po meni - nema boljeg mamca za BUĆKU od prosušene i malko usmrđene školjke !

U toplijem delu godine, kada temperatura vode poraste preko 25 stepeni, desava se da na Tisi crkavaju skoljke! Oklop ostaje na dnu, a meso skoljke isplivava na povrsinu! Dok to traje, somovi se hvataju skoro iskljucivo na te crkotine, koje somarosi skupljaju i pecaju na njih... Znam da na Tisi i inace cesto pecaju na skoljke, ali taj period je izuzetno plodan. Prosle godine, u julu su bas puno somova tako nahvatali. Pokusavali su i na druge mamce, ali skoljka je tada 100 puta efikasnija od bilo kog drugog klasicnog mamca za brku!

za bucku moze i sveza ,sto veca to bolja

Provereno: Školjku vole i domaće svinje koje se puštaju na hranjenje pored reke, udju u vodu, zarone glavudžu u vodu potpuno i rovaju za školjkama, samo im ledja vire iz vode. Pokušaću ovo naslikati sledećeg leta..

A na buzaru  Crvena, bela, probao neko Meni voda posla na usta od vase price

cuo sam da skoljke na neki nacin mesaju ili kuvaju sa kukuruzom i tako pecaju sarana...a da som voli skolju to znam a i gledao sam na tv-u kako covek na dunavu peca na skoljke...sveze i hvata brkonje...

Može i ovako:nakupiti što više školjki npr.oko kilogram,odstraniti im oklop,blago zarezatu,ovlaš posoliti,ostaviti na sunci da se usmrde.Posle toga,pošto je tada njihovo meso tvrdo, iznječiti dobro rukama ili u mikser i tako dobijenu smešu stavljati na udicu,najbolje na udicu na kojoj je navučena opruga(ona iz upaljača ide na udicu za šarana a na udicu za soma opruga iz hemijske olovke)ili je opruga na udicu postavljena kao dlaka.

Šarana smo pecali na sviježu,izvadili iz vode okačili na udicu i pecali baz brige jer ih šaran voli.

Citat: rajko tehnium poslato 04 Februar 2011, 08:08:05
Posle toga,pošto je tada njihovo meso tvrdo, iznječiti dobro rukama ili u mikser i

posle toga, mikser obavezno baciti

Bolje zena na livadi nego sezona bez SARANA.

Kad je vec tema recna skoljka da malo vidimo koje vrste naseljavaju nase vode.
Ovako, da krenem od autohtone vrste Anodonta cygnea, skoljka prosecne velicine izmedju 10 i 20cm, boja varira od tamno-zelene do braon. Geografski naseljava slatku vodu od britanskih ostrva pa do Sibira i juzno do severne Afrike.



Druga autohtona vrsta je Unio Pictorum koja naseljava slatkovodne reke u Evropi, na zapadu poznata kao ''slikarska skoljka'' jer su je nekada slikari koristili da bi u oklopu drzali boje dok slikaju. Promenljive je boje često zelenkasto-žuta ili braon. Živi u rekama, ponekad je nalazimo u jezerima, kanalima, ali uglavnom u nizijama. Živi na peščanoj podlozi obično na dubini do 6 m. Izbegava muljevita i kamenita dna. Za opstanak preti joj zagađenje voda. Kod nas je zabranjeno vađenje ove vrste školjki ako su manjih dimenzija od 8 cm.



Jos jedna autohtona i danas retka vrsta skoljki koje naseljavajuj nase vode je Unio Crassus.
Ova vrsta rečne školjke je kod nas zakonom zaštićena vrsta. U svome razvoju dostiže veličinu od 25-45 x 40-70 x 20-28 mm. Oklop joj je taman, najčešce crn, nekada sa zelenim šarama, elipsoidnog oblika. Živi u čistim vodama. Na peskovitom i kamenitom dnu reka. Žive od 20-30 godina. Male školjke su veoma osetljive na bilo kakvo zagađenje voda i treba im puno kiseonika. Danas se nalazi pred istrebljenjem.



E,sad one koje gledamo kako isplivavaju na povrsinu i kako iz godine u godinu masovno uginjavaju najcesce u jesen. To se desava zbog toga sto su to alohtone vrste tj. vrste koje su donesene iz nekih drugih krajeva i nisu uspele da se prilagode.

Prva je Sinanodonta woodiana ili kineska ribnjacka skoljka,ne samo da se prosirila po Evropi nego je ima i u Latinskoj Americi, pretpostavlja se da je kod nas donesena zajedno sa amurom.
Kod nas su pronalazeni primerci i tezi od jednog kilograma, a u Aziji se koristi kako za ishranu stoke tako i u ljudskoj ishrani.



Takodje alohtona vrsta skoljke je i Dreissena polymorpha ili zebra skoljka, poreklom iz jugoistocne Rusije koja je veoma invazivna u evropskim vodama.
Gomila se na potopljenim stablima, zasecima, kamenju pa cak i na drugim skoljkama, pa mnogi ribolovci misle da su to mlade skoljke prilepljene na staru sto je naravno zabluda.
Ubrajaju se u jedne od najplodnijih vrsta zivotinja jer jedna odrasla zenska jedinka godisnje polozi od 30 hiljada pa do milion jaja. Mogu da nanesu veliku stetu ekosistemu pa postoji podatak da SAD godisnje izdvoje oko 500 miliona dolara na ciscenje od ovih skoljki.

Ova poslednja je cuda napravila kod nas. U Apatinu je marina totalno obrasla njom. Prekrila je kompletno dno i pontone(ispod vode) za manje od par godina. A da ne pominjem koliko ostre ivice ima. Ko je slucajno pipne u vodi sav se isece.

Skoljke su hrana za ribu pa i glasam da se prosire=vise hrane vise ribe (ili bar vece)=a jednog dana cemo ih vec upecati.A sto se tice ranjavanja,kupacu se na dubini.

Ovo je invazivna vrsta. Koti se ko luda. To nikako ne moze biti dobro

Koliko je dobar terpan toliko je dobra i ova zebra skoljka. Veoma invazivna vrsta, visoko adaptibilna u nasim vodama, otporna na razne bakterije,a ujedno nosilac nekoliko vrsta bakterija na koje nativne vrste nisu otporne, znaci veoma losa.