Ove trenutne temperature su me podsetile na predstojeće letnje vrućine, a one su pravo vreme za pecanje u priobalnom gustišu.
Predlažem klasične pod teme, one iste za svaku posebnu vrstu pecanja. Dakle : izbor mesta (koje vodeno rastinje privlači ribe, a koje ne), primama, koju snast koristiti, koje mamce i na kraju ostaju tehnika, taktika.
Sto se tice pecanja u travi, po mom nekom skromnom iskustvu do sada sam uvek trazio travu koja ima oblik sljive. Tome su me naucili iskusniji ribolovci na Dunavu. Ovu travu posebno voli karas, sva bela riba a i sarancici se mogu upecati. Od primame do sada sam uvek koristio jarmu kuvanu, bez ikakvih dodataka i aroma. Od pribora petljasi od 3m do 5m, i najlon sto tanji, udice od 16,18 i to je to otprilike. Ulova bude naravno, nekad manje nekad vise. Najbitnije je naci takvu travu nalik sljivi, ali treba i oko imati. Zato sam i slusao starije. :wink: smiley033 Malo se raspiso ali nemojte zameriti. :bye:
Zaboravio da napisem mamce glista i crvici uglavnom. :rolleyes:
Klenboje,
da li je to ova alga? (https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg21.imageshack.us%2Fimg21%2F3825%2F275px118myriophyllumspi.jpg&hash=35b9a2e9087f28302a6d8e9bdcb74f4b47fff1f9)
Na kojoj dubini?
Dragant nije to ta trava :no:. Ova je u obliku lista da tako kazem koji po svom obliku podseca na sljivu(onu plavu). Dubina bude od 1m do 1,5m. Kada sistem pustim na dno obicno tada sam dobijao lepe karase tik uz samu travu da je plasiran plovak i sistem, a na pola dubine i malo iznad dna bude obicno crvenperke i bele ribe. Nadam se da sam pomogao. smiley033
Sa prvim jutarnjim zracima Sunca otpočinje fotosinteza algi, proizvode kiseonik i oslobadjaju ga u vodu. Kiseonik privlači ribe, ulaze u alge da se nadišu. Zajedno sa njima , iz istog razloga, tu dolaze i ostale životinjice, kojekakve larve - nimfice, račići, crvići i slično. Ribe u gustišu algi pored zaštite, osveženja imaju i ukusan zalogaj. Zato kao mamac na udici ,jedino u obzir dolazi samo onaj životinjskog porekla, a teoretski bi i primama trebalo da bude neka muljavina te vrste.
Ali nisu sve alge ribama podjednako privlačne. Privlači ih recimo Myriophyllum (slika iz moje prethodne poruke). Na žalost veoma je slična najgoroj od svih algi Ceratophyllum.
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg5.imageshack.us%2Fimg5%2F9785%2Frogolistnik2.jpg&hash=a834d9188a0d00144cc085b46e207cc89d2c5ca9)
Ona luči tanin koji odbija sve vrste larvi, a pored toga njen polen nošen vodom pada na škrge riba i zapušuje ih. Kako razlikovati ove dve vrste sličnih algi? Najjednostavnije je izvući ih iz vode i "listići" Ceratophylluma će ostati razdvojeni, a listovi Myriophylluma će se slepiti. Pored toga i stablo Myriophylluma je mekše.
Ne treba pecati ni u gustišu Elodee, Vodene kuge.
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg843.imageshack.us%2Fimg843%2F135%2F265pxelodeacanadensisfl.jpg&hash=6e1d87942f718929f3fb35374b5f77c4a88e9514)
Dobra je i trska, lokvanj, ali najbolja od svih je Potamogeton perfoliatus.
Ni jedno ni drugo nisu alge nego su vodene biljke. Obe se uspesno uzgajaju u akvarijumu. Nisam primetio da ribe u akvarijumu izbegavaju Ceratophyllum, cak su ga pojedine ribe i dobrano brstile
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg6.imageshack.us%2Fimg6%2F382%2F304pxpotamogetonperfoli.jpg&hash=65955509bb98df87d7e9ea5330f4c11218f4a733)
Pripada brojnoj porodici, sa različitim oblicima listova, pa ne znam da li je nju Klenboj mislio.
Chmi hvala na pojašnjenju.
Dragant to je otprilike ta trava sa poslednjeg posta sto si okacio. Kad se Dunav bude stabilizovao i kad izdjem na vodu pokusacu da uslikam tu travu ako naletim na nju. :wink:
U ovoj travi sa poslednje slike koju je dragant postavio sam pecao babuske vece od sake na J.Moravi kod Aleksinca,tok potpuno usporen moze se pecati i sa stapovima od 3 metra,zabacis na glistu ili crva i cekas da udari,drugari su mi rekli da su imali i sarancice na takvim mestima,jedino je zeznuto sto hoce da prilikom zamaranja udju u gustis trave i tu nastupa kidanje.
Koristi se najlakša snast, pa bi po teoriji najbolji štap bio šteker. Promenom kolena bi bilo moguće iz jednog mesta pokriti veće područje, skraćen najlon ide vertikalno i naravno tu je amortizer i ponekad problemi sa izvlačenjem ribe. Ali za veliku većinu nas je to iz domena "Ša bi bilo kad bi bilo".
Ovo je ta trava na koju je mislio kolega klenboy..,ovu travu vrlo rado posecuju i kriju se u njoj sve vrste saranskih riba,a najvise babuska i saran..,pojavljuje se u toplijem periodu godine i pri nizem vodostaju,a ima je i na jezerima i kanalima..
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg836.imageshack.us%2Fimg836%2F9167%2Findexuz.jpg&hash=f8a6f67f9dd176b9f3d223815fd0f6f6e0f7eb33)
Najbolje bi bilo, vrh vrhova, da se kao mamac na udici koriste baš one životinjice koje tu u gustišu i borave, račići, male pijavice, larve - nimfice...
Ko se ne boji mulja i pijavica, na nekom drugom mestu, nikako tamo gde namerava da peca, bi trebalo da udje u vodu i rukama počupa koliko može naramaka algi. Na obali polako izdvoji sve pogodne životinjice. One su spore, neće pobeći. Gledajte da vas larve tulara ne prevare svojim kućicama, pa da ih previdite. Ja se slažem sa onima koji smatraju da na mestu pecanja ne treba praviti nekakva veštačka okna bez rastinja, ona samo naplaše ribe, te zato pričam o nekom drugom mestu za pribavljanje mamaca.
Ko se boji pijavica, ne voli da gaca po mulju, neka ponese rogulje. Njima, kao da namotava špagete , nabere i na obalu iznese travu da bi iz nje izdvojio mamce. U oba slučaje predlažem da se biljke, nakon što se iskoriste, vrate nazad u vodu.
Treći način je za one srećnike koji žive blizu vode i imaju svoje mesto. Neka ponesu komad cigle i kanapa. Uberu trsku, rogoz, trave i sve to vežu u snop, snop za ciglu i zabace da potone. U taj snop životinjice same dolaze. Povučete kanap, iz snopa uzmete šta vam treba, vratite snop nazad i sve to bez da se izmokrite i uprljate.
Leto je vreme za mušičarenje crvenperki i bodorki, a na plovak mogu i suve i mokre mušice i nimfe, ali to bi trebalo da bude posebna tema.
Ne vole ribe svu travu,tj vodene biljke podjednako.,neku vrstu vise posecuju i borave u njoj,a neku manje..,ali uvek je dobro pecati u blizini nekog zaklona,prepreka, a u to spadaju i vodene biljke..Jedno od najlepsih pecanja na plovak mi je u tzv "Senci lokvanja"..,u lokvanjima leti riba neretko zna da radi preko celog dana,jer isti prave zaklon od sunca i svetlosti,pa je ispod njih tamno i riba slobodnije i cesce uzima mamac..,Pecanje uz trsku je takodje odlican izbor..,pecajuci uz vodeno bilje,pribor treba malo ili malo vise pojacati,a u zavisnosti od vrste i velicine ribe koja se lovi i ocekuje,jer moramo biti spremni za cupanje krupnijh riba iz trave,koje ce sigurno istu koristiti ne bi li se spasle..
Kolega orka svaka cast za sliku, to je ta trava. :clap2: Ribe bas koriste travu kao mogucnost da pobegnu ko sto kazes i dosta puta mi se bas to desavalo, da posle kontre pobegne i imam spadanje. I ribe znaju znanje :rolleyes:
Riba je samo u toku dana u travi. Nocu bezi van trave, tj najradije se zadrzava po obodima trave(imam biljni akvarijum vec jako dugo vremena) gde voda ima bar neki tok. Cim prestane svetlo biljke takodje pocinju da trose kiseonik. Plus ako je gusta trave obavezno dolazi do zamuljavanja i raspadanja organske materije koja jos vise trosi kiseonik.
Hajdemo malo dalje,
kakao pecati ako je sva površ vode gusto prekrivena sočivicom?
Skoro nikako,cim vidim da neka bara ima socivicu ne pecam vise tamo,obicno su to bare koje su plitke po 20 cm slicne mocvarama :no:
Do skoro sam pecao babusku u plitkom delu jednog jezera u blizini Valjeva, i na plovak i na feeder i imao sam odlicne rezultate do ove godine. Ove godine nesto nije kako treba, video sam kad se baba mrestila, pecao sam i pre toga u plicaku i posle toga medjutim za 4 izlaska dobio sam svega 9 krupnih babuski, nijednu sitnu (inace sitne malo ima) i tonu sirojki kao dlan (sirojka - mesnac deverike i bodorke) i poneku deveriku oko pola kg. Sve sam osim babuske vracao.
E sad, leti i u jesen na tom jezeru pecam u dubljem delu, kod odliva, na feeder i odlicno prolazim, tu je dubina 4-5m. Zanima me da li je moguce da je babuska vec presla u dublji deo jezera? Ne znam ima li svrhe vise je traziti u plicaku, sad ima i dosta trave, postaje mi mucenje pecanje na feeder, zabacaj - silovit udarac, ne mogu vise da izvlacim i zabacujem...:)
Probao sam razne hrane, razne udice, sve moguce mamce ali sirojka kao dlan uzima 4 zrna tvrdjeg secerca na dlaci na kovanici broj 6!!!
Moze se pecati i kroz socivicu,a opet u zavisnosti koliko je gusta.,uglavnom se moze probiti sa malo tezim plovkom.,ne treba bezati od takve situacije,jer se i u takvim uslovima mozemo lepo napecati barskih crno-zutih babuski :ok:
Priobalna trava je vec uveliko izrasla na Savi.,vise vrsta.,puna je sitne ribe,grabljivice,a sigurno je da se tu muvaju i druge malo vece ribice..
Pravilo je da se kroz sočivicu peca na dubini od 5-8 santimetara, odmah ispod površine. Sočivica je prepuna proteina pa kad je ima, karaši ništa drugo i ne jedu.
Da li je neko probao da pravi "okna" u sočivici i da na njihovim ivicama peca?
Kada sam pecao kroz socivicu uvek je mamac bio na dnu ili tik iznad dna,a babuskice su znale halapljivo i ucestalo da uzimaju glistu djubretarku..
Rupe u socivici se mogu napravati.,sve zavisi koliko je ima,ima li trave u vodi,i ima li vetra ili strujanja vode koje ce naneti novu socivicu koja ce nam popuniti rupu..,pecao sam i u rupama koje ponekad postoje i bez pravljenja,ali cini mi se da je riba bolje uzimala tamo gde je socivica na povrsini..,mozda zato sto riba nije navikla na svetlost,pa je bila manje obazriva na mestima ispod socivice..
Nisam do sada pecao kroz sočivicu, nemam sopstveno iskustvo, ali trebalo bi da su karaši odmah ispod.
Neki za "okna" koriste pomagala, na licu mesta naprave venac od grana ili ponesu od kuće već napravljenu neku vrstu sklopivog prstena koji pluta. Odguraju ga od obale do željenog mesta. Prsten odguruje sočivicu i unutar prstena je nema. Ovo mi se čini kao bolja varijanta pecanja jer se može koristiti osetljiva, lagana snast.
Svi naglašavaju da mamac ne bi trebalo da bude unutar okna, već na samoj ivici, u senci, jer se riba boji otvorenog prostora.
Moguće je da postoji bar još jedan način.
Ako se nabroje zahtevi pecanja kroz sočivicu, onda bi oni bili: teže olovo da bi se probio sloj i provukao mamac, teže olovo znači plovak veće nosivosti, a to je onda za posledicu ima umanjenu osetljivost sistema.
Najviše smeta plovak, izbacimo ga, umesto njega stavimo indikator trzaja koji bi bio iznad površine vode, olovo stavimo na kraj najlona da bi lakše probijalo, a iznad olova i ispod indikatora bočni predvez sa udicom. Tako dobijemo snast identičnu onoj koju koriste u Italiji za pecanje pastrmki na malim rečicama.
Olovo na kraju najlona sa bočnim predvezom je dobro rešenje i za pecanje tik iznad "trave", pa zato te konstrukcije sa olovom na kraju možda zaslužuje posebnu temu na forumu.
Na Savskom jezeru je izrasla na dosta mesta ta "dobra" trava koju ribe vole.,ima je na plicim mestima i dalje od obale..
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg826.imageshack.us%2Fimg826%2F2124%2Ffotografija0031br.jpg&hash=35266871d7cba3a922c5e505498632d4ca3ed7b9)