Ako se busi na penu onda ova mora kod strugara

 

Citat: šile poslato 22 Novembar 2019, 23:34:57
Hvala za merenje, ipak cu sačekati da stigne mašina da proverim da li mogu da vrtim ovaj knob koji je kako kažeš Ok ako ne onda porucujem neki za zamenu. Nadam se da je na njoj na šraf i da nije potrebno bušenje kod zamene?

Sent from my MI MIX 3

Molim kolega ....osovina je zanitovana i nije na šraf ali nema ni potrebe da se menja jer se samo knob demontira i zameni sa nekim drugim što je svakako krajnje jednostavno bez ikakvog sečenja, bušenja i sličnih komplikacija .

Jedno pitanje za kolegu Germinu.Da li je TSURINOYA TSP4000 ista
masina kao LK Saltist CW ?

Tsurinoya kao i neki drugi brendovi kineskih mašinica su radjeni u principu na istoj platformi kao Lure Killer uz neznatne razlike po pitanju tehničkih rešenja. Ono što mi je enigma kod ovog novog modela Tsurinoye jer nigde nema fototografije otvorenog kućišta je da li S krivaja ima oslonac na metalnoj šipki ili se oslanja na ležaju i metalnim točkićem. Kod nekih kineskih mašinica je rešeno kao u prvom slučaju, kod nekih kao na LK  je druga varijanta. Sad, najvažnije je da S krivaja ima neki oslonac a koji je bolji tema je za raspravu...ja lično prednost dajem rešenju sa ležajem u šta sam se i uverio jer kad je mašinica pod opterećenjem u momentu počne još finije da radi bez drljanja S krivaje po kućištu što naravno doprinosi bučnosti rada mašinice.
Tsurinoya ima i dva ležaja na pinionu pa je tu u prednosti u odnosu na LK 
Ako negde budem naleteo na fotke rasklopljene Tsurinoye postaviću ih i uporediti sa LK da bi bili 100% sigurni koliko su u principu slične. Njihov prethodni model je bio identičan kao LK pa čisto sumnjam da su nešto drugo promenili sem spomenutog ležaja na pinionu i kozmetike.



Spojene poruke: 23 Novembar 2019, 10:37:26

Izvini kolega u brzini mi se učinilo da pitaš za Trulinoyu a tebe zapravo interesuje Tsurinoya 
Mehanizam je potpuno identičan,  samo što je drukčije ofarbana, ima knob od eve, ručica je sklopiva za razliku od LK i ima izbušenu špulnu 
Sve se vidi u klipu koji sam u prethodnom postu postavio a evo i fotke rasklopljene mašinice. Skoro identične su i HART N°3 mašinice.

Hvala kolega.....

U medjuvremenu je jednom kolegi stigla LK 3000 pa da ga citiram 

''Neki dan mi je stigao u veličini 3 000. Nakon par ribolova, zadovoljan. Konac mota odlicno i ne mrsi. Probao po vjetru malog površinca i nije zamrsio ni jednom. Mota jako lagano. Knob mi se ne dopada, ali je to stvar ukusa. Dosta je veliki i potpuno od metala. No, za 2-3 evra ima zamjenskih koji mi se sviđaju.
Početni utisak je da vrijedi daleko više od cijene koštanja. Nakon maltretiranja javljam utiske.''

Jedan drugi je 2 godine vrteo 4000 na moru i kad je nakon toga otvorio radi podmazivanje konstantovao je da nikakvih tragova habanja mehanizma nije primetio 

Definitivno cu je kupiti pred NG...

Stigle kolegama još tri mašinice LK Saltist u veličinama 4000....vele da su u perfektnom stanju i da nisu imali nikakvih dodatnih troškova 
Da spomenem još dve stvari koje sam čini mi se propustio u ranijim postovima....farba na mašinicama je odlična jer preko nje ide sloj plastifikacije koja se ne zagrebe lako, čak ni metalni halteri na mojim štapovima ne izazivaju oštećenja  na stopi mašinice za razliku od većine drugih koje sam koristio. Druga stvar je vezana za kapacitet špulne koji navode i on nije objektivan...recimo za moju LK Saltist 5000 je naveden max kapacitet 240m strune PE4 ali ona realno prima oko 200m strune PE3 što je u principu sasvim korektno za špulnu njenih dimenzija (prečnik 54.5mm) 

Porucena 4000 sa rezervnom spulnom za 67$ još ako prodje "lepo" na carini biće super

Sent from my MI MIX 3

Super cena za makinu i špulnu  Javi kad stigne da li si zadovoljan sa njom   

Obzirom da su krenule gužve u Kini a i kod nas na carini očekujem je u januaru

Sent from my MI MIX 3

LureKiller Saltist 4000 testiran na švedskim vodama sa varkama težine  do 100g...prevod Google translatora je malo bezvezan ali ko razume shvatiće

Лурекиллер Салтист ЦВ 4000

Можда је најсмешнији део кинеске рибарске индустрије свет брендова и имена модела. Разумљиво је, будући да транскрипција кинеских речи не звучи угодно за циљно тржиште, они често покушавају одабрати неко допадљиво енглеско име. То ми понекад даје смешне резултате, мој фаворит је робна марка Макебасс (такође) која производи Мегабасс тапкање, што евоцира насмејани свет грејача Адсади и Адиос, који је затамњен периодом прелазног ,,промена на тржишту". Име Лурекиллер такође мирише много зноја, а ја замишљам шта су кинески руководиоци направили поред цеви за опијум да би именовали њихов бренд како би западњаци могли да га разумеју. Ово је постало име "убице мамаца", што је не само снажно ометање вида, већ и звучи глупо.



Не само да га користим на мору, већ имам и верног пратиоца у зимској штуци.

Иако је бренд прилично изванредан, ово ми није први сусрет са њим. Производи брендиране Лурекиллер једна су од квази елита у кинеској линији, са приметним циљем освајања западно / руског тржишта. Уз сјајан бренд, овогодишња рола добила је назив ,,Салтист", што се односи на потенцијал коришћења у мору (сол = сол) и снажно је повезана са водећим бродом Даива Салтига.



Прекрасно изложена фабричка фотографија најбоља је за упознавање вас

Али не само име сугерише сјајне узоре, већ и спољне одлике. Вретено са спољашње стране је у великој мери несметани славина Схимано Стелла СВ, модела слане воде, бар бубањ. То је довољно, асоцијација на квалитет већ постоји, остале нису занимљиве ... Наравно, постоје разлике, али можда само да би погоршало потенцијалну тужбу Схиманоа. Иако гледам на кинески суд где јапанска компанија добија парницу због спора о интелектуалном власништву. Ако размислите, ово није забавно из више разлога, али њихова расправа надилази опсег овог чланка. Суштина је да су таписерије на питкој води познатог, провереног производа који су већ увели на тржиште по великом трошку...



Хмм, познати облици, као да смо то негде видели ...;)

Унутрашњост, међутим, подсећа на Даивина решења, као и велика већина кинеских рола које познајем. Схимано-ови скупљи модели ће вероватно бити скупљи за израду механичара за црвне шаре, што чини економичнијим коришћење радних дизалица са задњим роковима. Нема проблема, ово су деценијама провереног дизајна. Разлика је, међутим, упечатљива у избору материјала: док је унутрашњост Салтиге претежно израђена од бронце (тачније бакра, гвожђа, мангана, легура никла), Салтист садржи значајну количину одливака од алуминија / лопатице. (Ради перфекциониста, напомињем да Даива такође варира од генерације до генерације у саставу за ливење, али уобичајено је да у бродским моделима буду израђени од неке врсте легуре бронзе.)



Хватање у сумрак

Чујем огорчење због упоређивања Салтисте са Салтигом, али због сличности имена то заиста и јесте. Треба напоменути да није случајно што је поред 10, већ 15 пута разлике у цени, садржај другог техничког стандарда, очигледно је да се за бескомпромисан квалитет може добити и много новца. Прави тест такве колутице била би права хардцоре морска пека, с огромном, набубреном туном, златном скушом, показујући вам колико више материјалног избора иде у прилог бранду више марке. Мој тест био је ограничен на лагуне Балтичког мора, где се добро запажа понашање слане воде, али штука од 4-5 килограма није противник ...



Велики мамац је такође главни извлачење.

Унутрашња структура је направљена од тешких, тешких делова, што није никакав проблем. Наравно, радилица изгледа као челик, месинг зупчаника, ланчаник и задња страна шпијунског отвора (легура цинка). Иако овај последњи није шампион у издржљивости, прилично је изненађујуће како га велика имена користе. Појединачне легуре већ могу у основи променити својства легура. Дакле, не бих извлачио далекосежан закључак из употребе материјала, сигуран сам да ниједна легуре врхунског квалитета нису стављене у вретено од 65 долара, али данас си не могу приуштити луксуз раслојавања вретена у Кини. И као што видите, ово се вретено није распало и игра врло лепо. Дакле, знате шта можете учинити да уштедите себе тако да не идете предалеко у квалитет.



Различити материјали изгледају лепо.

Зато присталице масивних металних вретена могу бити врло ситно задовољне. Вретено је врло добро састављено, врло 'у једну' руку, што даје апсолутни осећај квалитета сличан најпознатијим такмичарима. Чак и са првим завојима, овај утисак, у основи попут ,,великих", бар ме није натерао да шкљоцнем или не вриснем. Много метала је такође приметно по тежини, са вретеном од 340 грама, што није мало, али није упечатљиво на 4000 пуних металних калема. Занимљиво решење је да се кочиона звезда, која ионако не носи никакво оптерећење, такође осећа беспотребно тешком. Парасзтвакитас? ... Сансзос. Ко то не би дивио дивљењем, зграбивши добру тешку, масивну калем која је рекла: "Хмммм, ово је ствар!"

Овдје се налази саморезни вијак, који чак могу прихватити и за пластични кофер (значи да шире ,,нити за резање" дају јаче задржавање у недостатку простора), али код металног кућишта то више осјећа мирис уштеде. Оно што је јасно јесте да је технички усавршен ваљкасти лежај притиснут на материјал клизача, што онемогућава његову замену без уништавања (види слику горе).

Зато што је морском колу лако ући у унутрашњост и почети "јести" механичаре. Лежајеви, у којима су куглице и корпа углавном израђени од нехрђајућег материјала, посебно су подложни корозији. У част произвођача, сви лежајеви на вретену су запечаћени, тј. Заштићени пластичним затварачем од продора прљавштине и морске воде. Осим тога, вретено није посебно изоловано (попут горе поменутог Спинфисхера, који је на већини његових зглобова гумиран.), Али спојеви су прилично прецизни, па се усуђујте надати се да кроз њега неће проћи вода ... није било иако има воду правилно!



Фотографија је снимљена током прве демонтаже. Очигледно да у њему нема металног муља или соли. Бјелкаста боја иза зупчаника је само треперење.

Осовина радилице и систем вијака у потпуности су Даивино решење, прецизно, против кичења. Сам радилица је огромно, дугачко дугме на крају дршке које је масивно и не љуља. Многи људи не воле ово решење јер су с једне стране они с додатном тежином, а са друге стране чудни у светлу уобичајених спојних шипки, али ја сам то изричито волео. Велика предност масивног хватања је што се након једног дана риболова пажња смањује, и након (углавном) преклопа леве ручице, можете лако пронаћи ручицу на пупку и готово се ухватити. То је такође предност код ноћних пека. Лоша страна зими, јер је метал хладан, али временом када постане неугодан, већ носимо рукавице ...

Кочница делује добро и на овом колуту, с тим никада нисам имао проблема. У поређењу са једноставном филцарском плочом Тсури ФС1000, он има трослојни карбонски ламели систем, који је решење за најозбиљнија вретена. Њен непријатељ је песак, а оштро кварчево зрно се "угризе" угљеником у секунди, тако да урањање у песак не чини много за ово вретено ... Огртач за љуљање вреди поменути, што је добро дебело шупље решење познато под називом Риобис. Шалица је добро уравнотежена, не тресе се и вибрира, само тешка ручица има одређени тежиште нагињања. Морам се навикнути на оне који се врте у сунцобранима од пјене који ми нису сметали.



Снажна осовина и Риоби клони пикап

Велика црвена тачка је у томе што пун витрина за замену метала долази са вретено, а добијамо и веома захтеван, дебели неопренски кофер који је погодан за транспорт и заштиту вретена постављеног на шипку. Вреди напоменути да се у кућишту налази посебан џеп за ручицу, како се не би огребали. Чудно је, али је разумљиво у светлу великих уштеда: значајно повећава осећај квалитета и субјективно задовољство.

И поднаслов "Јапан", али је добро утицао на мој хумор. Барем сам се насмејала. Поред тога, Алин такође користи ознаке "Маде ин Јапан" и "Маде ин Јапан", што више није смешно, али неугодно ... Иако је тамо вероватно пронађена нека технологија ...

Са колутом већ 22 дана риболовим на мору, осим штуцања и штуцања. Канули смо на острва шведског архипелага и увале Бодден. Овим пеканом опрема добија пуно соли, не само током употребе, већ и у штапу, штап добија доста прскања. Затим се инфилтрира у најситнији јаз, где се сол кристалише и подвргава се страшном уништавању, делом хемијски и делом прочишћавањем кристала соли. Због тога сам сваку ноћ темељито ваљао колу у слаткој води да се спречи корозија. Било је то неопходно јер су неки од мојих других металних делова били авантуристички.



Изоловани лежај

Чинило се да је вретено веома снажна сила. Рибао сам са крупном мамцем, понекад са 80-100 грама жвакаће рибе, великим спиннербаитсима, вобблерима. Никад нисам осетио завртање у мамац високог отпора. Ни пријеносни омјер не може то учинити, јер се не може рећи да је пријеносни омјер 5,2: 1 спор. Сама структура ради свој посао, његова функција и осећај квалитета су беспрекорни, али после две године сматрате да је употребљена. Имате мало гунђања, али као што сам горе описао, јако сам се љуљао. Имаћете приступ темељној услузи.

Оно са чиме се не могу спријатељити је ужасна златна боја која евоцира најгоре у фуксији. Наравно, ово није ни кинески изум: већ поменуте Стелла СВ и Пенн Спинфисхер носе ову боју. Де густибус нон ест спортандум, рекао је образовани римски грађанин, преведен с мађарског народног језика: укуси и слапови ...;)



Ово је изврсно вретено за тешка оптерећења.

Када је започео пројекат ТестПеца, нисам ни размишљао о томе колико ће понекад бити тешко. Није тешко тестирати штап, показаће вам шта све можете да урадите за само неколико секунди. Међутим, стицање поузданог утиска о вретену може трајати дуго, па ће за суштинске критике бити потребно одређено ,,пређено километраже". Много пута нам је замагљен вид употребом добре опреме, јер оно што доживљавамо је тенденција да волимо предмете. У томе нема ништа лоше, али то није мој посао. Критичар критикује! А предмет критике није аутоматски грешка, већ чињеница или образложено мишљење....



Осмех је у праву. :)

Ко се усуђујем да кажем да ми се стварно свиђа ова кашица. Волим да не морам трошити богатство на колу са сланом водом, не волим да ме изневјере ни у морском окружењу. Волим да на свој начин будем диван у дизајну (само то злато ... ох вов ...), волим да немам проблема са тим, не сећам се кљуцања или гунђања. Свиђа ми се јер се не бојим да ћу, ако једем сол, поново потрошити цијену половног аутомобила на морској колуту. То значи, све је дато да би то донело пуно пријатних искустава. За просечног риболова, то је довољно, старење у унутрашњости би требало да буде забавно за теасере попут мене.

Germina, koje su dimenzije lezajeva koje si ubacio umesto biksni u knob na velicinama 4000/5000? Da li je to osovina tipa A, pa idu 4x7x2.5mm ili idu veci?
Mislim da cu te uskoro kontaktirati da mi narucis jednu 4000, a mozda do proleca i 6000.
Nego ne volim ovakve knobove, pa bih da stavim T knob.

Ležajevi u knobu su dimenzija 4x7x2.5mm drug, ja sam hteo da promenim knob čim mi stigne mašinica jer T knob vrtim jako dugo i drugi nisam priznavao. Ali sam odustao jer mi ovaj savršeno leži, fotografije varaju pa izgleda ogroman na nekima ali su njegove dimenzije čini mi se 38mm. Tu sam šta treba i kad bude zatrebalo 

https://www.youtube.com/watch?v=HNzhuY1qvD4&feature=emb_logo

Znas li nekog kineza u velicini 2-3000 do 250 grama, koliko vidim ovo samo velike masine?