Vukovi sa DUNAVA

Ma ne znam, tek sam počeo od ove godine. Još se učim...mučim...tako nešto. Pecam, konkretno, na Srebrnom Jezeru. Tu voda jedva da teče, ali ipak postoji tok. Ono što sam odmah primetio je to da tonući najlon nije za te rabote. Naime, iako se na površini ne vidi, taj spori tok valja gomilu trave ispod površine koja kači najlon. Kad duva (a duva često) onda je tek zafrkancija, nosi i gore i dole. Kad je sve potaman - e onda neće riba da radi? Tu gde najčešće pecam zbog drveća jedva mlatim sa ovim štapom od 4,2 metra , a pecam na daljini od 20-25 metara, a dubina od 1 do 1,5 m. Više puta sam pecao sa fiksnim plovkom nego sa vaglerom, deluje mi da je tako lakše ili ja negde grešim. To su moja zapažanja za sad. Voleo bih da ako ima još neko sa sličnim iskustvom podeli to sa nama.

Milane, tu gde si ti bio nema puno pecaroša. Više se peca sa druge strane jezera, u Zatonju i Kisiljevu. Tamo i ja pecam. Fiderom uglavnom i pecam, i ja i još par drugara. Što se broja upecanih riba tiče prolazio sam dobro, a što se veličine tiče baš i ne. Ali o tome možemo u nekoj drugoj temi, voljan sam da objasnim sve što treba. Mislim da baš ima tema o Srebrnom Jezeru.

@Veljko

Ja lično ne koristim plovke sa tim krilcima. Tačno je da krilca stabilizuju plovak da se plovak ne rotira prilikom zabačaja, ali kod kvalitetno urađenih plovaka koji su kružno simetrični po dužnoj osi nema potrebe da postoje ta krilca. Sam plovak će leteti stabilno ako se pravilno zabacuje. A pod pravilnim zabačajem smatram zabačaj kod koga svi pokreti idu kontinuirano (povezano) bez stajanja. Dakle podizanje štapa, prolazak plovka tik pored štapa, prebečej plovka iza leđa i odmah zabačaj kada plovak dostigne najudaljeniju tačku iza leđa. Ako se zabačaj uradi u vidu trzaja iz stanja mirovanja iza leđa pa se naglo uradi zabačaj, to može da dovede do nestabilnog leta plovka, pogotovo ako plovak nije kružno simetričan po dužnoj osi. Takođe nepravilan zabačaj dovodi do nepreciznosti jer kada držimo plovak iza leđa i tako dok je iza leđa uradimo nagli zabačaj, plovak ne ide putanjom kojom želimo jer se plovak uvek manje-više ljulja levo desno iza naših leđa dok mi ciljamo gde ćemo da zabacimo. Malo odstupanje plovka od pravca zabačaja levo desno dok je plovak iza leđa, dovodi do velikih odstupanja na mestu gde plovak padne...
Takođe krilca tj. stabilizatori imaju svoju površni kojom povećavaju kontaktnu površinu na koju utiče vetar pa se dešava da vetar nakrivi plovak koji stoji u vodi ili ga pomera, ako krilca vire iznad površine vode. Bitno je da plovak nije kriv u neku stranu i da se pravilno zabacuje pa neće biti problema sa preciznošću. Vetar zaista nekada pravi problem kod meč pecanja ali najčešće u smislu da dovodi do mršenja sistema, ali to se rešava rasporedom opterećenja (olova). Uglavnom kada pecam meč tehnikom sa sobom imam dva štapa sa dva sistema različite gramaže. Ako ima vetra, koristim teži plovak sa više otežanja, a ako nema vetra ili je vetar slab koristim lakši sistem. Takođe postoji razlika u montaži u zavisnosti od pravca i smera vetra. Ako imaš vetar u lice onda treba više staviti olovca prema kraju sistema, prema predvezu da bi imali veću inerciju tog dela sistema kod zabačaja i da bi lakše probijali vetar, da ne bi došlo do toga da nam vetar spoji deo sistem ispod plovka sa osnovnim najlonom i tako da ga zamrsi. U situaciji leđnog vetra logika je obrnuta pa se stavlja manje opterećenje na donji deo sistema prema predvezu. Ovo je ukratko opisano ali se nadam da je razumljivo, a ako nije može dodatna pitanja.

Što se tiče zabačaja koji sam opisao za plovak:

A pod pravilnim zabačajem smatram zabačaj kod koga svi pokreti idu kontinuirano (povezano) bez stajanja. Dakle podizanje štapa, prolazak plovka tik pored štapa, prebečej plovka iza leđa i odmah zabačaj kada plovak dostigne najudaljeniju tačku iza leđa. Ako se zabačaj uradi u vidu trzaja iz stanja mirovanja iza leđa pa se naglo uradi zabačaj, to može da dovede do nestabilnog leta plovka, pogotovo ako plovak nije kružno simetričan po dužnoj osi. Takođe nepravilan zabačaj dovodi do nepreciznosti jer kada držimo plovak iza leđa i tako dok je iza leđa uradimo nagli zabačaj, plovak ne ide putanjom kojom želimo jer se plovak uvek manje-više ljulja levo desno iza naših leđa dok mi ciljamo gde ćemo da zabacimo. Malo odstupanje plovka od pravca zabačaja levo desno dok je plovak iza leđa, dovodi do velikih odstupanja na mestu gde plovak padne...

Hoću da dodam da pravilan zabačaj koji sam opisao u citatu, daje veću preciznost i lakši zabačaj, ne samo kod tehnike pecanja na plovka nego generalno kod svih tehnika pecanja.

Hvala za komentar jamal! 
Što se tiče stopera od konca, koristio sam ranije takve stopere, i kupovne i od raznog drugog konca isprobavao. Međutim svaki končani stoper je nakon određenog vremena, kada se nakvasi gubio na zategnutosti, pa je to dovodilo do pomeranja stopera i gubljenja tačne dubine. Takođe kada se končani stoper nakvasi on upije vodu i zbog roga dobije na težini koja se manifestuje kačenjem o sprovodnike, pa mi se dešavalo da se jedan kraj končanog stopera pokida i onda nema ni mogućnosti za dodatno zatezanje nego mora ponovo da se veže stoper, a to znači i ponovo podešavanje dubine. Kod najlonskog stopera nema gore navedenih problema. Druga stvar nikada najlonski stoper nije bio smetnja da ne mogu da dosegnem daljinu zabačaja, nego uvek bude ograničavajuće to da li mogu da vidim plovak ili ne na toj daljini... Moje iskustvo je da je najlonski stoper jedino problematičan kod vezivanja i to da se dobro proceni sila kojm se steže čvor jer ako se pretera, onda dolazi do teškog podešavanja i menjanja dubine pecanja i do "paljenja" osnovnog najlona-oštećenja. Upravo ovo vezivanje najlonskog čvora mi je startno izazivalo averziju ali kroz vreme se stekne praksa i lako se kasnije odredi koliko čvor treba da se zategne. A najbolje je da i stoper i osnovni najlon budu od istog najlona samo za jedan broj razlike u debljini u korist stopera, iz razloga što je onda ista krutost, mekoća i otpornost na krzanje...da ne dužim o ovome dalje...

Što se tiče meč pecanja na tekućim vodama, kao što rekoh nisam to probao i hvala za ovo objašnjenje...

Tekst Miroljuba T. Stojadinovića "Kako to Englezi rade", objavljen u Riboreviji broj 25, 1995. godina.




Tekst Miroljuba Stojadinovića "Waggler sistemi", objavljen u Riboreviji broj 29, 1996. godina.

Za te daljine ne moras prevelike slajdere. 4 do 10 gr je sasvim dovoljno.Sve u zavisnosti od potreba
Ako voda ima protok a zelis da mamac stoji u mesto moras koristiti sistem sa takozvanim sidrom.
U ovom slucaju ces da pecas slajderom ne klasicnim veglerom znaci mora da bude klizni.N slajderu uglavnom bude manje otezanja nego sto nosi u prevodu manje je ili skoro skroz neopterecen.
Imas dosta je pisano o tome imas i video koji je snimio jedan nas clan sa foruma koji ima svoj kanal na you tube .Zove se ribolovija.Pogledaj bice ti mnogo toga jasnije.I sve sto trebas kasnije u odnosu na sistem za jezero je da povecas tezinu blize udici.Kako bi drzala vegler u mestu.
A ako oces da pecas slajderom na voznju onda imas text koji sam skoro napisao u forumu plovkarenje .

@jamal Voda ima minimalan protok. Gotovo da stoji .
Bas sam u medjuvremenu pogledao video Milana.
 Ako bih pecao sa usidrenim plovkom zadajem malo vecu daljinu od postojane pa zategnem sistem da plovak pridje ka meni do one mere dok ga ne potopim do antene? Taj deo mi nije bas jasniji.
Kada nije usidren mi je vec jasnije.
 
@Dva vuka Moguce je da si upravu ali nisam stekao takav utisak jer cim vetar zastane ,prodje udar,plovak stane ,eto udarca.
Svakako idealno ravna povrsina vode i nemirna voda su yrenuci kad su udarci bas retki. Blagi vetric onaj koji samo titra vodu daje ribu.