Military Shop

Lovacke lampe


PKVM sistemi D.A.M.rs - prodaja ribolovacke opreme nemackog proizvodjaca DAM
Carp Mania - sve za takmicarski i rekreativni ribolov Vodomar.rs MG Servis
Marketing Fanatic Tackle Shop Riboshop

Autor Tema: Gamarus  (Pročitano 11293 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže mihabg

  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Sep 2014
  • Poruke: 4,220
  • Lokacija: Bg
Gamarus
« Odgovor #30 poslato: 10 Mart 2018, 11:52:11 »
“Gamarusi- račići “ 🥇
( 1. mesto u lancu ishrane)

Evo malo da pojačam temu iz raznih tekstova.... U principu , ovo je osnovna hrana ribama svuda . Kad malo razmislimo da se hrane i kitovi, delfini  i recna riba sa njima i rodjacima , onda je realno da je to bar 70%  ishrane većine rečnih riba . Njihova biomasa u svim vodama na planeti je mngostruko veca od kolicine ribe.  Čak i predatori dok ne postignu veličinu i ne predju na sitnu ribu, ovim se hrane.
Zato nije čudno sto ih nalazimo i u potočnim  i u nasim najvecim rekama.
Mislim da su skoljke i puzevi  samo dezert, a ovo je esencija lanca ishrane.
Sarandzije takodje da obrate paznju , jer dosta ovih rakova i rodjaka ima u “hemiji” koju koristimo , a ustvari to je potpuno normalno brki i prirodno.


Evo onih poznatih, od  koji se mnogi koriste i u ljudskoj ishrani
*************************************
Gamarusi  ( podvrsta -račići)


Nastanjuju tako reci sve tokove, kako male biste planinske i hladne tako, i stajacice i velike ravnicarske reke.
Ovaj red Amhipoda siroko je rasprostranjen, i postoji vise vrsta Gammaridea koje su nastanjene u nasim vodama.  Najcesci primerak kojeg srecemo je Rivologamarus balcanicus.
Mogu da se sretnu najcesce uz samu obalu,ispod kamenja,m, ili pod mahovinom ili u nekim naslagama lisca koje voda nosi. Boja varira od skoro bele za one koji su nastanjeni  u vecim recnim dubinama, do bledo maslnaste one koje srecemo u zaklonima vodenih vegetacija. Mada opet postoje i neke varijacije narandzastih boja, koje su dosta retke. Obzirom da je njihov zivotni vek vezan za recno dno, predstavljaju dobru osnovu za hranu riba, koja ih rado i uzima. Gamarusi pripadaju onoj grupi zivih organizama koji nisu dobri plivaci, i otuda nikad ne idu uzvodno, ono sto je interesantno da se najvise srecu u rekama bogatim kalcijumom,tj reke koje teku kroz krecnjak (poreklo stena pripada ovoj grupi)setena- Zbog toga su brojni posebno u rekama koje izviru iz krecnjackih vrela. Tokom zime su na pojedinim rekama i mozda i jedini izbor hrane. Jos jedan vrlo vazan detalj vezan za ove male racice vezan je za pigment, koji imaju u sebi i sa sigurnoscu se moze reci, da se riba koja se hranila gamarusima aktivno, menja boju mesa, ta boja vuce na kolorit narandze.

Miroslav Horvat , prof. biologije

Gamarusi su sitni račići ponikli u moru, odakle su pojedini oblici prešli u slatke vode a neki od njih prilagodili su se i životu u hladnim planinskim rekama.  U salmonidnim vodama oni su značajna riblja hrana. Odatle i potiče interes mušičara za gamaruse,njihovo imitiranje i svrstavanje među larve mušica iako ne pripadaju skupini insekata već rakova.
Tog sitnog poluprozirnog račića sa raznovrsnim nožicama,odatle i zoološki naziv Amhipoda,naći ćemo pod kamenjem,u busenima mahovine ili jednostavno na pesku uz samu obalu. Hrane se biljnom i životinjskim truležom pa zbog toga imaju značajnu ulogu i u čišćenju voda. 
Dužina tela zavisi od vrstie i starosti a kreće se od jednog do dva cm. Gamarusi su vrlo plodni. Iz jaja se izvale mali račići koji
se tokom razvoja i po 20 puta presvuku,postepeno i skokovito rastući da bi za 20-tak dana postali polno zreli. Tako ženka može biti u toku života 5 do 10 puta oplođena .
Boja tela varira od sivkasto bele, žućkaste do tamno maslinaste, uključujući i narandžastu...


Krill  (podvrsta -račići)

Kril je norveška riječ koja doslovno prevedena znači "hrana kitova". U užem smislu kril označava male rakolike životinjice, planton odnosno pobliže zooplanton iz reda Euphausiacea.

Najpoznatija je vrsta “Antartički kril “ (Euphausia superba). Pojavljuje se u divovskim jatima. Njegova se biomasa procjenjuje na 100-800 miliona tona, pa je prema tome verojatno najuspešnija životinjska vrsta na Zemlji (za poređenje,  količina izlova ribe u svetu iznosi oko 100 miliona tona).
On predstavlja osnovu  ekosistema antartika i glavni izvor hrane kitova, tuljana , pingvina, lignji, albatrosa i drugih ptica. Kril naraste do 6 cm, težine oko 2 grama i verojatno može doživi oko 6 godina. Koža im je prozirna pa se nazire zeleni "želudac", znak kako se hrani pretežno firoplantonom i to dominantno algama kremenjašicama koje filtrira iz vode fascinirajućim korpicama za lov.
Kril pretvara direktno primarni proizvod u relativno veliku životinjicu. Kril takođe može skupljati fitoplankton direktno s donje strane ledenih santi. Na očima ima organe koji svetlucaju žutozeleno (bioluminiscencija) pa ih zato zovu još i svetlucavi račići.



Gambori (podvrsta -račići)


Zovu je još :vabić,kozorepac i morska bogomoljka
Račić koji je karakterističan po dve crne mrlje ba repu koje podsećaju na oči. Najčešće je bledo-roze boje, koja može varirati u nijansama do sivkaste. Naraste i do 20cm dužine. Živi u peskovitom i muljevitom dnu , često na ušću reka sa takvim tipom dna. Vrlo su ukusni jer meso podseća na škampe, i  isto se i pripremaju za jelo.
**************************************
Škampi ( podvrsta -račići)

Škamp (lat. Nephrops norvegicus) je vrsta morskog raka iz porodice Nephropidae .
Škampi se mogu naći  uz istočne obale Atlantika od Islanda i Norveške na severu do Portugala i Maroka na jugu. Mogu se naći i u delu  Sredozemnog mora. U Jadranu su najgušće populacije zabeležene uz ostrvo Jabuku, u Velebitskom kanalu i na Kvarneru i Kvarneriću.
Škampi žive na dubinama od 200 do 800 m, ali se mogu naći i u delovima plićim od 20 m, kao i u jezerima  povezanim s morem u Škotskoj. Borave u rupama koje iskopaju u muljevitom dnu. Rupe su obično promera 10 cm, duge oko 1 m, a pružaju se od 20 do 30 cm u dno. Škampi u takvim uslovima  borave preko dana, a u sumrak izlaze u potragu za hranom. Na većim dubinama, gdje je manje svetlosti, škampi su aktivni i danju. Ne migriraju i izrazito su teritorijalni te agresivno brane svoj teritoriju i rupu u kojoj borave. Dnom se kreću hodajući, ali su takođe dobri plivači. Iako su samotnjaci, ponekad naseobinu dele s drugim škampima, a gustina populacije zavisi  od fizičkih osobina dna, klime, temp. vode, snazi talasa i izlova na području na kojem žive.
Škampi su predatori koji se uglavnom hrane mekušcima i drugim vrstama rakova i strvinama riba.
Osim što su predatori, škampi su omiljena hrana  mnogih riba kao što su bakalar, raža , kostorog ili mosta mačka.
*************************************
Ljudska ishrana:
Račići sadrže cink, jod, selen, malo masnoća i kalorija ,visok nivo vitamina B12. Selen je dobar za imuni sistem i optimalan rad štitne žlezde.
*************************************
Ribolov i hemija :
Pored krila, i raznih drugih rakova i račića, koji se koriste u izradi prihrane,  i dodataka za pravljenje boili, izdvajam i jedan recept iz ljudske kuhinje koji je vrlo interesantan za ribolov i postao je deo standardnog arsenala.

Belachan

Prvenstveno je napravljen od fino zdrobljenih kozica ( škampi)  ili krila pomešanog sa solju, a zatim fermentisan nekoliko nedelja. Neke verzije se  prave  u vlažnoj formi kao što su one u Vijetnamu, a ostale vsu osušene na Suncu i mogu se iseckati na pravougaone blokove ili se prodaju u rasutom stanju. To je suštinski sastojak u mnogim jelima i sosovima. Pasta od  kozica se može naći u većini jela u Indoneziji, Laosu, Maleziji, Mijanmaru, Singapuru, Tajlandu, Vijetnamu i Filipinima. Često je sastojak u sosu za ribu ili povrće.
Dakle na bazi jednacine “račići i so = ” nastali su razni upotrebljivi proizvodi...

Van mreže dragan2006

  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Maj 2012
  • Poruke: 2,459
  • Lokacija: BGD-Cerak
Odg: Gamarus
« Odgovor #31 poslato: 10 Mart 2018, 12:11:03 »
Neko je doktorirao na ovu temu... :thumbup:

Van mreže Isa

  • Somdžija
  • *
  • Vuk od: Jun 2014
  • Poruke: 1,012
  • Lokacija: Jarak- Novi Sad
Odg: Gamarus
« Odgovor #32 poslato: 10 Mart 2018, 20:36:27 »
Kako ga sacuvati da ne ugine? Odlican je mamac, riba ga uzima momentalno po prispecu sistema u vodu. Nisam ga nikad sakupljao radi pecanja, vec sporadicno kad izvucem kakvu travku zakacenu za udicu, pa se nadje koji, ja ga okacim.

Van mreže mihabg

  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Sep 2014
  • Poruke: 4,220
  • Lokacija: Bg
Gamarus
« Odgovor #33 poslato: 13 Mart 2018, 09:31:48 »
Mislim da ako pokupis vodu sa mesta pecanja , i ubacis jednu grancicu iz vode koja je pocela da truli i tone,  u frizideru mozes da ih sacuvas neko vreme (naravno zatvoreno da te draga ne izbaci iz aviona) 🤣
Ili jupolku pa im napravi brzinski akvarijum sa par kamena iz vode,  i turi u podrum negde gde nema Sunca.

Van mreže Zmaj Strasni

  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Feb 2009
  • Poruke: 4,237
  • Lokacija: Apatin
Odg: Gamarus
« Odgovor #34 poslato: 13 Mart 2018, 09:48:55 »
Dobra tema. Pošto ih kod mene u marini u Apatinu ima bezbroj među školjkama ispod pontona, razmišljam da ih nahvatam i stavljam u primamu ili da pecam na njih na fider. Prosle godine sam letos cistio spaklom dno jednog brodica i izasao sam sav prekriven tim račićima.

Van mreže Mlinka

  • Babuškar
  • *
  • Vuk od: Okt 2011
  • Poruke: 62
  • Lokacija: Hrvatska, Podravina, Đurđevac
Odg: Gamarus
« Odgovor #35 poslato: 13 Mart 2018, 11:15:46 »
Ja sam si "nahvatao" par komada :wink:


" ...Ala je divan taj podravski kraj; ko u njemu živi, svakome je raj; vino se pije, dobra rakija,
           u svakoj kući bije tambura..."

Van mreže mihabg

  • Dunavski Vuk
  • *
  • Vuk od: Sep 2014
  • Poruke: 4,220
  • Lokacija: Bg
Odg: Gamarus
« Odgovor #36 poslato: 13 Mart 2018, 22:30:08 »
Ove musicarske ne priznajemo. 🤣

 

Sitemap 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 

Efikasna energija - Portal posvecen energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije List Ribolov Spin & Fly Smuki Mrdalice HiT Feeder Sportski Ribolov Marketing