Mislim da je za novotarije ovakvog tipa najbolje da otvorim posebnu temu.
Naime, u sve jacem osecaju nadolaska Leta Gospodnjeg,  mozgam sta i kako ponuditi ribama, a sto vec nisu videle i navikle se (da su trotoarke u pitanju dileme ne bi bilo). Pa razmisljam o taktici klinca iz kraja, koji mi do detalja opisuje kako je ovih dana na pomalo nesvakidasnju kombinaciju slatko-slanog iskustva, namlatio krupne bukve i ciple..
Prvo mi pise da se zbog temperature vazduha i mora, ove godine gotovo i nije osetila migracija obalnih vrsta na vece dubine. I da su se gotovo sve "letnje vrste", skoro podjednako, pa cak i bolje lovile zimus nego letos. 
Sistem kojim je lovio je relativno jednostavan, a lovan (od komsije skupljao cake  ). Sustina je u taktici i nacinu prihrane.
Prvo da pomenem da je obala u Krasicima, na kojoj je lovio, vrlo siromasna ribom. I siguran sam da bi sistem bio daleko ucinkovitiji na nekim izglednijim pozicijama. Mada je i ovako dobro prolazio.
Kao primamu je koristio koncentrat za stoku, kojoj je dodao deo ribljeg brasna. I neki atraktor "sa ukusom mora". Primamu je kvasio tako da postane tecna, i razlivao u case od kiselog mleka i uloske za led iz frizidera, i sve to zamrzavao. Na obali je ledenu primamu vadio iz casa i bacao kao primamu. A onu iz ulozaka, prackom plasirao prema zabacenom sistemu.
Tempo primamljivanja je uskladio sa okupljanjem riba. Najpre je bacao po malo, i uz to je bacao i korice hleba, sto je ubrzalo okupljanje. Kada bi procenio da se nakupilo dovoljno ribe, koja je halapljivo i bez straha (za razliku od letos) kidisala na pobacane korice ( jer je ledena primama koja se brzo topila samo izludjivala mirisom, a iz koje nije imalo da se jede), zabacio bi stap. Tad je obicno prestajao sa bacanjem korica, kako bi se riba koncentrisala na ledenu prihranu, koju je konstantno bacao po malo. Tek toliko da jato ne ode dalje.
Sistem se sastojao iz dugackog fluorokarbonskog predveza (obavezan za lov po danu, pogotovo u uslovima bistrog mora), na koji se fiksirala providna, najmanja vaser kugla. Ona se po potrebi punila sa vodom, u zavisnosti od toga da li, i kojom brzinom treba omoguciti lagano propadanje, tj. lov u propadanju.. Mada mi kaze da je kuglu najcesce tek do pola punio sa vodom, jer je tezio da ona pluta po povrsini.
Na oko 30sm od kugle, prema kraju predveza, kacio je preko minijaturne triple virble, prvi fluorokarbonski predvez, duzine 20-30sm. Sa sitnim udicama, tipa "kristal". Na oko 50sm dalje od ovog prvog predveza, kacio je drugi isti takav. Nakon drugog predveza, na rastojanju od otp. 30sm, vezivao je obicnu vrtilicu, i preko nje predvez sa nesto vecom udicom, npr. 8-icom. Bitno je postici da se predvezi ne kace medjusobno.
Od mamaca su mu se najbolje pokazali mesni crvici, koje je dipovao sa gore pomenutim atraktorom. A takodje je u kutiju sa njima stavio malo koncentrata za stoku. Smatram ovo vrlo bitnim, jer su morske ribe nenaviknute na ovaj mamac, i precesto se desavalo da ribolovci nemaju nikakvog uspeha, ukoliko dugotrajno neprihranjuju sa crvima.
Osim crvica koristio je i ribolovni hleb. A verujem, da bi imalo smisla experimentisati i sa drugim mamcima.
Na bocne predveze je stavljao crvice, a na vrsni, parce korice sa sredinom obicnog hleba, velicine veceg lesnika. Ovim je postizao da po padu mamaca na vodu, oni sa bocnih predveza prvi krenu u lagano propadanje, ali ih je usporavao onaj sa koricom koja bi neko vreme plutala po povrsini. Ovim se dosta sprecava mrsenje, koje je nazalost cesto cak i ako dobro napravimo sistem. Mada se opet, ovako manje mrsi nego neki drugi sistemi.
Sam lov je vrlo dinamican ukoliko se sve dobro odradi i privuce krupnija riba. Po zabacaju, sistem odma napada jato gladnih bukvi ili cipala. I ceo sistem u vodi ne bude vise od par sekundi. Zanimljivo je da su najkrupniji cipli ( od kojih su pojedini komadi bili znatno tezi od kilograma-i to dubinski, koji su se dizali na povrsinu) udarali na koricu. Tad na ispit dolazi svo znanje i dobro uskladjen sistem i pribor. Jer mislim da se takav cipal od kile, ne bori nista slabije od brancina od kile.
Meredov i pomoc drugog ribolova moze biti dragocena. A ukoliko teren dozvoljava, mozete i nasukati ribu na obalu (sto je mozda najbolja varijanta).
Prilikom ovakvog lova jedan detalj moze biti presudan. Buduci da se radi o vrlo bistrom i cesto mirnom moru, najveca moguca paznja more se posvetiti tome da ribolovac ostane prikriven, i cuceci ili sedeci zabacuje i zamara ribu. I da je tom prilikom odmaknut od obale par metara, kako ga riba ne bi opazila. U neophodnost ovakvog pristupa uvericete se prvom prilikom kad izvucete krupnog cipla na povrsinu. A opreznost mu se povecava proporcionalno sa tezinom.
Smatram da pristup u lovu krupnog cipla nesme biti nista manje ozbiljan, nego u lovu brancina, a ribolovac nista manje opusten. Jer i nekaze se badava da takve ciple obilno love samo majstori.. Mozda za nijansu mozete biti opusteniji ako lovite nocu.
Ako probate ovakav lov tamo gde ima krupne ribe, verujem da cete doziveti uzbudljive trenutke.. Momak mi jos kaze da je posle nekoliko dana intenzivnog hranjenja i pecanja, na dubinske sisteme pocela da se javlja orada.
Orada u februaru, mnogi bi rekli nemoguce, do pre nekoliko godina.. Ali to je tek posebna prica.
Na gotovo istovetan nacin smo pokusali letos da lovimo, ali je velika temperatura mora uz sve ostale nepovoljne faktore, ucinila da lov ne bude niti blizu ovako uspesan! Sto je samo potvrdilo moje misljenje da stara pravila iz literature o ponasanju morske ribe u zavisnosti od godisnjeg doba, precesto ne vaze u praksi.
Ako imate vi neki vas sistem kojim dobro lovite, napisite. Ja sam vecinu standardnih sistema kojima lovim, modifikovao u skladu sa mojim zapazanjima, a more pruza vece mogucnosti experimentisanja, od slatkih voda.
Bistro.