U pravu si, nije nam mnogo otkrila. Ali i makar mali korak napred je već nešto.
A to je; da smo došli do saznanja da ne treba da se zalećemo sa zaključkom o snazi mašinice, ako vidimo da mašinica ima manji prenosni odnos, ručku ili špulnu. Bitan je  njihov međusobni odnos! 
Osim toga; ako dve mašinice imaju potpuno isti spomenuti odnos, znamo šta ih razlikuje.

Tu se slazem ali ja se razmisljam oko ove 2 masine a ibanezi kaze da sa ABUom ne bi bacao leptire i kasike...

Imao sam, igrom slučaja, tu Abuovu mašinicu u rukama. Ona zaista deluje nežno. Mala je i ima izvanredno gladak rad (na prazno), koji te momentalno oduševi,  što ukazuje na veliku preciznost izrade i mala statička trenja. Mikado, iako i on glatko radi nije mu ni približan. Ali važnije je šta se dešava kad se ona optereti. Ibanezi je to i iskusio pa otud i njegov stav.
Nikako da zaboravim jednu njegovu promućurnu izjavi : "Pen mašinica, kad je probaš na prazno u prodavnici, čuje se, melje. Ali ona isto radi i isto se čuje i kad je debelo opteretiš na vodi gde bi druge mašinica sa glatkim radom možda i zablokirale."

e zato se ja vratih najlonu i presidentima,sigmama itd,da ne placam skupe igracke vise

 Kosta, Airblade je malo lakši zbog kućišta i rotora, koji su iseckani na sve strane. Kod Ore je kućište kompaktno, snažno, jednodelno metalno sa karbonskim zatvaračem oddole. Pun karbonski rotor. Urađena je da na toj veličini bude maksimalno jaka i utegniuta. Orra ima jaku ručicu rezanu iz komada koja se uvrće, mnogo težu od  ručice na Ejrblejdu. Samo da skinemo ručice sa obe mašinice i stavimo na vagu bez ručica Orra bi bila lakša. U tim segmentima je Orra Sx daleko jača i pouzdanija mašinica. Otuda razlika u težini. Ali u maleno Orino kućište ne može da se stavi pogon dimenzija kakve ima Ejrblejd. Maleni pogonski zupčanik, sa puno zubića koji omogućavaju tako visok prenos ne može imati snagu znatno većeg pogona kakav ima bilo koja mašinica veličine 4. Tu je Trabuko veći, teži i jači. Da se razumemo, ne sa Abu Orra, nego sa bilo kojom mašinicom te veličine- recimo Spro Blu ark ili Zauber 2000, Šimano Twin power, Stradik 2000, ma bilo kojom ja ne bih bacao leptirčine i kašiketine. Zato Slob, malo grešiš- Nisam iskusio nego i ne pokušavam. Pri tom ne sumnjam da je Abu Orra sx 30 jača i pouzdanija od Trabukovog Ejrblejda te veličine koji je još lakši.  Jednostavno nijedna mašinica tih dimenzija nije za ta posla. Poredimo 2 mašinice ali baš mnogo različite veličine. Moj drug Šljuja (drugoplasirani sa Karavukova) je za mesec dana uništio malecnu Tiku Taurus 1500 vukući glave od 25gr. Komplet metalni, sinonim snage, najteži i najjači među mašinicama te veličine. I tako mali svojom kompaktnošću je delovao kao dizalica na prazno. Ali premaleni pogonski zupčanik nije mogao da izdrži ta opterećenja i počeo je da krlja i melje posle jako kratkog vremena. Ako Kosta razmišljaš o Orra SX, a da loviš Štuku kašikama i leptirima, povećaj veličinu. Ona će biti još malo teža, ali zaista i jača od Ejrblejda. Posle meseci intenzivnog pecanja i mnogo ulovljene ribe mogu da kažem da je OrraSX možda najkvalitetnija ( i materijali i stepen tolerancije) i najbolje rešena (kada se svi parametri uzmu u obzir) mašinica u cenovnoj klasi, ali je jednostavno premala da bi imala snagu mašinice veličine klasične 4orke.

Summa summarum....za lagano, a jako treba ispljunuti ozbiljnu lovu  Za role do 100 evra , ako ti treba gola snaga uzmi dva broja veću mašinicu... 

Pravi recepti.
Prvi  je za varaličare, a drugi za dubinkaše!

Citat: mouseattacker poslato 09 Decembar 2015, 09:03:09
Koeficijenti se odredjuju u zavisnosti od tipa zupcanika, zatim u zavisnosti od tipa lezaja i slicno, obicno imaju vrednosti od 0,92-0,96(koliko se secam masinskih elemenata).

mouseattacker, nece biti toliko. Puzni prenosmici imaju slabiji stepen iskoriscenja. Narocito je nepovoljno sto je kod masinica obicno reverzibilan nacin prenosa, pogon ide sa pogonskog tocka.

Tesko bi bilo generalizovati stvari. Helikoidni zupcasti parovi u koje spada i puzni prenos imaju mnogo tipova i kombinacija koje drasticno menjaju stepen iskoriscenja mehanizma. Naizgled male promene I razlike donose velika poboljsanja i poskupljuju proizvodnju. Po pravilu kod skupljih modela su primenjena bolja tehnicka resenja, bolji materijali i bolja obrada.

Neka moja gruba procena stepena iskoriscenja kod masinica bi bila od 0.5 kod losih modela, ako i toliko pa do max 0.9 kod najboljih i najskupljih modela, ali to bi se moglo tacno utvrditi samo eksperimentalnim merenjima. Ne bi to bilo tako tesko, verujem da bi se moglo priblizno raditi i kod kuce sa malim ulaganjima ali trazi vreme i volju.

Zato samo gledati stepen prenosa, precnik spule i duzinu rucice nije dovoljno. Stepen iskoriscenja igra jako vaznu ulogu u jednacini vucne sile i nije ga lako od oka proceniti. Neko pravilo je da obicno skuplji modeli imaju bolji stepen iskoriscenja.

Citat: DDj poslato 10 Decembar 2015, 15:51:54


...........Neka moja gruba procena stepena iskoriscenja kod masinica bi bila od 0.5 kod losih modela, ako i toliko pa do max 0.9 kod najboljih i najskupljih modela, ali to bi se moglo tacno utvrditi samo eksperimentalnim merenjima. Ne bi to bilo tako tesko, verujem da bi se moglo priblizno raditi i kod kuce sa malim ulaganjima ali trazi vreme i volju.
.................

Jeli imaš ideju kako odraditi to merenje, u kućnim, amaterskim, uslovima?
Ja sam već probao, tako što sam na strunu okačio teret 100gr pa onda merio teret koji će pokrenutu ručicu. To što sam dobio je 100gr + savladavanje statičke sile trenja - da se ručica pokrene.
Međutim da bi se okretanje ručice nastavilo nije potrebna više tolika sila, već znatno manja. E, kako to sada meriti -u pokretu?

Drugo što sam zapazio je, da kada ručicu postavim horizontalno pa na nju okačim promenljivi teret koji treba da je pokrene i polako ga povećavam i ručica počinje da se pokreće dešava se to da sada ugao ručice prema teretu počinje da se menja (raste) i samim tim moment sile opada i onda nisam siguran da je sila tačno određena. Zato sam (na skici) umesto ručice stavio točak sa namotanim koncem, pa kad se on pokreće nema te promene ugla i moment sile je pri okretanju konstantan.

Ali tu sa druge strane ostaje problem montaže odgovarajućeg točka a i opet isto pitanje: kako sve to meriti u pokretu?

Evo skice:

tema za zimsku dosadu

Slob, mislim da je ideja odlicna. Opteretiti najlon sa masinice sa nekim teretom koji sedi na podu, pa lagano dodavati opterecenje dok teret ne pocne da se lagano krece ustanovio bi stepen gubitaka. Ili mozda jos bolje sa kalema umesto rucice montirati malu preciznu elektricnu vagicu sa kukom pa vuci vagicu dok teret ne pocne da se dize. Time direktno citamo silu na rucici a moze i da se kontrolise. Dalo bi priblizno sliku sta se desava. Teret na podu bi bilo bolje da nije jako mali, bilo bi bolje citanje, recimo 400-500 grama, zavisi od modela masinice.

Ima tu i drugih gubitaka. Mehanizam koji pokrece spulu gore dole, mehanizam koji obrce rotor, pomocni mehanizmi kao wormshaft...zato ciniti neku procenu stepena iskoriscenja od oka je jako, jako tesko. samo eksperimentalne vrednosti mogu dati procenu ili sami konstruktori koji najbolje znaju sta su radili.

Spojene poruke: 10 Decembar 2015, 17:43:58

Koristeci jednacinu za vucnu silu koju sam izveo i ovi podaci koji bi se dobili ovim eksperimentom dali bi odlicnu procenu stepena iskoriscenja, jer sile u tom slucaju znamo. Ovaj eksperiment bi mogao da sluzi i za neku vrstu procene draga pa i loma masine ako bi opterecenja bila jako velika. Kome nije zao masinice:) Samu osovinicu (imitaciju rucice) na kojoj je kalem svaki metalostrugar moze da napravi za bagatelu.

Digao sam ruke od dinamometara. Pokušao sam da nabavim školski komplet 5kom 100gr do 5kg i trud mi je bio uzaludan. Fali im u kompletu ovaj i li onaj ...itd
Pomirio sam se sa koficom i vodom koju mogu da izmerim na bilo kojoj vagi. Jeste sporije i nije elegantno ali funkcioniše.

Na skici; ručica je skinuta sa mašinice a na crtežu je samo da bi pokazala da je dijametar točka jednak dijametru ručice. Ali kao što sam već rekao; sila koja pokrene ručicu pokazaće samo statičko trenje koje je mnogo veće od kliznog trenja, a koje je nama ustvari interesantnije od statičkog. Njega jedino mogu da merim u pokretu. A kako?
A i postoji i problem točka i montaže točka kao i to da on mora da odgovara radijusu svake mašinice.
Idelano bi bilo kada bi ručicu vrteo nekakav motor, sa univerzalnim zahvatačem ručice, čija potrošnja pokazuje silu koju proizvodi a kofica sa opterećenjem da visi sa terase, da ima neki pređeni put. Ali sve to komplikuje stvar.

400 do 500 gr:
Taj teret bi trebalo postepeno povećavati dok sila kliznog trenja ne pokaže nesrazmeran rast, a što bi pokazalo opseg sile gde je mašinica primenljiva.

Opsezni eksperimenti bi sigurno pokazali da i efikasnost masinice pada sa velikm opterecenjima kod fleksibilnih materijala koriscenih za kuciste i druge delove. Citava grupa hiperboloidnih zupcastih parova je jako osetljiva na geometriju.

Kod puznih prenosnika za razliku od recimo obicnih cilindicnih nije u pitanju kotrljanje zuba preko zuba vec cisto klizanje. Zbog toga su uzgred, puzni parovi ili helikoidni kao kod nove Stele jako osetljivi na podmazivanje. Kada se taj sloj maziva potrosi kliza metal po metalu umesto da pliva po sloju ulja / maziva, pa nastaje intenzivno habanje. Zato se obicno koristi bronza - celik par, jer celik - celik par mada potencijalno jaci trazi izvanrednu geometriju i odlicno podmazivanje. Bronza kao meksi metal prilagodice se / deformisati celiku a ima odlicna svojstva klizanja i mali otpor trenja pri klizanju.

Spojene poruke: 10 Decembar 2015, 18:07:34

Precnik tocka je u sustini nebitan, eksperiment sluzi za odredjivanje koeficijenta iskoriscenja mehanizma. Cak i najlonska spula. Precnik moze biti bilo koji. Tocak bi se montirao na osovinicu, osovinica uvrnula u masinicu.

Sto se kontrole tice, mala precizna vagica - dinamometar bi omogucila kontrolu tokom kretanja. Ne znam sto te buni trenje mirovanja. Tokom kretanja imas kontrolu nad vucnom silom, direktom je citas a i ne mislim da je trenje mirovanja znatno drugacije od trenja kretanja za masinice. Videlo bi se eksperimentom.

U zoni malih eleasticnih deformacija i nije bitno koji je teret, ali se moze uraditi za neki siri opseg opterecenja (4-5 kombinacija) koji bi i vece deformacije uzeo u obzir. Taj hod bi mogao biti i duzi, metar - dva, radi boljeg uvida u to sta se desava.

Efikasnost mašinice sigurno opada sa rastom opterećenja. Mislim da taj pad efikasnosti predstavlja bitnu razliku između malih i velikih, kvalitetnih i ne kvalitetnih mašinica. Mašince su jednostavno projektovane za neku maksimalnu primenjenu snagu. One male za manju a velike za veliku, mada to nije tako oštra podela, jer manja a kvalitetnija mašinica može da bude snažnija od veće a nekvalitetne.
I to je ono zbog čega nam ustvari treba merenje snage. Proizvođači to neće da deklarišu.

Sledeća karakteristika bi bila trajnost te snage. Jer snaga će vremenom opadati sa habanjem. Najduže će trajati kvalitetna mašina koja se opterećuje sa recimo 30% onoga što može. Ali pre toga treba da znamo šta može.

U pravu si za prečnik točka. Ne mora odnos sila da se dobije direktno. Postoji formula pa se izračuna koliko manja ili veća bi bila ta sila na realnoj dužini ručice.!!!!

A šta me buni? Pa kad hoćeš nešto da pokreneš iz mesta treba ti veća sila nego da bi telo nastavilo da se kreće. Ili sam ja u zabludi?
ali dobro, ako bi se upotrebio dinamometar kod daljeg kretanja na njemu bi sila opala i to bi onda bilo to!

Pa liči mi da je rešeno!


Dakle ovako:

Mislim da is sve skockao kako treba.

Koeficijent trenja mirovanja jeste razlicit od koeficijenta trenja kretanja i zavisi od slucaja do slucaja ali nije neophodno i da je ta razlika velika, ponekad ta razlika je jako mala. Verovatno kod masinice i nije velika. Ali pri upotrebi dinamometra vucna sila moze i da se cita. Treba imati vremena i volje i probati