Danas sam  moju kolekciju starih Abu Cardinal mašinica dopunio sa još jednim izuzetnim primerkom...u pitanju je ABU Cardinal C5  (Made in Japan) koji je  praktično u fabričkom stanju iako je proizveden davne 1984. god. Mašinica nije preteška iako je full metal uz grafitnu špulnu... oko 320g. Savršeno glatko i bešumno se okreće a njen pogonski mehanizam od bronze i čelika svakako garantuje dugovečan i pouzdan rad. Strunu od 30LB/0.28m je sasvim korektno napakovala, namotaji su prilično kosi i ukršteni pa mislim da je neće mrstiti i usecati u donje slojeve al ustanoviću to u praksi kad krene sezona varaličarenja. Špulna je prečnika 55mm i stalo je na nju oko 150m strune. Prenos je 1:5 a poseduje i SIC line roler koji se glatko okreće. Osovina špulne je debela 5mm a poseduje samo jedan ležaj u rotoru.
Ono što smeta je maleni plastični knob ručice kao i nešto veći backplay rotora zbog specifično rešene bešumne antireverse kočnice. Dril perfektno radi bez seckanja mada točkić kojim se kontroliše ima poveliki hod a max kočiona sila je 2-2.5kg. Planiram da kad budem dokon napravim određene izmene na tim sklopovima i tako mašinicu učinim još upotrebljivijom za varaličarenje strunama jer su mi stari Cardinali od malena prirasli za srce i još uvek posedujem modele 54/55/57/157 proizvedene davne 1978/79.god.












Pozivam kolegu Milana Stošića da nam na ovoj temi prezentuje njegovog Abu Cardinala 55 na kome je napravio vanserijske nadogradnje! 

Imao dugo i c3 i c4 i c5 ali varalicarenje sa njima prava patnja. C3 namenio za voblere i pastrmku ali pace 4 u brzoj vodi, borba kao da je pastrmka od kilo na stapu. Isto se ponada C5 sa glavon od 25+g i twisterom od 5" u nesto jacoj struji. Jezivo koliko nemaju snage. Mozda nekome to ne smeta ali realno uzas. Kasnije c3 prebacio za lagani klenolov, c5 prodao a c4 prebacio na conolona i glave do 18g.
A inace jako trajne i kvalitetne masine.

Sent from my EML-L29 using Tapatalk

Moja patnja iz mladosti je bio Kardinal 54 kojim je pecao pok Mire Jelenić Svraka, moj prvi učitelj, tada  jedini posvećen varaličar u Mačvanskoj Mitrovici koji me je i uveo u taj način ribolova. Stajao na teleskopskom Kormoran Corsar C 10 - 40 koji je za mene tada bio najlepši i najelegantniji štap na svetu. Naravno u to vreme su u mitrovačkoj Srni i Lovcu dominirale pune Germine, Tokozi i teleskopi petljaši plastikaneri uz pokoji Kormoranov i Silstarov kompozitni teleskop varaličarac. Korsar C sam kupio ubrzo, bio je najskuplji štap u prodavnici iako ne i spektakularno skup, a mašinica nikada nije stigla u mitrovačke prodavnice. Tada nije bilo ni časopisa ni nikakvih informacija pa sam mislio da ono što ima u SM  ujedno i sam vrh pa sam kupovinom korsara mislio da imam najbolji varaličarski štap koji se može kupiti u Jugi i jedan od najboljih u svetu. Te iste godine sam na poklon u Srni kao već stalna mušterija dobio Kormoranov katalog i skapirao da je to Kormoranova u to vreme 5 -6a serija po ceni i klasi, a ne najbolji štap na svetu, prvi put video na slikama dvodelne karbonce mnogo drugačije od Germina.... A  kasnije sam čuo -pročitao da su se i tad u robnoj kući Beograd prodavali  Sporteksi iz serije Turbo. Eto nije da nije bilo para, bio sam tek zapošljen, 'vatalo me ludilo kupovine ribo pribora, samo nisam ništa znao. I u stvari, baš je bilo lepo. Nekako pred Miretovu smrt od infarkta - bio mlađi nego ja sad se i Kardinal se razlokao, nije više mogao da izdrži  dugogodišnje povlačenje Aglia long leptira svih veličina od keca do Long 5ice u dekoru zlatna sa srebrnom folijom koje su bile najskuplje u SM i kojima je Mire lovio sve grabljivo što pliva Savom. Druge varalice (leptire i kašike) maltene nije ni bacao, a za Rapale nismo ni znali . I dan danas ga tako razlokanog Miretov sin Aca Buva, moj drugar i varaličar čuva kao uspomenu na oca uz Kvikove 3000, 4000 i 5000 koje je Mire kao i Kardinala kupio u Austriji kada je kao radnik brodogradilišta išao na ispomoć u Austriju. Tada su i Holanđani i Austrijanci često iznajmljivali od  Mačvanskomitrovačkog brodogradilišta naše vrhunske varioce i brodomontere za lepe novce i firmi i radnicima. Radili su tamo na smenu po par meseci za austrijske dnevnice uz plaćen stan i hranu, a po povratku ih ovde čekala netaknuta i ne mala plata. Nezamislivo sa današnje tačke gledišta, zar ne? 

Cardinali iz serije 54/55/57 su se još početkom osamdesetih pojavili u robnim kućama Beograd i bile su najskuplje mašinice tada koliko pamtim. Ovako na suvo u sobi čini mi se da C5 lakše vrti no 55 ali naravno ne sumnjam u Simpsonov stav jer je koristio celu C seriju. Mene najviše nervira poveliki back play rotora i pokušaću da ga što više umanjim ako budem izmozgao na koji način je to najefikasnije odraditi.

Citat: ibanezi poslato 29 Novembar 2020, 21:18:19


pa sam kupovinom korsara mislio da imam najbolji varaličarski štap koji se može kupiti u Jugi i jedan od najboljih u svetu.

Pa ti onda uopste nisi napredovao, jer isto mislis i sad



Sent from my EML-L29 using Tapatalk

Sad ne mislim, sad znam!

Vidi, ovako. Citati iz jednog članka o pužastom prenosu:

"Glavne prednosti pužnog para su male dimenzije, mala težina, veliki prenosni odnos

Glavni nedostatak pužnog para je mali stepen iskorištenja. To znači da usled prenosa snage dolazi do velikih gubitaka snage, pa njegov stepen iskorištenja može biti oko 50%, što je u poređenju sa drugim zupčastim parovima dosta manje. Zato  treba izbegavati ovaj način prenosa ako se radi o velikoj snazi, ali je nekada ovo i jedini konstruktivni način ostvarivanja veze između vratila koja se mimoilaze."


I onda nije ni čudo što su mašinice sa pužastrim prenosom "teške" na ručici.

Kardinali jesu zbog bržeg prenosa i nesrećnih (kratkih) ručica ali provrti malo stare Quick mašinice sa sporijim prenosom i razlika u vučnoj snazi je primetna. Quick 2002 recimo vuče bez napora glavinjare 40/50g za razliku od Cardinala 55...tek poveliki Cardinal 57 ima tu vučnu snagu koja može da parira DAM Quick mašinicama.

Kardinale nikada nisam imao niti vrteo. Imao sam Quick 4004P, a i dan danas imam spinning varijantu Quick 1202, iako je kao nova u penziji je. Imam i danas Germine Rilex Rex (prenos 3,6:1). I baš prošle godine sam ih stavio na dubinku umesto Damovih plastikanera sa tanjirastim prenosom 5,2:1, i posle par pecanja vratio jer su  na ručici bile izmenađujuće teže,  bar duplo.
Tako da, šta da kažem. Lepo je imati u rukama, vrteti i gledati vrhunske mašinice iz prošlosti. Pogotovo ako izgledaju kao da su juče izašle iz radnje. Ali njihovo vreme je prošlo i više su za vitrinu nego za pecanje. A i šteta ih je akati. Treba da ostanu tako lepe kao što jesu.

Ali dobro si me potsetio na Dama. Ponovo ću prvom prilikom da probam 1202.

Meni se čini da je među pužarama President bio šampion snage i lakoće na ručici.  Ali  President je im'o lošije slaganje čak i od Kvika. Ali valjda u doba debelih najlona i dubokih uzanih spulni to nije bilo najvažnije. Slaganje za medalju i to na nešto dužoj spulni od ovih koje su krasile ostale vrhunske mašinice je imao naravno Mičel 300. Tanki najlon na plitkoj meč spulni koja se isporučivala uz klasičnu duboku je slagao da se ne postidi ni Stele ni Egzista što se lepote složenosti tiče. Problem sa strunom- prelepo složeno, ali nije unakrsno pa se usecala i mrsila kao i na ovim što su slagale ko baba na vreteno. Jedinstven po tome što nije imao ni puž ni tanjir već jedno se 5 -6 -7-8 zupčanika koji su ulegali jedan u drugi. Najteži na ručici za pokrenuti, ali kada pokreneš sve te zupčanike ne mo'š ih zaustaviti, sami se okreću ko oni dečiji automobilčići što ih par puta brmm- brrm o patos pa pustiš da sami idu jedno 2 metra. Englezi koji "obožavaju Francuze" su za Hardijeve štapove skoro obavezivali ili bar molili da kupiš Mičel 300   Tema je Vintage Kardinali, ali čisto radi podsećanja i poređenja, možda nije loše pomenuti ni konkurenciju. Kardinal je ipak uneo revoluciju na svoj način -  Abu je prvi je otvorio spulnu to jest stavio spulnu preko rotora na svoje vrhunske Kardinale. Čini mi se da je i kočnicu imao naprecizniju, a čini mi se da je ima i danas. Imam utisak da je kočnica na Revo serijama potukla kočnice i na Steli i na Egzistu. I meni lično Kardinali bili najlepši ako ne računamo... ali samo levu stranu Mičela 300 pro. Sa desne je sa onom balvan izbočinom i dalje bio najružniji.

Istinu zboriš za Presidenta..ali od svih oldtajmera koje sam posedovao, a imao sam sve što je nekada bilo high-end, Ryobi 3000 iz ranih osamdesetih sa specifičnim pogonskim zupčanikom i drilom, se neverovatno lako nosio sa ozbiljnim teretima.



Što se tiče špulne preko rotora mislim da ABU nije prvi koji je takvo rešenje primenio na svojim modelima...moja prva ''savremena'' varaličarska mašinica je bila Olympic VS 3500 kupljena '77 godine i na njima sam prvi put video takvu špulnu a imale su ih i stare Daiwe iz ranih sedamdesetih.

Ponosni sam vlasnik C5 vec nekih 15 god. Kupio sam je u savrsenom stanju, jer predhodni vlasnik nije ni pecao s njom. Koristio sam je u mec ribolovu dve sezone, cisto da me prodje volja, naravno pazio sam je kao malo vode na dlanu. Sad je deo kolekcije, i mislim da je takvim masinama i mesto u ribolovackoj vitrini. Napravi joj lep drveni stalak i nadji joj kutak gde ce jos dugi niz godina da te podseca na neka lepa vremena. Ipak je takve masine, mada se mozda neko i ne slozi sa mnom, pregazilo vreme.
I jos jedna stvar, mislim da je spulna plasticna, a ne grafitna. U zdravju da joj se divis.
A i taj Ryobi, sa drilom na rucici je prelep. 

Da i  ja dodam jednu od njih; Shakespeare President II. Da se ova tema  ne pretvori u  "Trofejne mašinice"? 



Vrhunski kvalitet u svim detaljima. Pužni par je sa oba zupčanika od čelika. Ako se redovno podmazuje neuništivo. Ali čim su se pojavile mašinice sa tihom povratnom kočnicom batalio sam je. Glasna čegrtaljka  je baš veliki smor kod varaličarenja. Da ne bi stalno čegrtala treba previše često da se isključuje i uključuje.


Spojene poruke: 30 Novembar 2020, 08:59:08

Svaka od njih, pa tako i Cardinal, i pored vrhunskog kvaliteta, ima po neki nedostatak kod upotrebe i zato se može reći da su one davno prevaziđene.
Proizvođači su to shvatili i već dugo se ne proizvode toliko kvalitetne mašinice koje mogu da traju mnogo godina, jer za kratko vreme dolaze nove, lepše, funkcionalnije, udobnije mašinice pa one stare treba bataliti.. Mada, može se reći, izgleda da su već skoro potpuno iscrpljena sva moguća konstrukciona poboljšanja pa se napredak većim delom svodi na novu šminku. Ali mora se priznati da je svaka novija mašinica svakako, ako ništa drugo,  bar udobnija od prethodne.

Je l' primećujete da se u mašinicam tačno ogleda mentalitet naroda zemlje u kojoj su projektovane te mašinice. Namerno pišem projektovane, pošto Kardinali i Presidenti nisu proizvođeni u matičnim zemljama, nego u Japanu. Bile su "Kinezi" svog doba! Uz vrhunski kvalitet svaku krasi nešto drugačije. Kardinal je elegantan, precizan, deluje inovativnije, neklasično i ima taj šmek kvaliteta na prvi pogled bez uzimanja u ruke i probe iako ne šljašti.   Šekspir je klasičan Amerikanac, kao kadilak ili Bjuik, da već na prvi pogled izgleda moćno sa očiglednih "5000 kubika" pod haubom. Kvik, klasičan Nemac, neupadljiv, jednostavan sve što ga krasi je unutra, ne vidi se nijednim detaljem spolja da je reč o nečemu Wov. A Mičel, pravi Francuz, uvek osim sveta, jedinstven i kontra svetu ne samo po mehanizmu "ala časovnik", nego jedinstven i po tome što je jedina mašinica kojoj se rotor sa preklopnikom vrti u kontra smeru od svih drugih mašinica - jedini ide u smeru kazaljke na satu. I ne znam je l' Francuz lud ili jedini "pametan". Sve mašinice svojim okretanjm rotora odnose strunu sa prsta, Mičel 300 je jedini koji je donosi na prst! Prosto mi čudno da nikad niko od proizvođača nije pomislio na to i da je i Mičel takav smer imao samo na Mičelu 300 i par modela na njegovoj platformi, nijednoj mašinici više ni pre ni za vreme, ni posle 300tke.

Ambidex, neprevazidjen oldtajmer za na najlon !