karta za taj deo gde on peca nije skupa, odprilike kao nasa dozvola. ali kakvi su to ulovi... od mrena, deverika, soma, sarana od 10 kila sto mu kolega peca skoro svaki drugi izlazak i to na prost nacin na jedan stap je neverovatna. I sam kaze da ima manje ljudi na obali jer je procedura podugacka, ali ko voli, nije prepreka. Inace nije samo ribolov pod lupom nego i kako se ophodite prema samoj obali tj bacanje smeca itd. Vredi pregledati klipove, svasta se vidi

O ulovima se ne mozemo porediti sa uredjenijim drzavama,al jedna stvar je ta da su kazne visoke i da se realizuju, pa se ne isplati igrati se sa zakonom.Kad zveknes po dzepu odma se sve postuje.Riba ispod mere se vraca ,vodi se evidencija smece nosi kuci.A po knjizici tacno znaju koliko si vremena proveo na vodi i koliko si ribe uhvatio,pa ti sad nesto muti.

preskupa ....nisu ispunjeni osnovni uvijeti za narmalno uživanje u vodi i ribolovu . Privredni ribolov izuzetno nekontroliran . Krivolov van svake kontrole .
Knjiga se svela na jedno slovo : takmičenja i samo takmičenja , i ugodna druženja podobnih članova ( aktivnijih ) .

Malo matematike i statistike.
Jedino sa čim trenutno mogu da uporedim cenu dozvole je istorija cene uplatnice infostana a koju slučajno imam.
Uplatnica za infostan (moja prosečna) u 2023g bila je skuplja za 75% od uplatnice u 2010g.
Dozvola je u 2023g bila skuplja za samo 52%.

Ako upoređujemo sa prosečnom bruto platom za Republiku Srbiju; plate za isti period su porasle za 120%

Nova cena dozvole za 2024g je veća za 95% u odnosu na 2010g. što znači da već zaostaje za platama iz 2023g., a koje će tokom 2024g. još da rastu dok će cena dozvole ostati ista, čak možda i neki broj sledećih godina.
Sve u svemu, što se tiče cene dozvole u odnosu na ostale ekonomske parametre, situacija nije tako loša kako se čini na prvi pogled.

Dakle jasno je da problemi nisu u ceni dozvole već u drugim već mnogo puta spomenutim okolnostima oko upravljanja vodama.
E sad, meni je sve više čudno to da mi, iako smo pored alasa jedini korisnici ribljeg fonda, ne možemo nikako da utičemo na politiku održavanja tog istog fonda.
Jeste da bavljenje politikom uopšte nije dozvoljeno na ovom forumu ali ko će onda da se pita na ovu temu ako ne mi i alasi naravno.
Od Saveza ribolovaca pa i od Udruženja ribolovaca Srbije, pa i od svih ostalih lokalnih udruženja nema baš nikakve vajde na ovu temu, pa nažalost izgleda da nam preostaje jedino da platimo i da ćutimo, što naravno nije baš nikakvo rešenje ovog problema.

Činjenica je da je pre 35 - 40 god bilo mnogo više ribe. Isto tako je činjenica da o ribljem fondu ni tada niko nije brinuo, da je čak lopova svake vrste na vodama bilo više, da je narodna svest bila čak i manja nego danas. Jednostavno... drveni čamci sa veslima i malo kasnije limenjaci sa Tomosovim 4kama nisu mogle nauditi mojoj velikoj i bogatoj reci. Glisere sa jakim pentama opremljene sonarima i savremenim alatima uz savremene tehnike izlovljavanja, moja Sava ne može da podnese.

Saznao sam nesto novo, sto nisam tacno znao, o reci Savi.

A opet, sire istine radi, sve je tada bilo mnogo drugacije u mom delu Sumadije. I u odnosu na Savu, i u odnosu na vreme tada i sada. O ribljem fondu se itekako brinulo, neuporedivo vise nego sada, lopovluk je bio minimalan, mada je postojao na nivou pojedinacnih prekoracenja limita, a svest ljudi o postovanju pravila na vodi visa. Da mi se samo vratiti u jednu sezonu iz osamdesetih.

Zasto je tada bilo toliko bolje je duga prica, ima svoje razloge, da se sada ne upustam u to.

Kod mene se nekada u kraju znalo ko krade ribu, verujem da je svuda bila takva situacija. Imao si jednu umnobolnu budalu u selu sa tri razreda osnovne skole i samo je to radio.  Znalo se, taj je budala i nemo'š mu nista.

Sada krade ko stigne, svako ima po koju stotinu metara mreze u kuci. Da se nadje. Zadnjih 20ak godina je od toga napravljen oooozbiljan biznis sa ooozbiljnim ciframa koje se vrte.

Zapostavljene su nase vode decenijama, to dolazi na naplatu. Pisao sam pre par stranica da bi dozvola treabala biti barem priblizno proporcijalna
stanju ribljeg fonda, odnosno kolicini zadovoljstva koji ti taj hobi donosi.  Brzo sam dobio po usima da se drzim teme, u birtiji. Nebitno..

Dokle god idem na vodu dozvolu cu kupovati i o tome ne polemisem.  Idem na fudbal, platim 800din termin. Ako izgubim.
Clanska karta šahovskog kluba, 1200din mesecno. I ako nisam bio tri meseca. Sve je to hobi na koji me niko ne tera, a to kosta.

Svako dobro i valjda se vidimo na vodi, sa ili bez..

I tada i sada, privredni ribolov je bio dozvoljen samo na Savi, Dunavu i Tisi. Dakle, Šumadija nema tu tradiciju. Ribari koji su plaćali dozvolu, imali su obavezu da određenu količinu ribe predaju - prodaju u ribarsko preduzeće koje je ribom snabdevalo nekoliko mitrovačkih restorana u društvenom vlasništvu. Ribari nisu ispod žita prodavali restoranima. Što bi restorani kupovali na crno i upropastili sopstveno preduzeće? Po namirivanju te obaveze, ribari su i dalje prodavali ribu preduzeću po potrebi preduzeća. Stanovništvo ni tada kao ni sada nije kupovalo smuđa i soma za dane posta osim onih tada bogatijih slojeva, doktori, advokati, direktori društvenih preduzeća...Narod je i tada kao i sada kupovao šarana za posanu slavu i daću, a za obične posne dane ili kad zažele ribu uglavnom babušku. Kada se tržište zasiti, aktivnost ribara se smanjuje, uskaču i brdo onih bez dozvole sa ponekom mrežom, senkerima, bubnjevima za sopstvene potrebe i prodaju komšiluku u pola cene, a sami ribari su tolerisali, jer bilo je za sve.  Danas takvih nema. Privatni restorani sa plemenitom ribom na meniju su nikli na svakom koraku. Tržište se ne može namiriti. 25 ribara sa redovnom dozvolom na mojoj teritoriju čuvaju vodu od eventualnih pokušaja uskakanja na teren padobrancima, a još više se pobiše između sebe. Ne prezaju ni od čega, struja, plin, mreže u mrestilištima tokom lovostaja i na nedozvoljenim mestima i udaljenostima od obale... uz savremenu tehniku u vidu brzih čamaca, jakih penti, sonara...
Nazovi sportski ribolovci iz svih krajeva Srbije ojadiše ribu svake zime jer su na gradskoj teritoriji sa obe strane zimovnici gde ulazi drinski skobalj i plotica. Ja do ove zime ni vikendom ni radnim danom nisam imao gde zabaciti varalicu, načičkaniji su nego na takmičenjima. Ove zime ih nema, posle besomučnog višegodišnjeg izlovljavanja, ove zime može da se peca samo balavura dlanarica pa su posle par dolazaka odustali.
Kada sam se doselio iz Noćaja u Mačvansku Mitrovicu - posle vojske i počeo da pecam na Savi, nekoliko godina nisam kupovao dozvolu. Došao sam iz sela gde sam pecao na kanalima i Zasavici gde nije trebala dozvola i nisam imao pojma da na Savi treba. Tada nije bilo čuvara koji bi kontrolisali. Tek nakon nove godine posle 7-8 meseci mog bitisanja u M Mitrovici i skoro svakodnevnog pecanja na Savi sam od drugih ribolovaca koji su komentarisali kada će kome plata da izvade dozvolu sam saznao da to postoji. I naravno još nekoliko godina nisam vadio dozvolu. Što bih, kada me niko ne pita za nju? Tek kada sam malo sazreo, pa me bilo samog sebe sramota i kolega na vodi, počeo sam da kupujem dopzvolu.
Današnjica...Od polovine januara čuvari svaki lepši dan krstare Savom, uteruju dozvole i to će trajati kao i 10ak godina unazad otprilike do kraja marta. Kad napune kvotu, više ih nema. Ono što treba da kontrolišu, u vreme kad treba da kontrolišu i gde treba da kontrolišu, njih nema. Tako već godinama. Da li je direktorima preduzeća skupo da sipaju gorivo, popravljaju pente, plaćaju noćni i prekovremeni rad čuvarima ili su svi namireni reketom od alasa...ne znam.

Svaka cast na napisanom. 
Mrzim da citam tvoje dugacke postove ali ovaj sam sazvakao, mozda zbog toga sto sam pod gasom.

 

Sve je tako kako si rekao 

 "svi namireni reketom od alasa..."

Samo ću da dodam nešto na konto ribočuvara, da ne padne sav teret pljuvanja na njih. Pre jedno desetak godina u okolini Opova, ako se dobro sećam, jedn ribočuvar je "kažnjen" od strane "ribolovaca" tako što su mu isekli ceo voćnjak kajsije star 5 godina.

Sent from my SM-A546E using Tapatalk

Voćnjak je isečen kolegi iz Opova zato što je radio svoj posao pošteno. Na žalost, u to vreme je bio direktor isti onaj kojeg smo morali da izbacimo zbog lopovluka i saradnje sa lopovima. Komentar tog direktora na načinjenu štetu je bio: RIZIK POSLA! Šteta nikada nije nadoknađena i nije bilo dovoljno dokaza za procesuiranje idiota.
Mrzitelj voćnjaka i organizator tog junačkog dela sečenja nebranjenih voćki je poznati strujaroš koji je više puta dobio prijave, posle tog događaja nastavio da "radi", na osnovu više različitih prijava bio kažnjen i pretrpeo je po njegovim komentarima velike štete jer mu ne damo da živi i radi normalno kao što je radio ranije!
Možda su ribolovcima skupe dozvole ali ribočuvare niko nije pitao (niti će ikada da pita) koliko bi trebalo da koštaju. Zato ne bi trebalo bilo kog ribočuvara (bio on lenčuga ili ne) smatrati odgovornim za cenu.
I dalje ne tvrdim da je cena dozvole mala ni velika. Obzirom na očekivanja ribolovaca mogla bi da bude mnogo veća. Kako rade neki korisnici i njihovi ribočuvari, prevelika je sigurno. Samo na takvim vodama ionako nema kontrole pa nema potrebe ni da se kupuje dozvola   
Sada bih ovu situaciju sa poskupljenjem dozvole za ribolov mogao da poredim sa komentarom babe sa pijace, koja na primedbu mlade žene da joj je skup krompir kaže:
"Nije krompir skup nego si se ti loše udala!"
Mogu sa sigurnošću da tvrdim da bi bilo negativnih reagovanja da je dozvola nekim čudom postala jeftinija za 1000 dinara. Bilo bi onih koji bi zagovarali veće pojeftinjenje, besplatno pecanje bez ograničenja pa čak i da im se plati jer reke oslobađaju korova (tolstolobika i druge ribe)!

Suma sumarum, ribočuvari su u većini slučajeva u neobranom grožđu.
S jedne strane imaju nasilne ribokradice a sa druge sistem koji ih ne štiti dovoljno.
Ima i među njim kukolja i ovakvih i onakvih, al opet, to oni treba da reše selekcijom ljudi koji će da rade taj posao.
Mi koji smo malo duže na ovom forumu sećamo se i sečenja guma na Oliverovom automobilu itd itd....a šta se tek dešava sa onim ljudima za koje ne znamo.
A realno bio sam par puta svedok kako se preti lokalnim ribočuvarima.

Za 750 din mesečno neću da crknem, al sam mišljenja da ribolovačka društva, ribočuvari i svi iz te branše moraju između sebe da reše , tj urede neke stvari na koje mi sportski ribolovci ne možemo da utičemo sem da damo podršku, pa nek to za početak bude tih 750 dinara mesečno za godišnju dozvolu.

Sent from my SM-A546E using Tapatalk

35 godina sam kupovao redovno dozvolu.Ja sam time zadovoljan.Ono čime nisam zadovoljan je stanje ribljeg fonda i radom ribočuvara.Ko smatra da zaslužuju izdvajanje 750 dinara mesečno za nerad puno sreće i ulica mu želim.

Nije problem samo do ribočuvara i njegove organizacije, nego i do sudstva tj. određenih alavih i nesavesnih sudija.

Primer: Ribočuvari odrade sve kako treba, policija isto, predaju prijavu tužilaštvu ovi sudiji sa sve dokazima, kad ono ključnih dokaza sudija ne uzima uobzir. Nema dokaza, nema suđenja.

Pritisak treba da se vrši na sve i netreba da se čuti, ko da sutra ne postoji.

A karta treba da se ima.

Lp