Linjak naseljava naše kao i vode skoro cele Evrope, sem voda severne Skandinavije, Škotske i zapadnog Balkana, a prenet je i u Severnu Ameriku, Sardiniju, Australiju, Novi Zeland. Najradije naseljava sporotekuce vode jako obrasle vegetacijom sa mekim muljevitim dnom. Najcešce se nalazi u mrtvajama, rukavcima reka koje su se odvojile od glavnog toka i sada predstavljaju jezera, barama i jezerima. Kvalitet vode mu ni malo ne smeta, pa u vodama sa vrlo malo kiseonika i kiselim vodama ima manje riblje konkurencije i populacija mu je brojnija. Može preživeti i nekoliko sati van vode, a ume i da se zakopa u blato pre nego voda presuši i u njemu preživi sušu.

Linjak je jedini predstavnik roda linjaka u nas, pa stoga nema ni jedne njemu slicne ribe. Male slicnosti sa šaranom ima u obliku tela. Linjak ima samo jedan par brkova. Telo mu je obavijeno sluzi, kao kod soma ili cverglana, ali ispod sluzi nalazi se sloj sitnih krljušti. Boja tela je karakteristicno mocvarno zelena dok su mu bokovi sa zlatnim sjajem, a trbuh mu je žuckast. Peraja linjaka su obla i po tome je jedinstven.

Mresti se u plitkim vodama od maja do avgusta. Sitnu i lepljivu ikru odlaže na plitkim mestima, na vodene biljke i samo dno, pri temperaturi od 20°C. Jajašca se izvale nakon šest do osam dana, a sa hranjenjem pocinju nakon dve nedelje. Prvo se hrane zooplanktonom, planktonskim larvama rakova i insekata, crvima i drugim sicušnim životinjama koje cine faunu dna. Odrasle jedinke se hrane insektima i larvama, puževima i crvima sa dna koje iskopava svojom rilicom. Na temperaturi od 4°C prestaje sa hranjenjem i pada u zimski san, te ga zimi i ne možemo loviti. Prosecna velicina linjaka u nas je 30 do 40 cm i masa 1-2 kg, dok mu je maksimalna dužina 60 cm i težina 7 kg.

Linjak je ugrožena vrsta i sve je manje ima u našim vodama. Razlog je u neprestanom smanjivanju njegovog prirodnog staništa, bara i mocvara. U nekim delovima sveta linjak se smatra doktorom drugih riba. Njegova sluz se smatra izuzetno lekovitom i veruje se da riba koja se oceše o njega biva izlecena od svake riblje bolesti. U srednjem veku smatralo se da linjakova sluz leci od zubobolje, glavobolje, migrene i mnogih drugih bolesti. Takode verovalo se da štuka ne napada linjaka zbog njegove misticne moci.

:: Lov linjaka ::

Linjak se hrani skoro iskljucivo sa dna, preturajuci mulj. Kada to radi, primeticete mehurice metana na površini vode. U mulju pronalazi životinjice kao što su male pijavice ili larve insekata. Od krupnijih životinja linjak se hrani glistama, puževima, školjkama pa nekad i sitnijim ribama. Jedna od najvecih zabluda je da linjak jede vodeno bilje. Uglavnom se hrani u sumrak i ujutro, vrlo retko nocu. U toku zime pada u san i ne hrani se uopšte. Za uspešan ribolov bitno je lokalizovati mesto gde se riba nalazi. Linjak voli sve vrste mirnih voda, sve do malih seoskih bara koje leti postaju izuzetno tople i sa vrlo malo kiseonika. U velikim rekama, linjaci se zadržavaju samo na pojedinim mirnim mestima i moramo ih poznavati ako želimo da ih upecamo. Vecinu vremena provodi na dnu vode, obicno sakriven u travi. Nocu ponekad izlazi iz zaklona u otvorenu vodu, ali i blizu obale kako bi se nahranio.

Linjaci su jake i borbene ribe i pribor mora biti odgovarajuci. Ukoliko su vode pune podvodnih grebena, trave, granja i panjeva najlon bi trebalo da bude jaci nosivosti i do 5,4 kg, ali ako je teren lakši i 2 kg je dovoljno. Na kraju najlona možete dodati i hranilicu. Udice zavise od mamca i mogu biti od 16 do 18 za sitnije mamce, a 10 do 12 za krupnije.

Tehnike ribolova mogu biti razlicite. Cetiri najcešca metoda su: ribolov plovkom, ribolov dubinskom metodom, pecanje veoma osetljivim plovkom sa mamcem koji dodiruje dno i slobodnim najlonom bez olova ili plovka sa mamcem na dnu. Za pocetnika, pecanje slobodnim najlonom je najbolje. Najjednostavniji je i potreban je samo štap, mašinica, najlon i udica. Sa ovom taktikom, mamac ce se naci na dnu tacno gde treba, a linjak nece osetiti otpor pri uzimanju mamca. Kao indikatori trzaja mogu se koristiti fluorescentni prstenovi okaceni na trbuhe najlona izmedu mašinice i prve vodice na štapu. Jedini nedostatak ovog metoda je ogranicena daljina zabacivanja. Medutim, dobrim štapom veci hlebni mamac ili crva možete baciti i do 10 m. Cesto, nije ni potrebno zabaciti dalje. Linjaci se nalaze oko 5 m od obale. Ukoliko želite da povecate daljinu zabacivanja dodajte malo klizece olovce na 30 do 60 cm od udice. Pravi trenutak za kontru je kada se najlon polako zateže, a prstenovi podižu.

Kod pecanja sa plovkom potrebno je znati tacnu dubinu vode kako bi mamac legao na dno. Kukuruz šecerac, baštenske gliste, puževi golaci, pijavice, hleb, mesni crvici i kaster lutke su najbolji mamci, a tu su i kulja i meso od crnog recnog puža. Crvena boja mamaca i primame se preporucuje. Najlon treba da bude nosivosti 1,4 do 1,8 kg. Koristiti polupotopljen plovak opterecen sa 2 do 4 olovne kugle, mada se može koristiti i vagler i klizeci plovak. Ukoliko se peca vaglerom treba biti od 2BB do 2SSG. Glavno olovo treba da bude oko 1 m od udice, dok jedno olovce treba da bude na 15 cm od udice. Udica mora biti bar broj 12. Pri korišcenju klizeceg plovka, problem može biti vezivanje gornjeg cvora. Ovaj cvor mora biti vezan iznad plovka i mora imati i malu perlicu.

Indikacija ugriza je veoma važna kod pecanja na klizeci plovak. U ovom slucaju plovak se uzdiže u slucaju uzimanja mamca i udice od strane ribe, a ponovo se vraca na normalni položaj ukoliko riba odustane od mamaca. Veoma je važno kontrirati kada se plovak uzdiže, jer je tada najveca verovatnoca pecanja ribe. Naravno ukoliko linjak uzme mamac i pocne da ga nosi plovak ce skliznuti pod površinom u jednu stranu i treba onda kontrirati.

Pecanje dubinskom metodom se preporucuje na onim vodama gde je potrebno zabaciti dalje. Kako se linjak hrani sa dna udicu treba postaviti na kraju najlona ispod olova koje bi bilo dobro da bude klizece. Pecajte na boile sa aromom jagode ili ribe. Kukuruz šecerac, grahorica i javorovi plodovi mogu se koristiti kao i boiliji na dlaci dužine 2,5 cm. Možete koristiti po jedan 16 mm veliki boili ili više manjih u kombinaciji sa plodovima. Kod pravljenja primame u nju dodajte mlecne proteine ili zrnevlje za ptice. Zvucni indikatori trzaja u kombinaciji sa majmunom ili savitljivim vrhom treba da se koriste kako bi povecali uspešnost u pecanju. Za ovu vrstu ribolova mogu se koristiti mekši štapovi, najlon nosivosti 3,6 kg i udice 8 do 10. Obicno olovo od 15 do 20 g sa standardnim nacinom vezivanja jedne ili dve udice vezane na kraj najlona. Najlon je potrebno opustiti kako bi se dalo vremena ribi da ponese mamac pre nego što oseti otpor. Ukoliko pecate na vodama bez ikakve vegetacije možete koristiti izuzetno meke štapove, najlon nosivosti 1,8 kg i udice velicine 12 i hranilicu. Podvez treba da bude 90 cm minimalno i vezan preko vrtilice.

Ako na vrhu štapa imate indikator trzaja, štap postavite paralelno sa recnim tokom, a vrh indikatora postavite u nivou sa vodom. Najlon treba da je skoro kompletno u vodi. Linjak uzima mamac polako i nežno i ispušta ga na najmanji otpor. Kao indikaciju trzaja uzmite trenutak kada se vrh indikatora polako krene ispravljati. Kontra mora biti pravovremena i snažna. Racunajte da je linjak jak i vešt borac i da ce borba sa njim biti do trenutka ubacivanja u meredov.

Za dubinski nacin pecanja najbolje se pokazala obicna žutorepa glista koju možete naci u pregorelom stajnjaku. Ona za razliku od lauferke ima, kako joj ime i kaže, žuti rep. Ovih glista necete mnogo naci, ali cete naci dosta obicnih baštenskih crvenih glista koje su takode odlican mamac za linjaka. U potrazi za glistama pretražite bocne ivice gomile, jer je srednji deo previše topao za ovu vrste glista i tu možete naci samo crnu glistu koja se nije pokazala kao dobar mamac za linjaka.

Primamljivanje je jednostavno - bacite dve ili tri kugle velicine mandarine u obliku prstena na željeno mesto pecanja. Pecajte u centar tog prstena. Nemojte prihranjivati ponovo sve dok ne upecate par riba ili bar jednu krupniju jer cete rasplašiti ostale. Primama treba da je tamna, braon boje ili boje dna, blago slatkog ukusa. U njen sastav treba da udu hlebne mrvice, melasa ili malt, kukuruzne pahuljice i griz. Slatko ljut i aromatican ukus dumbira se u nekim vodama pokazao kao atraktivan. U primamu se mogu umešati i lomljena zrna kukuruza šecerca kao i ovsene, pšenicne i jecmene pahuljice. Bitno je da primama bude kompaktna, da brzo pada na dno i tu se raspada ne dižuci prevelik oblak. Linjak je mirna i plašljiva riba i jato sitne ribe oko mesta hranjenja u nekim slucajevima može i da ga zaplaši. Kada se peca živim mamcima u primamu se mogu dodati mesni crvici, gliste i larve komaraca. Prilikom izbora primame imajte na umu da ljinjak živi u vodama cije dno je puno mulja i materija koje se raspadaju. Dakle slobodno koristite ustajale i blago fermentisane elemente za pravljenje primame, ali i za mamce.

Ukoliko pecate na bojlije, možete praviti sve tipove šaranskih bojlija koji su žuti, crveni ili narandžasti, sitni i slatkog ukusa. Primama u ovom slucaju treba da budu isti takvi bojliji i to bar 100 komada. Da bi se linjak navikao na ukus i oblik bojlija potrebno je više dana prehranjivati isto mesto. Prehranjivanje mora biti najrede svakog treceg dana u isto vreme, mada bi svakodnevno prehranjivanje bilo najbolje.

Linjak je meni prelepa riba.. steta sto nije cesci u nasim vodama.. izgleda da je ribokradja ali i ubacivanje babuske de god se stiglo ostavilo trag na njegovu brojnost.

Nije uticalo samo na njegovu brojnost. Zlatni karas je još jedna žrtva babuške... 
Babušketini je za mrest dovoljan mužjak bilo koje vrste ciprinida.

Jel sam ja dobro shvatio da babuškama ni ne treba mužjak? 

Treba joj mužjak iz familije ciprinida da oplodi ikru.

Zato ga i nazivamo melez  

Živi u slatkim vodama ali može se pojaviti i u boćatim. Voli bogate rijeke sa slabom strujom i raslinjem, a posebno jezerca močvarnih rijeka ili rukavce velikih rijeka. Može se naći u malim umjetnim jezercima i močvarama. Podnosi pH raspon od 7.1 do 7.5. Živi u umjerenoj klimi, gdje su temperature uglavnom između 10 i 20 °C. To je istočnoeuropski ili divlji oblik zlatne ribice. Babuška je svejed. Hrani se uglavnom vodenim beskralješnjacima koje traži po dnu, ali i vodenim biljem i organskim detritusom. Spolnu zrelost postižu u 3 ili 4 godini života. Plodnost je 160 000 d 380 000 jaja. U našim vodama daleko su zastupljenije ženke, mada se mogu pronaći i mužjaci. One se mrijeste i sa mužjacima drugih vrsta riba, tako da spermatozoid ulazi u jaje ali ne dolazi do oplodnje. Dakle mogu se razmnožavati i iz neoplođenih jaja. Za vrijeme mrijesta skupljaju grančice kako bi uhvatili rubnu vegetaciju pri dnu. Jaja se vežu za biljke. Jedinke koje nastanjuju jezera sele u riječna ušća da bi izbjegle nisku koncentraciju kisika u vodi tijekom zime. Tijekom zimskih perioda zakopava se u substrat dna. Izgleda da u tom stanju može preživjeti i najniže temperature.

CitatOne se mrijeste i sa mužjacima drugih vrsta riba, tako da spermatozoid ulazi u jaje ali ne dolazi do oplodnje. Dakle mogu se razmnožavati i iz neoplođenih jaja.

Na ovo sam mislio

Upravo tako.. mlec drugih ciprinidnih vrsta je samo inicijalna kapisla za dalji razvoj jajasaca, ali na taj nacin da ne dolazi do oplodnje. Nisam siguran ali mi se cini da u prirodi ipak dolazi i do hibridizacije (ukrstanja) imedju zlatnog karasa i babuske sto takodje utice na sve vece potiskivanje zlatnog karasa.

Slike govore vise od rijechi, kakva sreca .......... 

šta god da joj od ciprinida oplodi ikru uvijek se izleže babuška.jel tako?

Tako je. 

preljepa riba,samo što se kod nas jako teško može uhvatit,sve manje i manje ga ima 

uf ima ga uzasno malo znaci skoro da se i ne moze upecati ja sam zadnjeg linjaka uhvatio pre 4-5 godina i to sve ko palac velicine  mladj a vece nisam video od toga  do sada nijednog 

prelepa riba i fantastican borac. ,steta sto ga ova stoka satra!
zadnjeg sam uhvatio pre 10 godina na nekom kanalu u borci kojeg sada ni nema...