Vukovi sa DUNAVA

Ako neko ima iskustva sa izgradnjom karbonskih štapova, preradom i popravkom. Bilo bi lepo da to podeli sa Vukovima. Duga je zima, treba zaposliti prstiće.

Koji su materijal potrebni (zamenski - ne može se baš sve svugde nabaviti). Npr. na koji način ogoliti karbonski štap, sprovodnike, pluto, nosač mašinice, da ostane čišt blank (na koji način, čime), pa da se napravi nešto unikatno i po mjeri ribara.

Koji: epoxy, finish, lakovi, konci, pluto, nosači mašinica. Pa kako bi sve to trebalo, šta prvo, a šta na kraju.

Malo detalja bi bilo poželjno.

Nisam jedini koji bi hteo da ima unikatan štap koji je sam izgradio.

Na koji način ogoliti karbonski štap ?

Ako je fabricki napravljen stap  najcesce je lakse ga ogoliti  :cheesy: cak mozda i spases drzac macinice posto stede na lepak .Plutu ,Eva sta god da je na stap moras pokidati ,pazljivo nekim ostrim nozom ili skalpelom.Pazljivo da ne zagrebes sam blank.  .  . kada ostane samo Halter/drzac masinice mozes probati laksim udarcima da ga jednostavno izbijes i ako imas srece da ima malo lepka unutra mozda i uspes  .  ALI izbijati ga da ide napolje prema karikama.Sa te strane je stavljen tamo i mora izaci, Drugi nacin je da probas nekim industriskim fenom da ga zagrejes malo ,epoxy omeksa pa mozda uspes da ga okrenes i izvuses.Samo pazi da ne pregrejes pa da zaje.es blank  . .Ako nece da popusti  . .. . moras ga seci nekim bonsekom na dve polovine ALI po duzini  i polako odlepiti.Da ne spominjem dalje svaki put da moras paziti da ne skratis i blank .  Karike je najlakse skinuti  . . . jednostavno skalpelom seces  konac i ljepilo ali tamo gde je metal ispod laka. .  .   Pocnes od mesta gde pocinje nozica karike i prema prstenu ..UVEK prema prstenu ,tako i ako  ti sklizne jace secivo ne napravis katastrofu  :cheesy: Kada ogolis taj deo  i karika ispadne  ostatak konca i  epoxy jedostavno se odlepi kao nalepnica . . . karika na vrh jednostavno malo zagrejes upaljacom , povuces je i gotovo.osim ako nije neko i tu stavio epoxy  .  .  .

A kako i cime Unikatan stap    . .  . .  prati ovu temu , cekam jos neke sitnice iz USA , po ko zna koji put menjam koncept  :lol:  .  . krajem januara pocinjem da sklapam DVA unikata , jedan za pecanje  i bice najlaksi gotov stap u klasi na svetu  .  I naravno  jedan za gledanje   . . . . dobro i za pecanje  . 
Evo polako spremam potrebne alate .  . postojle za motanje karika i susenje epoxy-ja  .  moje mora biti bas dugackoooo , posto oba blanka koje cu praviti su 2.6m i jednodelni   . . ..  :cheesy:

PS. A kolega Kova neka bude u pripravnost , imacu dosta pitanja za njega tada  :lol:

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg23.imageshack.us%2Fimg23%2F6229%2Fdam185.jpg&hash=4eadf4dd60fa2c46fc8b98c593d68961c2e026de)

Fantazija

Послато са LG-H440n уз помоћ Тапатока

Nastavićemo u ovoj temi.

Citat: mrjr poslato 07 Jul 2018, 12:24:26
Za detekciju je isključivo odgovoran grafit,odnosno modul istog.Sva knstruktivna rešenja samo mogu da umanje prenos informacija.Najčistiji "ton" bi se dobio da nema opreme uopšte i da je go blank samo od grafita,ali izmedju slojeva preprega ide smola ,...Nema potrebe da se ubedjujemo oko ovog štapa i ja mogu da se složim da je on dobar i u smudjolovu,ali izmedju dobar i odličan je velika razlika.

Послато са Lenovo K10a40 уз помоћ Тапатока

Između slojeva preprega ne ide smola! Svaka tkanina je fabrički već zalivena smolom koja sa procesom pečenja se stvrdnjava između  vlakana sa svih strana i vezuje ih tako sjedinjujući i slojeve tkanina u jedinstvenu strukturu bez međutkaninskog sloja smole.

Mnogo nisi u pravu.Proizvodjač štapova  kupuje grafitno platno i naknadno ga tretira smolom,svako prwma svom tajnom receptu.Kako znaš da ne dodaju smolu izmedju slojeva ,kad je z toj smoli i koječemu još tajna svakog ozbiljnog proizvodjača

Послато са Lenovo K10a40 уз помоћ Тапатока

 Ti stvarno veruješ u to?
I ako se stavljaju neki armirači u vidu mrežica, traka, vlakana...oni idu preko površinskog sloja. Dodavanjem između bi upropastili strukturu jedinstvenog blanka.

Mislim da je ibanezi u pravu.
Proizvođači blankova kupuju ne tkaninu nego "prepreg". A prepreg je platno sa smolom.
Motaju ga oko mandrele pod pritiskom prese, obaviju celofanom, da se posle rolovanja ne raziđe i stave ga u peć, na ne znam koju temperaturu, gde se smola razmekša i zađe u sve pore tkanja. Kad se ohladi skinu celofan i blank ide na lakiranje.
Valjda je tako, ako nisam zaboravio proces :huh:

 Da Slob, prepreg je pravilnije nego tkanina, ali mislimo isto.

Dodaću samo da bi na taj način svako mogao da napravi štap.Kupi gotovo ,urola ,prepeče i nadje majstora da naveže karike i postavi halter,...ali ne biva baš tako jednostavno.

Послато са Lenovo K10a40 уз помоћ Тапатока

Upravo tako, svako može da napravi vrhunski štap. Kupi prvo vrlo skupu rol mašinu, pećnicu, gotove preprege, urola, prepeče, zalepi dršku, halter i naveže i lakira karike. Pod uslovom da mu dizajnersko -konstruktorska kancelarija iz renomirane fabrike projektuje, a onda fabrika izradi mandrelu za taj štap. I to je to. Jbg, to mu nekako ubedljivo i najskuplje dođe i samo zato ne pravi štapove svako kome je malo dosadno u slobodno vreme. Eto, baš tako biva, kako ti kažeš da ne biva. smiley033

https://youtu.be/9d1ilPxfX5s

https://youtu.be/Ex-Kue0VvLg

 Bravo Marina, mislim da je sada sve jasno.

Citat: ibanezi poslato 07 Jul 2018, 14:15:51
Između slojeva preprega ne ide smola! Svaka tkanina je fabrički već zalivena smolom koja sa procesom pečenja se stvrdnjava između  vlakana sa svih strana i vezuje ih tako sjedinjujući i slojeve tkanina u jedinstvenu strukturu bez međutkaninskog sloja smole.

Nisi u pravu da je svaka tkanina zalivena smolom,neke fabrike poput maverove i daiwine kupuju vise vrsta vlakana i njihovim kombinovanjem prave prepreg od kog prave blankove.U auto industriji takodje koriste suvu tkaninu pa posle dodaju smolu pomocu vakuma.Prepreg je malo problematican jer mora biti skladisten u frizevima da ne bi smola pocela sa susenjem

https://youtu.be/74Cbcgk8FLA

Citat: mrjr poslato 07 Jul 2018, 15:23:37
Dodaću samo da bi na taj način svako mogao da napravi štap.Kupi gotovo ,urola ,prepeče i nadje majstora da naveže karike i postavi halter,...ali ne biva baš tako jednostavno.

Послато са Lenovo K10a40 уз помоћ Тапатока

Naravno da moze svako da ga napravi, ono treba malo volje, pedantnosti i nesto para da bi dosao do dobrog materijala.

Evo kako u kucnoj radinosti radi David Norwich, to je bukvalno "garazna" proizvodnja stapova i blankova, ono napravljena pec, zamrzivac sanducar i gomila alata domace radinosti.

https://www.youtube.com/watch?v=8qjrvoXJJkQ&t=262s

Njegovi stapovi su vrhunski a mozes da mu narucis kakav god pozelis stap sa bilo kojim karakteristikama on ce da ti ga napravi.

Ovo je umetnost,pogledaj na 2 minuta kako mu majstor trazi ''kicmu''.

https://www.youtube.com/watch?v=jj0-MVTB_Ms

Uopste mu ne trazi kicmu na ovom snimku. Nemojte uzimati ovakve snimke za neki primer jer se radi o tradicionalnim stapovima za sasvim drugaciji nacin ribolova. Kao kad bi sad postavio snimke kako se pravi leskovak.

Citat: nslemi poslato 07 Jul 2018, 17:45:26
Nisi u pravu da je svaka tkanina zalivena smolom,neke fabrike poput maverove i daiwine kupuju vise vrsta vlakana i njihovim kombinovanjem prave prepreg od kog prave blankove.U auto industriji takodje koriste suvu tkaninu pa posle dodaju smolu pomocu vakuma.Prepreg je malo problematican jer mora biti skladisten u frizevima da ne bi smola pocela sa susenjem

Nslemi, u pravu sam. Diskusija između mene i Mrjr je počela tako što je Mrjr tvrdio da se uzmeđu slojeva dodaje smola i još kojekakve "male tajne velikih majstora kuhinje". Ja tvrdim da se na mandrelu motaju gotovi preprezi zaliveni smolom i da nema nikakvog dodavanja između slojeva. Uopšte nije bitno da li je proizvođač blankova naručio od fabrike suvu tkaninu koju će zaliti smolom koju želi, ili  vlakna koja želi od koje će napraviti tkaninu kakvu želi ili gotov prepreg od materijala koji želi, zaliven smolom koju želi, pa zato i postoje fabrike i konstruktorski timovi da projektuju, mućkaju, mešaju...dok se pravi prepreg. Nebitno da li u svojoj ili tuđoj fabrici. Male tajne su u gotovom prepregu i kraj! Posle toga nema dodavanja i naknadnog mućkanja i mazanja između slojeva kako je tvrdio Mrjr. I to je bitno za početu raspravu i to sam video i na klipu koji si ti postavio.

Izuzetan kanal Вадим Пушкаревa na kojem se mogu  videti sve faze izrade štapa iz blanka  :ok:

https://www.youtube.com/user/KhmaraSS/videos

https://www.youtube.com/watch?v=FmDsiDdrBv8

https://www.youtube.com/watch?v=HQV0HGW-bXs

Puna drška od eve ili plute ili gola drška, split grip. Na stranu lepota i šta nam se više sviđa, to je individualno. Šta je funkcionalnije i bolje i iz kojih razloga ?

Puna drška od plute je najlepša. Međutim, ako je u pitanju štap za džig, detekcija će po meni biti najbolja na potpuno rasterećenom blanku pa zato je moj izbor na štapu koji mi je Ljubiša radio bila split drška od par komadića tanke eve. Tek koliko mi je neophodno za udobno hvatanje pri dvoručnom izbačaju i iznad mušičarskog haltera izabranog najmanjeg mogućeg prečnika za udobno držanje pri radu. Bez ukrasnih prstenova - graničnika i bilo čega što nije neophodno. I sa tankim gumenim čepom umesto kape.  Rezultat je da moj štap zvoni i drhti ceo, oseća se strujanje od vrha do kraja. U poređenju sa štapovima na istom blanku, drugačije urađenim moj štap je znatno bolji detektor iako se radi o poznatom džig štapu koji kako god uradiš ima dobru detekciju. Zato su neki na forumu pisali da preterujem kada pišem o svom štapu, jer su probali drugačije urađene iste blankove i  sa te strane su u pravu. Ali niko nije probao moj iz koga je bukvalno izvučen maksimum mogućnosti. Malo kome bi se na pogled i svideo moj tako ekstremno siromašno urađen štap. Uz to je i lakši od svih drugih, a od onih sa punom plutom pa još i sa nekom metalnom ende kapom kakve sam imao prilike da vidim je baš mnogo lakši i preko 50 -60 grama. I taj parametar - težinu štapa treba uzeti u obzir kada se dizajnira sopstveni štap. Ono što je problem, ne može svaki štap preko 2,5m da se tako uradi po mom mišljenju. Moj štap je Efast tapera, dakle izuzetno izražene tenzije konusa pa je go blank sam po sebi odlično balansiran i ne treba mu apsolutno nikakvo otežanje ispod haltera za popravljanje balansa. Kod štapova medijum ili slou tapera u  većim dužinama i za ozbiljniji ribolov nisam siguran da se ne bi osećao izražen debalans sa tako škrtim opremanjem. Eto, po mom mišljenju treba dobro proceniti -odmeriti potrebe blanka i potom uraditi najlakšu moguću varijantu, a da sve bude "pod libelu".

Sa svim se slažem. Štap sa split gripom će biti lakši i imati za neku nijansu dve bolju osetljivost, tj detekciju. Svaki štap može tako da se uradi, ali gola drška i smanjenje težine u donjem delu može da pogorša balans. To može u nekim slučajevima da se nadomesti sa dužom drškom, ali se onda smanjuje i radna dužina, što je prihvatljivo ako je to produženje i skraćenje 2-4cm.
Bitna stvar su i karike. Set Torzit karika je 40% lakši od seta Sic karika. Sa lakšim karikama će manje da vuče napred, pa će i pozadi da bude bolja situacija sa balansom.
U svakom slučaju split grip može da bude jako dobra opcija, ali se mora sve dobro izvagati i odmeriti šta i kako.

Split grip i drška pune duzine, ako su podjednako dugačje i teške uvek će split imati bolji balans. Tj kad težinu punog rukohvata skoncentriše  na kraj štapa, možeš dobiti isti balans i lakši štap jer ne mora cela težina da se preusmeri na end kapu. 

Balans se pravi između gornje sekcije štapa, mesta gde se drži štap i mašinice ispod. Ko drži štap kod same mašinice će morati da se krpi sa dugačkim rukohvatima i halterima (ili još gore - otežanim endkapama), neko kome su bar dva prsta na golom blanku to ne mora da radi, dovoljno je nekad da gornji rukohvat bude duži i da mesto gde je stopa mašinice bude udaljenija (ili bliža) od mesta gde se drži štap da bi se pogodio balans.

Pritom, besmislena je priča o procentima koliko je Tz lakši od SiC: koja dužina blanka tj. koliki broj karika, koja veličina karika, koji SiC (slim-K kao na novijim GL izvedbama ili standardni K..)...!!????
Molio bih uvaženije članove foruma da se ne frljaju sa odokativnom merama u procentima  baziranim ni na čemu, makar zbog manje iskusnih kolega koji ovde traže savet.

I da, titanium Alc je bio lakši od Tz ekvivalenta ali ga je Fuji povukao iz ponude, pitanje za dva dinara je "šta mislite zašto?".

Pitanje bi moglo da se svede na sledeće: uzmimo dva ista štapa sa punom, naprimer plutanom  drškom, pa na jednom od njih isecimo i odbacimo srednji deo drške, dobijamo split grip, i uporedimo ih. Kakve su razlike osim u izgledu?

-   Što se tiče držanja štapa pa i dvoručnog zabacivanja ne vidim nikakvu razliku. Možda ako se drška štapa iz nekih razloga iskrene u odnosu na podlakticu. Onda ona kod split gripa legne na go blank a kod pune drške i dalje je na pluti što je ugodnije.
-   Puna drška je skuplja jer ima više plute. Ušteda se delom smanji zbog dodatka još dva završna prstena.
-   Split grip je na vagi unekoliko lakši od pune drške (približno za težinu plute koja je izbačena)
-   Balans štapa je kod split gripa malo lošiji, jer nedostaje uticaj kontra obrtnog momenta dela plute koju smo izbacili. On se međutim može efikasno nadoknaditi težom end kapom, što u konačnom daje lakši štap a sa istim balansom kao što je onaj sa punom drškom.
-   Razlika postoji ako dršku štapa treba staviti u ili na neki držač.
-   Takođe razlike postoje kod surf štapova sa dugačkom drškom. Tu bi split grip iz razumljivih razloga bio nepraktičan.
-   Kod kratkih ultra lakih štapova i lova sitnije ribe gde sile nisu velike i gde balans nije problematičan, split grip je svakako praktičan.
Ovo su očigledne razlike, a kako split grip sekundarno utiče na osetljivost? Mišljenja su podeljena, pa je teško dokučiti istinu.

Citat: Isa poslato 16 Februar 2021, 23:43:36
Split grip i drška pune duzine, ako su podjednako dugačje i teške uvek će split imati bolji balans. Tj kad težinu punog rukohvata skoncentriše  na kraj štapa, možeš dobiti isti balans i lakši štap jer ne mora cela težina da se preusmeri na end kapu. 

Nisam te baš najbolje razumeo Iso. Imam neke podatke koje je dao majstor Paja Čutura a u vezi mog PB-a na 8,6ft tb 3/4-3 oz koji ima punu dršku pd plute. Pa kaže, citiraću ..
Karike 13gr
Pluta oko 30gr
halter 24gr
Kapa 19gr
Sa blankom je oprema  oko 200-205 grama
Dakle na epoxi, konac i lepak za dršku i podlošku haltera  ode oko 10-15 grama.

Karike su Fuji Sic, halter klasičan Dps . Ako bi se isti blank uradio sa split gripom, imao bi sigurno 10-15g manje plute i ovaj podatak nemam, ali VSS halter je lakši od Dps haltera, sigurno bar 5-6g , pa će u konačnom zbiru u donjem delu imati oko 20g manje. Ako se isti štap uradi sa split gripom i punom drškom, a pritom drška bude iste dužine kod oba, onda će štap sa split gripom imati lošiji balans jer će imati 20g manje. Da bi se balans kod split gripa popravio, mora da se prilikom izrade štapa drška produži, tj halter pomeri na gore. To je sve čista logika. A može i da ostane ista dužina drške, ali da se pozadi stave tegići određene težine. A može i da se ništa ne dira. Ima veliki broj kombinacija, pa kako ko odluči i misli da će mu biti najbolje.
Taj procenat za karike je dao Fuji, da je Torzit 40% lakši od Sica. Ne vidim razlog zašto bi lagali i zašto bi ta priča sa karikama bila besmislena. Pa ako je recimo set Sic karika težak 10g, onda je set Torzit karika težak 6g .
4g manje na blanku nije malo i sigurno čini neku razliku na bolje . Koliku, to je već individualno. I broj i veličina karika takođe predstavljaju razliku. Veće karike će biti teže, a karika manje olakšava blank, kao što karika više otežava blank. Kada se pravi štap iz blanka, sve čini razliku, veću ili manju, vidljivu ili nevidljivu. Zavisi od oka i osećaja posmatrača, tj korisnika.

Lakše karike svakako daju doprinos tome da vrh štapa manje vuče prema dole. Samo je pitanje  –koliko manje?
Treba imati u vidu to da na disbalans najmanje utiče najveća karika koja je daleko od vrha štapa, a ona je  ujedno i najteža. Mislim da je po pitanju balansa čak možemo i zanemariti. I šta onda za upoređivanje ostaje? Karike na i bliže vrhu. Jeste da one daju srazmerno veći obrtni moment zbog dužeg kraka sile ali opet se postavlja pitanje –koliko. Ne znam tačno ali mi se čini da nije značajna razlika između Torzit i Alkonit sa lakšim ramovima.
Možda Toriz daje veću osetljivost, zbog veće krutoće materijala koji sam po sebi bolje prenosi vibracije. A možda malo i zbog manje težine-mase koja onda manje apsorbuje vibracije koje se sa strune prenosi na kariku a ova je dalje prenosi na blank i na našu šaku.
Ali za sve to je isto pitanje –koliko. Jedino što je tu sigurno je kolika je razlika u ceni. :cheesy:

Slob, o razlici može da priča samo onaj koji je probao i Torzit i Sic i Alconite, i to na istom blanku koji je identično urađen gde razliku čine samo karike. Kolega Pex je o tome već govorio.
Ako on nije probao sve moguće i nemoguće varijante onda ne znam ko jeste.  :cheesy:
Kada se već odlučimo za štap iz blanka, zašto onda da se ne "igramo" i ne idemo u detalje i nijanse, a zarad većeg zadovoljsta i uživanja u ribolovu.

Orka, mislim da je Isa hteo da kaže da ćeš sa manjom težinom na endkapi dobiti isti balans kao da si koristio punu dršku. Odnosno kada na endkapu staviš otežanje iste težine kao puna drška, štap će imati bolji balans pošto je veća sila koju težina proizvodi na kraju poluge nego raspoređena po dužini poluge. Tako nekako... smiley033

Slažem se da je takva proba daje najbolje odgovore, s tim što "probač" treba da bude prilično osetljiv kako bi mogao da uoči razlike. Međutim te prefinjene razlike za slabo osetljive ribolovce mogu da budu i beznačajne  :smiley:, pa je onda đžaba uložen novac.
Zato i spominjem pitanje kolika je i objektivna razlika, sa teoretskog stanovišta. Odgovor naravno nije ni lak ni jednostavan.

pekson,
Nije "tako nekako" već baš tako kako si i rekao.  smiley033
Radi se o kracima sile obrtnog momenta.

Citat: orka poslato 17 Februar 2021, 08:04:02
Kada se pravi štap iz blanka, sve čini razliku, veću ili manju, vidljivu ili nevidljivu. Zavisi od oka i osećaja posmatrača, tj korisnika.

Citirao sam sam sebe. Baš tako Slob.

Da, sada sam skontao. Potreban mi je prevodilac.. :lol: :cheesy:

Najbolje ogovore mogu da daju iskusni rodbulderi, pod islovom da su ujedno i aktivni ribolovci i uopšte da su zainteresovani za pomenute razlike.
Oni su u izuzetnoj prilici da uporede potpuno isti blank a sa različitim nadgradnjama.
Pa je tako i sa pitanjem -puna ili split grip drška? Najbolje je da se oni jave sa svojim zapažanjima.

Najlakše je kod extremnih stvari.
Hardy 2,59m u original izvedbi sa Seymo provodnicima i sa Torzite.
Dva totalno drugacija stapa, ubile ga karike. Laksi, kao brzi, osetljiviji ma sve ali zato sto je imao nenormalno teske dvostopalne provodnike.
DutchMaster 4,32m opet ista priča.
I najočiglednije pošto se najviše oseti, bolonjez od tacno 6m kojeg sam 5 puta prevezivao da vidim sve moje pretpostavke.
Sa Torzitom ubedljivo najbolje i najlakse u balansu i veliki promer vodjica.
Eto, potrosio poprilicno para, prevezao više stotina stapova i sada mi je ponesto jasno.

Pozdrav!

Za to sto planiram da sklopim, po meni bi prva stavka bila da bi okvirno morao da znam tezinu masinice koju planiram za taj stap. Jos uz to, poluobrazac koji fabrika preporucuje za taj stap, koliko karika u kom rasporedu. Sama drska, bi dosla na kraju, od volje ti hoces punu drsku s laksom end kapom ili split grip s tezom. Prvo postavka haltera na pravo mesto, e onda ubalansiraj klackalicu. Ima tu jos nesto, moras okvirno znati koja duzina gripa ti kod koje duzine blanka pasuje, nikako ne moze biti isto na 3m i 2,5m. E, onda znas od koje tacke kreces, pa ces bolje balansiranom blanku moci da dozvolis teze karike, losije balansiranom ces morati lakse, plus tezu end kapu. Svi smo mi individue za sebe, nekom lezi ovo, nekom ono. Da za sebe sklopis dobar stap, moras znati sta hoces, neko trazi balans ovdje neko ondje, bez balansa stap ne moze biti dobar smiley136

Citat: pex poslato 17 Februar 2021, 11:43:48
Najlakše je kod extremnih stvari.
Hardy 2,59m u original izvedbi sa Seymo provodnicima i sa Torzite.
Dva totalno drugacija stapa, ubile ga karike. Laksi, kao brzi, osetljiviji ma sve ali zato sto je imao nenormalno teske dvostopalne

Hardy 2.59 u originalnoj verziji ima vrhunske zicane karike H&H koje su lakse od Torzite. To sa Seymo je buljavi kasniji Hardy koji veze sa zivotom nema.

Tacno tako, oba su originalna a meni je zapao ovaj sa preteskim provodnicima a i da su zicani ne znam koliko trpe pletenicu.
Nego mi je bas extreman primer bio kako se isti blank pokaze mnogo bolje kada se rastereti.

Pozdrav!

U to vreme sam koristio iskljucivo Fireline, trpele su ga bez greske godinama.

Sent from my EML-L29 using Tapatalk

Evo nekih podataka vezanih za težine Fuji karika, odnosno setova istih. Ovom prilkom se zahvaljujem kolegi koji mi je dao ove podatke koje je teško pronaći.


25-6 SIC 8+1 prva dvostopalna ostale jednostopalne =10gr

25-6 TZ 8+1 prva dvostopalna ostale jednostopalne = 4.8g

25-5.5 Slim SIC 8+1 sve jednostopalne = 6.5gr

25-5.5 TZ 7+1 sve jednostopalne = 3.9gr

25-6 TZ 9+1 sve jednostopalne = 5gr

Razlika u setu 25-6  8+1 ,prva dvostopalna, ostale jednostopalne, Torzit - vs - Sic ,  je  5,2g , tj Torzit je lakši u odnosu na Sic 52% .

Evo još jednog zanimljivog podatka..

Štap Magnetic 8,6ft tb  20-60g   urađen sa punom drškom od eve, klasičnim DPS halterom i Alconite karikama je težak 173g .. Isti štap urađen sa split gripom(pluta), VSS halterom i Torzite Titanium karikama je težak 143g ..
Razlika od 30g težine .. :smiley:

Jos zanimljivije je da je uradjen sa split gripom, vss halterom i obicnim karikama bio bi tezak 149g i 100e jeftiniji

Svaka cast onome koji stisne muda da mu karike budu skuplje od blanka. Ja se stvarno divim tim ljudima. Mozda misle da ce tako dobiti bolji stap.

Koliko se sećam i ti si ih stisnuo, ali je izgleda taj stisak boleo ..  :lol: :cheesy:

Nije baš 100 evra razlike ni u odnosu na Alconite, a kamoli Sic. U odnosu na Sic je razlika 60 evra..

Za nekog ko ne pravi štapove svaki čas, a ima novca, zašto da ne.

Ja sam ih stisnuo ali na duplo skuplji blank, Revo Salt 18. I napravio zivotnu gresku em krsh od stapa em sa preskupim karikama. Izgubih na njemu 150e ravno za 10-15 pecanja.

Sent from my EML-L29 using Tapatalk

Jesu TZ karike lakše od SIC, međutim imam utisak, ne iz prakse već na osnovu spekulacija, da je ova osobina najmanje važna. Težina karika utiče na balans i na vreme oporavka vrha. U kojoj meri? Utoliko manjoj što je težina štapa veća, a dužina štapa manja.
Pretpostavljam da je najznačajniji uticaj TZ na manju bučnost, kada struna klizi kroz njih, obzirom da su TZ karike znatno klizavije od ostalih. Osim toga njihova krutost je značajno veća, pa uz titanijumske ramove koji su takođe ekstremno kruti sprovođenje vibracija na blank bi trebalo da bude uz manje gubitke. Time bi i osetljivost štapa trebala da bude veća.
TZ ni u jednom pogledu nije lošiji od bilo kojih drugih keramičkih karika (osim po ceni), ali najvažnije pitanje je; u kojoj je to meri, jer ima situacija gde su pozitivne osobine TZ manje ili više važne.
Osim prethodnog, kažu da su TZ karike otpornije na udarce od ALK ili SIC, što je svakako poželjna osobina.
Možda grešim, ali mislim da mogu da zaključim: -što lakši blank (zbog same konstrukcije ili zbog manje TB)– to je TZ poželjniji.

PS
Da se ne ispostavi to da je upotrebljeni konac i lak, na vezu za karike, teži od samih TZ karika  :cheesy:

Slob,
Konac i epoksid, zaliveni kao da je sve iz jednog dela, jesu  faktor.
Zalivanje epoksidom samo ovlaš, da se zaštiti i impregnira konac, a da ostane vidljiva struktura namotaja, je nešto sasvim drugo. Za oko 1/3 lakše, ako ne i vise u nekim slucajevima. Priča iz iskstva.
I dovoljno je zaliti tako, samo estetski nije svakom da legne.
Tanak konac, obradjena stopa da lepo legne i jedan premaz da konac upije... Dovoljno.
Sve deluje tanko i nenametljivo.
Jedino se vidi svaki namotaj.
Kao na japanskim bambus štapovima...  :cheesy:

Debelo/ normalno zalivanje najveće karike daje doprinos u težini koliko neke vršne karike ili neke mini karaike.

Ipak, ako se štap radi za sebe, treba isterati osobine do maksimuma. I estetske i radne. To košta. Sve želje koštaju. Bitno je da se ne promaši cilj. I to se radi par puta u životu, svi ćemo preživeti trošak za rad svog ideala.

Sve se slažem, osim po pitanju estetike. Meni je lepa ona tehnika koja je maksimalno funkcionalna a istovremeno i maksimalno jednostavna što po neki put može da se graniči sa genijalnošću.
Zavisi od toga kako ko i na šta gleda. Ja baš nisam spreman da debelo plaćam vizuelnu lepotu, pa ni izvikani brend.

Struktura moze da bude vidljiva pa cak i da se ne primeti konac vec samo stopa karike, i ako se dobro zaliju iste. To nije nikakav problem sa kvalitetnim epoksijem i svilenim koncem za tu namenu. Karike izgledaju kao zalepljene. Cesto se ta tehnika koristi kod glass i bamboo musicarskih stapova.

Sent from my YAL-L21 using Tapatalk

I ta tanananost zalivanja ističe eleganciju blanka.
Prutić ostaje prutić, a ne čvornovata motka.
:cheesy:

E pa ovde su ti "neophodne" podmotane karike, sto veca budza to bolje. Sto je sigurno sigurno je, sta ako dodje riba i pocupa karike

Sent from my YAL-L21 using Tapatalk

Ostaje dril da drži!!! Starac i more varijanta!!!  :cheesy: :cheesy: :cheesy:

Fino, dosta ručnog rada tu ima.  :clap2:

Gledao sam više videa o proizvodnji blankova i štapova i jasne su mi sve faze postupka.
Ali ono što me je od gledanja prvog videa kopkalo, a i danas me kopka, je kojim postupkom se prave konusne čelične mandrele? Nikako ne mogu da zamislim alat koji će postupkom glodanja, valjanja, izvlačenja ili kovanja napraviti konusnu šipku dužine do dva metra a relativno malih preseka.
Zna li neko kako se prave mandrele? :huh:

pa na primer struganjem

Meni se nikad nije razjasnilo ono brušenje između kamenova posle skidanja trake.
Kako znaju tačne dimenzije na konusnom predmetu, koliko skidaju materijala i da sve uvek bude isto i da nisu karbonska vlakna prekinuta. Vidim da to ide brzo i skoro pa automatski, a opet mi nejasno šta kontroliše tocila.

Slična priča i oko fitovanja spojeva...

Verovatno da su tocila pod kontrolisanim konstantnim pritiskom za blago brušenje. Ajd sa laičkom pretpostavkom –pomoću običnog federa određene jačine ili težinom samog tocila. Mada trebalo bi još i da čeona površina tocila bude određeno konusna kako bi pratila konus raznih blankova. Dobro si primetio, zaista stvar za čuđenje.

Citat: laki22 poslato 04 Januar 2024, 22:22:45pa na primer struganjem

Ne mogu da zamislim šipku npr. Fi10 dugačku 2 metra stegnutu u strug da bi bila konusno obrađena. Dva metra šipka mora da leprša prilikom okretanja i kako onda da stružeš?

pritisak tocila koliko sam video odredjuje radnik koji sa strane drzi polugu.

mogu da je urade odjednom, postoje strugovi sa radnom povrsinom i od 4-5 metara, pridrzavajuci sipku na par mesta linetom a mogu da je urade iz delova pa posle npr urade navojni spoj itd

https://www.facebook.com/templereeffishing/videos/mandrels-are-molds-used-to-form-a-fishing-rod-blank-they-are-usually-fabricated-/877769212941704/


https://www.google.com/search?client=firefox-b-e&q=Mandrels+are+molds+used+to+form+a+fishing+rod+blank.+They+are+usually+fabricated+from+stainless+steel+rods+with+a+centerless+grinder.#fpstate=ive&vld=cid:467bad59,vid:z0_aRegL0Mo,st:0

Možda je to ovo.

master rad sam radio iz 3d stampe, ali ovo laserom stampanje nisam cuo. 3d stampanje metala je odavno poznato ali ne postoje masine tolikih dimenzija. ovo je dobro sto je vertikalno i nabacuje se sloj po sloj koliko zele. vrhunski  :ok:

Nisam se susretao sa ovim  :cheesy:

Ovaj drugi link je malo nejasan a radi se obrušenju blankova.

Da probam ovako

https://www.youtube.com/watch?v=z0_aRegL0Mo

Citat: laki22 poslato 05 Januar 2024, 15:31:37pritisak tocila koliko sam video odredjuje radnik koji sa strane drzi polugu.

mogu da je urade odjednom, postoje strugovi sa radnom povrsinom i od 4-5 metara, pridrzavajuci sipku na par mesta linetom a mogu da je urade iz delova pa posle npr urade navojni spoj itd

He, nisam znao da postoje linete za strug. Sa više njih je onda zaista moguće struganje dugačke šipke a da bi se dobio konus.

Na prvom linku koji je postavio kolega sindok vidi se lasersko štampanje čelika. Takav način mi nije bio ni na kraj pameti.
A na drugom linku se može pročitati da se mandrele mogu praviti ,,brusilicom bez centra"
Kakva li je ovo brusilica?
Još sam pročitao na forumu, interesantnu raspravu članova, o pokušajima pravljenja blankova u garaži tj. hobi uslovima. Ima upornih ljudi koji ipak pokušavaju da sami naprave grafitni blank i pored upozorenja znalaca da je za to potrebna oprema od najmanje 250.000$.
U zadnjem postu se vidi da je lik kupio gomilu polovnih mandrela, dogovorio isporuku veše vrsta preprega ......itd. Ovaj link ću posetiti posle određenog vremena baš da vidim šta je lik uradio, baš je uporan.

svaki dan covek nauci nesto novo :) istrazicu malo to lasersko stampanje, izgleda veoma interesantno.

koliko sam na brzinu video, to je suprotnosmerna brusilica ali ta linija mi se cini da obelezava "brusenje van ose" sto je verovatno posledica konusa.

Na prvom snimku klasicna brusilica ili polirka za metalne cevi, granulacija brusnih traka se koristi po potrebi,postoje i polir diskovi različite granulacije.A pritisak majstora po mom mišljenju je zbog konusa elementa(znaci iskustvo),mada sigurno ima granicnik.
Druga sofisticiranija oprema za poliranje sa emulzijom,a suprotan smer da ne bi iskocio deo a i verovatno je finoca brusa različita (cim bruse u mikrone)

Vrlo interesantno.
Potrebna je tu velika elektronika i mnogo merenja. Prvenstveno zbog trošenja brusnih površina, a osnovne potrebe da se dimenzije blanka održe u granicama da se može reći da su svi isti.
Inače, ode sve bestraga.

Pitanje je i zašto se blank posle vađenja iz peći uopšte brusi-ravna?
 
Pretpostavljam da je to zbog toga što smola prilikom pečenja izađe na površinu između vlakana preprega. Tu površinu formira namotana celofan traka širine par cm. pa tako formirana površina nije glatka zbog preklopa namotane trake. Tek brušenjem se dobija ravna površina.

Interesantno je jednostavnije rešenje za oblaganje i zatezanje preprega, da se ne bi razmotao prilikom pečenja. Pročitao sam na već pomenutom forumu da onaj koji hoće da napravi hobi blank u garaži hoće to da uradi pomoću termal bužira. Takav postupak verujem da ostavlja blank posle pečenja sa potpuno glatkom površinom.
Interesantna ideja.

ja mislim da je tu traka da formira oblik karbona pri pecenju, kao i kod npr ostalih delova koji se prave od karbona a vakumirani su i pritisnuti uz kalup.

sto se tice brusenja, posebne metode se koriste pri merenju trosenja tocila ali glavna stvar je sto se trosila redovno "ostre" tj ravnaju da bi se zadrzao profil i tacnost samog tocila. vidite i na mernom instrumentu sa strane pored da cifre iza tacke idu na 5tu decimalu. e sad mozda je u incima to ali sumnjam da kosooki koriste ince a ne milimetre. sve to doprinosi preciznosti. brusenje je svakako zavrsna tj finalna obrada i veoma je tacna. negde tolerancije idu u 5 mikrona širine tolerancijskog polja. znaci +- 3 mikrona

Laki 22,
Divan odgovor. Hvala.

Slob,
Bruse iz više razloga:
1. skidaju višak smole radi manje težine,
2. lakše se farbaju, lakiraju, nanose premazi,
3. estetika
4. sakrivaju nepravilnosti, a možda i uočavaju neke nedopustive.
5. sakrivaju podatke o izradi (na nebrušenom možeš da vidiš granice platana i osetiš razliku u debljini na prelazima, teško ali može ko zna šta traži).

Jedino što rizikuju zadiranje u vlakna ali je to verovatno bojazan samo na nivou razmišljanja.  :cheesy: 

 Proces izrade štapova za pecanje i palica za golf  potpuno je identičan  smiley033  https://mygolfspy.com/news-opinion/shaft-u-production-process-101/ (https://mygolfspy.com/news-opinion/shaft-u-production-process-101/)

Zaista potpuno iste faze u proizvodnji, s tim što oni izgleda gađaju težinu blanka maltene u gram, što kod ribolovačkog štapa i nije tako bitno.
Lepo se vidi na usporenom snimku savijanje-punjenje  palice prilikom zamaha što sigurno daje dodatnu energiju udarcu loptice. Isto kao kod zabacivanja tereta ribolovačkim štapom.

mstosic,
najverovatnije zbog onoga što si naveo u tački 2.
Ima ona faza lakiranja gde se blank izvlači kroz gumenu tesnu rupu na posudi sa lakom/farbom. Da je blank rapav ovaj ekstremno lak i pouzdan način lakiranja nikako ne bi uspevao.

Slob,

Nisam siguran u to što si napisao. I hrapavi se identično lakiraju.

Vidi, ako blank nije gladak i ima npr rupice a ti ga provučeš kroz gumenu profilisanu manžetnu na izlazu kutije sa lakom, šta će se desiti? Tamo gde je blank gladak sloj laka će biti tanak i ravnomeran ali ako postoji neka manja ili veća rupica ona će biti sva ispunjena lakom. Kada takav blank okaćiš vertikalno desiće se to da će kapljica laka, koja se zadržala u rupici, početi da se sliva. I dobićeš muzgu. Slično je i sa grbama, manjim ili većim.
Možda je i neki drugi razlog bitniji od ovog, ali ovaj estetski mislim da svakako postoji.

Nakon što je osovina gotova na mandrelu, Fujikura koristi poseban vakuumski naneseni celofan koji uklanja zračne džepove i nesavršenosti. Drška se zatim stvrdnjava unutar celofanskog omotača u posebnoj peći kako bi se osiguralo da su svi zračni džepovi istisnuti van. Što je još važnije, proces stvrdnjavanja zagrijava smolu u svakom od materijala (zapamtite da je smola ljepilo), spajajući više slojeva kompozita u jedan dizajn (osovinu). Nakon što se osovina stvrdne, celofan se mora ukloniti kako bi se mogla nanijeti boja i grafika.

Drška se zatim brusi, pere i suši kako bi se uklonili svi nedostaci. Kod Fujikure, svaki dizajn osovine uključuje krajnji vanjski sloj ugljičnih vlakana, koji se naziva žrtveni sloj koji se koristi za zaštitu završnog sloja dizajna od ugljičnih vlakana, i posljedično, integritet cjelokupnog dizajna.

Brušenje žrtvovanog sloja također omogućuje da se osovina pripremi za boju i kozmetiku. Prije nanošenja boje, tehničari ponovno provjeravaju specifikacije (OD, ručka i savitljivost vrha, zakretni moment, težina itd.) kako bi osigurali da je svaka osovina unutar cilja i specifikacija.