List Ribolov

Započeo pikeman, 19 Mart 2010, 16:58:39

prethodna tema - sledeća tema

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

pikeman

Sadržaj broja 253:



Aktuelno: 7 saveta za 14 dana; Hidrometeorološka i solunarna prognoza od 2. do 15. septembra; Vodostanje i temperatura voda; Izlazak i zalazak sunca
Praksa: Može li se formula varaličarskog uspeha uvek prekopirati?
Na vodi/aktuelno: Mamac za smuđa i soma – Saletova uštinuta tračica
Na vodi: Mušičarski revir Moravica
Aktuelno: Letnji lov skobalja na travu
Šaran: Leto na jezeru u Deliblatu
Šaran: Mekani mirisni omotač
Parada ulova
Aktuelno/na vodi: Letnje aktivnosti USR Tri udice iz Lukićeva; V Memorijalni kup Dragan Stevanović; Pismo USR Bankar ministru Oliveru Duliću; Mini komentar – Puj pike ne važi
Dobar savet: Držač za suncobran; Pranje ruku drezgom; Dobro mesto za katanac; Antitravni džigci sa krpe
Na vodi/aktuelno: Letnji lov bele ribe fider tehnikom na tekućoj vodi
Na vodi: Mušičarenje na Neretvi kod Mostara
Aktuelno: Lov klena na voće na Velikoj Moravi
Aktuelno: Letnji odmor u Antaliji iz ribolovačkog ugla
Reviri: Bovansko jezero – Prva plaža; Mini reportaža: Plovkarenje sitne deverike na Bovanskoj plaži
Pribor: Pravilno održavanje mašinica koje se koriste za pecanje na fider; Mini test – CD Extra Sense
Iz sveta: Mašinica Browning Backfire, Primama Marukyu EFG 142, Monofil Daiwa Tournament ST; Vaga JRC, Balzer klem-klešta, Rod-pod Maver Carp Reality
Izveštaji sa ribolovnih terena: Apatin, Sombor, Sivac, Čurug, Bački Petrovac, Silbaš, Bačka Palanka, Sremska Mitrovica i okolina, Novi Sad, Koviljski rit, Ruma, Zrenjanin, Melenci, Titel, Kikinda, Vršac, Kovin, Pančevo, Boljevci, Sakule, Baranda, Opovo, Sefkerin, Beograd, Mladenovac, Smederevo, Požarevac, Veliko Gradište, Rabrovo, Žabari, Smederevska Palanka, Kragujevac, Svilajnac, Srednje Pomoravlje, Kruševac, Kraljevo, Raška, Šabac, Valjevo, Čačak, Loznica, Ljubovija, Bajina Bašta, Timočka i Negotinska krajina, Đerdap, Niš, Leskovac, Pirot, Vranje, Vlasinsko jezero.


djuka81

 :ok: ce da bude procitano samo da donese postar
Uhvati i pusti

pikeman

Praksa

Može li se formula varaličarskog uspeha uvek prekopirati

Kolega, šta joj radiš?!



Autor: Vladimir Stakić

Jedna od većih varaličarskih dilema je zašto grabljivice ponekad jedna za drugom udaraju na neki veštački mamac, dok ignorišu sve ostale, pa i one koji su, po našim kriterijumima, veoma slični tom ubitačnom. Takva nas situacija neminovno navodi na jedno značajno pitanje iz domena ribolovačke taktike, na koje nije uvek lako naći pravi odgovor – šta da radimo ukoliko ta lovna varalica nije na kraju naše strune.
Na prvi pogled, stvar je jednostavna, ukoliko imamo veštački mamac identičan onom na koji se riba zaleće u serijama. Nekada, uistinu, može biti dovoljno da prosto »prepišemo« lekciju, od kolege koji tog momenta uspešno peca kraj nas. Međutim, često se dešava da ribu na nekoj poziciji hvata samo jedan od dva ili više ribolovaca, koji koriste istu varalicu. Neiskusni, površni i nestrpljivi su u takvoj su situaciji skloni da objašnjenje nalaze u nečijoj sreći ili sopstvenom baksuzluku, dok oni sa »većom kilometražom«, razvijenim strpljenjem i skloni traženju razumnih objašnjenja pokušavaju da pažljivo raščlane situaciju na delove i da upoređujući jedan po jedan i sami dođu do uspeha... (-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 253-)



Na vodi

Revir Moravica: Samo za mušičare sa dobrim živcima

Nimfe u džungli



Autor: Srđan Savulov

Moj drugar i vrsni mušičar Bojan Devrnja kaže da svako ko želi da se oproba u mušičarenju punom izazova i stavi svoje živce i umeće na probu, treba obavezno da dođe koji put na 7 km dug pastrmski »uhvati i pusti« revir, na reci Moravici. Taj deo reke počinje nizvodno od Bovanskog jezera, a završava se kod mosta mosta koji povezuje sela Subotinac i Kraljevo.
Bojan često ide službeno u Niš, a po obavljenom  poslu svraća na Moravicu, na jednu »pecarošku rundu« sa pegavom potočarom i odlično poznaje ovaj teren, ali uprkos tome ističe da je i za njega svaki izlazak lutrija, pre svega zato što se nikada ne zna kakav će vodostaj biti. Naime, često se dešava da iz Bovanskog jezera odjednom bude ispuštena velika količina vode, a tada od pecanja nema ništa, premda u reviru ima dosta pastrmke, u šta sam se uverio prošlog meseca, kada sam sa Bokijem posetio revir.
Prvi utisak koji je Moravica tom prilikom ostavila na mene bio je prilično obeshrabrujući. Svega pet- šest metara široka rečica teče kroz usku klisuru, potpuno zaraslu u vrbovu šumu i isprepletane kupinjake. Vodi se može lepo prići tek na nekoliko mesta, ali je normalno zabacivanje i na njima skoro nemoguće... (-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 253-)



Aktuelno/na vodi

Letnji lov skobalja na Drini i prirodnu travu

Gicine čarolije



Autor: Aleksandar Popović

Ljubitelji vrhunskog ribolova na plovak, što pecanje krupnih skobalja, plotica, klenova i mrena na planinskim rekama bez sumnje jeste, ovih letnjih dana obavezno treba da razmisle o poseti Drini, makar i sasvim kratkoj – jednodnevnoj. Ova zelena lepotica u uslovima male i bistre vode i stabilnog nivoa može da nam pruži zaista nezaboravan doživljaj, baš onakav kakav je vaš reporter imao pre nekoliko dana na potesu oko sela Bačevci, tridesetak kilometara nizvodno od Bajine Bašte.
Doduše, nisam pecao, ali sam istinski uživao, gledajući kroz objektiv foto-aparata kako to radi Goran Radović Gica, naš poznati takmičar i proslavljeni reprezentativac u lovu ribe udicom na plovak, jedan od majstora za koje na ovoj reci odavno nema tajni. Popularni Gica je našoj maloj ekipi tog dana demonstrirao kako se skobalj hvata na prirodnu travu, to jest na algu kladoforu. Za takav način ribolova nisu potrebni pripremanje terena i bacanje primame, već ribolovac treba samo da sa rečnog kamenja nabere odgovarajuće niti alge kladofore (u ovo doba za mamac se upotrebljavaju one polutrule) i da pronađe mesto na kome ima skobalja... (-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 253-)



Šaran

Brz i efikasan način povećavanja lovnosti šaranskih mamaca

Mekani mirisni omotač



Autor: Siniša Milenković

Skoro svaki šarandžija koji peca savremenim metodama uvek ima pri ruci bar nekoliko teglica sa raznim tečnim i praškastim umakaljkama (dipovima), kupovnim ili napravljenim za vlastite potrebe. Njima se mamci (bojliji, kukuruz, peleti...) dodatno aromatizuju, kako bi se izdvojili od primame bačene oko njih, tj. da bi intenzivnije privlačili ribu i brže doneli ulov. Takav je pristup efikasan na skoro svim vodama, ali mu rok trajanja nije neograničen. Naime, ribe pre ili kasnije (tj. nakon što nekoliko puta nasednu na tu prevaru), postanu opreznije i počnu da izbegavaju izrazito aromatične mamce.
Ako se to dešava na terenima na koje vi idete, probajte nešto sa čime se riba na našim šaranskim revirima još uvek znatno ređe susreće – mamac nepravilnog oblika, mekane spoljašnjosti i slabijeg mirisa, koji se postepeno otapa u vodu, dugo otpuštajući hranljive čestice i privlačnu aromu. To se postiže pomoću paste – mekanog valjka, koji se može postavljati sam na udicu (ako se peca na štek, na plovak – na manjim daljinama ili razvlačenjem dubinskih sistema), ali se bar jednako često, ako ne i češće, upotrebljava za oblepljivanje bojlija ili drugih mamaca za šarana... (-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 253-)



Aktuelno

Letnji lov bele ribe fider tehnikom na tekućoj vodi

Brži od sunca



Autor: Nenad Kostadinović

Na većini naših reka šaranskog regiona, riba je u dosadašnjem delu sezone radila slabije od višegodišnjeg proseka. To je, po svemu sudeći, pre svega posledica spleta nepovoljnih vremensko-hidroloških okolnosti – prilično duge zime, dugotrajnih visokih vodostaja i poplavnih talasa tokom proleća i leta, koje je bilo kišovito, a uz to protkano povremenim tropskim vrućinama. Ulovi šarana (osim sasvim sitnog) su na mnogim terenima vrlo retki, a i bela riba se skoro svuda peca znatno slabije nego što se očekivalo.
Tako je i na Savi u okolini Beograda, gde grupa mojih učenika i prijatelja, redovno prihranjuje svoja mesta i lovi fider tenikom, kombinujući svoje bogato iskustvo u pecanju na tradicionalni način i moje savete. Kao što to obično biva, pozvali su me da dođem i u praksi im pokažem ono o čemu smo pričali na fider-akademijama i sastancima sekcije Eko Trofej Energoteama, u vreme kada je deverika nešto bolje radila, ali je riba potpuno stala baš onda  kada sam ja konačno našao malo vremena da se tom pozivu odazovem (što bi glavni urednik ovih novina rekao: »Iznenadim se kad mi na nekoj vodi ne kažu "Što niste došli juče?").
Na obalu Save sam te večeri stigao malo pre mraka, tačno u vreme kada je riba navikla da joj lokalni ribolovci serviraju večeru, odnosno bace primamu. Pošto je glavni kuvar kasnio, odmenio sam, napravivši primamu od sastojaka odabranih u skladu sa sezonom i poznavanjem navika ribe na ovom delu Save. Osnovi od oko 5 kg teške zemlje (krtičnjaka) dodao sam po nekoliko šaka hrane Sensas Riviere i Maros Mezes (med), malo kuvane pšenice i konoplje, te  veću količinu seckanog mladog kukuruza... (-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 253-)



Na vodi

Letnji ribolov na Neretvi u blizini Mostara

Pegava noćna ptica



Autor: Srđan Savulov

Sumrak je lagano prelazio u noć, a povetarac je uz Neretvu donosio prijatne mirise Mediterana. Ostali ribolovci su se odavno razišli a moj drug Bugi i ja smo u punoj »ratnoj opremi« za mušičarenje i dalje sedeli na obali i gledali u reku, koja je oživela iznenada, ali ne i neočekivano. Najpre je na svega desetak metara od nas iskočila pastrmka, nastojeći da zgrabi neku mušicu koja tek što se podigla sa površine. Nekoliko trenutaka kasnije, nedaleko su se javile još dve, a levo od nas se na površinu podiglo celo jato svalova (mediteranskih klenova) kupeći sitne mušice. Na nama nedostupnoj sredini reke, izbacivali su se krupni komadi, a negde u daljini začuo se prasak – zubatak ili glavatica (kako u Srbiji zovemo tog velikog salmonida) je pojurio  svoju lovinu.
– Jesam li ti rekao da je avgustovska pastrmka noćna ptica?« – sa osmehom na licu više je konstatovao nego pitao Bugi... (-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 253-)



Pribor/praksa

Pravilno održavanje mašinica koje se koriste za pecanje na fider

Redovno kupanje



Autor: Nenad Kostadinović

U ribolovu fider tehnikom, mašinice su izložene velikim opterećenjima, zbog intenzivne upotrebe, tj. zbog čestog zabacivanja i izvlačenja srazmerno teških sistema, a stalni kontakt čerka sa brašnastom prihranom (preko ruku ribolovca) dodatno povećava rizik od kvarova i zastoja u radu. Stoga je neophodno redovno održavanje, a jednom godišnje ili jednom u dve godine valja odneti ovaj važan deo pribora kod nekog dobrog majstora, koji će mašinu rasklopiti, pregledati i pažljivo podmazati.
Na nekim od priloženih fotografija vidi se kako izgledaju mašinice posle tri jednodnevna fider takmičenja. Ona najviše korišćena je u drugoj polovini poslednjeg dana čak počela da pravi probleme u radu, jer su kontriranje i kontrola sistema prilikom namotavanja i potapanja najlona bili otežani, zbog zapinjanja najlona za prljavštinu nagomilanu na preklopniku, a podebeli nanos prljavšitne na vrhu špulne znatno je otežavao i sam zabačaj.
Mašinicu treba da spolja operemo i zaštitimo nekim antikorozivnim sredstvom posle svakog pecanja, a pogotovo nakon onog tokom kog je korišćena veća količine izrazito lepljive prihrane sa zemljom... (-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 253-)



Šaran

Uspomene sa pecanja: Letnji lov ciprinida na jezeru u Deliblatu

Šaran jede noću



Autor: Vladica Radojević

Mnogim ljubiteljima lova krupnijih ciprinida iz centralne Srbije nije nimalo lako da nađu teren na kome se tokom leta može uspešno pecati. Na malobrojnim vodama na kojima se može očekivati vredniji ulov, u ovom delu godine po pravilu vladaju gužve na obalama, a ponegde i na samoj vodi (na jezeru Ćelije je, primera radi, zbog bezobzirnih vozača vodenih skutera tokom avgusta bilo gotovo nemoguće pecati preko dana). Nadoveže li se na sve to još i krivolov, nije nimalo čudno što su ulovi šarana i amura na mnogim stajaćicama južno od Save i Dunava toliko retki da sve više ribolovaca odlučuje da ne troši dragoceno vreme na čekanje sa krajnje neizvesnim ishodom, već odlaze na neki od ribom znatno bogatijih vojvođanskih revira.
Jedan od takvih je i Kruševljanin Jovan Milićević, koji na obližnje vode izlazi povremeno, tek da prekrati vreme, a u pravi ribolov ide dalje od kuće, tokom godišnjeg odmora. Prošlog leta je veoma lepo prošao na Tamišu, ali je na kratko skoknuo do jezera Kraljevac (Deliblato), na kome je za dva dana upecao tri lepa šarana, ali i temeljno snimio teren i odlučio da ove godine vreme odvojeno za ribolov provede na ovoj veštačkoj akumulaciji, poznatoj pre svega po kapitalnim amurima, ali i po krupnim šaranima i babuškama... (-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 253-)



Mini komentar

Puj-pike, ne važi

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja nastavlja da pravi gaf za gafom kada je reč o sportskom ribolovu. Najpre je prošle godine predložilo zakonsko rešenje kojim su ukinute tzv. povlašćene kategorije ribolovaca, a određena jedinstvena cena godišnje dozvole za sve građane Srbije starije od 14 godina. Potom je ministar Oliver Dulić, u Skupštini Srbije i pred TV auditorijumom ne trepnuvši izjavio da je nakon razgovora sa svojim komšijom penzionerom (?!) uvideo da to rešenje (bez ikakvog efekta sa više strana osporavano tokom rada na Zakonu i javne rasprave) nije dobro, tj. da je dozvola od 4.600 dinara preskupa za neke kategorije stanovnika Srbije, pa je doneo odluku o njenom smanjenju. Jeftinije ribolovnice su konačno odštampane i distribuirane puna dva meseca nakon toga, a sluđenim korisnicima je iz ministarstva nezvanično najavljivano da će veoma brzo dobiti uputstvo o načinu na koji će biti obeštećeni oni koji su platili dozvole po punoj ceni (najčešće je pominjana mogućnost da tim licima dozvole od 4.600 din. važe i dogodine). No od toga najverovatnije neće biti ništa... (-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 253-)



Aktuelno/na vodi

Letnji lov klena na voće na Velikoj moravi

Slatko crno zrno



Autor: Vaso Spasojević

Klen je izraziti svaštojed, na čijem se meniju, između ostalog, nalaze i mnoge voćke, koje posebno dobre ulove daju u periodu zrenja. Sezona pecanja na voće počinje sa trešnjom, na koju se odlično lovi od polovine maja pa negde do polovine juna. Potom primat preuzima višnja, koja sve do kraja jula zauzima posebno mesto na »glavonjinom« jelovniku. Crna dudinjka najbolje rezultate daje tokom juna i jula, a zatim na red dolaze kupina i bobice zove (na koje se, doduše, uglavnom love sitni primerci). Od polovine avgusta, klen sa posebnim apetitom uzima grožđe.
Svim pobrojanim poslasticama za jednog od najvećih gurmana među ciprinidima zajedničko je to da treba da budu  sasvim zreli i tamne boje. Svi se mogu koristiti za pecanje vožnjom plovka i dubinskim metodom, ali su na Velikoj Moravi još efikasniji pri pecanju iz čamca, tehnikom »pljuskanja«. Dvostruki izuzetak predstavlja »belošljiva« (dženarika), koja ne samo da je svetle (žute) boje nego zahteva i posebnu tehniku pecanja o kojoj ćemo opširnije pisati u nekom od narednih brojeva.
Ćupričanin Anton Vržina je pravi majstor za lov tehnikom pljuskanja, kojom na Velikoj Moravi godišnje uhvati i do 300 krupnih klenova. Među njima preovlađuju ribe teške do 1 kg, ali svake sezone ovaj specijalista upeca i dvadesetak primeraka teških između 1 i 2 kg, pa čak i dva tri klena teška oko 3 kg... (-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 253-)



Aktuelno

Letnji odmor u Antaliji iz ribolovačkog ugla

Velika ruža za kaje i čupre



Autor: Aleksandar Milanović, Beogradske bucovdžije

Odmah na početku moram da naglasim jednu važnu stvar – celo moje neveliko iskustvo u morskom ribolovu vezano je za leto i pecanje sa obale u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Grčkoj. Vremenom sam, doduše, naučio ponešto o lovu cipola, bukvi, šparova i njihovih srodnika na plovak, kao i brancina, pirki, šnjureva i sličnih vrsta sitne plave ribe na voblere, ali mi
ne bi palo na pamet da pokušam da nekome prenesem svoja zapažanja o »turističkom morskom ribolovu«, da me tokom nedavnog letovanja u Turskoj mnoštvo ruskih pecaroša nije tugaljivo gledalo, dok sam se divno zabavljao, i žalilo što nema pribor, pa stoga ni mogućnost da mi se pridruži. Najuporniji među njima, Moskovljanin Aleksandar, posle nekoliko dana je otišao u 35 km udaljeni grad Antalija i preskupo platio loš kineski štap i mašinicu, kako bi mi se priključio.
Stoga, moj prvi savet »slatkovodnim« kolegama glasi – ponesite pribor kada krenete na more i nećete zažaliti... (-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 253-)



Reviri

Bovansko jezero – prva plaža



Autor: Miodrag Radojičić Miki

Najpoznatiju akumulaciju u jugoistočnoj Srbiji tokom letnjih meseci posećuju stotine ribolovaca, izletnika i kupača iz Soko Banje, Niša i Aleksinca, ali i iz Kruševca i drugih mesta u centralnoj Srbiji. Ovoga puta predstavljamo vam jedan od najpoznatijih bovanskih ribolovnih revira – prvu plažu, kod sela Bovan.
Voda: Bovansko jezero nastalo je 1978. godine, pregrađivanjem reke Moravice zemljanom branom. Dugo je sedam kilometara i zahvata površinu od čak 450 hektara. Prva bovanska plaža je uređeno, šljunkom nasuto i nekoliko stotina metara dugo kupalište, sa lepim drvenim senicama koje i u najvrelijim danima štite od sunca. Proteže se levo i desno od starog asfaltnog puta,  potopljenog prilikom punjenja akumulacije, koji je kroz nekadašnju kotlinu vodio prema ušću Moravice.
Dno je na ovom delu »mešano« – kamenito-peskovito i strmo, tako da dubina na samo nekoliko metara od obale već dostiže 3-5 m, što treba imati u vidu pri bacanju primame, a pogotovo pri izboru tehnike pecanja i prezentacije Dalje od obale podloga je muljevita i relativno čista, sem u blizini splava, gde postoji desetak metara dug i 5-6 m širok pojas trave... (-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 253-)



Pribor/praksa

Mini test: CD Extra Sense

Uživanje u finoći



Izlazeći u susret zahtevnim varaličarima, koji više vole štapove opremljene u skladu sa vlastitim navikama i ukusom, nego one serijske, beogradska firma PKVM Sistemi je uvezla izvesnu količinu blankova renomirane novozelandske firme CD (Composite Developments). Naš test-tim je na probu dobio mode Extra Sense od 2,35 cm (7,9 stopa), težine bacanja 7–24 g, napravljen od blanka u beogradskom MG servisu, našoj najpoznatijoj radionici za izradu, prepravku i popravku štapova (koja poslednjih godina sve češće radi i za stranu klijentelu).
Od laganog, ali jakog i žilavog, no ne i preterano krutog blanka, dobijen je odličan varaličarac za lakši ribolov, vrlo širokog spektra primene... (-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 253-)


Hemingway

zbog redovnog kupanja ..imam primjedbu ..

koliko nas je pribor kostao-nevjerujem da ce itko od nas dopustiti da
nas pribor ceka u takvom stanju do drugog izlaska na vodu ..
ja ga svaki put ocistim jos dok sam na pecanju ili izmedju zabacaja ..
a jos pogotovo ako smo ga masno platili ...ili grijesim mozda?
,,Starac i more"
,,Dunav mi u Venama "
"Zamislite koja bi tisina nastala kada bi ljudi govorili samo o onome sto znaju." - Karel Capek

ledeni012

Ni meni se ne dešava da mi mašinica bude u ovakvom stanju, ali sam viđao takve slučajeve kod takmičara koji se tokom sezone forsiraju maltene do granice iznemoglosti i tada ne mare mnogo za pribor. Ima tu još faktora zbog kojih je čekrk izložen povećanom prljanju, recimo kada se koriste lepljive hrane, kada se peca po kiši pa su ruke mokre, kada je tempo jak i nema vremena za brisanje (npr. kada se fiderom "cepaju" sitna bodorka ili deverika) itd.

Hemingway

dobro to priznajem ...

ja sebi nebih dozvolio da mi takav pribor ostane do drugog pecanja..
nemogu sebi zamisliti da pocinjem pecanje sa takvim priborom .. smiley033
,,Starac i more"
,,Dunav mi u Venama "
"Zamislite koja bi tisina nastala kada bi ljudi govorili samo o onome sto znaju." - Karel Capek

ledeni012


pikeman



Sadržaj broja 254:

Aktuelno: 7 saveta za 14 dana; Hidrometeorološka i solunarna prognoza od 16. do 29. septembra; Vodostanje i temperatura voda; Izlazak i zalazak sunca
Aktuelno: Letnji lov šarana na Zapadnoj Moravi
Na vodi: Zašto se mirne ribe hvataju na veštačke mamce
Na vodi: Dva zanimljiva popodneva krajem leta na jezeru Barje
Aktuelno: Počela puna sezona varaličarenja štuke na banatskim kanalima i stajaćicama
Šaran: Lov šarana na Dunavu na tradicionalni način
Parada ulova
Aktuelno/na vodi: Mini-reportaža sa Dunava kod krčedinskog kamenoloma; Kukuruz za barona; Dičinska povruša
Dobar savet: Plastični bubanj za lov kedera; Uplašeno oko na vobleru; Čuvarka sa olovom.
Na vodi/aktuelno: Ekstremna varijanta: Lov amura bolonjezom na tekućoj vodi
Na vodi: Sve popularniji revir u selu Bečmen, nadomak Beograda
Mušičarenje: Mala škola vezivanja – Matica mrava
Aktuelno: Kako sa minimumom pribora uživati u morskom ribolovu
Praksa: Lov grabljivica varaličarskim priborom na potezanke
Praksa: Kotrljanje – tradicionalna tehnika koja donosi odlične rezultate
Reviri: Jezerce TE Drmno
Praksa: Večernji lov štuke na prelazu leta u jesen; Kako dodatno naoružati gumene šedove
Izlog: Kašike Kajmakan; Carp Pro Feeder stolica; Capture Averon varaličarci
Iz sveta: Švajs-aparat Cormoran; Ribolovačka daska; Savagear mikro-varalice; Rapala rukavice za grabljivice; WD-40 za ribolovce; Meč štap Team Mosella Evo Slim
More: Kanjoč – jedan od najboljih jadranskih mamaca
Kuhinja: Perkelt od štuke
Izveštaji sa ribolovnih terena: Apatin, Sombor, Sivac, Čurug, Silbaš, Bačka Palanka, Sremska Mitrovica i okolina, Novi Sad, Koviljski rit, Ruma, Zrenjanin, Melenci, Titel, Kikinda, Vršac, Kovin, Pančevo, Boljevci, Sakule, Baranda, Opovo, Sefkerin, Beograd, Mladenovac, Smederevo, Požarevac, Veliko Gradište, Rabrovo, Žabari, Smederevska Palanka, Kragujevac, Svilajnac, Srednje Pomoravlje, Kruševac, Kraljevo, Raška, Šabac, Valjevo, Čačak, Loznica, Ljubovija, Bajina Bašta, Timočka i Negotinska krajina, Đerdap, Niš, Leskovac, Pirot, Vranje.



Aktuelno: Letnji lov šarana na Zapadnoj Moravi

Uspešni Opušteni



Autor: Bojan Zupan

Na Zapadnoj Moravi kod Kraljeva šaranska sezona je ove godine dosta kasnila, najviše zbog veikih oscilacija vodostaja, prozirnosti i temperature vode, uslovljenih kišovitim prolećem i letom. Ipak, i u takvim okolnostima su solidne ulove u kontinuitetu ostvarivali oni ribolovci koji  pažljivo odabrana mesta redovno hrane kuvanim kukuruzom, uz dodatak manjih količina drugog zrnevlja, peleta i bojlija.
Na delu reke kod sela Miločaj, polovinom jula i tokom avgusta vodeni lisac se javljao sporadično, ali su oni najuporniji lepo prolazili, a posebno dobre rezultate postigla je četvoročlana ekipa kraljevačkih šarandžija koju čine otac i sin Miroslav Ratajac – Rajo i Predrag Ratajac Peconi, Saša Srdanović Buzga i Vladimir Anđelić. Oni puna dva meseca čekaju šarana kod svog kampa Opušteno, koji se nalazi na oko 300 metara nizvodno od Miločajskog mosta, sa adranske strane... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 254-)



Aktuelno: Počela puna sezona varaličarenja štuke na banatskim kanalima i stajaćicama

Sumnjičave tigrice



Autor: Tibor Mesaroš           

Krajem avgusta, otprilike u vreme kada se završi vršidba suncokreta, štuka počne učestalije da se javlja na barama i kanalima u okolini Vršca i Bele Crkve. U tom je periodu vodena vegetacija još uvek gusta i visoka, pa moramo uložiti dosta truda ne bismo li pronašli mesta na kojima je moguće plasirati i voditi veštačke mamce, ali prvi izrazitiji i nešto dugotrajniji pad temperature dovodi do »prevrtanja« vode i proređivanja trave, što je meni i mojoj ekipi, u kojoj su Robi, Profa, Vojinson i Talijan, znak za početak ozbiljnije potrage za štukama.
Dugogodišnje vršljanje ribokradica u ovom delu Banata odrazilo se i na populaciju štuke, tako da je, osim velikog iskustva i upornosti neophodno imati i malo sreće da bi se uhvatilo više krupnih komada . Mi smo početkom sezone, više iz nostalgičnih razloga nego zbog mogućih ulova, obišli nekoliko opustošenih voda, na kojima su se svojevremeno dobijale lepe štuke, ali smo ipak forsirali one kanale i jezera na kojima ima više ribe. Od prvog zahlađenja na dalje bili smo na vodi i po kiši i jakoj košavi i po malom i velikom vodostaju, jer smo verovali da je bukvalno pitanje trenutka kada će jesenji cug početi... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 254-)



Na vodi/aktuelno: Ekstremna varijanta: Lov amura bolonjezom na Zapadnoj Moravi

Grdosije u brzaku



Autor: Vladica Radojević

Vest da je na Zapadnoj Moravi lovi amur ekspresnom brzinom se pronela kruševačkom (ribolovnom) čaršijom, pa sam se zaputio u prodavnicu ribolovnog pribora Profi, ne bih li saznao više detalja. Dok posmatram sliku ribolovca koji u rukama drži prelepu, veliku ribu, Cvele, vlasnik radnje me iznenađuje: »Ulovljen je bolonjezom, i to ciljano«! Nije nepoznato da u Moravi ima amura, ali je dosad hvatan retko i uzgredno, pri pecanju šarana na kukuruz, pa je činjenica da je neko pronašao način da ovu ribu lovi na plovak, predstavljala veliko i veoma prijatno iznenađenje.
Bez mnogo čekanja, kontaktirao sam Mirka Bjelanovića, svojevremeno vrsnog takmičara, koji je na staroj ćelijskoj pisti lovio ogromne babuške i onda kada mnogi drugi nisu mogli ni da se upišu. Dogovorili smo se da narednog dana svratim do njega, kako bi mi dao fotografiju za Ribolov i detaljno objasnio kako na plovak peca ogromne ribe u moravskom brzaku.
Zatekao sam Mirka kako sprema velike tvrde kugle od nakvašenog i isceđenog starog hleba, dok čeka kuma, sa kojim ide u ribolov... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 254-)



Mušičarenje: Mala škola vezivanja: Septembarska poslastica za lipljena

Matica mrava



Autor: Đorđe Glavinić Šumadinac

Septembar nije povoljan mesec za mušičarenje salmonida, a pogotovo za lov lipljena, koji sve ređe traži hranu na površini, a i kada se odluči na takav korak vrlo je oprezan i probirljiv, pa nije lako pronaći imitaciju insekta na koju će se polakomiti, tim pre što su rojenja vodenih insekata u ovom periodu retka i svedena na prve jutarnje i večernje sate, kada se i može računati na nešto uspešniji lov suvim mušicama. Međutim, u septembru se povremeno dešava nešto što nam može doneti odlične ulove – masovno padanje letećih mrava na površinu vode. Kada se to dogodi, reka  koja do tada deluje beživotno može za čas prosto da proključa od površinske aktivnosti riba. Takvi iznenadni naleti mrava po pravilu se dešavaju tokom toplih septembarskih dana, neretko čak i usred podneva, dok većina drinskih mušičara sedi po kafanama i čeka veče, da bi sišla do reke.
Nekada u takvoj situaciji, bez obzira na to što na vodi ima nebrojeno mnogo običnih mrava, lipljen jede samo mravlje matice, kojih ima znatno manje, ali sasvim dovoljno da bi riba mogla da ignoriše druge potencijalne zalogaje. U toj situaciji najbolje prolaze oni koji u kutiji imaju mušicu čiju vam izradu ovoga puta opisujem... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 254-)



Aktuelno: Kako sa minimumom pribora uživati u morskom ribolovu

Na dno, preko prsta



Autor: Nenad Kostadinović

I prethodnih sezona sam na godišnji odmor na moru nosio malo ribolovačkog pribora, ali ovog septembra sam stvarno nadmašio sebe. Međutim, sada se to nije desilo zato što nisam imao mesta za svoje omiljene igračke, već zato što sam poodavno rešio da isprobam samo jednu varijantu, koja mi je na pamet pala prošle godine. Tada sam, stružući iz dosade alge sa bova koje oivičavaju plažu, za čas privukao mnoštvo različitih riba (šargove, fratre, šparove...) koje su se bez ikakvog straha gostile komadićima algi, pa sam neke od njih čak dodirivao. Ponovio sam tu igru u nekoliko navrata i svaki put privukao jata znatno krupnijih komada od onih koje sam viđao uz obalu.
Zato sam ovoga puta iz Beograda u Bečiće poneo samo pecaljku Energoteam Black Spider od 4 m, kotur najlona prečnika 0,16 mm, pakovanje udica, te po nekoliko celih plovaka, paunovih pera i antena vegler plovaka, kutijicu olovnih sačmica, nekoliko kilograma hrane Gica Turbo Feeder, platnenu posudu za prihranu, sak za čuvanje ulova, makazice i vadilicu za udice... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 254-)



Praksa: Tradicionalna tehnika koja još donosi odlične rezultate

Kotrljanje po kamenju



Autor: Alija Pušina

Na rijekama mrenskog regiona, škobalj, plotica, klen i mrena uspješno se love vožnjom plovka, bolonjezima ili tele-meč štapovima. Međutim, na takvim se tekućicama mrena, škobalj, sapača i druge ribe koje hranu nalaze na dnu mogu veoma uspješno pecati i tradicionalnom tehnikom kotrljanja, dubinskim metodom kod koga se sistem lagano kreće, nošen snagom toka. Zeničani ovu metodu zovu »ribolov na zastavicu«, zbog konca crvene ili neke druge upadljive boje, vezanog za strunu tako da bude neposredno iznad površine, koji služi kao indikator trzaja i konfiguracije dna, ali se na većim rijekama, na kojima se zabacuje na veliku daljinu, može na ovaj način pecati i bez vizuelne indikacije trzaja.
Poslednjih godina, na ovaj način često pecam sa nešto mlađim kolegom Fikretom Kapom iz Hrasnice, kog vidite na jednoj od fotografija, sa mrenom od 2,5 kg, uhvaćenom na rijeci Bosni, u mjestu Bilješevo, uzvodno od Kaknja (on je tog dana uhvatio više mrena »pokilašica«, koje je odreda vratio). Fikret koristi izuzetno jednostavan sistem... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 254-)



Pribor/praksa: U susret punoj sezoni lova štuke varalicama od meke gume

Dodatno naoružanje



Autor: Saša Ledenčan

Šedovi, odnosno ribolike varalice napravljene od silikona ili meke gume (PVC-a) su u svetskim okvirima jedan od najkorišćenijih i najefikasnijih mamaca za lov štuke. Posebno su popularni u Nemačkoj, Francuskoj i skandinavskim zemljama, ali iz godine u godinu stiču sve više poklonika i među našim ribolovcima. Modele duge od 7 do 10 cm (koji se kod nas najviše koriste) možemo montirati na džig udice veličine 3/0-5/0, koje su sasvim dovoljno »naoružanje« da donesu solidan procenat realizovanih napada. Međutim, okačimo li na takvu jednokraku šeda dugog 12-18 cm, na kakvog pretežno udaraju krupnije grabljivice, ali se često zaleću već i štuke od 1-1,5 kg, imaćemo po pravilu dosta promašaja, koji će nas prosto primorati da razmišljamo o dopunskom »naoružavanju«, odnosno o dodavanju bar još jedne udice (najčešće trokrake).
Postoji mnogo načina da to učinimo, a za koji ćemo se opredeliti zavisi kako od afiniteta, tako i od veličine mamca i udica, kao i od materijala i alata koji su nam na raspolaganju... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 254-)


djuka81

Uhvati i pusti

pikeman



Sadržaj broja 255:

Aktuelno: 7 saveta za 14 dana; Hidrometeorološka i solunarna prognoza od 30. septembra do 13. oktobra; Vodostanje i temperatura voda; Izlazak i zalazak sunca
Aktuelno: Pred najavljeno ponovno otvaranje Ade Ciganlije za sportski ribolov
Na vodi: Jezerce Babina reka u selu Trbušnica kod Lazarevca
Praksa: Prihvatanje ribe meredovom
Šaran: Kako izvući maksimum iz pseće hrane
Šaran: Kapitalac pod nogama
Parada ulova
Praksa: Lov varaličarskim priborom na potezanke (2): Smuđ, bucov i štuka
Dobar savet: Frizirani džig; Aparat na stativu; Krema protiv nečistoće; Escajg u flaši.
Praksa: Fideraški duel na DTD kanalu u Bečeju
Na vodi: Lov klena na reci Limat u švajcarskom kantonu Argau
Mušičarenje: Mala škola vezivanja – Žućkasti tularaš
Na vodi: Lov svala klasičnim mušičarenjem na Neretvi
Praksa: Mladi kukuruz za celu sezonu
Na vodi: Da li su svi neobični ulovi ostvareni na varalice potpuno slučajni
Rreviri: Dabi bare
Pribor/praksa: Provereno na vodi – Energoteam Trio Zander, 3 m, t.b. 20–50 g
Iz sveta: Mašinica Zebco Black Cat 680 FDX; Rapala klešta i sekač; Drennan Loade Pellet Peacock vegleri; Bait-Tech Speciao 'G' Feed primama; štap JRC Sabre X Spod
More: Vreme Lampuge na južnom Jadranu
Kuhinja: Štuka u pećnici sa povrćem
Izveštaji sa ribolovnih terena: Apatin, Sombor, Sivac, Čurug, Silbaš, Bački Petrovac, Bačka Palanka, Sremska Mitrovica i okolina, Novi Sad, Koviljski rit, Ruma, Zrenjanin, Melenci, Titel, Slankamen, Kikinda, Vršac, Kovin, Pančevo, Boljevci, Sakule, Baranda, Opovo, Sefkerin, Beograd, Mladenovac, Smederevo, Požarevac, Veliko Gradište, Rabrovo, Žabari, Smederevska Palanka, Kragujevac, Svilajnac, Srednje Pomoravlje, Kruševac, Kraljevo, Raška, Šabac, Valjevo, Čačak, Loznica, Ljubovija, Bajina Bašta, Timočka i Negotinska krajina, Đerdap, Niš, Leskovac, Pirot, Vranje, Vlasinsko jezero.



Svetla prošlost, sumorna sadašnjost i neizvesna budućnost beogradskog mora

Ima li (n)ade



Autor: Nenad Kostadinović

Do pre dvadesetak godina, Savsko jezero (Ada Ciganlija) bilo je jedan od najatraktivnijih ribolovnih terena na području našeg glavnog grada. Ribolovci srednjih godina i oni stariji još pamte velike šarane, kapitalne somove, krupne  smuđeve i bucove, deverike lopatare i obilje sitnije bele ribe, lovljene na ovoj veštačkoj akumulaciji udaljenoj tek nekoliko kilometara od najstrožeg centra Beograda.
Međutim, kao što to obično biva, ono što je lepo – kratko traje. Postepenim uređenjem desne obale, koja je skoro celom dužinom pretvorena u plaže, nepovratno je izmenjen prirodni, divlji ambijent priobalja, ali i prirodno sklonište i mrestilište riba iz ovog jezera. Danas je sve na Savskom jezeru komercijalizovano i podređeno kupačima i posetiocima kafića načičkanih kraj vode.
Ribolovački geto. Od obale duge skoro devet kilometara, ribolovcima je danas na raspolaganju tek nekoliko stotina metara, unutar ograđenog prostora, na samom ulazu na Adu Ciganliju, sa 10 drvenih platformi namenjenih pecanju (na kojima može da se smesti po jedan dubinkaš ili najviše dva plovkaroša sa po jednim do dva štapa)... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 255-)



Prihvatanje ribe meredovom: Jedan od najvažnijih segmenata borbe
Kritična tačka



Autor: Nenad Kostadinović

Mnogo puta sam manje iskusnim kolegama, ali i »komotnim« ribolovcima sa dužim stažom ponovio preporuku kojom počinjem i ovaj kratki prilog – meredov rasklopite i postavite na odgovarajuće mesto pre no što prvi put zabacite, jer posle može biti kasno. Da nisam to pre nekoliko nedelja rekao jednom svom klupskom drugu i da me on nije poslušao, ostao bi bez prelepog šarana od oko 8 kg. Naravno, to ni slučajno ne bi bila prva (niti poslednja) krupna riba izgubljena zbog »lako ćemo« pristupa, jer prihvatnicu uopšte ne poseduje iznenađujuće veliki broj ribolovaca koji mogu da je priušte bez problema, mnogi koji je imaju retko kada se sete da je ponesu, a i kada to učine, drže je po strani – da im ne smeta, »da ne malerišu« ili jednostavno zato što žure da što pre zabace i ništa ih drugo ne interesuje.
Drška meredova treba da bude dužine primerene uslovima na konkretnom terenu, a korpa veličine odgovarajuće ribama koje u nju treba da ubacimo... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 255-)



Male tajne uspešnih šarandžija: Kako izvući maksimum iz Frolika
Šaran i šargarepa



Autor: Boris Ostojić

Većina ovdašnjih šarandžija koji love savremenim metodama čula je da ribolovci iz Zapadne Evrope najpopularnijeg ciprinida uspješno pecaju na frolik, ali mnogi ne znaju šta je to u stvari. Frolik (»Frolic«) je marka kvalitetne hrane za pse; pravi se u nekoliko varijanti bogatih sastojcima koje riba obožava baš kao i kučići, ali najbolje rezultate u lovu šarana daje ona koja osim jetrenog brašna, krvi, mesa, te raznih aditiva što pospješuju apetit, sadrži i mrkvu (šargarepu).
Možemo pecati na cijele prstenove frolika, ali to nije najbolje rješenje, jer u vodi dosta brzo omekšaju, pa ih moramo mijenjati na svaka 2-3 sata kako ih sitna riba ne bi »raščerupala«, a i šaranu je ovaj mamac manje zanimljiv od frolik bojlija. Stoga je mnogo bolje da prstenove sameljemo i iskoristimo kao nosač (tj. kao osnovni sastojak) jeftinog, a pri tom provjereno veoma lovnog miksa.
Evo najučinkovitijeg recepta za frolik bojlije koji sam do sada isprobao... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 255-)



Varaličarenje na potezanke (II): smuđ, bucov, i štuka
Od dna do površine



Autor: Ivan Mujović

Lov smuđa na na strimere na velikim rijekama je poseban izazov. Iz čamca je najbolje pecati kombinacijom drop-šota i tehnike vertikalnog džigovanja, sistemom sa dva strimera na bočnim predvezima i olovnim utegom na kraju osnovne strune. Na udarac ne treba odmah reagovati, već sačekati trenutak, do sledećeg »čvrka«, pa tek tada odsječno kontrirati.
Lov sa obale predstavlja još veći izazov. Ukoliko smuđa tražimo blizu dna, najbolji izbor su otežani strimeri ili strimeri vezani na udicama sa olovnom glavom. Efikasan može biti i klasični  drop-šot sistem sa dva strimera i otežanjem na kraju strune, a kada je dno izrazito kamenito, pa su zapinjanja olovnog utega česta, isplati se zamijeniti ga tirolskim drvcetom, pogotovo onim kod koga je olovo obloženo plastikom, pa ne stvara preveliku buku udarajući po kamenu. Ovaj sistem zabacujemo pod pravim uglom na vodu ili blago nizvodno. Kada stigne na dno, pokrećemo ga i vodimo kratkim trzajima vrha štapa, istovremeno mašinicom lagano kupeći višak strune... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 255-)



Praksa

Fideraški duel na DTD kanalu u Bečeju
Do poslednjeg grama



Autori: Nenad Kostadinović, Predrag Todorović

Pripremajući se za peto i šesto kolo državnog prvenstva fideraša, na stazi Šlajz na kanalu Dunav – Tisa – Dunav u Bečeju, naš saradnik Nenad Kostadinović i njegov klupski drug Predrag Todorović, zvani doktor Toša, upriličili su duel u lovu ribe sa hranilicom. Borba je bila neizvesna do kraja, rezultat sjajan, a razlika tek tolika da se zna ko je »stariji«.
Dr Toša: Želja da ribolovac bude uspešniji od ostalih izraženija je kod takmičara nego kod onih koji pecaju rekreativno. Ja sam uvek voleo izazove koji me teraju da pružim maksimum, pa mi je okršaj sa jednim od najjačih fideraša u Srbiji predstavljao pravo zadovoljstvo.
Ja sam pripreme pred početak duela odradio uobičajeno brzo, a »profesor« im je, po običaju, pristupio detaljno i natenane. Takav njegov stav me pomalo nervira na svakom našem zajedničkom treningu, ali mu nikada ne prigovaram, jer znam da on to radi da bi nam stavio do znanja da je priprema osnova uspeha. Zato ni ovog puta nisam ništa rekao, iako su mi nestrpljenje i nivo adrenalina u krvi rasli iz minuta u minut.
Već prvi zabačaji doneli su mi nekoliko deverika veličine dlana, koje su me i te kako obradovale, jer sam znao da je start bitan u psihološkom smislu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 255-)



Otkrivamo tajne uspešnih: Zoran Tinić Kosov
Mlado zrno za celu sezonu



Autor: Vaso Spasojević

Zoran Tinić, iz Potočca kod Paraćina, upecao je prošle sezone 15 lepih šarana, šest amura teških između 8 i 10 kg, 32 bucova, tri krupne mrene i duplo više trofejnih klenova, među kojima je bilo i dvokilaša. Taj rezultat još vrednijim čini to što Zoran Kosov, kako ga Potočani od detinjstva zovu, u ribolov ide prilično retko, kada ugrabi malo vremena između brojnih poljoprivrednih radova.
Ovaj iskusni pecaroš mali broj izlazaka nadomešćuje odličnim poznavanjem mesta na Velikoj Moravi kod ušća Potočanskog potoka, gde već desetak godina peca istim priborom i mamcima, jer za bilo kakvo eksperimentisanje nema vremena ali ni potrebe. On je, inače, uz pomoć komšija i prijatelja po hobiju Tomislava Todorovića i Dragiše Kukelja, kao i nedavno preminulog Braneta Šiparca, organizovao nasipanje velike količine krupnog kamena stotinak metara uzvodno od pomenutog ušća, čime je nastala zatoka, koja je danas jedno od većih mrestilišta ciprinida u srednjem Pomoravlju... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 255-)



Da li su svi neobični ulovi ostvareni na varalice potpuno slučajni
Rak, galeb, babuška...



Autor: Nebojša Stević

Verujem da je svaki iole iskusniji varaličar bar nekoliko puta u karijeri uhvatio ribu kojoj se nije nadao. Nisu retki ni oni koji su na veštački mamac namenjen štuki, smuđu ili somu dobili neku od vrsta koje obično nazivamo »mirnim. Šaran relativno često udara na mamce namenjene predatorima (vidi str. 5 – prim. ur), deverika ume da »sasvim propisno« proguta mali vobler ili varalicu od meke gume, a meni se na Mlavi i Peku dešavalo da na voblerčić namenjen klenu za usta upecam i skobalja, pa čak i krupnog kauglera (beovicu). Ali, lista neočekivanih ulova na veštačke mamce se tu ni slučajno ne završava.
Svog prvog raka sam uhvatio pre nekoliko godina, na Toploj Mlavi, na pilker namenjen bucovu. Nisam tome pridavao preveliki značaj, jer nisam bio načisto da li je on napao varalicu ili sam ga ja nehotično potkačio, ali mi se to do sada desilo bar desetak puta, poslednji put pre nešto više od nedelju dana (na plavo-beli Calypso Fantom od 4,5 cm)... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 255-)



Provereno na vodi: Energoteam Trio Zander 300 (dužina 3 m, t.b. 20-50g)
Jeftini univerzalac



Autor: Vladica Radojević

Sledeći dugoročno opredeljenje redakcije Ribolova da najviše pažnje posvećuje priboru solidnog kvaliteta, a cenom dostupnom ovdašnjem prosečnom pecarošu, rešili smo da dugoročnom testu podvrgnemo trodelni štap Energoteam Trio Zander od 3 m, t.b. 20–50 g, čija je maloprodajna cena na dan ulaska ovog broja našeg lista u štampu bila oko 3.100 din (nešto manje od 30 evra u dinarskoj protivvrednosti).
Premda ime govori da je ovaj štap namenjen lovu smuđa, a po proizvođačkoj specifikaciji bi trebalo da najbolje baca terete teške od 20 do 50 g, Trio Zander je primenljiv za lov raznih vrsta riba varaličarenjem, dubinskim metodom i na plovak.  Potpisnik ovog priloga njime je, primera radi, uz upotrebu monofila od 0,18 mm, i preko dvadesetak metara bacao plivajuće voblerčiće duge samo 2 cm, a u drugim je prilikama bez problema koristio utege teže od gornje deklarisane težine bacanja.
Kombinacija solidne rezerve snage u donjem delu blanka, koja do izražaja dolazi pri većim opterećenjima, i osetljivog vršnog dela, zahvaljujući kom možemo detektovati i sasvim slabe udarce i vaditi sitnu ribu, bez rizika od cepanja usta i spadanja, čini ovaj trodelac upotrebljivim za različite situacije i tehnike... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 255-)



Vreme lampuge na južnom Jadranu
Ceo život u jurnjavi



Autor: Pavle Miljanić

Kao i svake godine u ovo vreme, duž južnojadranskih obala pojavila su se jata lampuga (Coryphaena hippurus), zlatno-žutih pučinskih lepotica, koje dolaze i odlaze nakon sve druge plave ribe. Jata su brojna i sastavljena od manjih, eventualno srednjih primeraka, koji retko prelaze težinu od dva-tri kilograma. U normalnim uslovima, to je otprilike i maksimalna težina lampuge, koja se može očekivati  na udici u Jadranu. Veliko je pitanje kada će se ponoviti invazija krupnih lampuga, od pre nekoliko godina, kada su panulanjem i driftingom lovljeni komadi od 10-15 kg, pa i teži (lampuga može da dostigne i preko 30 kg, ali u okeanskim vodama). Sva je prilika da je ta pojava bila vezana za tzv. jadransku ingresiju, tj. periodični upliv većih količina tople i slane vode iz istočnog Mediterana.
Poput drugih riba koje se kreću u velikim jatima (skuša, lokarda, palamida, širun itd.), lampuga je proždrljiva i poprilično lakomislena (zbog izražene konkurencije u ishrani), pa na udicu obično kidiše kao luda. Samim tim, izbor mamca ne predstavlja veliki problem, pogotovo za manje jedinke, koji neretko napadaju i golu udicu... (-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 255-)


Goci



Vidi mog bratić Vlajka, ko do je pošao u lov na zecove!  :lol:

Mada ova leva mož da utepa i divlje svinjče!  :cheesy:

ledeni012

Trocevka! Tj. driling, ako ćemo baš stručno

Vale

Kad si bio mladjan lovac ti?

ledeni012


Goci

U svakom slučaju sjajna slika - trebali ste nju na naslovnu umesto Lorista!  :cheesy:

Mada je i Lorist "puška"...  :wink:

Teme sličnog naslova (10)