Kako ja gledam ribocuvarska sluzba moze da se finansira iz: drzavnog budzeta, prodatih dozvola, dobrovoljnih donacija i NAPLACENIH KAZNI. Stojim iza toga da se narod najlakse disciplinuje kad dobije po dzepu.
 Primanja ribocuvara trebaju biti tolika da odgovaraju npr plati policajca. Dakle 8 sati radnog vremena da ima 40 radnih sati u nedelji, kancelariju itd. Onda mozemo da pricamo o ribocuvarskoj sluzbi, ovako se sve svodi na manje vise entuzijazam pojedinaca, koji treba ceniti i nagraditi ali ne i oslanjati se na njega vec graditi odrzivi sistem.

Sent from my 23028RN4DG using Tapatalk

Ne pada mi na pamet da blatum ribočuvare koji savesno i požrtvovano rade svoj posao.Po sadašnjem stanju na vodama izgleda da su takvi u manjini.Da li ću kupiti godišnju dozvolu koja košta 9k dinara je stvar mog slobodnog izbora a posledice moje odluke snosiću lično ja a neko drugi.Pozdrav.

Citat: obradovicsrdjan poslato 27 Januar 2024, 13:52:44.....................graditi odrzivi sistem.

Sent from my 23028RN4DG using Tapatalk

Bravo Srđane. Ovo je suština i osnovni kvalitet bilo kog sistema pa tako i sistema eksploatacije vodnog dobra.
Nažalost daleko smo mi od toga. Pa ni drugi sistemi nisu nam baš bolji. Mnogo vode će da proteče Savom i Dunavom dok se mi osvestimo i preduzmemo prave mere, ukoliko ne bude već kasno za bilo šta.
Teško je ne biti pesimista ali ipak ne treba gubiti nadu da će se u budućnosti roditi neki pametniji od nas i napokon rešiti ove probleme na zadovoljavajući način.

Izvinjavam se za off, ali još jedna stvar oko ribljeg fonda, ne zaboravite onog baticu što je krenuo da pliva Dunavom od "izvora" prema ušću i pri tome radi analizu vode i da je u Srbiji stao sa plivanjem jer se uplašio za svoje zdravlje. Trujemo reke čime god stignemo, otvaraju se fabrike ovde baš zato jer se "lako" rešimo otpada, tako da pored teškog lopovluka na vodama mora neko da se izbori i za kontrolu ispusta industrijskih zona...

Dosta bi se dobilo ubodjenjem mesečnih dozvola, odnosno tridesetodnevnih, online varijanta, uplatim i dobijem na mail račun i 30 dana od uplate mogu da pecam. Obzirom da vecina ribolovaca peca od aprila do novembra to je 8 meseci neka bude mesecna 1500din, godisnja 9000din pa kako kome odgovara.

Sent from my 23028RN4DG using Tapatalk

Bilo bi korektno da vrijedi i godinu dana od dana izdavanja a ne samo za tekuću godinu. Svi znamo da je prvi mjesec najduži. Iza nas su Božić,Nova Godina kao i da su u zimi veće režije,govorim o grijanju tako da nije svima lako izdvojiti tih 100-tinjak eura za dozvolu. Oni a tu mislim na savez i društva će taj naš novac svakako dobiti tjekom godine a nama bi bilo lakše izdvojiti za dozvolu tjekom proljeća ili ljeta. Nemaju sluha ili im se hebe za one koji ih financiraju. Uglavnom gdje ima volje nađe se i način što ovdje nije slučaj.

12 meseci ili 365(6) dana traju isto i od 1. januara do 31. decembra kao i od 1. aprila do 31. marta.
Cena dozvole se određuje u septembru za sledeću godinu. Tako da je sasvim praktično i dobro kada dozvola traje samo za kalendarsku godinu. Iako nekima prividno izgleda bolja varijanta da dozvolu kupe u junu, jer i ne pecaju pre toga, pa očekuju da im ta ista dozvola traje do juna sledeće godine, takva praksa bi napravila dodatni haos oko finansiranja ribočuvarskih službi i planiranja aktivnosti. Dodatno bi se stvorilo previše prostora za malverzacije onih "poštenih" korisnika koji ni ovako ne plaćaju i ne angažuju dovoljan broj ribočuvara. Da nisam u ovom "poslu" verovatno ne bih imao uvid u sistem koji iovako loše funkcioniše a sa tim promenama bi funkcionisao još gore.
Korisnik je dužan da plati porez i taksu na svaku prodatu dozvolu u toku kalendarske godine. Svaku dozvolu koju nije prodao, daje na uvid, prebrojavaju se, označavaju i uništavaju komisijski uz kontrolu inspekcije. Tek nakon toga ide završni račun i godišnji izveštaj. Godina se zatvara sa 31.12. i posle 01.01. tekuće godine ne važi ni jedna dozvola iz prethodne godine! To je osnovni razlog zašto dozvole važe isključivo za kalendarsku godinu.
Ni dozvole izdate na mesec dana ne bi napravile ništa pametno osim što bi sve onda verovatno poskupelo mnogo više od tih 9000/4500. Nerealno je tarifirati dozvolu za mesec dana 1500 dinara a dnevna je 1300, višednevna 2600. Višednevna dozvola traje 7 dana. Dozvola za mesec dana ne bi nikako mogla koštati manje od 50% cene godišnje, tj 4500 din kao povlaštena za žene i muškarce starije od 65 godina.
Zar vam se ne čini već previše haotično ovo proglašavanje posebno zaštićenih voda gde svaka ponaosob košta 4000 ili 5000 dinara?

To proglašavanje zasticenih voda i unosi veliku pometnju oko dozvola i doprinosi negodovanju.
Meni lično ta kategorizacija smeta jer vise ne mozes ni sam da znaš ge si kad odeš na vodu. 

Сам систем који уређује ову нашу сферу интересовања је хаотичан, па је сасвим нормално и да његове одлуке производе даљи хаос, ту мислим на државу, и надлежно министарство првенствено. Тзв "корисници вода", нису проблем, јер се они ништа и не питају, они раде оно што им систем наложи, или не раде, у коначном то и нема везе, као такви и не треба да постоје.

Ево и овде свако мало читамо да нашим риболовцима "смета", нерад појединих рибочувара односно корисника, сметају им лопурде са мрежама, струјароши и остали људски несој, што је и нормално да смета сваком нормалном риболовцу, али стичем утисак да нам све то више смета од лопурди са штапом, имали они дозволу или немали, све једно. Риболоваца је на води највише, у стотинама хиљада више од овог несоја што нам краде рибу мрежама, струјом, или како год. Нема довољно људи које може запослити ни једна рибочуварска служба, да покрије сваког човека на води, то једноставно није могуће. То се мора системски уредити, да казне буду такве, да нико и не помисли да краде рибу. Само тако и никако другачије се уређује ова област, и она је свугде у свету тако уређена, осим код нас паметних. Кажу овде, нису казне мале, е па мале су, јер и даље имамо лопове на води. Видели сте код Немаца, казна је минимално 5000 евра, па на горе. Код Ираца је казна за једну једину (било какву) рибу (мислим) неких дал 1500 дал 1800 евра комад, плус робија. И тако редом. У Америци, Канади, и још неким земљама, криволов је искорењен као појава, јер су казне драстичне. Е тако се то ради. Све остало је млађење празне сламе, јер нису они из белог света ревносни што су племенити и добри, већ што је закон такав да им не пада на памет да га крше, дакле, боје се казни. Ето решења, шта ту има нејасно било коме, сем лоповима?

За све вас што причате да се рибочуварска служба (корисници) мора финансирати од цена дозвола, имам питање:
Да ли сте некада размишљали, шта се дешава у ситуацији, да нико од нас риболоваца не купи ни једну дозволу за риболов? Рецимо, одлучимо сви колективно из било ког разлога да не пецамо више, или да рецимо пређемо на пецање на комерцијалама, јер нам је дојадио ненормалан однос државе према нама који купујемо дозволе. Од чега онда мислите да се финансирају корисници и њихови рибочувари, и да ли би онда пошто би остали без извора прихода, држава остала без чувара наших вода? Ко вама уопште гарантује да ћемо ми риболовци уопште куповати дозволе у довољном броју, да би се такве активности могле финансирати од цене наше дозволе?

За све остале питао сам већ једном, па ево да питам опет: Да ли би сте се уопште бавили риболовом да су дозволе бесплатне, а да је забрањено носити рибу са воде. Сасвим сам сигуран да 95% данашњих риболоваца, не би више пецало. Е видите, ту је наш проблем. Може се љутити ко год хоће, али је чињеница да овде код нас у држави има више месара који на пецање иду да би пунили фрижидере или продавали рибу, него оних људи који пецање воле као чист хоби, да не кажем да се баве спортским риболовом. Јер да вас подсетим, спортски риболов подразумева да ухваћену рибу одмах враћам у воду, не стављам је ни у чуварку, а поготово је не носим кући у фрижидер, или у тигањ, или за мачке, или за продају.
То је господо другови, спортски риболов, ухвати и пусти. Ми то сви радимо, јел да?

Ако један Немац са просечном платом од 2000 евра, плаћа своју дозволу 70-80 евра, колико треба да плати један становник Србије где је просечна плата таква, каква је? Наша "јединствена дозвола", кошта неких 77 евра, то није нормално, прескупо је. Кажем вам да дозвола не мора да кошта ништа, као што је нема код Ираца. Ко тамо плаћа рибочуваре, како се они у Ирској финансирају? Зашто о томе не размишљамо, него измишљамо топлу воду, и рупу на саксији? Надлежно министарство не зна где је лево, а не да зна да уреди ову тему ваљано. То је један бирократски створ који брине искључиво о себи самом, и о паразитима које ствара даље у систему, корисници, и остали трт мрт типови, ово пута оно, пута толико нас има, пута толико нам треба = цена дозволе. И зато нам јесте овако како је. Држава мора да обезбеди чување наших вода јер је то опште добро овог народа, па и да нема ни једног јединог риболовца у Србији. Не припадају наше воде само нама риболовцима, него целом нашем народу, свим нашим грађанима. Зашто ми уопште мислимо да куповином дозволе за риболов имамо право да носимо сваким својим изласком по 5 кг. рибе кући, јер тако каже закон? Ако пецам рецимо 100 дана годишње и сваки пут се држим закона, па кући однесем по 5 кг. рибе, то је 500 кг. рибе, по рецимо 400 динара у просеку, то је 200.000 динара. Зашто онда кукам, као грк у затвору, да ми је дозвола за риболов скупа??? Да се ишта питам, дозвола за риболов не би било никаквих, пецало би се ухвати и пусти. Коме је до меса, нека иде у рибарницу да га купи, а криволов би искоренио за недељу дана. Све се ово реши очас посла, када се има воље, и када се хоће. Али овде за решавањем нема воље, из сасвим разумљивих разлога, то се већини не исплати, и тачка.

Da pitam nešto. Ko u Srbiji je posredi između države tj. Ministarstva životne sredine i koncesionara koji je u obavezi da vodi brigu o vodi u ime države?

Koja institucija ili zavod je zadužen u Srbiji, da vodi stručnu brigu o ribama, njihovom habitatu i deluje kao stručna pomoč koncesionaru voda po čijim smernicama če koncesionar da deluje i da vrši planski monitoring uz nadzor te institucije i čiji rezultati, če biti javno dostupni?

I da se vratim na pitanje, ko treba da plati ribočuvare. Ribočuvare treba da plati koncesionar voda koji je dužan isto tako da obezbedi opremu po standardu, kako nalaže zakon o zaštiti na radu, platu po kolektivnom ugovoru po zakonu za poso koji se obavlja itd.itd.. Meni je nepojmljivo, da šumari vode brigu o ribi i vodi.

Moja kupljena karta takoreči završila kod šumara, a oni su čitajuči njihov izveštaj uložili pre par godina nekih sto kila šarana u jedno jezero, dok u Dunavu u prevodu stoji, da ima i previše ribe i da zato nesme dodatno da ulažu.



Ko treba da promeni sistem, pa mi ribolovci, lovci neče sigurno.

U jednom postu si upotrebio izraze kao sto su drzava, institucija, kontrola. Osim ako si sarkastican, u svim ostalim situacijama to ne biva u nasim danasnjem sistemu. Ovaj nas problem jos nije dosao na dnevni red kod onog koji je te pojmove ucinio bespotrebnim i prilicno nam pojednostavio resenje problema. Mozda da svim punoletnim ribolovcima drzava uplati po 3600dinara i eto resenja, onda ova tema moze pod kljuc.

Sent from my 23028RN4DG using Tapatalk

Zadovoljstvo je napokon pročitati realne komentare i nepristrasne opise bez obzira koliko ukazuju na loše stanje u sferi ribolova.
I ja smatram da bi bilo najbolje čuvanje voda i kompletnu brigu o svim vodama dati nekoj državnoj firmi koja će na celoj teritoriji Srbije delovati jednako. Da ribočuvar iz Niša ima nadležnost i može pisati prijavu lopovu u Tomaševcu ili ribočuvar iz Subotice da piše prijavu na Moravi. Ili bar podeliti nadležnost na teritoriji južno i severno od Save i Dunava.
Da bi se tako nešto desilo, pre svega moraju da se promene veće i bitnije stvari u organizaciji države. Trenutno je najveća boljka partijsko zapošljavanje u državnim preduzećima koji su korisnici voda. Odlična primedba je data za korisnika koji se bavi šumom a voda ih i ne interesuje. Državni korisnici, tj JAVNA PREDUZEĆA pokazali su kako ne treba raditi i ne vidim ni jedan svetao primer. Imaju po nekoliko boljih ribočuvara koji su se dobro pokazali ali i njihov entuzijazam se lagano a sigurno gasi.
Da budem otvoren i direktan. Najveći problem korisnika je naći poštene ljude koji će obavljati posao ribočuvara! Većina ide linijom manjeg otpora. Rukovodstvo korisnika traži samo da im ribočuvari povremeno idu na teren (što manje idu, manje goriva troše, manje habaju vozila i plovila, manja je opasnost od povrede...), da pišu manje prijava jer prijave pokazuju koliki su problemi na terenu. Korisnik je dužan da vrši edukaciju ribolovaca. Proverite koji korisnik osim RSV to radi uopšte! Kod nas ribočuvari rade pošteno i nemaju prostora za "dogovore", "opraštanja" ili "žmurenja". Proverite za većinu ribočuvara u vašoj bližoj okolini i siguran sam da će te naći kod većine da su skloni bar jednoj a možda i svakoj od ove tri navedene koruptivne aktivnosti. Ima i gorih primera.
Kada bi svi ribočuvari radili pošteno ne bi ni ovaj sistem izgledao loš. Funkcionisao bi mnogo bolje, lopovluka bi bilo manje, ribe više, ribolovci bi bili zadovoljniji.
Ako korisnik dobro radi svoj deo posla (rukovodstvo firme) a zaposli bitange, opet će sve biti loše!
Ako dobro radi korisnik, ima dobre ribočuvare a ribolovci su stoka neotesana i neopevana, ima puno krivolova rešiće se to jako brzo... Znam to iz iskustva 
Lično pišem godišnje i po 40 prijava, od toga 10tak krivolovcima ostalo ribolovcima. Sada je mnogo lakše raditi nego kada sam to počeo.
Poenta ovog mog pisanja je da svaki teren, a time i ukupno stanje u Srbiji zavisi pre svega od toga kako će ribočuvari raditi svoj posao! Potrebna je dobra organizacija i podrška korisnika (bez obzira da li je DOO ili neka državna firma), dobra saradnja sa policijom, efikasnije tužilaštvo i sudstvo (RSV ima dosta bolja iskustva od ostalih).
Da bi ribočuvari radili svoj posao kako treba, moraju biti obrazovani (4. SSS minimum), obučeni (licenca ne znači da je obučen, mora posao da se nauči na terenu!), opremljeni (vozila, plovila, sredstva za komunikaciju, izviđanje, kamere, sonari, dronovi...), zaštićeni (pravno, pre svega... ne da se ribočuvar brani od lopova angažovanjem advokata nego da ga brani korisnik...). Ukratko, treba da bude osposobljen za izvršavanje zadataka koji su postavljeni ispred njega. To nije ništa lakši posao od posla policajca a često je i rizičniji jer ribočuvari ne nose oružje! Na kraju, ribočuvar treba da bude adekvatno i plaćen! Mi smo većinom svi na minimalcu! Šta očekujete onda od čoveka koji mesečno primi oko 40.000 dinara? Da se razapne i juri po vašoj prijavi i nezadovoljstvu jer niste upecali ribu? Videli ste bahate ribare koji postavljaju mrežu u obali? Drugi grabuljaju, nose ribu u lovostaju ili ispod minimalne dozvoljene mere? I ribočuvar treba da se teleportuje odmah jer je ribolovac "možda" platio 9000 dinara svoju skupu dozvolu!
Sve navedeno može da funkcioniše samo ako to neko plati. Smatram da bi sve to moglo da se plati kroz racionalnu podelu sredstava dobijenih prodajom dozvola za ribolov! U tom slučaju nije potrebno ni dinara više uzeti iz budžeta ako se pošteno raspolaže sa tim sredstvima!

Član 2

Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeće značenje:

...

6) sportski ribolov je lov riba radi razvijanja rekreativne i sportske aktivnosti građana.

Закон лепо дефинише шта је спортски риболов. У основи је лов. Тумачим да кад одем на пецање мора постојати велика могућност да нешто и упецам/уловим.
Моја је одлука да ли ћу да вратим рибу у воду или да је понесем јер ми је држава дозволила да ловим тако што сам платио дозволу за риболов.
Сви остали који су то видели на телевизији да се риба враћа у воду нека тако и раде. Основна пристојност је да свако ради како жели ако је тако понашање у складу са законом. А и зна се ко спроводи закон у случају да постоје прекршаји.

Већина риболоваца које себе назива спортским сигурно познаје и криволовце и струјароше и мрежароше ако ништа друго сигурно су видели где се продаје риба на пијацама или по буџацима... нисам сигуран да су тако храбри да пријаве те своје познанике, пријатеље или било кога ко крши закон или ко врши нелегалну продају рибе... најлакше је бити храбар иза тастатуре.

Ја имам обичај да вратим јединке које нису у мери као што то закон прописију а понесем онолико колико ми је потребно.
Исто тако што из станишта износим јединке које представљају слабе јединке саим тим што су се упецале  повећавам отпорност и прилагодљивост саме врсте.
 
Нисам пецао у другим државама осим у Грчкој где је дозвољено пецање без дозволе са обале тако да би и та земља могла да представља параметар а не неке злочиначке земље које су богатства стекле на нацизму, колонијализму и отимачини.

Da se nadovežem na temu ribočuvarskih kvalifikacija i primanja u odnosu na cenu dozvole i visinu kazne.

Država Vašington, SAD, poznata po fantastičnoj prirodi i bogatoj flori i fauni - oglas za posao čuvara prirode (pokriva sve, lov, ribolov, zaštićene oblasti):

- početna mesečna bruto plata je 5800 dolara, a ide do 8200 za višeg službenika - odmah da dodam da ovo nije neka prevelika plata za SAD danas, ali svakako pristojna, jer je 8200 bruto u rangu početne plate univerzitetskog profesora
- uslov zaposlenja: 2 godine bilo kog fakulteta ili 3 godine vojne službe ili 3 godine iskustva u radu na poslovima sa prirodom
- traži se iskustvo u upravljanju automobilom, terenskim vozilima, kvadovima, motornim čamcem i znanje upotrebe vatrenog oružja

Čuvar je službeno lice (law enforcement officer) i nosi oružje sa dozvolom da ga upotrebi.

Istovremeno, dozvola za ribolov koja pokriva sve moguće kategorije (slatkovodni i morski, lov na rakove, sa najviše dva štapa, dozvola za nošenje ribe u skladu sa zakonom) za građane države WA košta 70 dolara.

Kazna za manje prekršaje propisa (pecanje bez dozvole npr.) idu do 90 dana zatvora i 1000 dolara, dok za veće prekršaje (ulov više nego dvostruke dozvoljene količine, ulov zaštićene vrste...) idu do 364 dana zatvora i 5000 dolara.

Par zaključaka:

1. nema korisnika voda ili lovišta, čuvar je državna služba, i ne postoji ideja da će se služba finansirati iz prodaje dozvola, već iz budžeta sektora za zaštitu prirode. Kad zacrtaš nešto što je u startu nerealno, svi dalji koraci su pogrešni, pa tako i ovde. Ukupan budžet sektora za državu Vašington za period 2023-25 iznosi 723 miliona dolara, od čega 120 miliona posebno za zaštitu faune. Država Vašington ima oko 7.5 miliona stanovnika, uporedivo sa Srbijom dakle. Budžet je teško preračunati u odnosu na srpski zbog toga što je kod nas sve u jednom ministarstvu, i poljoprivreda i vodoprivreda i šumarstvo i ne mogu sad da izvučem koliko se ulaže u lov i ribolov.

2. čuvar je službeno lice i hoće da pripuca iz čamca u pokretu, dakle nema zezanja

3. dozvola koju sam naveo kao primer je objedinjena, ne postoje nikakve posebne zone, doplate itd - može samo da košta manje od navedenog ako se ograničite samo na slatku vodu ili samo na more i slično, i više nego razumne cene u odnosu na standard

4. kazne su drakonske

5. pravosuđe se ne libi da ih primenjuje (možda i najvažniji deo priče, ne samo za ribolov, nego za sve u Srbiji)

Stavili ljudi brigu o prirodi na listu prioriteta drzave, odvojili sredstva iz budzeta i to je to. Kao i svaki drugi zakon i ovaj se mora postovati, sve zvuci tako jednostavno.

Sent from my 23028RN4DG using Tapatalk