O snaznoj dunavskoj mreni od 3 kg , koju je upecao sent kuma, slusao sam bezbroj puta /ali vrlo rado/ vec posle drugog piva. Verujem i u borbenost sarana divljaka, ali ga nikada nisam upecao posto varalicarim, a i plovakarim po nekad...Najme, imao sam bucova u Slankamenu sa napera /citaj nesto brza voda/ od 4kg. E to je udarcina, jbte malo infarkt nisam dobio, srce je htelo da mi iskoci iz grudi...Mada posle 2-3 minuta koji traju kao sati, preda je se i uz mozda jedno-dva cimanja kada te bas ugleda na obali -to je to. Inace najvise volim stujinu borbu, kada mlati glavom i siri skrge i ona usta sa zubima...e daaaa  srecom pa nas ovde niko ne smatra za ludake i zaludjenike sto ovo pisemo i pricamo

Zanimljivo je da neki stavljaju bucova u ovu temu a mislim da mu tu definitivno nije mesto. Mnogo lepih stvari ima u pecanju te ribe, ali borbenost moze da se uvrsti eventualno sa UL priborom.
Na pribor namenje dzigovanju smudja, par puta mi se desilo da izvucem mrtvog posle udarca
Slabo srce ili sta drugo Najgore sto bi ih iovako pustio

Amur preko 10kg je podmornica, a ako ga iz prvog dovlačenja ne ubaciš u meredov da vvidiš onda borbe,i sad mi kolena klecaju.

Šaran, pa ..........Šaran..........pa opet Šaran, pa kad povadiš Šarane, onda Štuka. Ja tako, a vi, mislite kako hoćete.

uhvatio sam basa od 1,8 kg na glistu,mislio sam da je šarkoš,kad ono glavati..vuče kao simplon direktno u trsku..jedva sam ga izvukao iz trave.čuvar mi je rekao da je neki kolega imao većeg od 2,2 kg,isto na glistu.lud dan ..
moj glas ide bassu,apsolutni ludak

Gospon. Wild  Saran  predvidljivo,nepredvidljiva  riba 

Mada mi je jako skromno, do nikakvo poznavanje ostalih riba, ali moj favorit je matori krupni saran. Ne zovu ga dzabe vodena lisica. Brz, snazan, uporan do kraja, obazriv, nepredvidiv u reakciji, i jos puno toga. Mozda nema snagu soma, ali u kombinaciji sa lukavoscu, mislm da je opasniji borac. Ma i kad ga zamoris, kad se naizgled predao, pred ubacivanje u prihvatnicu, ocekuj zadnji jako snazan ali kratak beg. I naravno kad je vani cuvaj ruke od testerastih peraja. Sto kazu Crnogorci "oca mu ocinjeg" ko da gleda kako da te njima potkaci. Samo se koprcne i osta rana jako gadna koja tesko i sporo zarasta.

Aj molimte pojasni malo za tu jako "gadnu ranu" koja teško i sporo zarasta. Ako misliš, ono što i ja mislim, da ti kažem znam za take rane. Još nisu zarasle. Jel to?

Gadna rana.  
Posle jako dugo natezanja, dovukao sam lep komad (ma sta lep, jako lep komad) do ispred cuvarke. Na nesrecu (moju) vuko sam ga bocno. On ko krpa od umora na povrsini. Ja sretan ko tetreb. Vec sebe vidim sa ponosnim vriskom srece. Ali najlon je na ledjnom peraju. Mozak radi ko lud, i svega vec dozivljenog se seca. Ipak je zamaranje dugo trajalo, i mozda nece da uradi ono sto uvek uradi. Mozda i pola sata. Ko gleda tada na sat, ali nadam se da je baldisao od umora.
Adrenalin bije ko lud. Strah je ne opisiv, jer negde u natezanju i njegovom prevrtanju zakacio je najlon ledjnim perajem.
Ostalo naslucujete. Samo se pracaknuo za zadnji beg i bam. On polako tone a ja ko posran u camcu.
Jako, krupne ribe se cekaju jako dugo. Ja sam dvaput imao sansu i ni jednu nisam iskoristio. Kud ces vece rane.
To sto te istesterise po prstima i rukama, to prodje (mada i to sporo prolazi). Ali propustena sansa? To je ko premija na Lotou recimo. Imas je i operes pantalone sa listicem.
To su moje rane.

Predpostavljao sam da je ta vrsta "rane" u pitanju, Čitam ovo što si napisao, i repriziram moj film, i stavljam sam sebi so na "RANU"
PS: Al ima tu čini mi se jedna dobra stvar.  Ribe koje nam se "otkače" uvek spominjemo, i pričamo o njima, a   one koje smo izvadili.....nepravedno brzo zaboravljamo.

Riba koju pecam sa posebnim uzivanjem je njeno velicanstvo penusavih brzaka - MRENA.
Stari, sada vec pokojni, komsija je kriv sto me zarazi pecanjem te ribe. Odlazili smo ranom zorom u gornji tok Ibra i u divljim brzacima i dubokim kanalima u kojima voda "kuva", pecali. Koliko je to davno bilo, moze se naslutiti po tome da smo obojica pecali sa bambusovim stapovima od 4m, starim Quick-ovima i Italijanskim sargarepa-plovcima od plute!
Jos iz tog vremena zapamtio sam njegove reci: "Sinovac, kad je mrtvu umornu od borbe privuces k' sebi kao krpu nikad nije tvoja sve dok nije u cuvarci".
Nebrojeno puta su te reci odzvanjale u usima kad god sam prihvatao meredovom divne komade kojih sam se sit napecao. Ko je jednom imao prilike da na stapu oseti snagu mrene kilasice i svu njenu nepredvidivost i njene manevre da se oslobodi udice, zna o cemu govorim. Ne potcenjujem iskustva drugih ribolovaca sa nekom drugom ribom. Svako ima svoju predstavu o borbenosti ribe.

Da bi odgovorio kompetentno na pitanje iz naslova morao bi da ulovim dovoljan broj vecih primeraka svake vrste pa da uporedim, ali posto jos nisam bio takve srece, moj glas ide saranu divljaku koji se pokazao najborbeniji od dvih riba koje sam uhvatio...

Ako uporedim šarana i mrenu na feederu ,mrena je borbenija i brža u kontra pokretima..

Ko sto rece Zmaj, mislom da nisam najkompetentniji da bih vodio istrajniju odbranu stava.
Nijedna riba nije uhvacena dok ne udje u prihvatnicu.
Sigurno je i verujem u to da je mrena kilasica za.ebanija od sarana kilasa.
Ja se trudim da u neku ruku ribama dajem ljudske osobine da bih ih bolje razumeo. Dosta njih me zbog toga sa podsmehom gleda. Ali sta ja tu mogu kad ih postujem (mislim na ribe).
Elem saran kilas je decacic koji pejma nema o zivotu. Verovatno mu je to prvo kacenje. Panika ga obuzme pa trci tamo trci vamo, tamo je bolje da se sakrijm, vamo je boljei umori se a od nastavka ga spasava samo sreca ili neiskustvo ribolovca.
Mrena kilas, je vec iskusni srednovecni mangup. Verovatno je imao profi meceve iz kojih je izlazio kao pobednik. U punoj je snazi a iskustvo je sa njim kao saveznik.
Ali te dve borbe nekako nebi trebalo tako lako porediti.
Za dobro poredjenje bi trenalo naci sarana srednjovecnog sa svojim iskustvom i snagom i mrenu srednjovecnu sa svojim iskustvom i snagom.
Ili balavca sarana vs mrene balavice.
Mada opet je tu opet drasticna razlika u kilazi.
Ma sve su ribe zaguljene dok ih ne strpas u prihvatnicu.

Mislim da je teško usporedjivati ribe, s obzirom da su neki kapitalci od 200 g, a neki kapitalci od 200 kg. Al zanimljivo je kako neki sitni primjerci znaju podivljati u borbi poput bandara, patuljastih somića itd. Dok je npr. deverika jako mlohava s obzirom na veličinu. Ja bih spomenuo i lipljena kao zanimljivog borca.