Vukovi sa DUNAVA

Nisam masinac ja sam elektrolog tako da poznajem samo osnove masinstva pa cu probati da ti odgovorim sto krace i naravno laicki.
Prilikom proklizavanja spulne na mestu pritezanja javlja se trenje koje naravno stvara toplotu. Sa filcanim podloskama koje su po pravilu deblje (bar kada su nove) regulacija drila zbog toga nije tako precizna, zato sto filc ne trpi toplotu tako dobro pa dril po nekad treba regulisati i prilikom duze borbe sa vecom ribom. Iz tog razloga pojavile su se karbonske podloske koje se znatno manje slezu priliko pritiska i bolje podnose toplotu. E sada podmazivanje se vrsi sa teflonskom masti zato sto teflon odlicno podnosi pritisak i toplotu i sam dril je ravnomeran.

Ma i ja kada sam prvi put video (ala je to davno bilo majko moja)  da je podloska blago zamascena, sta sam uradio, pa lepo obrisao sve to  . I bas sam dobio bolji dril ali malo sutra. Na primer zasto Stela ima bolji dril nego Stradik, mislim zato sto su na Steli bolje podloske.

Germina,
Hvala na informaciji

Blog “Dragenstein” (kovanica od Drag i Frankenštajn) sam čitao kad ništa nisam znao o kočnicama niti o tribologiji (nauci o trenju). Više od pola nisam ni razumeo. Dobro je što si me potsetio na njega. Pročitaću ga sada ponovo.

Ali ima jedan praktičan zaključak koji treba izvesti iz citata koji si naveo, a kada je u pitanju upgrade mašinica, parafraziram  deo citata; Ubacivanjem karbonskih lamela, umesto običnih, sila kočenja se može udvostručiti!
To je lepo, ali ne treba zaboraviti da time izazivamo i opasnost da novonastala sila kočenja može da prevaziđe otpornost same mašinice na potezanje. Ono što ja zovem “zaustavna snaga mašinice”. Ne kažem da pri max pritezanju kočnice sada može doći do loma stope mašinice ali do preopterećenja nekih drugih elemenata ipak može doći. 
Zato kod zamene lamela karbonskim ipak treba voditi računa o tome. Kako? Pitanje za sebe.

Tako je. Osovina špulne i nosač rolera su prvenstveno ti elementi koji mogu biti preopterećeni.

To naravno i ne mora uvek da bude baš tako. Moguće je i da će mašinica lako, bez problema, podneti povećanu silu kočenja. Ali kako biti siguran u proceni?

Kako tako, kod upgrade kočnice karbotex lamelama, verujem da oni koji se odlučuju na to, u prvom redu imaju ne povećanu silu, već baš ravnomernost i preciznost drila kočnice sa takvim lamelama. Ta poželjna karakteristika drila će svakako biti dobijena. Jedino treba biti oprezan sa povećanom silom kočenja, koja možda onome koji upgrejduje nije niti potrebna.
Zato ako bi na neki način oslabili silu kočenja karbonskih lamela i doveli je na prethodno postojeći  nivo, rešili bi sve dileme. E sad, kako to praktično izvesti? Ili kako biti siguran da max pritegnut dril neće oštetiti neke elemente na mašinici? Ili kako ograničiti “zavrtanje” dugmeta kočnice?
Ovo poslednje može da bude i posebna tema. Meni baš interesantna, jer sam shvatio da bi taj graničnik na kočnici bio veoma praktičan kao predpodešavanje sile kočenja, a kod upotrebe tankih struna ili monofila.
U žaru borbe, sa takvim predpodešenim ograničenjem, nikako ne bi mogli da prekoračimo  dozvoljenu silu.
Ima takvih mašinica ali to su samo one najvećih dimenzija. A ima još nešto; ti graničnici su integrisani samo sa brzim – grubim kočnicama. Ja bih da ograničenje postoji na malim mašinicama, koje rade sa tankim strunama i monofilima, ali tako da dugme kočnice ipak zadrži svoj široki opseg finog podešavanja. Ali takvu mašinicu još nigde nisam video.

Sila kočenja kod carbonskih podloški se reguliše njihovim brojem, veličinom i debljinom....tako da možemo prilikom upgrada da održimo silu kočenja na nivou koji neće previše opteretiti sklopove mašinice izborom tanjih carbontex diskova 

Spojene poruke: 03 Decembar 2018, 12:15:31

Evo tabele na osnovu koje se vidi inicijalna kočiona sila u odnosu na nosivost strune/monofila koja teoretski  neće dovesti do kidanja i lomova....naravno sve to treba ukomponovati sa ostatkom sistema ( štap, mašinica, predvez...)

Merena je na kraju strune, štap pod 45 stepeni...evo i ludog Rusa sa sličnim eksperimentom 

 

Postoje carbontexi različitih debljina i rapavosti