Ma ne znam, tek sam počeo od ove godine. Još se učim...mučim...tako nešto. Pecam, konkretno, na Srebrnom Jezeru. Tu voda jedva da teče, ali ipak postoji tok. Ono što sam odmah primetio je to da tonući najlon nije za te rabote. Naime, iako se na površini ne vidi, taj spori tok valja gomilu trave ispod površine koja kači najlon. Kad duva (a duva često) onda je tek zafrkancija, nosi i gore i dole. Kad je sve potaman - e onda neće riba da radi? Tu gde najčešće pecam zbog drveća jedva mlatim sa ovim štapom od 4,2 metra , a pecam na daljini od 20-25 metara, a dubina od 1 do 1,5 m. Više puta sam pecao sa fiksnim plovkom nego sa vaglerom, deluje mi da je tako lakše ili ja negde grešim. To su moja zapažanja za sad. Voleo bih da ako ima još neko sa sličnim iskustvom podeli to sa nama.

Bio sam na Srebrnom jezeru u nedelju da malo prošetam sa lepšom polovinom. Ne videh da ima trave na samom jezeru a ne videh ni ribolovce. Bilo neko takmičenje u plivanju. Jedino gde sam video ribolovce je u marini, zalivu sa druge strane brane i na špicu (na Dunavu). Pecali su babušku i šarana ali im je trava (sočivica-drezga) pravila veliki problem u tom delu. Duvao je vetar i navukao dosta trave tako da stvarno nije moglo da se peca od pojasa trave od 15ak metara pored obale. Ljudi podizali štapove maksimalno u vis da bi mogli da preskoče tu travu. Na kraju tj popodne poče kiša da pada i to pravi pljusak uz grmljavinu pa se svi razbežaše, a mi se sklonismo kod Brke u kafanče da zamezimo nešto, pa se polako vratismo kući.
Nego da te pitam da li si na Srebrnom jezeru pecao feeder tehnikom obzirom da si od skora počeo sa meč tehnikom? I da ako si na sporotekuću vodu mislio na Srebrno jezero onda tamo može da se peca meč tehnikom...

Milane, tu gde si ti bio nema puno pecaroša. Više se peca sa druge strane jezera, u Zatonju i Kisiljevu. Tamo i ja pecam. Fiderom uglavnom i pecam, i ja i još par drugara. Što se broja upecanih riba tiče prolazio sam dobro, a što se veličine tiče baš i ne. Ali o tome možemo u nekoj drugoj temi, voljan sam da objasnim sve što treba. Mislim da baš ima tema o Srebrnom Jezeru.

@Milan

Kako se pokazao taj plovak na vetru? ja sam licno imao problema sa plovcima bez stabilizatora(krilci kao na streli) da lete pravo cak i u po blagom vetru. Prakticno je bilo nemoguce pogoditi mesto hranjenja po vetru.

@Veljko

Ja lično ne koristim plovke sa tim krilcima. Tačno je da krilca stabilizuju plovak da se plovak ne rotira prilikom zabačaja, ali kod kvalitetno urađenih plovaka koji su kružno simetrični po dužnoj osi nema potrebe da postoje ta krilca. Sam plovak će leteti stabilno ako se pravilno zabacuje. A pod pravilnim zabačajem smatram zabačaj kod koga svi pokreti idu kontinuirano (povezano) bez stajanja. Dakle podizanje štapa, prolazak plovka tik pored štapa, prebečej plovka iza leđa i odmah zabačaj kada plovak dostigne najudaljeniju tačku iza leđa. Ako se zabačaj uradi u vidu trzaja iz stanja mirovanja iza leđa pa se naglo uradi zabačaj, to može da dovede do nestabilnog leta plovka, pogotovo ako plovak nije kružno simetričan po dužnoj osi. Takođe nepravilan zabačaj dovodi do nepreciznosti jer kada držimo plovak iza leđa i tako dok je iza leđa uradimo nagli zabačaj, plovak ne ide putanjom kojom želimo jer se plovak uvek manje-više ljulja levo desno iza naših leđa dok mi ciljamo gde ćemo da zabacimo. Malo odstupanje plovka od pravca zabačaja levo desno dok je plovak iza leđa, dovodi do velikih odstupanja na mestu gde plovak padne...
Takođe krilca tj. stabilizatori imaju svoju površni kojom povećavaju kontaktnu površinu na koju utiče vetar pa se dešava da vetar nakrivi plovak koji stoji u vodi ili ga pomera, ako krilca vire iznad površine vode. Bitno je da plovak nije kriv u neku stranu i da se pravilno zabacuje pa neće biti problema sa preciznošću. Vetar zaista nekada pravi problem kod meč pecanja ali najčešće u smislu da dovodi do mršenja sistema, ali to se rešava rasporedom opterećenja (olova). Uglavnom kada pecam meč tehnikom sa sobom imam dva štapa sa dva sistema različite gramaže. Ako ima vetra, koristim teži plovak sa više otežanja, a ako nema vetra ili je vetar slab koristim lakši sistem. Takođe postoji razlika u montaži u zavisnosti od pravca i smera vetra. Ako imaš vetar u lice onda treba više staviti olovca prema kraju sistema, prema predvezu da bi imali veću inerciju tog dela sistema kod zabačaja i da bi lakše probijali vetar, da ne bi došlo do toga da nam vetar spoji deo sistem ispod plovka sa osnovnim najlonom i tako da ga zamrsi. U situaciji leđnog vetra logika je obrnuta pa se stavlja manje opterećenje na donji deo sistema prema predvezu. Ovo je ukratko opisano ali se nadam da je razumljivo, a ako nije može dodatna pitanja.

Hvala na oprisnom odgovoru, vrlo moguce da ti plovci nisu bili dovoljno simetricni pa su prouzrokovali "skretanje" tokom leta 

Što se tiče zabačaja koji sam opisao za plovak:

Citat: Milan Veličković poslato 19 Septembar 2018, 08:55:45
A pod pravilnim zabačajem smatram zabačaj kod koga svi pokreti idu kontinuirano (povezano) bez stajanja. Dakle podizanje štapa, prolazak plovka tik pored štapa, prebečej plovka iza leđa i odmah zabačaj kada plovak dostigne najudaljeniju tačku iza leđa. Ako se zabačaj uradi u vidu trzaja iz stanja mirovanja iza leđa pa se naglo uradi zabačaj, to može da dovede do nestabilnog leta plovka, pogotovo ako plovak nije kružno simetričan po dužnoj osi. Takođe nepravilan zabačaj dovodi do nepreciznosti jer kada držimo plovak iza leđa i tako dok je iza leđa uradimo nagli zabačaj, plovak ne ide putanjom kojom želimo jer se plovak uvek manje-više ljulja levo desno iza naših leđa dok mi ciljamo gde ćemo da zabacimo. Malo odstupanje plovka od pravca zabačaja levo desno dok je plovak iza leđa, dovodi do velikih odstupanja na mestu gde plovak padne...

Hoću da dodam da pravilan zabačaj koji sam opisao u citatu, daje veću preciznost i lakši zabačaj, ne samo kod tehnike pecanja na plovka nego generalno kod svih tehnika pecanja.

Dobar video Milane. Dobar je i sistem . Slicno resenje sam i ja ranije  koristio stim sto stavljam malo tvrdju cevcicu za saranske sisteme.Samo cevcica i nije potrebna bas uvek.Mnogo puta je i ne stavljam.Stoper za slajder je po meni bolje napraviti od tankog konca za heklanje ili tako nesto.Mnogo je meksi kad se namokri  i mnogo lepse prodje krzo vodjice.
A sto se tice vegler ili slajder pecanja na sporotekucicama naravno da je moguce i ne potapa se najlon kao sto se to radi na stajacicama.
Bolonjes je bolja opcija u vecini situacija ali ako se baca daleko i nemoguce je drzati najlon iznad vode bolonjezom ili je pak dubina velika gde je jako tesko zabaciti klasican fixni plovak koristi se slajder montaza kao i za jezero.
Jedino sto u tom slucaju ide vise otezanja na sam sistem nego na slajder.Otezava se sitnom sacmom blize udici sa postepenim povecavanjem ka plovku.
I u ovom slucaju ne sme biti otezanja navise od polovine sistema gde slajder sedi kada se smakne na bulk olovo.
Ovakav sistem je naravno nemoguce kociti jer vam slajder sam potopi na pocetku najlon ali zato sistem koci sam sebe.Sitno sacma koja je ravnomerno rasporedjena polako klizi po recnom dnu sto mnogo recne ribe obozavaju.
Najlon se samo oslobadja uz povremen kratak kontakt sa plovkom ili blago zatezanje i skupljanje visak stomaka.
Stomak i u ovom slucaju mora da postoji i ne brinite zbog toga.Ssvaka kontra ce vas spojiti direktno sa ribom. Slicno je kao i fider pecanje sa stomakom.
Jednostavno voda uteze najlon sve vreme tako da nikad necete kasniti.

Hvala za komentar jamal! 
Što se tiče stopera od konca, koristio sam ranije takve stopere, i kupovne i od raznog drugog konca isprobavao. Međutim svaki končani stoper je nakon određenog vremena, kada se nakvasi gubio na zategnutosti, pa je to dovodilo do pomeranja stopera i gubljenja tačne dubine. Takođe kada se končani stoper nakvasi on upije vodu i zbog roga dobije na težini koja se manifestuje kačenjem o sprovodnike, pa mi se dešavalo da se jedan kraj končanog stopera pokida i onda nema ni mogućnosti za dodatno zatezanje nego mora ponovo da se veže stoper, a to znači i ponovo podešavanje dubine. Kod najlonskog stopera nema gore navedenih problema. Druga stvar nikada najlonski stoper nije bio smetnja da ne mogu da dosegnem daljinu zabačaja, nego uvek bude ograničavajuće to da li mogu da vidim plovak ili ne na toj daljini... Moje iskustvo je da je najlonski stoper jedino problematičan kod vezivanja i to da se dobro proceni sila kojm se steže čvor jer ako se pretera, onda dolazi do teškog podešavanja i menjanja dubine pecanja i do "paljenja" osnovnog najlona-oštećenja. Upravo ovo vezivanje najlonskog čvora mi je startno izazivalo averziju ali kroz vreme se stekne praksa i lako se kasnije odredi koliko čvor treba da se zategne. A najbolje je da i stoper i osnovni najlon budu od istog najlona samo za jedan broj razlike u debljini u korist stopera, iz razloga što je onda ista krutost, mekoća i otpornost na krzanje...da ne dužim o ovome dalje...

Što se tiče meč pecanja na tekućim vodama, kao što rekoh nisam to probao i hvala za ovo objašnjenje...

Vezivao sam svim i svacim stoper cvor.To je vec stvar licnog afiniteta.Ja nisam imao probleme sa tim koncem kojim sam vezivao.Brkovi su  na ovom cvoru dugi i uvek se moze cvor dotegnuti.U slucaju i da mi se desava jednostavno vezem dva cvora jedan do drugi.Ne smeta uopste pri zabacivanju.
A sto se tice pecanja veglerom ili slajderom  na sporim tekucicama predlazem svima da probaju.Jako je zanimljivo i malo drugacije no sto smo navikli.
Najbolje je pecati na sporoj reci tamo gde vam je najaci tok tacno na sredini.Vozi se bas u njemu.Time izbegavate prevelike stomake na najlonu i nepravilan hod plovka.

Tekst Miroljuba T. Stojadinovića "Kako to Englezi rade", objavljen u Riboreviji broj 25, 1995. godina.




Tekst Miroljuba Stojadinovića "Waggler sistemi", objavljen u Riboreviji broj 29, 1996. godina.

Vukovi , oprobao bi se sa veglerom ali nemam iskustva u toj tehnici.
Uglavnom ,pecam na Dunavu, tacnije Djerdapsko jezero. Zaliv je u pitanju i voda jedva da se krece. Dubina 4-5 m ,daljina 12-15 m
Peca se babuska i saran tu do 2 ,2,5 kg. (Naravno ne u zabrani)
Problem sa bolonjezom je sto kada duva vetar riba postane totalno nezaintereovana zbog kretanja plovka i mamca pa zbog toga zelim da probam na vegler.
E sad ono sto me interesuje kakav plovak, koje tezine moze i konkretan predlog. I kakva montaza. Mora biti klizni to znam ali kakav raspored olova. Cilj mi je da plovak ostane u mestu i kada duva vetar.
Da li staticno sa olovom na dnu ili ne.
Molim iskusnije za pomoc

Za te daljine ne moras prevelike slajdere. 4 do 10 gr je sasvim dovoljno.Sve u zavisnosti od potreba
Ako voda ima protok a zelis da mamac stoji u mesto moras koristiti sistem sa takozvanim sidrom.
U ovom slucaju ces da pecas slajderom ne klasicnim veglerom znaci mora da bude klizni.N slajderu uglavnom bude manje otezanja nego sto nosi u prevodu manje je ili skoro skroz neopterecen.
Imas dosta je pisano o tome imas i video koji je snimio jedan nas clan sa foruma koji ima svoj kanal na you tube .Zove se ribolovija.Pogledaj bice ti mnogo toga jasnije.I sve sto trebas kasnije u odnosu na sistem za jezero je da povecas tezinu blize udici.Kako bi drzala vegler u mestu.
A ako oces da pecas slajderom na voznju onda imas text koji sam skoro napisao u forumu plovkarenje .

Ne bih ja rekao da riba postaje nezainteresovana zbog kretanja plovka i mamca . Već možda jednostavno vetar nabija vodu , obogaćujući je kiseonikom , a riba to prati pa se  pomeri sa "staze" na kojoj si dotad lovio . Probaj da zabaciš tamo gde vetar mreška vodu ili je nabija u obalu , kojom god hoćeš tehnikom, vaglerom ili fiksnim plovkom . Ukoliko imaš "dešavanja" ponovo si našao "stazu". Sve ostalo je stvar primene tehnike i realizacije . 

@jamal Voda ima minimalan protok. Gotovo da stoji .
Bas sam u medjuvremenu pogledao video Milana.
Ako bih pecao sa usidrenim plovkom zadajem malo vecu daljinu od postojane pa zategnem sistem da plovak pridje ka meni do one mere dok ga ne potopim do antene? Taj deo mi nije bas jasniji.
Kada nije usidren mi je vec jasnije.
 
@Dva vuka Moguce je da si upravu ali nisam stekao takav utisak jer cim vetar zastane ,prodje udar,plovak stane ,eto udarca.
Svakako idealno ravna povrsina vode i nemirna voda su yrenuci kad su udarci bas retki. Blagi vetric onaj koji samo titra vodu daje ribu.