Upotreba zemlje u prihrani je uglavnom svezana sa upotrebom živih dodataka i to prvenstveno verdevaza (larva komarca iliti tzv ''fuj'') pa onda crva. Ima tu i jedna zanimljivost na koju malo ko od nas rekreativaca obraća pažnju a vrlo je značajna. Naime, riba u svojoj prirodnoj sredini nalazi te živuljke u podpovršinskom sloju mulja na različitoj dubini istog, hraneći se ona je navikla da kroz škrge propušta velike količine tog mulja i tako dolazi do raznih ličinki. Riba je u stanju da oseti tačno tu sitnu vibraciju ili mikrokretanje tih živuljki i onda usisava taj deo sa kojeg dolazi ''signal'' i ni u kom slučaju ne ide redom pa kao elevator pretresa dno
. E sad, kad mi ribolovci (plovkaroši) u mnogo zemlje upakujemo mnogo fuj-a ili crva i mnogo tih kugli bacimo na dno - dobijamo idealnu prezentaciju na koju je riba navikla pa nije oprezna. E tu dolazi do izražaja još jedna osobina zemlje u prihrani, zemlja bitno menja mehaniku prihrane! Kugla napravljena od čiste prihrane uvek u sebi zadrži više vazduha pa po padu na dno mehurići se oslobadjaju i voda brže prodire unutar kugle i rastvara je u celosti i iznutra (tzv ''kulju'' ne razmatramo ovde) jer je struktura čiste prihrane mnogo više porozna. Kad imamo pola-pola zemlju s prihranom, kugla ima značajno manje vazduha u sebi a zbog svojstava zemlje u njoj ona više erodira površinski i voda je ne razbija kao u prvom slučaju. Ovo omogućuje da te živuljke koje smo upakovali u kuglu se pojavljuju po stepenu erozije kugle i ribe kad ih osete ustremljuju se na kuglu čupkajući živuljke gotovo jednako kao i u prirodnim uslovima a pri tom ne razbijaju celu kuglu i ne raznose njen sadržaj usled kovitlanja vode dok se kreću okolo!! To daje efekat da se ribe sa mnogo više interesovanja i pri tom mnogo duže zadržavaju u zoni hranjenja! Pazite, ovo je vrlo osetljivo raditi sa zemljom u prihrani i samo dužim i istrajnim radom ''sa zemljom'' ribolovac može tačno da odredi koliki stepen uvlažnjavanja i kolikom silom da stiska koje količine kugli da bi održao ''kontinuitet'' tj da kad u startu izbaca 15-20 kugli on tačno zna koje će se odmah rastvarati a koje će za 15 minuta a koje za pola sata, pa i duže!!! Iako će u medjuvremenu dohranjivati svakako, on tim načinom odredjuje i vreme kad bi morao početi sa dohranjivanjem a i tad tačno zna kad ''kakvim'' da dohranjuje.
Ovo je po meni osnova zašto se koristi zemlja u prihrani
Treba dodati još da zemlja ''oboji'' prihranu približno boji dna, da zemlja odlično upija arome koje potom i odaje od sebe stepenom erodiranja . . . i to je jedan celi niz prednosti koje ima ribolovac koji Zna da koristi zemlju u prihrani!
E sad, u fider ribolovu, po meni, upotreba zemlje se svodi na bojenje prihrane u približnu boju dna, i u uslovima kad želimo da ribi ne ponudimo ništa osim kontrolisane količine tih istih živuljki u hranilici. Tako se ''jake'' prihrane razblažuju zemljom (i do 1:5) koja preuzima aromu a sadržaj te prihrane rastvara u svojoj masi, tzv ''posna prihrana'' i onda se kontrolisano dodaju živuljke prema nahodjenju ribolovca. Imate jasan aromatni ''trag'' na ''stolu'' a riba u stvari nema šta drugo da pojede osim tih živuljki . . . i mamca na udici! Odlična prezentacija po hladnoj vodi ali i na svim vodama ''mrenskog regiona'' tj riba koje u takvim vodama imaju dominaciju, kao mrena, skobalj, plotica. Pošto su te vode i tokom leta mnogo hladnije u odnosu na ravničaske reke i jezera eto zaključka da je zemlja u prihrani najbolja u uslovima hladne vode.
Na vodama koje se leti zagrevaju i do preko 20 stepeni, zemlja se u prihranu dodaje u mnogo manjoj srazmeri, maksimum do pola-pola a i to onda kad se koristi mnogo crvića, pa zemlja ima ulogu da smanji količinu same prihrane, oboji istu, i bude nosioc arome i crvića (malo ko od nas koristi larvu u rekreativnom fideraju pa su to uglavnom crvi). Time se na ''tipičnim mestima'' na rekama mogu pecati deverike, pa opet mrene i skobalji, a u velikoj meri odbiti sitna riba.
I u fider ribolovu se od ribolovca očekuje da tačno zna koliko da uvlažni takvu prihranu i isto tako da ume da procenjuje na koliko minuta želi da mu se takva prihrana rastvara u hranilici na dnu, što se radi klasično kao i sa čistom prihranom - stepenom nabijanja prihrane u hranilicu pri punjenju iste. Kao i kod plovkaroša, i fideraš može malom nepažnjom ili nedovoljnim znanjem da upropasti svoju prihranu tom istom zemljom koju u nju dodaje.
Po mojim iskustvima, upotreba zemlje u prihrani a bez živih dodataka u njoj i nema neki smisao, osim da je oboji.
