Kao sto sam naslov kaze:
Koliko dugo se bavite pecanjem?
Sta volite ili koju ribu pecate?
Pecam od 6-7 god (tj 21-22 godne), a mlatim uglavnom babusku, belu , s jeseni stuku i ponekad soma , doduse ali jako retko koristim varalicu pa ako sta naleti naleti :cool:
30+ godina hebote :eek: :eek:
takođe 30+ godina.... i još uvek nisam naučio :lol:
Koliko pecam pa 40 kuka kad sam imo 7 godina -još sam bio sasvim mlad, neke barske ptice sam lovio tad kad je došla da se kupa ......................... :takoje:
Prvo da pozdravim panonskog i da mu cestitam za postavljenu temu.Ovo su teme koje mi treba da pisemo :tongue: smiley033 . e sad ovako., ja pecam babusku na plovak i sarana kad se javi ili osetim da ga ima.e kad to nece onda sam za soma i stuku gde isto lepo prolazim.Pecam 30 tak god,poceo uz oca on prestao a ja osto lud :ok:.Volim prirodu i sve stoje u njoj,osim ljudi :lol: .
Pecam punih 35 godina,od moje 10 godine.Ranijih godina sam se opredeljivao za jednu vrstu,npr.sarana sam dugo pecao,a sada mi uopste nije bitno.Kao sto rece jedan kolega ribolovac,svaki dan pored vode je kao nekom godina u nekom drugom opustanju.Ribolov volim jer nista me drugo tako ne opusta.Pozdrav svim ribolovcima uz pozdrav-BISTRO!
Pecam oko 50 god.i nisam mnogo m..... smiley033
Pecam 20 godina uglavnom som i štuka i od Uskrsa krečem sa šaranom i bijelom ribom. jest da je za razliku od većine ja krenuo obrnutim redosljedom al tako je kao je...
Počeo sam sa 7 godina, nagovorio starog da kupi bambuse...prvo kederi, babuške.....pa kasnije štuke na Savi i po ostalim terenima, blinkanje između svega, pa jedno kratko vrijeme šaran, poslje smuđ na dubinku, za lovostaja bjelu ribu, i zadnjih 15-20 godina isključivo voblerima, staž mi je 36 :eek:.......u, je.ote......godina....naslagalo se :no:
Ja sam poceo sa nekih 6 godina pecati znaci 41 godinu a prve ribe su mi bile ove dole sa slika.. mi smo ih zvali Budjure..ovu prvu barem ...
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi43.tinypic.com%2F29za0b6.jpg&hash=ca21e42586ab61d387b3cfeba04c39212649791b)
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi44.tinypic.com%2Fdm4lkx.jpg&hash=d63f594b131380b5d3a9e435697b68a374d9c804)
Kasnije sa nekih 20 godina se pocinjem ozbiljnije ovim hobijem baviti
sto znaci da sam se i potrudio da bude ulova ..pretezno na Sarana a Varalicarenje mi je jos kasnije pocelo stvarati zadovoljstvo ..ali najvecu ljubav gajim Plovkarenju i Feeder tehnici ..pohadjao sam i kurseve za Musicarenje ali to mi bas i nije neophodno jer nemam adekvatne vode blizu za to-sto neznaci da nemam pojma o tome..za Soma se svake godine sve vise i vise interesujem i ove godine mislim i da cu se i upisati ovdje ..cisto da pokazem svog prvenca ..
( ako ga bude bilo he he )..Znam nekad sa drustvom otici i rukama hvatati Sarane i Stuku ..na rovanjima i starim kanalima ...ah ta stara dobra vremena ..
smiley033
Gosn hemingvej( mogao si i neko krace ime) kod mene to zovu kozarac i prava je dosada kad krene skobalj smiley033
Pecao sam jos kao dete sa ocem i dedom, da bih pre 12 ili 13 godina (vise se i ne secam) definitivno nastavio porodicnu tradiciju. Imao sam doduse kraci prekid od 2002. do 2008. najvise zbog nedostatka kola a samim tim i mogucnosti da odem na neki dobar teren. Ali ko se jednom navuce na pecanje gotovo je za ceo zivot. Tako se ja jedno jutro u leto 2008. vracao posle rakijanja kod kuma, zbog saobracajke stao prevoz i sta cu nastavim peske. Kad eto ti radnja sa mamcima i pecaroskim priborom u kraju, za koju pre nisam ni znao. Udjem da vidim sta ima u ponudi i to je bilo dovoljno da me uvati kriza. Sad sam jos vise navucen na pecanje, iako jos uvek nemam kola idem sa ortakom koga sam ozbiljno zarazio, i posle retkih i uglavnom neuspesnih izlazaka prethodne 2 godine za ovu imamo velike planove.
desetak godina imam camac i dosta vremena provedem preko ljeta na vodi, i uvijek sam one koji su pecali smateao budalama koje nemaju pametnijeg posla :lol: dok me rj nije zarazio s tim, sad sam gori od svih onih budala, iskljucivo bacam varalice a ove sezone probacu i loviti soma na dubinku, bucku...
Oće to s godinama :cheesy:
kao djeca dok smo čuvali krave uz bosut na ljeskov prut smo pecali i dođe ljeto četrdeseto još uvijek onaj stari što voli udicu da zabaci smiley053 smiley234 smiley014 smiley001
Citat: profesor poslato 12 Mart 2010, 23:25:11
Gosn hemingvej( mogao si i neko krace ime) kod mene to zovu kozarac i prava je dosada kad krene skobalj smiley033
na sta se odnosis Profesore ? sta je moglo krace da bude ..nerazumijem ...
Citat: Bigash poslato 12 Mart 2010, 14:03:34
30+ godina hebote :eek: :eek:
:eek: isto .. uzas!
Od otprilike '92 - varalicarenje only ...
20+godina,zadnjih par ozbiljnije.Volim sve ribe da pecam(bukvalno i kedere). smiley033
Citat: Hemingway poslato 12 Mart 2010, 21:25:32
Ja sam poceo sa nekih 6 godina pecati znaci 41 godinu a prve ribe su mi bile ove dole sa slika.. mi smo ih zvali Budjure..ovu prvu barem ...
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi43.tinypic.com%2F29za0b6.jpg&hash=ca21e42586ab61d387b3cfeba04c39212649791b)
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi44.tinypic.com%2Fdm4lkx.jpg&hash=d63f594b131380b5d3a9e435697b68a374d9c804)
Kasnije sa nekih 20 godina se pocinjem ozbiljnije ovim hobijem baviti
sto znaci da sam se i potrudio da bude ulova ..pretezno na Sarana a Varalicarenje mi je jos kasnije pocelo stvarati zadovoljstvo ..ali najvecu ljubav gajim Plovkarenju i Feeder tehnici ..pohadjao sam i kurseve za Musicarenje ali to mi bas i nije neophodno jer nemam adekvatne vode blizu za to-sto neznaci da nemam pojma o tome..za Soma se svake godine sve vise i vise interesujem i ove godine mislim i da cu se i upisati ovdje ..cisto da pokazem svog prvenca ..
( ako ga bude bilo he he )..Znam nekad sa drustvom otici i rukama hvatati Sarane i Stuku ..na rovanjima i starim kanalima ...ah ta stara dobra vremena ..
smiley033
Tu ribu kad imaš za nataknuti na udicu, imaš sigurno i smuđa :ok:
25+ godina... smiley001 :eek:
Preko 40 godina,nije bit upecati volim pecati sve vrste riba,ni jednu ne favoriziram.Zna se koja se riba peca u koje vrijeme,pa se tome prilagođavam.
od 4 godine odrasto u camcu i na vodi ozbiljno :takoje:
Imam zabelezeno na slikama gde pecam na kucki,imam mozda 7 godinica,mada sumnjam secam se i ranije da sam isao,sto je zanimljivo jedino je pradeda bio pecaros a umro je nisam ga ni upoznao.E sad odakle mi?! :shocked:...
Uf znaci,bez prekida 24+godine recimo,mada sam uvek osecao da me nesto vuce na vodu.
Zanimljivo,jedina secanja na detinjstvo su mi na Dunav i kanal.
Obozavam pecati i nepravim razliku uzivam u svim tehnikama i nadam se da cu se u zivotu oprobati i u musicarenju,e to bi bilo nesto :thumbup:
nekih dvadesetak godina,mada poslednjih deset iskljucivo klena,smudja i stuku.a jos sam i nekoliko godina radio u ribolovackoj radnji pod pancevcem.ribolov nije hobi to je nacin zivota...
Ja sam odrastao između dva jezera , nekih 5 godina sam imao kad sam od pokojnog čika Jožia dobio prvu pecaljku i on me je i učio da pecam.Prva riba koju sam uhvatio je onaj lepi barski karaš i koje već davno nisam video,znači pecam već oko 35 godina ,ozbiljnije oko 15 godina.Najviše volim da pecam soma ,šarana, i mrenu na feeder(u zadnjih dve godine),mada i pecanje bele ribe i babuške isto volim pogotovo na Tisi.
30 leta okruglo, i reumu sam navukao.Savet mladjima dobro se oblacite inace zdravlje (https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi43.tinypic.com%2Fdo8bh3.jpg&hash=7da9092fbe0478b99cecf58d57fd56af39848ca8) .A naj vise sam voleo na moravi skobalja da pecam,a sad sve sto ide na plovak i prednost dajem mirnim vodana.Godine i (https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi42.tinypic.com%2Fvcw369.gif&hash=f81c9dc370a90832db27ab592984c591e992b926) su uradile svoje :lol:
Samo smudja i soma na varalicu to mi je u krvi.A pecam od kad znam za sebe.
Zarazio me sa pecanjem brat od tetke pre 25 godina(i hvala mu na tome).Pecam skoro svu ribu,zadnjih 4-5 godina najvise smudja jurim.Zivi bili RIBOLOVCI smiley033
Pecao još kao klinac, pre 25 - 30 godina, pa onda pauza u doba adolestencije (pecalo se nešto drugo). Od pre tri godine se ponovio feeder, i bolonjeze štapovima i posvetio se ovim meni novim i zanimljivim tehnikama.
Hemingway. što varaličarenje pišeš Velikim slovom :lol: :lol: :lol:?
hajem sooo sori aj ga neznam ljevse pisatt.. :cheesy:
Mislio sam da ga isuviše pOšTuJeš :rolleyes:
hAman dA je tako ... :cheesy:
Još jedan 30+.U doba lovostaja na smuđa pokoji izlazak na bijelu a od 01.06.samo varaličarenje.
pecam 17god poceo sa babuskama pa mrena sad sam na šaranu a imam žalju da ufatim kojeg veceg soma
pa vrijeme je da se krene :bye:
Kao i dobar broj Vukova, neizlječivu zarazu sam dobio u mlađoj dobi, nekih 5-6 godina, od krštenog kuma, velikog ribiča, kojeg znaju u Valpovu i Belišću, jer se nalovio pravih riba...
Nakon početnih lijeski, plovaka, bijele ribe i na kumov poklon trodjelnih bambusa, počeo sam pecati drugim tehnikama, na uglavnom darivan pribor; kum, ujak.....
S kraćim prekidima, zbog školovanja, "mrijesta", i sličnih preokupacija, počinjem intenzivniji ribolov nakon smirivanja u braku i dobivanja potomka, ai na novim, nikad napuštenim lokacijama DRAVA-DUNAV..
..a kako vrijeme odmiče, raste mi spektar tehnika, količina alata i opreme, ali i vrsta koje lovim. Tako da sada nakon 40-ak godina pecanja, navlačim se na nove tehnike i pribore, a u fazi sam kad me privlače bassolov i mahanje muhom, što znači da za ribolov ne vrijedi ona poslovica : "Teško je starog psa, naučiti novim trikovima!" :thumbup:
1978 sam prvi put na plovak(pampur sa zrnom sibice kroz sredinu) maznuo kedera i od tada ...posle malo bela riba na plovak ali od malih nogu me je vuklo da lovim grabljivice doduse sa profi alatom ,stapu ne znam ime a na stap ljuti chekrk crno-silver pa odmotaj najlon i fiju iz ruke sa sve cvorom precnika 30cm pa ako ne udari na udicu 100% ce da se uplete u cvor.
Počeo sam pecati negde sa 5-6 godina, otprilike pecam ukupno nekih 25 godina, je.ote al vreme leti smiley328. Počeo sam kao i svi plovak i udri ali onda je i bilo ribe pa si mogao šarana da uhvatiš kad god si hteo :takoje:, a sad hrani mesto, mudruj, nevaljaju ove udice, nevaljaju ovi najloni, koji štap je bolji svi nešto kao mudrujemo a ustvari nema ribe :no: :veryangry:
Počeo sam sa 9-10 godina plovkarenjem na staroj dravi a zadnjih 6-7 malo ozbiljnije.
vod'o me djedo jos pre prvog razreda na kaljenje :help:
Sa 5-6god upecao prve kedere ( za mene bile ribe nikad vece) i od tada se od vode nisam odvajao :takoje:
kao djete od 5-6g. sam zavolio ribolov,bježo na pecanje(od bumbaćice udica),lijeskov stap, pluto čep plovak itd. sad jedno 11g. aktivno pecam,a 5 g. sam 3-4dana tjedno na vodi. ušlo u krv.
pati me sad vodostaj dunava,pa po bosutu ubijam dosadu
Od kako znam za sebe. Odrastao sam na Dunavu. smiley001
Nije bas da se secam kad je tacno bilo ali cale se za.e.e pa mi na moru kupi onaj sistencic za peckanje sparica na prs i zvizne mi pelcer a onda po povratku kuci prvi petljas pa redom do 1985 kad je bilo prvo mada i poslednje takmicenje,gde sam postigao zavidan rezultat i dobio jos vecu zisku,i tako redom kao i mnogi od vas:bela,na kedera,varalica i mislim da je kraj ovde gde sam sad a to je SARANSKI RIBOLOV.Naravno u dokolici peckam sve zivo ali saran je saran.Da sumiramo= 30 i kusur.
PECANJE JE ZIVOT SVE OSTALO SU NIJANSE,neko rece a ja potvrdjujem.
PS.moji iz kuce se ne slazu,bat jbg. :rolleyes:
ne secam se kad sam poceo sa kederima,sa 7 god osvojio prvo mesto na takmicenju,sa 9 poceo da pecam aktivno na varalicu sa silstarovom masinicom(preteca fx40) i silstarovim dvodelcem od 2.1m,dobio na poklon za 9 rodj. i kampovali na srebrnom jezeru i na plazi medju kupacima izvukao stuku od 2 kg na mepsa long 4. bio atrakcija tamo posle toga a kod vojske svaki dan po 5-6 stuka do kilo.bilo nekad ribe valjda...
to je bilo '84 u avgustu
Bavim se ribolovom već 45 god. i više . Pretežno lovim belu ribu Feeder tehnikom na jezeru ili mirnijim vodama.Ponekad lovim Bolonjezom na vegler.Iz lenjosti nisam naučio da lovim na varalicu ali ću i to ove godine početi sa nekim.Idem noću na soma i u proseku nisam loš.
pecam od kada znam za sebe,sa 4-5godina sam dedi pecao kedere za grabljivice i uspesno tukao zabe po obali Save :lol: znaci skoro 30-ak godina staza...zbog cestih selidbi pecao sam na podosta voda ali kasnije kada sam kupovao kucu jedino vazno je bilo da bude blizu Save i tako to ide...sada sam "res pecen",zena smiley057 smiley106 smiley137 ...ne cesto i kucni budzet trpi zbog pecanja,ali vreme namenjeno za pored vode nikada nece trpeti zbog tih "sitnica"... :rolleyes: :rolleyes: :rolleyes: ...inace najvise volim da pecam predatore,na dubinac i varalicarenjem,mada i feeder i bolonjez nisu zapostavljeni i uvek lepo osveze dan... :ok:
Samo napred Stukolovac nemožemo biti izuzetni u svim tehnikama ali izaberemo neke koje nam u tom momentu ispunjavaju dan.
Pecam od kada znam za sebe najmanje 26 godina,pecao sam verovatno kao i svi ostali prvo kesegu ili kaublera kasnije belu ribu bodorku ,karapatku,deveriku,babusku.Potom soma na bućku,stuku na plovak a trenutno obozavam da lovim smuda i to na silikonce.Spojio sam lepo i korisno :wink: :bye:
Neznam da li sam imao i 5 godina kada me je brat od tetke, stariji 15 god. redovno počeo voditi sa sobom na pecanje . Ja sam im bio servis za kedere. To znači da sade imam preko 37 godina staža,a čini mi se da sam juče počeo.
Od kada znam za sebe sam na vodi, camci, pecanje i tako to. Rođen sam na Dravi. Mislim da su mi pricali da sam sa 2,3 godine prvog kedera upecao...
Pecao sve osim šarana i sve volim pecati osim šarana. Sada vecinom ili varalice bacam, ili se zezam sa bijelom ribom (na crva).
pecam od svoje 5 ili 6 godine znam samo da me je baba cuvala da nepadnem u vodu dok sam ja pokusavao da omandam nekog pesa ili grgeca u travi na bambus od 3 metra,inace sada imam 26 godina pecao sam malte ne sve vrste riba ali naj omiljeniji mi je smudj njega pecam na varalice zadnjih 13 godina i imam dobre rezultate ,pored smudja pecam i sarana.
Pecam od svoje 5. godine, sada mi je 50.
Pecam sve vrste riba, nemam favorite.
Bitno mi je da sam pored vode, to mi je dusevna hrana.
prvo pecanje sa 8-9 godina a posle se primio ko saučešće!
preseljenjem na drugu lokaciju voda na 500m.tada sam prvi put popustio
u školi i najveća pretnja je bila:uzećemo ti štap za pecanje. :takoje:
bilo je i kraćih prekida i preteranog boravka na vodi ali sam zaražen.
išao kao klinac i na takmičenja,ništa šampionski ali krao ˝ZANAT˝!
poslednjih godina sve više jer oko dece nemam obaveza a i posao mi
dozvoljava.svaki izlazak smanjuje stres od koga nema leka osim pecanja.!
samo da doživim penziju i onda će da bude vrh karijere :lol:
Prijatelju to si dobro rekao. Samo da dozivim penziju... Pecam od malih nogu i nikad mi nije dosta, a dokle cu neznam.
Najvise volim stuku.
Nisam siguran od kada pecam, bio sam vrlo mali...a mogao bih pecati ceo dan, svaki dan, citav zivot i duze od toga... :cheesy:
Negde od 7 godina sa nekim kracim prekidima aj da kazem 30-35 godina pecanja i kecanja :lol: :rolleyes: :lol:
počeo sam da pecam verovatno sa oko 5 godina kedere i tako to...
prv aštuka je pala sa 7-8 godina na varalicu, ali to nisu bila neka ozbiljna pecanja... sa 14-15 sam prestao da pecam jer sam počeo da izlazim i da spavak weekendom do podne, tako da sam ponovo počeo da pecam sa 25-26 ali znatno ozbiljnije nego ranije. nekog naročitog znanja nikad nisam previše pokupio, ali trudim se da budem što više na vodi a i ovaj forum mi tu jako pomaže, hvala vukovi. :bye: :bye: :bye:
Imam 36.Otac me prvi put odveo sa 3 kad se sestra rodila posto sam mnogo dosadjivao.Od bara,Dunavskih rukavaca i sad samo DUNAV i to Saran i Smudj.200-250 dana u godini,nekad sam isao i vise,ali i OVO JE DOVOLJNO....
Rogorez 2oo izlazaka na Dunav pecajuci sarana i smudja deluje impresivno.Verujem da je rezultat vise nego pozitivan?
Pecam od 78 sa manjim ili većim prekidima,a isključivo varaličarim zadnje 3-4godine.Pre toga bilo je svaštarenja.Lovio sam i na salmonidnim i na prelaznim vodama,a najviše na NJKV Dunavu :tongue:
Trenutno mi je orijentacija ka Dunavskim predatorima,a pre svega smudj,bucov i štuka.Najdraži mi je svakako "djsmu tebra". :wink:
Od 38 zivota,32 lovim ribe.Smudja ganjam '15 god,a ganjao sam i amure i sarane.Sada nekako,krtupan som.
moj stari,peca preko 30god na savi,a ja pravo da kazem ni sam neznam kad sam poceo da pecam,jer cini mi se kao da sam se rodio u camcu. :lol: to jest zivim blizu vode,i koliko mi secanje ide unatrag,secam se da sam isao sa ocem na pecanje,veoma rano.vodao me sa sobom na savu mnogo pre i nego sto sam posao u skolu.mislim da mi je bilo 6god kad sam upecao deveriku 3kg na plovak,a kad sam vec isao u skolu,mozda 3-4razred osnovne sam upecao amura 12kg.verovatno sam od tada malo vise i zagrizao za pecanjem sto me drzi i dan danas. :takoje: :bye:
taj te virus vise nepopusti ... dok god si ziv ... :ok:
Malo sam pogresno napisao .200 i vise izlazaka ali Dunav je oko 100 izlazaka.Volim ja i da pecam Match tehnikom,malo i stuku u hladne dane,Tokom zime belu gde nije zaledilo i tako dalje.
Najdraze mi je kad sednem na bicikl,ponesem match,malo secerca,i sa nasipa gledam vodu,vidim sarane na povrsini i odma dole i zabacivanje.I onda borba po pola sata i vise ...Uzivancija...
Pecam od negde od 6-7 razreda osnovne - čim su me počeli pustati samog od kuće, a sada imam 35. Najradije pecam bassa, potom štuku, a onda i sve ostalo... Nema lošeg ribolova, ima samo lenjih ribolovaca... :smiley:
ma mnogima je cilj samo krupna i plemenita riba,najvise zbog toga da bi zadovoljili neki svoj ego i da bi se kasnije na sva usta hvalili..meni velicina ribe nije mnogo bitna,slagao bih kad bi rekao da nije lepo na stapu osetitit krupnu ribu,i nadmudrivati se sa njom, ali sa adekvatnim priborom primerenim manjim ribama,takodje se moze doziveti vrhunsko zadovoljstvo,i uzivati u svim carima ribolova...nijednu ribu ne treba podceniti,jer je svaka riba na svoj nacin posebna i specificna...,a inace poceo sam sa pecanjem na moru,sa nekih 7-8godina..
E vidiš, dobro si me podsetio... I ja sam verovatno počeo pecati na moru: k'o i svim klincima roditelji bi mi tamo kupili onaj namotač sa par metara najlona i plastičnim plovkom, pa sam pec(k)ao u lučici međ' ribarskim čamcima, ili sa lukobrana... A po povratku kući imao sam čime pecati klenčiće kada smo išli na kupanje na reku. I onda malo po malo... :takoje:
Orka,ne znam na koga se odnosi tvoj post,ali nema krupne ribe koju je lako uloviti. Ja ne znam nikog ko to lako radi,a da nije ulozio jako puno vremena,truda,pa i para. Ne pricam o komercijali.A ja krupnu ribu lovim iz svog gusta,ane za druge.Pozz..
Ne sećam se tačno kad sam počeo pecati,prvi razred verovatno. tata mi je bio strastveni šarandžija pa je i mene vukao uvek sa sobom(bio sam na kampovanju sa šest meseci)... Najviše volim pecati šarana ali zbog manjka vremena ove godine sam uglavnom pecao štuku i smuđa. smiley033
nisi me razumeo,a cini mi se da sam bio jasan,ko je rekao da se krupna riba lako lovi, naravno da se krupna riba ne lovi lako,to je jasno kao dan,ima ribolovaca raznih profila i sklonosti prema odredjenim vrstama riba,samo sam hteo reci da se i u pecanju sitne ribe moze skoro podjednako uzivati kao i u pecanju "velikih"riba,a postoje ribolovci koji podcenjivacki gledaju recimo na pecanje bele ribe,pogotovo sitnije,pa onda kazu,ma to nije pecanje,sto se zezas sa tom sicom,gledaj sta ja lovim,krupne sarane,smudjeve,somove.....mogu i da se ne hvale,pecaju za svoj cef krupnu ribu,i to je u redu,a na pecanje bele gledaju,u smislu to je ispod mog nivoa...ja podjednako uzivam pecajuci i belu(sitnu,krupnu)i sarana,stuku,smudja,sve ribe,za mene svako pecanje ima svojih drazi...u svakom slucaju sto ljudi,sto cudi,svako ima neke svoje sklonosti,i svako ima pravo da radi ono sto najvise voli....ali po meni onaj ko peca sitnu ribu,nije manji pecaros od onog ko mlati "grdosije"..
Ma jasno,a i svi smo mi poceli sa malom ribom.I ja uzivam u svim vrstama ribolova.A gledat sa visoka,u zivov kao i u ribolovu mogu samo supci!
Pecam 5 godina uglavnom štuke naravno na pampur :cheesy:
Poceo sam sa pecanjem tamo negde posle one poplave 1965.,tek sam krenuo u skolu. Dunavac u Apatinu na keju, pecali smo stuku na bambus i pampur smiley002 i u hodu ucili jedni od drugih. Bila je tu dosta komada preko 1kg sto je za pocetnike sasvim dovoljno da se zaraze za ceo zivot. Kad sam dobio prvu masinicu i germinu, isao sam biciklom do Harcasa i peglao stuke na leptire. Onda smo pecali deverike sa stepenica na keju: samo jedna dubinka, vise nego dovoljno,dve udice i glista, a stap se drzi u ruci!
Onda je naisao jedan period, kraj srednje, pocetak studija, kad su me vise zanimale neke druge i trece stvari (od nekih ni danas nisam odustao :takoje:)
Kad sam se ozenio, dosao je i camac, a pecao sam na Tisi belu i meleze, na dubinku, nesto slicno kao danasnji fider. Znao sam da sedim u camcu po 12 (?!) sati i da punim cuvarku sa 20 i vise kg ribe. Na Tisi sam bio vikendom, a radnim danom tvistere, pa na Dunav na smudja.
Poslednjih 15 godina saran mi je opsesija, smudj je jos uvek prisutan, na varalicu il dubinku, a ponekad, pocetkom septembra, znam po koji dan da odvojim za deverike lopatare, na dubinku, hranilicu i crvica, dva stapa 10-40gr, udice karbonke 12-14...Ma, ne znam sta je lepse, :tongue: samo da je vise vremena.
bas tako TopMix ... samo da je vise vremena ... :clap2: :thumbup: :thumbup:
Pecam od 5 godine..
U zadnje dvije imam najmanje izlazaka na vodu inace mi je prosjek 150 izlazaka na vodu godisnje..
Voblerom lovim od 18-te godine a blinkerom generalno od 15te godine..
Sada ulazim u 30tu godinu zivota :rolleyes: :wink:
pecam od svoje 6 god to imam i dokumentuvano tad mi je otac izvadio prvu dozvolu sad mije 30 znaci pecam negde 24 god naj vise volim da pecam na plovak i fider u zadnje vreme ali stalno menjam pecam i sarana ,stuku itd sta da kazem kad volim da pecam
ja sam poceo vrlo rano od svoje 3, s ocem koji peca 30+ ali on je tudum za kompjuter tako da se ni ne koristi time, pokuso sam ga vec dovuc ovdje al nejde
ja pecam 13 godina
smiley033
pa ja evo sad imam 32god.racunam samo kad sam se osamostalio kad sam prestao da idem sa ocem,dedom,ujakom...jer u familiji su svi pecarosi.sam, sam poceo od svoje 6god.i to mi je bilo prvo takmicanje znam da sam bo treci.i to mi je bila najdraza medalja od svih koje sam osvajao u takmicenjima.znaci 26god.pecam sam,a zadnje 8god.sam svaki dan na vodi dali pecao ili prosetao,posto mi je radno mesto pored same vode gde pecam.iskljucivo pecam smudja na blinkerisanje.a normalno ni druge ribe ne zaboravljam da pecaam.
Poceo sam negde 92-e, odveo me komsijin klinac na vodu, nakon sto mi je baba od oca poklonila stap, fiberas od 4m, da su znali moji da ce me ovako zaraziti nikad joj ne bi to dopustili (moji MRZE ribolov), ali ipak hvala bogu da jeste, evo gazim 19 godina staza i nameravam tako do poslednjeg daha!
Sto se vrsti riba i ribolova tice probao sam vise, klinacki pocetci su naravno bili teleskop i bela riba, onda sam presao na match i bolognese, probao i sarana na "moderni nacin", i onda 2000-e krenuo sa varalicarenjem, koje mi je polako preuzimalo primat do negde 2007-e kad sam potpuno batalio sve sem varalicarenja, sem klena i pastrmke, zbog promene prebivalista, poceo da pecam i smudja i to traje i danas, sreca pa se lepo dopunjavaju lovostaj-lov na ove ribe pa tako pecam svih 12 meseci u godini (100-120 izlazaka godisnje)!!
Pozdrav :cool:
Da se ribolovački staž racuna u radni, stekao bi uslov za penziju. O ribolovačkoj penziji ni ne razmišljam, normalno. :no:
Samostalno kada sam naucio da plivam znaci 7-8godina,sada imam 17 i zavisnost je sve jaca..pecam sve vrste riba kada sta radi,a ovu godinu sam ipak resio da posvetim saranu i somu,dok ne krene stuka da radi... :rolleyes:
Pecao sam kao dete pa do do svojih 20-ak godina, nakon toga napravio veliku pauzu i sada zadnjh 10 godina pecam najcesce sarana i od ove godine poceo grabljivice
pecam jos od osnovne i sve ribe volim pa cak i debele :cheesy: :clap2:
:eek:Dynablaster, reci ti nama sta ti ustvari pecas od osnovne, debele - mrsave :question:
ja pecam od 12-13 god...najvise volim plovkaranje...skobalja pogotovo...i smudja ponekad na dubinku.... :thumbup:
Citat: DYNABLASTER poslato 07 Januar 2011, 10:34:29
pecam jos od osnovne i sve ribe volim pa cak i debele :cheesy: :clap2:
A babuške :question:
pa uglavnom mrsave ali se obradujem kad naidje neka debela :lol:
UCHO vidi avatar :cheesy:
Počeo da smiley001 na reci "MOSTONGA" polovinom prošlg veka. Stariji žitelji Bačke znaju za tu malu reku koja je nestala prokopavanje sistema kanala Dunav-Tisa-Dunav.Al kako pesma kaže, Prva ljubav zaborava nema. "ŠARAN" za pecanje "ŠTUKA" za uživanje a bela reš pečena i slana za VINO smiley171.
Znaju za Mostongu i neki mlađi žitelji Bačke... :cheesy:
Ah kad se samo setim, al se nekad dobro PECALO baš, na reci MOSTONGA. A od imena ostala sportska hala u SOMBORU i ulica u ODŽACIMA. :no:
Evo kako danas izgleda Mostonga.
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg209.imageshack.us%2Fimg209%2F7420%2Fmostonga.jpg&hash=9004c14500f29303a52de9f71d77b3b7ebffaf86)
daj da to napunimo vodom,ala bi se riba tu mrestila. :cheesy:
Ma ljudi ja sam se upecao kao som na crnku vezan sam u opstini skoro godinu dana hehe.
Bavim se pecanjem od 5-6 godine isao sam sa tatom jos pre osnovne skole a samostalno bez ucitelj (calca) par godina kasnije .
Bili je to jenog letnjeg vikenda, secam se da sam se uspavao za svoje prvo samostalno pecanje,calac me je probudi oko 9 ujutru kad su dosli sa pijace recima ""e ti ces sam na pecanje a nemozes da ustanes ujutru rano bruko" nasta sam mu ja odgovorio da mene moja riba ceka,spremio taj jedan jedini stap koji sam koristio,poneo malo kukuruza secerca blablabla i uputio ka mestu gde drzimo camac a nakon toga istim na nase hranjeno mesto.
Da ne duzim toga dana sam upecao sarana 4kg i 150grama. Moja prva samostalno izvadjena riba.
Nakon sto sam dosao kuci i pohvalio ulovom otac mi je rekao da sam odaberem jos 2 stapa iz njegovog arsenala koje cu koristiti.
I dan danas pecam sarana i soma na jedan od tih stapova jer je jedini on ostao citav razumete i zasto.
Srce zatreperilo,sećanja naviru zar je to MOSTONGA, reka gde sam prvi put zabacio savijenu čiodu vezanu tankim kanapom. Ma gde je to snimljeno, to moram videti uživo. Ako je na potezu Odžaci Karavukovo idem, idem i do Smbora, naćiću je. Il sam ja onda bio manji il je ona bila veća?
Lepo bi bilo i "Vukovi sa Mostonge" smiley033
Snimljeno sa mosta na putu Apatin-Sombor, malo pre sportske hale.
pikeman smiley033 zaboravio sam smiley264 valjda ćeš razumeti. Davno sam otišao iz Odžaka i skoro zaboravio za Mostongu. Kolika je još ostalo od Mostonge a da je nije proguto kanal DTD?
Evo Pirke, samo za tebe - tema o Mostongi. smiley033
http://vukovisadunava.com/dunav-kroz-vekove/mostonga/ (http://vukovisadunava.com/dunav-kroz-vekove/mostonga/)
eto nemam bas 40 godisnjeg iskustva al bi voli da imam hehe i duzeg ce biti nadam se..
pecam od malena i to uglavnom sarana ili blinkam, pecao sam sve i svasta dok nisam upoznao blinkanje i catch and relese!
pozdrav svim vukovima i nek dugo jos pozive i pecaju
e da od ove zime imam jos jednu ovisnost a to je ovaj forum smiley033
smiley163 smiley264 pikemanu za detaljni prikaz i informaciju o Mostongi. Sačuvaću
Imam 31 god, pecam od svoje 10 god meleza i štuku ,a zadnjih 8 god uglavnom šarana.
a mora se nesto priznati....kad se jednom pecanje za voli obuzme te i nema nazad...
pecam otkako znam za sebe.ne stidim se niti jednog pecanja znači sve volim ,i plovak i trzanku i štukare ali u zadnjih 15-tak godina nekako najviše vremena provodim blinkerišući ,to mi pričinjava najviše zadovoljstva
Prica mi koleginica sa posla, ima sina, ide u prvi razred. Mali je odlepio za pecanjem, kaze svaki dan novce za uzinu il sladoled sacuva i kupuje udice, plovke i najlone...Proslog leta na moru satima sedi na obali i peca, neintereuju ga vise ni igracke ni klikeri, ni lopta, samo pecanje i tacka! Kad ga jednog dana neko bude pitao koliko dugo se bavi pecanjem, odgovor ce biti: oduvek!
Ma, covek se rodi kao pecaros, samo sto to neko shvati pre, a neko kasnije
Kao sto rece TopMix, "oduvek", punih 5. godina, ma sramota me reci koliko, da ne provalim godine. :lol: Saran mi je omiljena zanimacija, ali kad neradi onda smudj. smiley033
Citat: TopMix poslato 10 Februar 2011, 23:11:26
Prica mi koleginica sa posla, ima sina, ide u prvi razred. Mali je odlepio za pecanjem, kaze svaki dan novce za uzinu il sladoled sacuva i kupuje udice, plovke i najlone...Proslog leta na moru satima sedi na obali i peca, neintereuju ga vise ni igracke ni klikeri, ni lopta, samo pecanje i tacka! Kad ga jednog dana neko bude pitao koliko dugo se bavi pecanjem, odgovor ce biti: oduvek!
Ma, covek se rodi kao pecaros, samo sto to neko shvati pre, a neko kasnije
tacno tako.to me malo podseti na mene,jer i ja sam pokusavao trenirati kao klinac koje kakve sportove,te karate,te fudbal i na kraju bih sa svega bezao da bih otisao na pecanje,i iz skole sam bezao na pecanje.sto kaze top mix,covek se rodi kao ribolovac.
To je kao droga...ali bukvalno... :takoje: :lol:
Poslednjih 5/6 godina aktivno,inace pecao sam jos kao klinac..
saran na 1. mestu,pa sve ostalo po redu.
Ono sto smatram pecanjem bilo je kod mene od 7-15 godine i ono sto radim zadnje 3 godine. Sve drugo je bilo samo pec.
Jos nisam upecao ni jednu stuku, ni jednog sarana ni jednog smudja. Pecam pastrmku, klena,mrenu, crvenperke ( ribe kojih ovde ima). Znaci, ako Bog da,tek cu da pecam neke "velike" ribe. Sada imam i vremena i pribora!
Pecam od malena ,a zadnjih desetak godina riba No1 Saran.ponekad belu ribu,moze se reci stuka som ...ali sa drustvom ...
Od svoje sedme godine, odnosno, vec 16 godina...u poslednjih 10ak godina 95% dana na vodi posvetim smudju...poceo sam sam da ga pecam na plovak, sa nekih 10-11 godina, da bi me ubrzo tvisterasi "uhvatili" pod svoje, i tako sam naucio...zahvalan sam im na tome... mozda deluje nestvarno, ali sam od malih nogu zavoleo tvistere, shedove, olovne glave, i ostalu pratecu opremu za dzigovanje...eto, toliko od mene...
Pa odprilike 5 god, a najvise volim da varam stuku i smudja :)
osma godina detinjstva mog,ne zaboravna smiley080 smiley080 prvo bezanje od kuce da bih otisao na pecanje.danas je to 22 predivne godine sa manje ili vise izlazaka na vodu ali ne zalim ni zbog cega.obozavam pecanje sarana i amura na stajacoj vodi,kad se zasitim malo presecem sa varalicarenjem al to mi nije jaca strana. :bye:
Počeo sa pecanjem prije nekih 35 godina na savijenu pribadaču,konac za šivanje i čep a štap,naravno-ljeskovina. Ozbiljnije u zadnjih 10-tak godina,u biti,idem najviše zbog prirode i vode a ulov nije prioritet.
pecam od svoje 7-8 god.Tacnije 20 god.iskljucivo belu ribu na plovak,i nista vise!Posto nemam zivce da cekam ribu ceo dan. smiley033
Pecam od pete ,seste godine,a sad imam 41. Uglavnom skobalj,mislim da bih o toni mogao ramatrati,ma mozda i vise,jer u svoje vrijeme sam napravio i tabele,godisnje,vodio evidencije,o mjestu ulova,kolicinama,mamcina,vodostajima...i tako 4-5 sezona,nijedna nije bila ispod 100 kg. Od vecih ulova(vecih pod navodne znake...joj kako ce se neko nasmijati ovome)bilo je i amura 8,10,12 kg,som 7 kg,dva sarana 7 kg,one do pet nikad nisam brojao...Mada bi se o velicinama moglo diskutovati,jedno je financijska vrijednost ribe,a jedno trofejna...Ja sam za ovu drugu opciju,a to je vjerovatno uslovljeno mjestom gdje zivis i vodama na kojima lovis...Za mene je skobalj ili plotica od 2-3 kg trofej,a da sam mozda Dunavski alas,mozada bi to kacio kao kedere...Gdje zivis-tako ti je...Uz jednu malu opasku,ipak smo mi na pravom sajtu,tj.svi smo mi dunavski vukovi,istu vodu dijelimo...Nek mi oproste Egejci i Jadranci...poz iz B. Luke...
Mene je cale poceo voditi kad sam imao 4. Pecao sam prvo belu na mali bambus od 2.5m. Kasnije sa 10-ak godina sam imao svoj prvi teleskop od 4.5m(onaj teski, kupljen kod Ukrajinaca na pijaci za par "červenih"). Stuku na pampur sam pecao tako sto bi u sumi odsekao sto ravniju granu od ogo 2.5-3m i na nju navezao montiran sistem i zabacivao u granje. Onda sam dobio i 2 stare germine sa qvik masinicama i na njih pecao terpane na pampur, a na teleskop belu. U medjuvremenu do danas sam uglavnom pecao stuku na pampur i belu na dubinu na klasican balerina sistem bez hranilice i belu na 2 teleskopa. Imao sam i jedan blinker na koji sam imao dosta stuke, ali je izgubljen prosle godine. Tek ove godine sam uzeo malo ozbiljniji pribor i sad jurim lisicu, a blinker jos nije posteno okusio vodu i ceka jesen...
poceo sam da pecam sa svojih 5 ili 6 godina,baka me je vodila da slucajno nepadnem u vodu,hehe a i ona je pocela da peca samnom.Lovio sam uglavnom peseve i suncanice na bambusov stap odma uz travu.Sa 12 godina za rodjendan dobijam camac od mame kao poklon.Sa 14 godina sam upecao prvog sarana na kukuruz i od tada ga pecam i iste godine na jesen krecem da lovim smudja na varke,sve u svemu,13 godina se aktivno bavim ribolovom ,cak sam bio i takmicar jedno 7 godina imam dosta i diploma huh 13 godina se neskidam sa droge koja se zove pecanje.
Poceo sa 4-5, znaci 16-17 godina, uglavnom sam pecao babusku do pre par godina, kad sam krenuo i sarana, a poslednje 4 godine odlazim na Dunav gde bacam i na smudja, soma, sarana, znaci svastarim. smiley001
Pecanjem sam počeo da se zanimam pre otprilike dvadeset pet godina a možda i malo više.......... Nemam odredjenu vrstu ribe koju pecam, nekad je to šaran, nekad štuka, nekad smuđ, nekad pecam i belu ribu..........svakoj se radujem kao prvog dana kad sam počeo da pecam i kad sam sa prvim uhvaćenim bandarom otišao kući da se pohvalim i nosio ga kroz čitavo selo visoko da ga svi vide........Sve dok me to bude držalo baviću se pecanjem, a držaće me verujem dugo, dugo.
26 jula napunio 28 a pecam od 4-5 godine, niko u porodici pecaros, ne znam ni sam kako se zarazaio :rolleyes: Do '98 pecao sve i svasta a od tada 95 posto varalica :ok:
Pa poceo na Tisi i na camcu na sarana i belu uglavnom a posle 18 godina pecam na Tamisu i sa obale na sarana, soma, belu i kad tad i kedera zabacim za smudja i stuku.
Počeo sam negdje sa 9 ili 10 godina sa ocem na Ribniku i Sani. Prekrasne pastrmke i lipljane. To je trajalo nekih 5-6 godina da bi me rat odveo tamo gdje ne postoje pastrmke i lipljani i oko mene bili neki nepoznati ljudi i nepoznate ribe. Tako prođe 15 godina bez ribolova. Ali potreba za ribolovom je u meni uvjek tinjala. Tako da sam uzeo stvar u svije ruke i počeo istraživati neke nove, za mene nepoznate tehnike ribolova, pošto sam iz planinskih predjela. Počeo sam sa šaranima, jer mi je jedno šaransko jezero bilo najbliže. Međutim, to jezero je duboko na nekim mjestima i do 80 metara i jako teško zaribolov, pogotovo za početnika. Sad mi se više sviđa loviti bijelu ribu, posebno feederom i varaličarenje, na nekim obližnjim jezercima, kanalima i sporotekučim rijekama.
eeee vratit ces se ti muhi...nije krv voda...poskaka,mravic,gara...ima li jaceg ribolova,neg kad s proljeca,muhe krenu isplivavat,ispod kamenja,prema povrsini....hvatati povrsinski zrak...pa lagano po povrsini,susiti krila i treperiti...a sve ribe svijeta,tj. tih voda...pastr.lip.mlad. skob .mren. klen.plot...za njom....nikad,ama bas nikad,tokom godine, nisam lovio,sve ove vrste u jednom danu...al kad je maj i vrijeme jednodnevki i to mi se desavalo...muha je cudo...prirodna hrana i tu riba ne prasta...a mjesto gdje si ucio o ribolovu,to samo govori...ko nije bio i dozivio,nece me ni skontat'...
Ribnik i Sana, eeeeee, to je nešto bajkovito!!! Nadam se kad dođu malo bolja vremena i bude više para da ću tamo više vremena provoditi.
Eh da, o tome kada se počelo pecati i koliko se peca mislim da bi se ladno mogao napisati jedan roman. Eto čuli ste nisam počeo frazom od kad znam za sebe, ili od malih nogu, evidentno je da ja ni najprostije stvari nemogu u par reči. Vrlo rano nešto pre polaska u osnovnu školu kreće moje upoznavanje sa rekom, barama i kubicima. Razlog za tako nešto je verovatno to što su u mom dvorištu živeli pecaroši, čika Ivan kao najstariji i uglavnom veran najviše Dunavu, odmah do njega braća Ivanov, tada momci, jedan zaljubljen u fudbal a drugi više knjiški tip, pecali su sve od štuka do šarana, znali su da napecaju po puno metalno korito riba, po dana se čistila riba, i u dnu dvorišta Đura kome je pecanje bilo smisao života koji je među prvima kupovao najlone, mašinice ispočetka štapove od lepljenog bambusa a onda i plastične štapove kako su izlazili. Sredinom 1963 g u dvorište kao stanari dolazi porodica Maraš, četvoro dece moji vršnjacim mnogi su ih zvali braća Dalton, dugo smo zajedno golubarili i lovili ribu. Da o ovome bih mogao pravi roman napisati ali da nedavim. Pored Đure bih sedeo satima i gledao kako montira pribor i normalno uvek bih dočekao koji metar najlona i po neku udicu, inače sam pecao na savijene špenadle, moja mati je bila šnajderka i kad god bih ugrabio priliku uzeo bih po par komada. Prvi put sam bio na Dunavu sa čika Ivanom vozio me je biciklom skroz do dva jablana na granicu Petrovaradina i Sr. Karlovaca. Da opišem kako je to onda bilo trebao bih jako puno pisati jednom rečju raj. Dunav prelep raj za šarane, smuđeve deverike, obično bih sedao na neki panj nedaleko čika Ivana i odmah tu na kratko pecao belu ribu. Pošto sam bio pristojno dete vodio me je često sa sobom, a ja sam sa strahopoštovanjem gledao čoveka koji mi je na neki način otkrio sve čari reke. Kada su se Maraši doselili više nisam išao sa čika Ivanom nego uvek sa nekima od njih, a prava inekcija šaranska bila mi je ubrizgana leta 1965 g za vreme poplave, odlazili smo na ledine gazili vodu do grudi i sa njive zabacivali na plovak na stazu do kukuruza. Šarani su pecali malte ne kao na pokretnoj traci uglavnom čortani i oni malo manji, ali bi se povremeno događalo da dođe krupniji i pokida te naše čudnovate montaže. Bilo je to prelepo doba ali ipak doba dečaštva. Suprugu upoznajem 1974, već sledeće godine imam svoj prvi pravljeni drveni čamac koji mi pravi deda Rada u dunavcu od tada ustvari imam neprekidno čamce i u osnovi pecam Šarana, on mi je riba br 1. Tih godina sam bućkao i soma, doduše nije lepo priznati da je to jedino moje kršenje zakona jer tada je kod nas bila zabranjena bućka, dok se na Dunavu 3 tj beogradska oblast mogla kupiti dozvola za bućku, na neki način sam terao inat iz nekog revolta ili čega već. Kada su i kod nas dozvolili i počeli da prodaju dozvole za bućku ja sam je kupovao ali sam sve ređe išao da bućkam. Uz Šarana sam pecao i ostale vrste riba i bio sam ljut na sebe jer kao krenem na smuđa ali za svaki slučaj ponesem i pribor za šarana, i šta se dogodi, nahvatam i mamke i probam na par mesta smuđa i onda uhvatio ili ne kao nekom magijom prilazim mestima gde pecaju Šarani, samo da probam, zabacujem i završena su ostala pecanja. E neverovatno ja kao probao kratko u par reči, stvarno sam se trudio da ovaj put novinarski dam izveštaj ali izgleda da ja imam pored Šaranske još jednu bolest... smiley015 smiley001 smiley003 :bye:
Ps o svakom liku iz mog života mogao bi se napisati roman, možda i sednem i počnem da pišem priče o reci ribolovcima i svima onima koji su nezaobilazni i sastavni deo te bajke koja se zove život. Da samo onaj ko se druži sa vodom i njenim stanovnicima zna da je on lik iz bajke koja priča priče o večnosti.
:thumbup: još jedan koji je pecao na špenadlu ali ne i na konac pamučni kad se
nije imalo najlona,klenovi i krkuše,daleko odavde
:clap2: baćko
E kad se dedi skido konac sa vreca od brasna, udica od bumbace se birala medu babinim bumbacama, olovo komad zice, bakrene,cep je bio posebna prica. To je ok, al lov sarana sa sepetom na tabli na kojoj se nesmije, zajedno sa dedom, onako usput dok se brala siba za korpe, e to je bilo davno
Ja pecam jedno 22 god,iskljucivo belu na plovak,sad malo razmisljam u ove hladne dane da se isprobam u bacanju varalice :rolleyes: nikad je do sad nisam baco,pa sta bude.a voleo bi da ulovim nesto i na varalicu
Kad sam bio 4-5 godina dolazio sam na recicu sa majkom da meljemo zito u vodenici za hleb. Dok bi se torba zita samlela, ja sam lunjao pored obale i naravno privukle su mi paznju ribice u plicaku. Prva tehnika je bila da iskopam bazencic u pesku odma do plicaka i napravim mali prolaz iz tekuce vode u njega. Kad bi se malo odmakao i ribice oslobodile, polako bi uplivale kroz taj prolaz u bazencic jer je u bazencicu voda bila stajaca i brzo se grejala u odnosu na tok reke. Cim ribice uplivaju, pritrcim i zatvorim im prolaz i eto "pecarosa" sa "ulovom"! ;) :D :D E sad, posto je to bila "sica" moralo se nesto smisliti za vece komade. :D Nije tada bilo najlona i udica, bar ne kod mene tako da je konac za sivenje bio ok i pribadaca ili kako je vec ko zove, ona iglica sto bude u kosuljama kad se raspakuju, obicno u kragni... :D Savijena je licila na udicu i sa malo hleba ili skakvcem pocelo se pecati i po neki veci komad. :D Eto od tada pa do sad a imam 47 godina, klen koga sam tada pecao ostao mi je najdraza riba. Sada, posto zivim blizo vece reke, pecam najvise stuke na varke ili razno na plovak. :D Pozdrav svima i dobre ulove naravno! smiley033
Dobar dan.Ja sam inace Pozarevljanin ali sam detinjstvo,od druge do sedme godne,proveo u Rumi.Tamo smo ja i drugari Mimic Dane i Bora Cumpajlo isli na Kudoski kanal.Stapovi su uglavnom bili od bambusa,koliko se secam,ali odlicno pamtim mamac,svetlo zelenkaste crvice koje smo vadili iz nekih bodljikavih cicaka,kad god bi ga rascepili na pola tu bi morao biti po jedan crvic.Isli smo skoro svakodnevno u toku leta jer je kanal bio nedaleko od nasih kuca,mozda jedan kilometar a sta je to za decu koja su se kacila na traktorske prikolice koristeci ih kao besplatan taxi.Tako suntavi i musavi smo imali vise uspeha nego danas,pecali smo nekakve krkuse,bar smo ih mi tako nazivali.Jednog dana mi je baka rekla da ne idem na kanal jer ce doci moji da me posete pa da se ne isprljam,vodio se opsti rat dok nisam baku nagovorio da podjem,Bora i Dane su nestrpljivo cupkali u mestu cekajuci me na stazici od kuce (sremska 28) Ja sam svecano obecao da cu tog dana posebno voditi racuna da se ne zaprljam i kako to naravno biva kad ne treba ja sam upao u vodu!
Danas mi je trideset godina,pecati nikad nisam prestao a reku,camac,miris jutra na vodi volim svakim odlaskom sve vise.
Pecam desetak godina po rijekama Vrbas, Gomjenica, Ugar, Vrbanja i na jezeru u Bočcu (sve u okolini Banjaluke) isključivo varalicom, najviše ganjam pastrmku, mladicu, smudja i klena a prije (dok sam imao čamac) išao sam ponekad i na Savu gdje sam hvatao štuku i grgeča. Plovka nikad smontirao nisam.
pecam od kad znam za sebe, a u zadnjih 5-6 godina isključivo grabežljivce na umjetne mamce, ponekad malo muvam ali to je zanemarivo.
osim varaličarenja volim tu i tamo babuškarit! smiley033
Pecam 24 godine sad mi je 37, pecam sve najvise smudja i sarana na dunavu, ali mi i dalje plovak najdrazi i pored camca na Dunavu ja odem barem desetak puta godisnje na Tamis.Sve je pocelo pecanjem kedera kod restorana Stenka, prvo umal voz da nas zgazi pa kerovi da nas pojedu, i dan danas kad radim nocu i osetim miris mlinsko pekarske industrije i secarane setim se prvog pecanja.Dva meseca nisam dorucak u skoli kupovao da bi ustedeo za banbusov stap od tri metra koji su se prodavali u robnim kucama Beograd.Odem ko klinac sa skolom na more prvo sto mi je najbitnije to je da kupom motalicu sa plovkom i udicom.Kad se setim kako sam se mucio ko klinja jutarnji bus pa pesacenje, tek povratak a sad ljudi moji i kola i camac i pribor, al nesto mi tu fali.Pecanje i boravak pored vode su dozivljaji kojih nikad i nizakakve pere ne bi mogao da se odreknem, zivim za to pecanje.Pozdravljam vas i zelim vam puno lepih trenutaka na vodi i BISTRO!
pecam od svoje 6-7 godine nekih 25 godina, kao pionir bavio sam se i takmicarskim ribolovom, kasnije sam presao na germine i lovio uglavnom belu i babuske . od grabljivice pecam stuku i smudja. od pre 10 god zarazio sam se pecanjem sarana, a prvi put sam prosle godine ciljano pecao soma. pecam uglavnom na dtd-u a boravak pored vode iskoristim i da punim baterije za ostale obaveze i poslove smiley033
Citat: smuki poslato 03 Februar 2012, 22:44:50
:thumbup: još jedan koji je pecao na špenadlu ali ne i na konac pamučni kad se
nije imalo najlona,klenovi i krkuše,daleko odavde
:clap2: baćko
Nisam naglasak stavljao na konce, kanape i druge opcije, ako si pročitao mati mi je bila šnajderka i nijie bilo konca koji nisam isprobao ali sam akcenat dao na to da sam prve najlone dobijao i to je nekada bukvalno bilo čak u parčadima pa je tu bilo kojekakvih navezivanja itd. Tad sam bio glavni u društvu ako sam na štapu imao najlon. :takoje: smiley002
Pecam od neke svoje 5-6 godine kada me je deda vodio na pecanje, jer otac nije bas imao mnogo vremena od posla a kada ga je imao gledao je da ode bez mene da mu nebi smetao, mada sam i bezbroj puta isao i sa njim i naravno da me je on i navuko na tu neizlecivu bolest :rolleyes:...
Ali naravno posto sam bio previse mali i morao je neko da me vodi, sva odgovornost padala je na dedu.
Moji su bili kao u Radovanu 3-cem : "neka prvi ide deda!". :cheesy:
Secam se da smo brali vrbove dugacke prutove i uparivali sa curecim perom, i naravno sam pocetak je bio pecanje babare i sitnije bele. Tek kasnije mi cale dao jedan njegov teleskop od 4 m sa masinicom i plovkom.
Za 7 rodjendan sam od tece, koji je takodje strastveni pecaros, na poklon dobio malu germinu sa masinicom i mojoj sreci nije bil0o kraja jer sam bio "kompletan":) :smiley:
Kasnije je islo sve svojim tokom... Poceo sa babuskom, '99 poceo da pecam malo ozbiljnije - sarana i amura, a od '04 pocinjem i da jurim smudja ali u manjoj meri nego sto to radim sada.
Sada cekam sarana i ganjam smudja, retko kad pecam babaru i belu. smiley033
I naravno ko zna sta nosi sutra, s obzirom da sam poceo da se zanimam oko izrade sedova i voblera, lako je moguce da cu totalno preci u varalicarce, ali srara ljubav zaborava nema, neznam kako bih bez boiliranja? :cool:
Sa pecanjem poceo pre 20 godina.Pecam soma..dubinka cvet ismudja,muvanje iz camca.
Pozdrav svim vukovima.
smiley300 Kao i vecina pecam od 5 - 6 godine, kako to vec ide: Hljeb, glista, skakavac, ribic... Mepps :rolleyes:
Sada to ispadne nekih 20 god ribarskog staza... Omiljena riba Klen(ali na drugom mjestu po zadovoljstvu) i Pastrmka (Ubjedljivo na prvom mjestu po uzivanju u ribolovu, obozavam je pecati na leptirice tipa 00 - 0 - 1)
Pecanjem sam zaludjen od neke 10 te god...ako kazem 5te 6te kao ovi gore....malo cu preterati...pa da nebude odvadi malo.....nadmudrivanje sa Bosanskim (reka bosna) ploticama po brzacima na travu mi je omiljena disciplina kao i pecanje krupne mrene i skobalja.....ali sticajem okolnosti, trbuhom za ljubavlju i kruhom od prosle godine pecam na Reci Tisi kod Kanjize....sarana i deveriku.......prosle god imao sam bogate ulove.....Bistro svima.....a pogotovo teslicanu sa Usore......(gore pecajuci sa Pacom i Piksijem sam naucio prve korake)...........Bistro
Druze jesi pecao prosle godine kod Martonosa,tamona granicnom pojasu bas?Jel hvatao ko sarana krupnog i amura?
Da pecao sam u tom delu....Bilo je lepih sarana i krupni deverika na hranilicu i kukuruz....amur mi se nije javio...kazu da ponekog voznjom zakace ali neregularno....pa bude vijanja po obali i dreke... smiley033
Pa da pecas od 5 -6 godine znao bi da ga upecas, ovako imas jos 5 god da ucis posto si krenuo od 10 te. :lol: :rolleyes:
Sala, nemoj da se ljutis i ozbiljno da me shvatis. :bye:
Mozda potkacim kojeg u narednih 5 god... :lol: :lol: :lol: ili cu doc na kanal kod tebe.....i ponet trokuka ako drugacije ne uspem :lol: :lol: bistro
ja pecam od 6te godine poceo sam sa caletom i ujakom,i jos idem sa njima cesto,pecam 13godina,posto sad imam 19.Nisam bas iskusan kao ostale kolege,ali iskustvo dolazi vremenom. Pecam uglavnom stuku i smudja varalicom,soma na dubinku,ne bas uspesno posto mi je najveci samo 8,5Kg,jer tamo gde ja pecam to i nije bas kapitalac,a pecam i babusku(meleza)i belu na hranilicu i feeder,za saranskim ribolovom i nisam bas lud...eto pozdrav i BISTRO :bye:
ja pecam 28 godina .prvo pecaje me vodio deda na tisu tada sam naucio da plivam jer sam ljuljao camac pa me deda bacio u vodu i tada sam naucio da plivam a i poceo da pecam smiley093 mada sada se tesko privikavam na novi nacin pecanja
Pecam od svoje 13-te godine...i to sasvim slucajno me zaintersovalo pecanje kad je moj komsija bio na kafi i zaboravio ribo reviju,koju sam ja procitao jedno 10 puta tog dana sa velikim odusevljenjem!Posto u familiji nije bilo ribolovaca,ja sam taj predivan hobi uneo u kucu i zarazio svoga oca :cheesy: ... tako da vec godinama nas troica idemo zajedno u akciju :takoje: Stuka mi je glavna riba. pecam je uglavnom na varalicu u hladnijem periodu godine...a vecinu izlazaka vijam belu na plovak i feeder :bye:
Ribolovom se bavim još pre nego što sam se rodio. :rolleyes: :lol:
pa ako cemo tako mene mene babica stuka uhvatila za vobler cim sam se rodio haha :rlol: :rlol:
pecao sam kao klinac sa 4-5 godina kedere sa dedom iz camca ja mislim i deda me je navukao na pecanje...kada je umro napravio sam pauzu dok nisam imao sa kime da idem i onda sam krenuo na savu i tamo upoznao par ljudi i sa njima idem sada svugde uglavnom...
Prvenstveno...plovak....zatim varalicarenje i od ove godine sam se upustio u saranske vode pa videcemo....
Ja sam kao klinac poceo da pecam na kanalu Jarcina u Asanji tada je i bilo svakake ribe a sad na Savi i Dunavu.Volim da pecam Sarana a usput i bacam varalicu.
Pecanjem se bavim oko 30 godina prošao sam sve faze ribolova,prvo sam plovkario na Dunavu pa onda varaličario na istom i onda na nagovor komšije mail mana počeo pecati samo šarana i pelcovao se za ceo život,i za mene postoji samo ŠARAN,sad sam zarazio i burazera i on je gori od mene provodi duplo više vremena na vodi.
U ribolov sam krenuo sa 4 god lovio sitnu ribu ,pa onda prešao na cvergle kako su godine išle štuka mi je postala opsesija .Danas lovim soma, štuku,smuđa na dubinku. Najljepše od svega mi je otiči sa varalicom ana štuku ,a želja mi je da se naučim varaličariti smuđa i soma mada mi to nekako izgleda komplicirano moram još puno učiti od iskusnijih kolega i hvala na svakom savijetu koji mi možete dati.:) :eek: smiley033
Pecanjem se bavim od 4-5 godine kad sam dobio svoj prvi stap na poklon od kuma.I dan danas se secam prve ribe jer sam bio neizmerno srecan.Najcesce pecam belu ribu i kedere jurisam otprilike sada jer se spremam za Stuku koju obozavam da pecam.U prolece i leto pecam Mrenu na Vrbasu.Moji kazu da je pecanje hobi ,ali ja sam siguran da je nesto vise :thumbup: :bye:
kod mene su plovak i varalicarenje zamenili mesto...varalicarenje nesto vise od pecanja jer ta draz kada ti udari riba ne moze se opisati...i jos ako je malo smiley007
Poceo sa pecanjem kedera caletu za stuku na kanalu u selu,pa me je cale sa 9-10 godina vodio na jezera sa njim,tu sam pecao leti meleze,zimi stuku,i od ove godine pecam samo sarana. :cheesy:
Prosle godine sam krenuo sa pecanjem, pecao na jednom jezeru a od ove sam aktivno krenuo da pecam na Tisi, bez ikakvog iskustva jer nisam imao od koga da naucim. Deda je bio opasan ribolovac ali je umro kad sam imao godinu dana... Osim dva obavezna stapa zabacena za belu-tu je i plovak... :wink:
Ja sam koliko vidim ovde ubedljivo sa najmanjim stazom, tek ulazim u tajne pecanja. Kao klinac naravno isao sa starijima ali sve do ove godine mi nije ta strast proradila.
Posto sam bio lenj pa nisam pamtio kada je trebalo, sada uz prijatelje sa foruma ucim lagano zanat i skupljam znanje pred svaki izlazak na vodu.
smiley033
E ovako
Ribolovom se bacim tokorec od malih nogu. Bio sam nekih 4-5 god kada sam prvi put uhvatio ribu ( sada imam 14) znaci nekih 9-10 god
Najvise volim da pecam sarana na dubinku uz jedan stap za bjelu ribu i babusku , a u jesen cesto odem na stuku
Bistro !
Jopinac
Ne verujem da postoji ribolovac koji je više batina popio zbog pecanja od mene. Stari mi je zabranio pecanje, navodno zbog škole, ali to je bila jedina konkretna stvar koju nisam mogao da ispoštujem. Krio sam pribor kod druga iz komšiluka i kad god bi ugrabio priliku posle škole bežao na Dunav. Onda se on istripovao da mu ja to radim u inat, što ga je dodatno izluđivalo. Nije mogao da se pomiri sa poražavajućom činjenicom da sav njegov roditeljski autoritet redovno biva ignorisan zbog jedne tako (za njega) glupe stvari kao što je pecanje. Voštio me je zbog toga kao vola. Stvarno, nije mogao da razume da me je toliko vuklo da idem na vodu, da uopšte nisam želeo da razmišljam šta će biti kad se vratim kući i kad me provali. Daleko je to bilo od bilo kakvog mog inata, stari je bio nebitan, jednostavno to je bilo ono - znate vi svi dobro šta. I tako godinama, sve dok nisam prestao da budem klinac pa je morao da digne ruke i "prizna poraz". Samo što to nikad nije bio poraz od mene, nego od ove naše navike i potrebe.
pecam od 7 godine sa ocem a sad imam 18 krećem od leta na babušku karaša i šarana pa u jesen štuka pecam na kanalu DTD :thumbup:
Prvi put sam na pecanje otisao sa caletom vrlo mali ne secam se tacno koliko sam imao godina i kasnije kako sam stario tako sam se osamostalio :cheesy: Pecam skoro sve ribe sto po vodi sto po kafanama i klubovima :lol: najvise volim da pecam soma, stuku i belu sa obicnim direktasem od 5 m na plovak
Poceo na leskov stap na jeseru Kudrec da pecam Linjaka i Karasa.U drugom srednje kupio drveni
camac od tada nisam bez camca. Samo sto na Kudrecu vise nema Karasa a linjaka dali neko uhvati.Sad sam na Dunavu ali vise nema toliko ribe.Nije zbog gladi vec zbog obesti.Kao uostalom svuda sto je.BISTRO
Ne rekoh blizim sa 60 toj.
Pecam belu ribu na plovak, ponekad bacim nekog meppsa za bucova ili tvistera za smudja. Kad odem kod babe :D iskljucivo mušičarim na moravi na suvu mušicu. Ko nije probao ne zna šta je propustio, mmm uživanje!
Počeo sa potočnim mrenama, kauglerima i klenovima, a danas se patim uglavnom po Đerdapskom jezeru. Pecam u zavisnosti od raspoloženja, godišnjeg doba, društva...Čas je to plovak, čas dubinka, a u ovom periodu se uglavnom orjentišem ka smuđu i lovu na tvistera i/ili vobler... smiley033
Ja pecam od svoje 7. godine , to je vec skoro 17 godina :D
Od sedme godine, znaci vec 20 godina...:)
Najvise volim da pecam skobalja, mrenu i klena a posle ide feeder i deverika i babuska...:)
Od svoje sedme, sa pok. ocem, a posle samostalno, pa ispada oko 44 godine. Prvi štapovi bili su banbusovi, sa žičanim motalicama bliže vrhu (preteča petljaša), zatim Germine...
Pozz svima ja sam novi na forumu. smiley033 :bye: Pecanjem sam poceo bas dosta da se bavim tek ovog leta inace ima 13 god. smiley033 :bye: :cheesy:
Od kad znam za sebe! Prva ulovljena riba bila je na ostrvu Brac u Sutivanu. Ne znam kako se zove, mi smo je zvali baba. Kao terpan samo bez bodlji, ljigava i zivi u travi uz obalu. Pribor, vrbova grana,najlon kao prst sa plovkom cep od vina... Kad sam je zakacio uplasim se da ce pokidati i da ce tata biti ljut sto sam hje.o pribor :). Tog momenta sam bio "zarazen" virusom i evo prodje dobrih 30 godina od tada...
Sent from my GT-I9300 using Tapatalk 2
Par dana pre mog rodjenja sam u majcinom stomaku bio sa njom i ocem u ribolovu.
Da naravno da me bolest drzi od kad znam za sebe :)
Pecam vec nekih 20ak godina pretezno belu na plovak, od ove godine sam se preorientisao na dubinac i varku, som je vec poklekao a dolijace uskoro i stuka i smudj :thumbup: razmisljam o saranskom ribolovu ali cemo za to najverovatnije videti dogodine...pozdrav :bye:
Pecam evo več 5-6. godina, ispočetka sam ganjao babuške i patiljane na direktaš a onda sam počeo na hranilicu ganjat šarane. Prošle godine sam počeo sa hranjenjem na dravi sa više i manje uspjeha, večinom idu deverike lopatarke i mrene a nekad zabacim školjku na soma ili sa varalicom ganjam bolene i klenove, a na jesen obavezno na Križnici pecam štuku na plovak :lol:
Bistro smiley033
Sa manjim prekidima odprilike preko 40 godina.Deverika mi je od bele tzv.ribe ciljna i štuka s jeseni.
Pecam od 1982god,Zadnjih desetak godina uglavnom pecam sarana,a lepo je i kad naleti krupna dunavska babuska i deverika.
Odrastao sam na Tamišu i kao i većinu ljubav prema pecanju i vodi nasledio sam od oca . Prvi pribor su mi bili sistemi na letvici , odseci štap , montiraj , pa pecaj . Sledili su bambusi , pa gajenje bambusa u bašti ... Leta sam provodio što na kampu na Tamišu , okolnim rukavcima , barama , kubicima , što na Drini kod strica , bilo je i morskog pecanja . Koristio sam razne tehnike , razne alate ( da se ne lažemo čak i nedozvoljene ) , danas imam vrhunski šaranski i varaličarski pribor , čamac na Tamišu . Imao sam sreću da često pecam u blizini vrhunskih majstora , dosta toga sam naučio o Tamišu , ponašanju raznih vrsta riba , a trenutno dosta vremena provodim sa nekoliko izuzetnih majstora varaličara , pokušavaju da mi prenesu znanje , vodaju me po Dunavu čak do DJerdapa , ali nešto mi ovaj vid pecanja ne ide najbolje . Prva ozbiljna riba koju sam kao klinac upecao bila je štuka ( tada u mojim očima ogromna ) , imao sam i dosta pristojnih ulova šarana , soma , ali nikad uspešnost pecanja nisam merio količinom i veličinom ribe . Dešavalo mi se da sa pecanja dodjem radostan , pun pozitivne energije , bez ikakvog ulova , a nekad kao pre par dana posle upecana četiri povelika šarana , pritisnut nekim drugim problemima , vratio sam se sa pecanja gori nego što sam otišao . Pecam sa dužim i kraćim prekidima preko 40 godina , a čini mi se da svaki sledećim put na vodu idem sve radosniji , ne pada mi teško ni nespavanje , ni vožnja kolima , ni pakovanje , priprema mamaca i nadam se pecaću dok me noge nose . Nije mi cilj kapitalna riba , od želja mi je ostala još kupovina ozbiljnijeg čamca i pente za Dunav , a nadam se da ću i tu želju uskoro ostvariti . Kroz i oko pecanja upoznao sam i družim se sa puno dobrih , pozitivnih ljudi , a to je ipak mislim najbitnije .
Izvinite što sam bio ovako opširan , pozdrav svima i BISTRO .
super je tema!
ja pecam od svoje 6-7 godine sa ocem na plovak,naravno prvi stap mi je bio leskova motka i prve ribe su bile krkusa i klen...
tako sam poceo...pa do sad sam probao svasta i feeder i dubinku i smudja i stuku na pampur ...
nekako mi je najvise leglo varalicarenje zato sto sam stalno u pokretu...smor mi je da sam stalno na jednom mestu...
eto to je nekih 17 godina na vodi... :)
O pecanju nista nisam znao, niti sam stap u ruke uzeo do svoje 38. godine. Onda sam upoznao svoju najvecu ljubav (mislim na sadasnju suprugu, ne na pecanje, to je doslo malo kasnije, ali u znacajnoj vezi sa ovim prvim :cheesy: )... I, ne.. nije ona pecaros, nego muz njene sestre, tj. moj pasenog, koji je strastven ribolovac i koji je, malo po malo, poceo da me vuce sa sobom po rekama i jezerima... Virus se kod mene lako primio i tako sam poceo, koristeci najpre njegovu opremu... Onda mi je moja ljubav za rodjendan kupila stap vrste "shimano" :wink: jer verovatno nije mislila da ce to poprimiti ozbiljne razmere... E, sad posle 5 godina, verovatno se kaje, posto sam skoro svakog vikenda na vodi, ali dockan... :smiley: Inace, jos sebe ne smatram ozbiljnim i iskusnim ribolovcem, pa mi je i dalje najdraze pecanje bele ribe na plovak i po malo na dubinku, pa sta naleti...
Pecanjem sam poceo da se bavim sezdesetih godina proslog veka, kao decak od 7-8 godina. Moje prvo pecanje bilo je na Jezavi recici koja se ulivala u Dunav kod Smedereva.Te reke vise nema , nestala je regulacijom toka i nasipanjem.U produzetku prema uscu nalazi se marina za camce. Tadasnji pribor bio je jako skroman, leskov stap,konac i udica. Ko je tada imao bambusov stap bio je baja. Pecalo se na plovak od guscijeg pera ili plute, na crvice i gliste obicno bela riba.LJubav prema vodi ostala je do danasnjih dana. Mnogo godina kasnije nabavio sam camac tako da sam nastavio sa pecanjem. Najvise volim izlaske na reku u rana jutra. Ali zivot tece dalje. Pozdrav svm vukovima.
..kad sam napunio tri godine stari je na poklon dobio kindersic za bicikl(onaj za klince što se kači na volan) i mene kao dodatnu opremu za pecanje..išli smo na Vodar, stazom uz prugu..65te nakon poplave sam već imao svoj (polomljeni)bambus i kederkanticu od Budimka marmelade..i bio dežurni za kedere..kad je krenula škola krenuli i problemi..zaključali mi štapove pa se oprema svela na fišelije od vojske u kojima sam imao dva namotaja sa po 10ak met, silka, nešto udica,čepova od vina i brica..odrežem štap od ljeske ili sviba i udri..par kapitalnih ulova sam fasovo ko vol u kupusu..al kad djete mora da se pohvali..u srednjoj sam počeo i zarađivati pa se nešto odvajalo i za pribor..prvi bambusi, germine, silstari..i sve cure sam vodio na pecanje..kad se jedna udomaćila počeo sam i sina da vodim na pecanje..
..sad on sprema alat i glavni je..ja sam njemu prepustio Daiwe,Shimano,,Belzer i sl..nosi opreme ko omanja trgovina i lijepo uhvati..ja sam si prvo okrenuo na dvije fligerice od 5 m a ljetos sam uspio nabaviti i tri bambusa od tri m, ovih dana počinje uvezivanje i lakiranje..nadam se da ću nabaviti i koji duži,jači.
..od djetinjstva mi je ostalo..jedan štap na kukuruz ili knedlu pod granje, jedan s kederom na drugu stranu a s jednim igranje s bjelom ribom..naložim vatricu, malo kava malo slanina, mali tranzistor..sve mi je teže naći mjesto gdje nema gužve i buke pa sam nabavio APNca da mogu otići i tamo gdje bučna ekipa s autima nemože..
..sva ulovljena riba se obavezno jede..ako je viška imam par penzića za obradovati..
.. smiley033
:tongue: :tongue: :tongue: :tongue: e to je pecanje :clap2:
Dete kao dete, poceo da davim caleta da idemo na pecanje ( inace on bio zakleti lovac) i svaki put kada sam spomenuo pecanje on me odlozi za ,,sutra,, i tako dok jednom nije izabrao period kada je bilo najvise komaraca, da mi se smuci pecanje :cheesy: :cheesy: i bas tada, na moj prvi meps se zaleti stuka i ja upecam prvu ribu, od tada redovno na pecanje, cak je i on batalio lov i poceo sa kupovinom ribolovacke opreme :cheesy: i eto tako ja od svoje 12 godine na vodi, sto znaci nekih 9 godina :cheesy:
Pa prvi put sam zabacio sa 7 godina, isao sa ocem na pecanje, mada tada mi to nije bilo toliko interesantno, ipak je fudbal bio na prvom mestu. Secam se da sam tada upecao jednu beovicu i nisam hteo ocu da je dam za kedera :). Kasnije mi pecanje uslo u krv i od 11 godine poceo bas aktivno da se bavim ribolovom do odlaska na fakultet kada sam zabatalio potpuno, ali ove godine se vracam u "te vode". Najvise volim da pecam na reci Resavi (protice blizu sela gde zivim, a i nema se neki izbor :) ) krkusu (potocnu mrenu), doduse i sama Resava ne nudi mnogo velike mogucnosti za neki raznovrstan ribolov jer se mrena slabo javlja (od pre nekih 15-20 godina kad je vrsena komasacija), ima klena i skobalja kao i beovice naravno. Na zalost prosle godine je presusila bara u susednom selu tako da u opstini nema vise ni jedna stajacica za pecanje.
Slucajno pronadjoh ovu zanimljivu temu, pa da je osvezimo malo. Mislim da mi je 4g bilo, posto su mi ocevi roditelji ziveli u selu uz Z.Moravu, a leto sam provodio tamo, kad je pokojna baba, lomila noge trceci za mnom, cim ribolovci prodju pored moje kuce. Kako sam kao dete bio veoma nestasan, momentalno sam istrcavao iz dvorista i trcao za njima, sve dok me baba ne ulovi smiley136 Nekako pod prisilom :lol: su krenuli da me vode na pecanje svi ukucani, nisu bili postedjeni ni otac ni majka, ni deda ni baba :lol: Deda je morao da mi pravi stapove od pruca, vezuje udice, kopa gliste i slicno :lol: Kasnije sam dobio i prvi stap, lovio belice, klenice, poneku nosaru, babusku. Vec sa 8 godina sam krenuo da idem sam, jer su se ukucani uverili da ne radim nista ne promisljeno, a i verovatno im je dojadilo da me vode :lol: Prvi put sam preplivao Z.Moravu kad sam zavrsio 2 osnovne, i to nikada zaboraviti necu, jer sam dobio takve batine od majke, da mi se i dan danas cini da vidim prange od vrbovog pruta na nogama :lol: Naravno, dobio sam i zabranu neko vreme, koja me je vise bolela nego batine, jer nisam mogao da objasnim majci da su tu bili ocevi mojih drugara, i razni stariji drugari, te sam se osecao bezbedno, a neki stariji covek me video i ocinkario :sad: Kasnije, kad sam zavrsio 5 razred, slucajno ulovih i svog prvog soma u meri, za mene tada kapitalnih 2kg, i tu krenu bolest te poceh i ciljno da ga pecam. Ostajao sam vec u tom uzrastu do 23h na vodi uz sarandzije, od kojih su neki u pojedinim uslovima na vodi pecali i soma, i onda se biciklom ili pesaka vracao 5km do kuce. Kad ih se samo setim, koje su oni velicine bili u mojim ocima, dobri ribolovci, jos bolji drugari, koje nije mrzelo nikada da odgovaraju na moja decacka zapitkivanja, daju savet, vezu iskidanu montazu, kao sto ni mene nije nikada da odem do prodavnice, ili ako su nesto zaboravili do njihove kuce. Ni dan danas, kad se setim, ne bih bas bio siguran da se sve to tako desavalo, da me roditelji s nekom pricom ne podsete, pogotovu otac, s recenicom "baraba bio i kao mali" na koju obicno nadoveze neku od tih prica :lol: Pogotovu kad pogledam danasnju decu, mada sam sretao takve klince u selima uz Z.M. Sve ce ti moji nestasluci trajati, do zaposlenja iza srednje, gde ce mi neke druge ribe umanjiti vaznost onih recnih par godina. E, onda cu jednog dana uz rostilj i pivo s ovim drugim ribama, zakaciti soma, najveceg u zivotu, o kakvom sam samo slusao price uz dozu neverice. Vraca se stara bolest, nedosanjan decacki san se vraca u zivot, i evo me gde jesam. Lovio sam razne ribe, sarana, i skobalja nikad ciljano, sve ostalo sto se moze loviti u Moravi da. I dan danas mislim da me volja u lovu na tu ribu drzi, kao kombinacija decackog sna, moje licne tvrdoglavosti i nedokazanosti. Da sam ga tad ulovio, mislim da od svega ovoga posle ne bi bilo nista, i da bih sada bio neka druga licnost, uskracena za mnogo lepih trenutaka u ovom divnom sportu, te mi je drago sto je tako i ispalo :thumbup:
Ima vise od 40god kako gazim Moravske sprudove,mada sad sve manje gazim a vise sedim.Riba je nebitna,bar sad tako mislim,vazno je da se gleda u vodu.