac kojem je pukao vrh kada sam zakacio sarance od par kilograma jer sam isti odmah nakon toga servisirao i zamenio vrh koji sam imao kuci 

-Brat NENAD   

Au šta ste sve pogubili i na koji način 
Na pecanju sam samo gubio sitan pribor i sisteme koje sam kidao - ako se to može smatrati kao gubitak  ali mi je zato prosto nestala stara torba sa gomilom sitnog pribora i jedan mali teleskop sa mašinicom u njoj posle krečenja stana prošle godine  Prevrnuo sam ceo stan i podrum i nikako ne mogu da nađem torbu 

E tu imas dve varijante,il nisi platio molere dovoljno,pa su kompenzirali
Ili si dopi.dio zeni sa tim tvojim pecanjem,pa je sve zavrsilo u kontejneru

Citat: damjan poslato 07 Februar 2012, 16:50:28
Imao sam i ja par kikseva sa opremom,neke sam već opisivao ovde na forumu,ali aj da ponovim u ovoj temi.
Bilo to pre dve god,Jesen. Otišao sam na Savu da pecam šarana iz čamca.Stigao sam predveče i zabacio štapove.Štapovi su bili šaranski 3.60 i Shimanove mašine Baitruner.Tada još nisam imao adekvatne drzače na čamcu za te štapove,već sam ih naslanjao onako preko komore,a sisteme samo spuštao na vagu.Baitrunere sam nekad uključivao,a nekad ne,a to veče ih nisam uključio.Inače sam sedeo neposredno pored štapova,kao kada pecate na Feeder štapove,uvek spremni da kontrirate,mislio sam da sa te blizine nema šanse da se išta nepredviđeno desi.
To mesto gde sam pecao je veoma duboko 7-9m dubine,a teren je krcat panjevima,starim potopljenim stablima.
Pao je mrak,totalna tišina na vodi,u blizini ni jednog pecaroša.Ništa se nije javljalo,čak ni bela,štapovi stajali kao ukopani. Onako sedeći na klupici u mrtvoj tišini hvatao me dremez. Zurio sam u nepomične senke štapova polu sklopljenih očiju,totalna monotonija.
Iznenada iz one tišine me trgnuo pljusak na vodi,kao kada se šaran prevrne i pljusne repom o površinu vode,pravo ispred čamca,nekih meter ipo,dva. Nisam u tom momentu tačno znao šta se desilo,ali videh da nema štapa i čini mi se,kao da videh dršku štapa da zaranja pod vodu,inače se bilo razvedrilo i nešto se zahvaljujući zvezdama i moglo videti na vodi. U tom momentu ne razmišljajući i ne nespreman da se odeknem skupocenog pribora,velikom brzinom preko zadnje komore skačem na noge baš na mesto gde mi se učinilo momenat pre da je zaronio štap. Po padu u vodu sa rukama okrenutim na dole ugrabim dršku od štapa. Koja sreća da sam bio toliko pribran,(mozda i lud što sam u opšte skočio za štapom) i da sam skočio tačno na štap.

No nije bila zejebancija,na špulni mi bila namotana struna Power Pro 65lb,mrcina od strune,a špulna zategnuta po prilično. Riba snazno vuče na dole,hoće da mi istrgne štap iz ruke,u tom momentu poleće i drugi štap iz čamca (valjda riba pokupila i drugu strunu),srećom hvatam štap za vrh levom rukom i nekako istom tom rukom uspem da popustim Baitruner na mašini sa ribom.Riba je besomučno izvalačila strunu sa popuštenim Baitrunerom dok nije negde stala.Za sve to vreme sam se borio da se nekako odrzim na površini vode,mlatarujići nogama(ko patka pod vodom) okrenut telom ka čamcu.Sreća Sava nije bila brza,pa me je odvukla za mozda duzinu čamca nizvodno. Nekako zahvaljujući nogama sa dva štapa u rukama uspem da se domognem čamca. Ubacujem u čamac prvo štap koji je riba naknadno pokupila i hvatam se za čamac.Par minuta sam proveo tako u vodi drzeći se za čamac jednom rukom,nebih li prvo došao do daha,Zatim ubacujem i drugi štap i uspevam da se prevalim u čamac preko talasnjače.Riba više nije vukla,zavukla se negde u krš i ćuti.
To je što se tiče gubljenja opreme,koju sam srećom uspeo spasiti,ali vas sigurno interesuje šta se sledeće desilo ?

Prvo pokušavam da izvučem sistem koji je riba nakanadno zakačila,ali bio je zaglavljen u krš pa ga kidam,izvlačim i treći štap koji je bio u čamcu,a ondah uzimam i malerozni štap na koji je riba udarila. Vučem štapom i namotavam mašinom,struna struze kroz granje,ali na silu namotavam strunu i ondah nije više moglo da se vuče i uzimam strunu u ruku da pokidam,podvez dole 25lb trebalo bi da pukne,ali umesto toga osetim dole pucanje grane i uspem nešto da vučem ka površini. Mislim u sebi riba se otkačila i zakačila za neku grančugu koju sam uspeo odlomiti,međutim kada sam dovukao blizu površine struna poče da vrda levo desno i shvatim da imam ribu i dalje na struni. Lagano je podizem do površine i ugledam senku prelepog šarana divljaka,koji čini mi se bio tezak negde 8-9kg.Nekako ga sa mukom uspevam ubaciti u meredov,jer drška meredova dugačka,a drzim ribu na ruku pored čamca,no riba je bila toliko smorena da nije pruzala neki otpor.
Eto tako ja spasih i opremu i izvadih ribu a uspeh i da se ne udavim,jer nije lako odrzavati se na vodi onako obučen !

Imam još nekih dogodovština da pišem kao npr kako mi je prošlog proleća taj isti model štapa opet odneo šaran i ako je štap bio zaglavljen(i opet sam uspeo da spasim štap,samo što taj put nisam skakao u vodu,nego klocerao) ,ali to u nekom drugom postu kasnije.

Ovo kao Rambo           Svaka čast!

Ali mislim da niko nije imao toliko nesreće na pecanju kao on.






     

@ellesar: krečio sam sa drugarima tako da će pre biti ova druga varijanta 

@sica996: 

Sada kada citam vase postove o kumovima sjetih se svog kuma i pecanja
isli biciklima na staru dravu ...
i kako to obicno biva dok jedan stap drzim u rukama drugi  cima brzo ostavim ovaj stap i zatezem
vicem kuma da donese meredov i dode kum i prvi korak po sred stapa od 7 metara koji sam sam kupio svojim novcem (oko 100 eura)
nekim djelom je  i moja krivica ali od tada nema pecanja s njim 

Nije samo to bilo
bilo je jos svacega s njim npr kada smo kuhali hranu (šrot) sipa on cijelu bocicu arome ( naravno moje) u hranu
pa u kantu sipa cijelu kesicu X21 za ulovit kedere za stuku
i tako.
A kao sto sam vec rekao nema vise pecanja s njim...

Sramota me je da govorim na kakvim glupostima sam gubio opremu 

Nem tu sramote a i ne postoji pametan način da se izgubi pribor!!pre jedno 15 god moj prvi izlazak na živi dunav u čamcu.kum vozi a ja se drugim čamcem držim i šlepam za njim.namesti on mene paralelno sa obalom jedno 10m od iste a taj čamac mali,gvozdeni i jednom ne stabilan,nešto ručno pravljen na njemu se učio.prodje veliki putnički brod i kad su talasi krenuli da me ljuljaju meni se srce spustilo u pete gledam oću li se prevrnuti,uhvatio se rukama za bočne ivice i ne puštam a štapovi spušteni preko komore pa pod dasku gde sedim.u tom ljuljanju vidim bočni štap se oslobadja i buć u vodu,dvodelni kormoran.

Imao sam 10 godina i već sam bio ozbiljno zaražen pecanjem. (nespavanje noć pred pecanje, vezivanje udica,... I ostali simptomi)Imao sam već par štapova ali sam za rođendan od ćaleta dobio Silstar štap oko 4 m. Tog leta poneo sam ga u selo kod dede (okolina Ljiga) da pecam na potoku krkuse.  . 50 m. Ispod kuće bio je lep vir ali je prolećna voda nabila nekog granja i krša pa sam štap spustio
Iza sebe i počeo da se izuvam ne bi li očistio teren . Iza sebe začuh krc krc..... Dragi deda je puštao svinje u potok i naravno kao što već možete da pred postavite od sveg krša prasac skrcko moj štap malo ispred prvog sprovodnika. Okrećem se na jezivi zvuk a on me gleda sa štapom ujusci i jednim podignutim uvetom (crnim a drugo je bilo belo) . Nije mi bila neka uteha što sam polomio ostatak štapa o prasca.Duševnu bol koju sam tada osetio zbog gubitka dragog mi predmeta, na moju sramotu bila je veća nego kod nekih gubitaka koje sam kasnije iskusio u široj mi familiji.Te godine sam za svinjokolj od dragog mi dede uz mig dobio direktno sa ražnja crno svinjsko uvo. I ako nisam neki ljubitelj perifernih delova
svinja,  uvo sam skrckao sa velikim zadovoljstvom....  .
Pouka priče je da nikad ne znaš kakva će ti svinja prići iza leđa
Imam jos par dogodovština o kojima ću drugom prilikom ali ova mi je ostala urezana u sećanje kao i lik ušatog prasca. 

Nestale mi proletos makazice za secenje i ringove koje sam uzeo u Formaxu, ma nisam ih koristio ni mesec dana, nisu bile ni skupe pa se nisam nervirao puno ni trazio nesto posebno- uzeh brzo druge- iste takve.
Kad danas nesto vrtim po ostavi u firmi, cujem, nesto zveci u rastvoru plavog kamena, pogledam- i jedva skontam sta je..
Krckale su se mesecima i vidite kako to sad izgleda

Послато са SM-A405FN помоћу Тапатока