Počeo sa potočnim mrenama, kauglerima i klenovima, a danas se patim uglavnom po Đerdapskom jezeru. Pecam u zavisnosti od raspoloženja, godišnjeg doba, društva...Čas je to plovak, čas dubinka, a u ovom periodu se uglavnom orjentišem ka smuđu i lovu na tvistera i/ili vobler...

Ja pecam od svoje 7. godine , to je vec skoro 17 godina :D

Od sedme godine, znaci vec 20 godina...:)
Najvise volim da pecam skobalja, mrenu i klena a posle ide feeder i deverika i babuska...:)

Od svoje sedme, sa pok. ocem, a posle samostalno, pa ispada oko 44 godine. Prvi štapovi bili su banbusovi, sa žičanim motalicama bliže vrhu (preteča petljaša), zatim Germine...

Pozz svima ja sam novi na forumu.   Pecanjem sam poceo bas dosta da se bavim tek ovog leta inace ima 13 god.

Od kad znam za sebe! Prva ulovljena riba bila je na ostrvu Brac u Sutivanu. Ne znam kako se zove, mi smo je zvali baba. Kao terpan samo bez bodlji, ljigava i zivi u travi uz obalu. Pribor, vrbova grana,najlon kao prst sa plovkom cep od vina... Kad sam je zakacio uplasim se da ce pokidati i da ce tata biti ljut sto sam hje.o pribor :). Tog momenta sam bio "zarazen" virusom i evo prodje dobrih 30 godina od tada...

Sent from my GT-I9300 using Tapatalk 2

Par dana pre mog rodjenja sam u majcinom stomaku bio sa njom i ocem u ribolovu.

Da naravno da me bolest drzi od kad znam za sebe :)

Pecam vec nekih 20ak godina pretezno belu na plovak, od ove godine sam se preorientisao na dubinac i varku, som je vec poklekao a dolijace uskoro i stuka i smudj  razmisljam o saranskom ribolovu ali cemo za to najverovatnije videti dogodine...pozdrav 

Pecam evo več 5-6. godina, ispočetka sam ganjao babuške i patiljane na direktaš a onda sam počeo na hranilicu ganjat šarane. Prošle godine sam počeo sa hranjenjem na dravi sa više i manje uspjeha, večinom idu deverike lopatarke i mrene a nekad zabacim školjku na soma ili sa varalicom ganjam bolene i klenove, a na jesen obavezno na Križnici pecam štuku na plovak

Bistro 

Sa manjim prekidima odprilike preko 40 godina.Deverika mi je od bele tzv.ribe ciljna i štuka s jeseni.

Pecam od 1982god,Zadnjih desetak godina uglavnom pecam sarana,a lepo je i kad naleti krupna dunavska babuska i deverika.

Odrastao sam na Tamišu i kao i većinu ljubav prema pecanju i vodi nasledio sam od oca . Prvi pribor su mi bili sistemi na letvici , odseci štap , montiraj , pa pecaj . Sledili su bambusi , pa gajenje bambusa u bašti ... Leta sam provodio što na kampu na Tamišu , okolnim rukavcima , barama , kubicima , što na Drini kod strica , bilo je i morskog pecanja . Koristio sam razne tehnike , razne alate ( da se ne lažemo čak i nedozvoljene ) , danas imam vrhunski šaranski i varaličarski pribor , čamac na Tamišu . Imao sam sreću da često pecam u blizini vrhunskih majstora , dosta toga sam naučio o Tamišu , ponašanju raznih vrsta riba , a trenutno dosta vremena provodim sa nekoliko izuzetnih majstora varaličara , pokušavaju da mi prenesu znanje , vodaju me po Dunavu čak do DJerdapa , ali nešto mi ovaj vid pecanja ne ide najbolje . Prva ozbiljna riba koju sam kao klinac upecao bila je štuka ( tada u mojim očima ogromna ) , imao sam i dosta pristojnih ulova šarana , soma , ali nikad uspešnost pecanja nisam merio količinom i veličinom ribe . Dešavalo mi se da sa pecanja dodjem radostan , pun pozitivne energije , bez ikakvog ulova , a nekad kao pre par dana posle upecana četiri povelika šarana , pritisnut nekim drugim problemima , vratio sam se sa pecanja gori nego što sam otišao . Pecam sa dužim i kraćim prekidima preko 40 godina , a čini mi se da svaki sledećim put na vodu idem sve radosniji , ne pada mi teško ni nespavanje , ni vožnja kolima , ni pakovanje , priprema mamaca i nadam se pecaću dok me noge nose . Nije mi cilj kapitalna riba , od želja mi je ostala još kupovina ozbiljnijeg čamca i pente za Dunav , a nadam se da ću i tu želju uskoro ostvariti . Kroz i oko pecanja upoznao sam i družim se sa puno dobrih , pozitivnih ljudi , a to je ipak mislim najbitnije .
Izvinite što sam bio ovako opširan , pozdrav svima i BISTRO .

super je tema!
ja pecam od svoje 6-7 godine sa ocem na plovak,naravno prvi stap mi je bio leskova motka i prve ribe su bile krkusa i klen...
tako sam poceo...pa do sad sam probao svasta i feeder i dubinku i smudja i stuku na pampur ...
nekako mi je najvise leglo varalicarenje zato sto sam stalno u pokretu...smor mi je da sam stalno na jednom mestu...
eto to je nekih 17 godina na vodi... :)

O pecanju nista nisam znao, niti sam stap u ruke uzeo do svoje 38. godine. Onda sam upoznao svoju najvecu ljubav (mislim na sadasnju suprugu, ne na pecanje, to je doslo malo kasnije, ali u znacajnoj vezi sa ovim prvim  )... I, ne.. nije ona pecaros, nego muz njene sestre, tj. moj pasenog, koji je strastven ribolovac i koji je, malo po malo, poceo da me vuce sa sobom po rekama i jezerima... Virus se kod mene lako primio i tako sam poceo, koristeci najpre njegovu opremu... Onda mi je moja ljubav za rodjendan kupila stap vrste "shimano"  jer verovatno nije mislila da ce to poprimiti ozbiljne razmere... E, sad posle 5 godina,  verovatno se kaje, posto sam skoro svakog vikenda na vodi, ali dockan...  Inace, jos sebe ne smatram ozbiljnim i iskusnim ribolovcem, pa mi je i dalje najdraze pecanje bele ribe na plovak i po malo na dubinku, pa sta naleti...

Pecanjem sam poceo da se bavim sezdesetih godina proslog veka, kao decak od 7-8 godina. Moje prvo pecanje bilo je na Jezavi recici koja se ulivala u Dunav kod Smedereva.Te reke vise nema , nestala je regulacijom toka i nasipanjem.U produzetku prema uscu nalazi se marina za camce. Tadasnji pribor bio je jako skroman, leskov stap,konac i udica. Ko je tada imao bambusov stap bio je baja. Pecalo se na plovak od guscijeg pera ili plute, na crvice i gliste obicno bela riba.LJubav prema vodi ostala je do danasnjih dana. Mnogo godina kasnije nabavio sam camac tako da sam nastavio sa pecanjem. Najvise volim izlaske na reku u rana jutra. Ali zivot tece dalje. Pozdrav svm vukovima.