Vukovi sa DUNAVA

Evo i ilustracija:

Shimano:



Daiwa:



Vide se levi-deblji i desni-tanji navoji za montažu na levu i desnu stranu mašinice.
Meni se čini da je Daiwa rešenje malo bolje. Zato što je vratilo pogonskog zupčanika ne bušeno pa time i ne oslabljeno.

Napomena:
Daiwa slike preuzete sa sajta Trofej.info

Nema duplog navoja..Videćemo šta će se dalje dešavati.Za sada je ceo sistem i dalje besprekoran,bez lufta i čudnih zvukova..

Ušrafljena, našrafljena ručica ili ona sa šestouglom osovinom koja prolazi kroz vratilo zupčanika, što se tiče samog spoja ručice, su sve dobro rešenje, ako su dobro urađene. Videli ste verovatno i šestougaone osovine koje u korenu imaju i uzubljenje sa štiftom ili sa krunom, takve apsolutno nemaju nikakav luft u samoj ručici, niti se on može pojaviti prilikom duže eksploatacije.
Luft u ručici se ustvari javlja sekundarno, kao posledica trošenja zubaca na zupčanicima. Oni se mnogo brže toše nego što bi se pojavio luft u samim ležajima ili spoju ručice sa osovinom zupčanika.
Ali ima tu jedna druga stvar. Pri osmatranju sistema spoja ručice sa osovinom, kod ručica koje se ušrafljuju ili našrafljuju osovina zupčanika obavezno mora biti od čelika. Što je kvalitetnije rešenje. Ne može od špijaltera jer bi se navoj brzo pohabao. Pa se na tu čeličnu osovinu našrafluje ili nasađuje tanjirasti zupčanik koji opet može da se pravi posebno, od manje ili više kvalitetnijih materijala. Obično više kvalitetnijih jer već sama činjenica da je osovina čelična upućuje na to da je mašinica vše klase kvaliteta.
Kod šestougaone osovine ručice, osovina tanjirastog zupčanika sigurno nije od čelika, jer probušiti šesticu u čeliku i to veće dužine nije ni malo jeftin postupak, jeftinije ispada našrafljivanje ili ušrafljivanje. Osovina, pa i istovremeno iz jednog dela izliven sam tanjirasti zupčanik, je onda od špijaltera, koji spada u lošije materijale i koji se lakše lomi i brže haba. Pa samim tim ako osmatranjem ustanovite da ručica ima šestougaonu osovinu treba tu činjenicu i da povežete sa lošijim kvalitetom tanjirastog zupčanika. Uostalom činjenica je da nema skupih mašinica sa šestougaonom osovinom ručice. Bar ja nisam video takvu.

Luftovi “u ručici”!?
Zašto pod navodnicima? Zato što te luftove,  koje mi nazivamo tako i zapažamo ih  prilikom mrdanja ručice u raznoraznim pravcima, i nisu u ručici već u mehanizmu sa kojim je ta ručica povezana.
Mada, mogući su i luftovi kod same ručice, ako ona nije spojena sa pogonskom osovinom direktnim našrafljivanjem ili ušrafljivanjem,  već mehanizmom za preklapanje ručice, koji sami po sebi mogu da imaju svoje luftove, koji su u principu bezazleni..
Na skici je prikazan princip šema mehanizma mašinice sa “S” oscilatorom, koji nije ni bitan za ova razmatranja, isto bi bilo i sa Wormshaftom.
 


Crvenim strelicama su prikazani mogući luftovi i u kojem pravcu se manifestuju.
Takođe, imamo predpostavku da je ručica čvrsto vezana za pogonsku osovinu pa njenim mrdanjem direktno, bez lufta, delujemo na pogonsku osovinu.

Razmotrimo prvo mogući luft kada se ručica mrda gore-dole. Taj luft je moguć samo ako kuglični ležajevi (kl1) i (kl2) imaju luft u kuglicama ili postoji luft u njihovom sedištu na kućišta. Ovo drugo je takoreći nemoguće a luft u kuglicama može da nastane tek dugotrajnom eksploatacijom ili pak fabrički neispravnim kugličnim ležajem.

Luft pri rotaciji ručice, najbolje se primećuje kada se rotor mašinice ukoči šakom ruke a ručica mrda u pravcu rotacije. Zašto nastaje? Moguće je da zupčanici tanjira i piniona nisu dobro upareni, ili nisu potpuno uzubljeni ili osovine oba zupčanika nisu stabilne u ležajima. Pogonska osovina uvek ima dva oslonca i dobro je učvršćen, ali pinion može da ima samo jedan ležaj, (kl3) sa jedne strane a druga strana se ili oslanja na biksni u kućištu, pri kraju piniona, ili da se oslanja svojom unutrašnjim šupljinom na osovinu špulne. Pa koliki je tu luft, toliki će biti i luft piniona pa tako i celog sistema. Ne mali broj konstrukcija ima po dva kuglična ležaja na pinionu pa onda luft-mrdanje piniona  ne može da  postoji.

Luft levo-desno, kako je na skici. Nastaje ako (uslovno) nije dobro distancirana pogonska osovina koja se oslanja na kuglične ležajeve, levo i desno a kada se kućište zatvori-prišrafi. Taj luft se obično podesi fabrički, podloškom (na skici plave boje). To bi ujedno trebalo da eliminiše aksijalni luft i da približi zupce tanjira zupcima piniona, pa i tu da smanji luft.
Ribolovci, vidim, ne retko eliminišu ovaj luft dodavanjem podloški.
Koliko je to preporučljivo? Zašto? Zbog temperaturnih promena.
Luftove ribolovci obično isprobavaju na sobnim temperaturama. Konstatuju da može da se doda još jedna podloška, svedu time luft na nulu a onda.....Šta se dešava na ekstremno niskim ili visokim temperaturama? Mašinica može da zaglavi, zato što bi onaj postojeći luft na sobnoj temperaturi bio sveden na nulu sam od sebe tek na npr. minus 5. Ovako zupci, na niskoj temperaturi, mogu da budu pretesno povezani i da trpe preveliki pritisak. Teoretski je moguće da u takvom slučaju može mašinica ili baš da zaglavi, ili čak i da dođe do loma zupčanika.

Zato mislim da je dodavanje podloški posao sa neizvesnim i mogućim lošim rezultatom. Koliki je dozvoljen luft na sobnoj temperaturi može da odredi samo projektant ili da ga on koriguje na osnovu temperaturnih ispitivanja, koja se sprovode laboratorijski u razvojnim pogonima projektantskih biroa.