Ljetne vrućine iznad i ispod površine vode zagrijale su ribe na njihov maksimum aktivnosti. S obzirom da su vrlo aktivne puno jedu. Zapravo, jedu toliko da ih je problem zadržati na hranjenoj poziciji. Kilogram, dva ili tri kvalitetne primame sada najčešće nisu dovoljna količina. Ukoliko lovite često, vama je sasvim dovoljno – financijskih izdataka. Vrijeme je za nešto jeftino i kvalitetno.


Nekada davno kada je hrana za primamljivanje riba na tržištu bilo malo a ribe u vodi puno, nije bilo mjesta prevelikoj filozofiji. Znam mnoge koji su mi prepričavali priču o Crvenom X-u (La Sirene X-21). Kupili bi kilogram ili dva i onda cijelu sezonu ubacivali maksimalno 10% te čarobne hrane u svoj domaći pripravak. Problema nije bilo budući da je ribe bilo. Nitko tada nije imao potrebe zamarati se prabavljivošću domaćih sastojaka primame. Uostalom, zašto bi? Taktika je funkcionirala!
Međutim, stvari se zakompliciraše.
Posljednjih godina ribe je zaista sve manje. Dalo bi se diskutirati o svemu tome. Mnogi će zaključiti da je tome tako zato što je ribiča sve više, a nismo svi isti pa je mnogima sasvim normalno kući odnijeti onih dva ili pet dozvoljenih kilograma bijele ribe. A možda je razlog i promjena klime, sve suša ljeta, kanaliziranje naših rijeka uz nagle oscilacije vodostaja baš kada ne treba, potpuno odvajanje rukavaca, bara i barica od matične rijeke, mnoštvo alohtonih i štetnih vrsta...
Bilo kako bilo, činjenica je da zadnjih godina ono što bacamo u vodu bacimo manjem broju gladnih usta, a uz to, sve nas više baca pred gladna usta. I tako, malo po malo, postade važno što i kako bacamo. Logičan zaključak je da za manje riba u vodi treba manje hrane. Međutim, praksa pokazuje da u pola ljeta tome nije tako. Bezbrojni američki somići kose sve pred sobom. Manja količina hrane pred njima vrlo brzo nestaje i sasvim je sigurno da, budemo li logično zaključili, nećemo dobro zaključiti. Baciti ćemo manju količinu hrane u opustošenu i "došljacima" biološki osiromašenu vodu te ona neće ni dočekati ona prorijeđena jata sada vrlo aktivnih i gladnih deverika i ostale plemenite bijele ribe – recimo to tako.
I dobro, odluku smo donijeli i pripremili pun amper hrane – bombardiranje može početi. Da, super je to kada je selo u blizini pa obični mljeveni kukuruz tj. šrot ne košta gotovo ništa. Ili, opcija druga, jeftina hrana pa umjesto 2 kile kvalitete kupite 5kg kvantitete. I sve to lijepo bacite pred sebe, ili malo po malo bacate pred sebe, a ulov bude mršav. Da, opet greška. Sve ovo pišem samo zato što sam sâm doživio isto. Nasjeo na liniju manjeg otpora i zaključio da ribe jednostavno nema. Sreća, pokušao sam ponovno, u razmaku od par dana, s drugom alternativom, i sa trećom, i sa...

Šrot, a nije šrot
I tako sam tog dana napravio mix 50:50 od i dalje povoljne VDE hrane i njihovog TTX-a. Lokacija i prezentacija bile su iste, međutim, ulov je bio znatno obilniji. Onda sam opet probao s ekonomičnom hranom i, opet – puška. Dva dana kasnije opet sam probao s VDE hranom (ovaj puta drugom) uz ponovno istu količinu TTX-a – i bilo je dobro. Pokus, koji mi je bio "vrh vrhova" slijedio je dva dana poslije: ekonomičnoj hrani dodao sam aditiv za deveriku, da malo bolje miriši. E to je bila prava puška, ma ne puška – tenk!
Iz ovoga ste mogli izvući nekoliko zaključaka, osim onoga da "kad zapnem stvarno idem redovito na vodu", što je manje važno u ovoj priči. Pokazalo se da je današnjih dana, i na najprosječnijoj stajaćoj vodi važno TO što se baca u vodu.
Da razjasnimo. Jeftina hrana danas košta 10 – 15kn po kilogramu. Skupa može biti 20, a može i 36. U čemu je razlika? Da, u redu – platili ste brand. Međutim, brand čuva obraz, pa se u njihovim vrećicama nalaze kvalitetni sastojci. Međutim, TTX, za koji još nisam pojasnio što je, košta 10-ak kuna po kilogramu. A što je? Hmmm... kukuruz i ništa drugo. Mljeveni kukuruz? Da! Šrot? – Ne, definitivno ne.

A što je onda?
Susresti ćete nekoliko naziva, od najklasičnijeg TTX do Tortue de mais. U prijevodu bi to bio gnječeni kukuruz. Međutim, nije to najobičniji zreli (suhi) kukuruz pa zdrobljen jer bi onda to definitivno bio šrot. Riječ je o mladom, mljevenom, fermentiranom, zbijenom, dehidriranom pa mljevenom zrnu mladog kukuruza šećerca. Sada postaje jasnija ona francuska riječ Tortue. Zbilja je prošao torturu prije nego je ušao u vrećicu.
Primjetiti ćete da može biti različite granulacije: krupni i sitni. Belgijanci konkretno, imaju nazive TTX Fijn i TTX Groof. E ovaj grof je krupni. U krupnome se mogu primjetiti zaista veliki nabijeni komadi slični razbijenoj bundevinoj pogači. Rekli smo zbijeni, zar ne? Dakle, bio je u nekoj preši. Zanimljivo je da uopće nije važno kakav je, ako ćete ga pripremiti na ispravan način. Kako to? Jednostavno.
Budući da je TTX dehidrirani mljeveni kukuruz, "popiti" će više vode od bilo koje hrane za primamljivanje. Ukoliko ga dodate u hranu za primamljivanje te krenete sipati vodu, vaše čelo će sretno sipati vodu narednih pola sata zato što će vam toliko trebati da sve to skupa ispravno namočite i izmješate. TTX se moči odvojeno baš iz tog razloga. Jedna mala zanimljivost je to da oslobađa toplinu kad ga zalijete vodom. Zanimljivo, zar ne? Uglavnom, napravite od njega kašu. To je ono što se može vidjeti po ribičkim filmovima, to je ono najispravnije. Ili, ako ste baš tvrdoglavi, zamješajte ga s hranom pa močite. To će biti dovoljno da drugi puta poslušate savjet.
Najispravniji način je da ga namočite večer prije ribolova. Preko noći će i  najkrupniji komadi upiti vodu. Kada ga slijedeće jutro prosijete više neće biti krupno granuliran, nego sitno prosijan. Toliko o važnosti kakvog ćete kupiti.

Kvaliteta za 10KN/KG
Prilikom močenja (ili namakanja) primjetiti ćete njegov nadasve ugodan miris. E to je "pozitivna" fermentacija. Zaista krasno miriše. Još mi nije jasno kako najobičniji mladi kukuruz može tako lijepo mirisati. Njegov miris je, zapravo, najsličniji netom otvorenoj konzervi kukuruza šećerca. TTX je upravo to – kukuruz šećerac.
Poanta cijele ove priče je u tome da kupnjom ovog dodatka dobivate na količini hrane za primamljivanje – i to za male novce. Jeste li mogli proći povoljnije? Da, jeste - možete nabaviti nekoliko kilograma šrota i probati. Dobiti ćete na količini, kao i s TTX-om i, gledano s obale, sve će biti u redu. Pogledom u čuvaricu, međutim, mogli bi ste se razočarati.
Najveća razlika između "kukuruza ovako" i "kukuruza onako" je probavljivost. Koliko god šrot močili, ili čak kuhali, i dalje će biti riječ o starom mljevenom kukuruzu dok će TTX i dalje biti kukuruz šećerac. I to mladi kukuruz šećerac koji je napravljen da bude probavljiv ribama. Probavljivost je jedna od najvažnijih karakteristika kvalitetne hrane za primamljivanje. Većom temperaturom vode ribe brže probavljaju hranu, a većom probavljivošću hrane skraćujete vrijeme probave iste te hrane u ribljem probavnom traktu. Što brže probavljaju to su prije gladne, i duže aktivne. Sve je jasno, zar ne?
Dakle, za male novce dobivate dodatak hranama koji neće promijeniti kvalitetu vašeg mixa. Dobivate količinu koja će zadržati ribu na hranjenom mjestu. I još jedna stvar: TTX je ugodne žute boje. I što sada boja ima veze? Znate li da se velike deverike mogu selektirati od malih riba? Veliki žuti tepih na dnu stajaćice sitne ribe će upozoriti da bi mogle postati vidljive predatorima. Onim najvećim to i nije tako važno. Da, možete stvoriti Podlogu za deveriku, ali to je jedna druga priča...

Sročeno u dahu, posvećeno Stricu Loncu i svima onima koji unatoč svemu i dalje vole gledati u plovak
Diego

ljepo napisano da i mi koji rjetko plovkarimo nešto naučimo o hrani za bjelu ribu
hvala diego

Ajde da dodamo da TTX daje najbolje rezultate u ribolovu krupne deverike, šarana i babuške i da je fabrički propisan odnos hrane i TTX-a 3:1.

pa sta je sad ispravno 3:1 ili 50:50?

U svakom receptu koji poznajem na 3 kg hrane ide 1 kg TTX (Mais). Verovatno da može i 50:50, ali to nisam probao, pa ne mogu da komentarišem !

 
Srazmer je 1:3
A ovo je jedan od njih koji koristim ako nema VDE TTX

A sta snaci ovo "TTX"?

Piše sve o njemu u prvom postu

Verovatno sam corav
Opet citam i ne vidim sta znaci ono TTX, u smislu jel to skracenica ili sta?
Verovatno je ono jedno "T" - tortue
Mislim, zasto nije TRT nego TTX

Izgleda da je skraćenica,e sad druže ja sam malopre i na engleskim pa na kraju već  čak i na kineskim i japanskim sajtovima rovario,nigde  ne ispiše u celini ,što bi rekli reč po reč.
Možda neko od takmičaraca i zna  
tortue ... e sad dalje 

Zove se i "le mais" ili ti kukuruz na francuskom ! Ovo TTX je verovatno neki komercijalni naziv koji je opšte prihvaćen i od drugih proizvođača/distributera !

To ja znam ,po pakovanju od V.D.E. .ali on oće da zna tačno značenje ta tri slova,bem ga ,ja znam od čega i kako se pravi i kako se koristi .meni je to sasvim dovoljno.
Ja ni reč DIP ne znam tačno razdvojeno samo kao skraćenicu ,a koristim ih već tri godine

Odličan tekst!

Dozvolite da dopunim...

...TTX je skraćeno od TorTeauX de mais. Ovo X bi u francuskom trebalo da je množina, ne znam tačno. Kad sam ja počinjao da se takmičim, samo je ovako pisalo na kesama i zvali smo ga kako se i čita (francuski - torte de mais). Čak je i Milo pisao ovako na kesama, iako je italianska firma. Kasnijih godina je neko skratio na TTX i tako je i ostalo.
Ulje koje konzumiramo u ishrani je biljnog porekla. Pravi se od raznih biljaka, suncokreta, uljane repice, KUKURUZA... Ono što prilikom presovanja ostane od semena, a nije ulje je "POGAČA" - TORTEAU. Tako postoji pogača od svega iz čega se u industriji pravi ulje, od kukuruza, sunokreta, uljane repice, lana, konoplje... Ove stvari se koriste za ishranu stoke, pa su se neke kolege setile da ga koriste i za pecanje. Pošto se ulje dobija presovanjem pod visokim pritiskom i temperaturi, preostali TTX ima onaj lep miris od pečenja sličan proji, a potpuno je suv - bez masti. TTX koji danas imamo na tržištu ne mora obavezno biti od čistog kukuruza, pa se zato pod različitim brendovima mogu razlikovati boje. Sećam se onog Milo TTX-a koji je bio mnogo žutiji od ovih mađarskih, ili VDE. Sve jedno, svi su dobri, samo treba obratiti pažnju da nije mnogo bajat i da je jeftin!
E sad upotreba... Sve je kolega već rekao, ja ću dopuniti da je razlika između sitnog i krupnog, što je sitan u stvari - samleven krupan. On je naročito zgodan, jer može SLOBODNO da se pomeša sa suvom hranom i onda zajedno ukvasi, jer će jednako "popiti" vodu sa hranom.
Ja sam lepo pecao i sa 2kg TTX + 1 kg hrane, samo onda treba manje kvasiti TTX, da ne bi konačna smeša bila previše vodena. Ovakav odnos (2:1 u korist TTX) nije preporučljiv za bacanje praćkom jer nije previše kompaktan. S druge strane, za babušku koja se diže plitko... probajte, pa ćete videti!

Nadam se da sam bio od koristi,
Srdačan pozdrav, VooDoo.

Citat
Ja ni reč DIP ne znam tačno razdvojeno samo kao skraćenicu ,a koristim ih već tri godine

Ako misliš na onaj šaranski DIP, to nije skraćenica. DIP je UMAK, ili UMOČITI.

Tekst je odlican i konkretan.  

Da, znam da se zove Umakaljka ,ali nisam mislio da je bukvalan prevod.
Mene interesuje zašto taj srazmer TTX-a u odnosu na prihranu kad je fabrički skroz drugačiji srazmer,mora da postoji neki valjani razlog,čim si takmičarac,najverovatnije znaš iz svog iskustva .