Vukovi sa DUNAVA

Danas vormšaft po mom mišljenju nema u slaganju neku prednost nad do savršenstva dovedenim S sistemom. Daiwa je dokazala da worm nema prednost i njene najbolje mašinice slažu - ko Daive :lol:
Moja ABU Orra SX iako nema vorm šaft slaže besprekorno, a čak nije iz ne znam kakve cenovne grupe. Ali teško se odreći nečega što je tvoje, pri tom čak i ne znajući da je Šimano zvanično zaštitio taj patent.  Pa kako da ga se odrekne?
Po meni S sistem ima prednost (naravno besprekorno urađen) iz dva osnovna razloga. U istom kućištu istih dimenzija može da se postavi veći - jači pogonski zupčanik. Ili stavi isti, a smanji kućište i olakša mašinica bez ikakvih gubitaka snage i izdržljivosti. A drugi je taj što je vorm šaft mini mehanizam za sebe koji mora odvući delić snage sa pogona. I ja sam imao i Blu ark 7400 bez vorma i još uvek imam 9400 sa vormom. Pogonski zupčanik i sve ostalo isto, ali i meni se čini da je taj 7400 bio (činio?) nešto jači, kompaktniji utegnutiji sa nešto manjom zapreminom samog kućišta i lakši. Ipak, iako nikad nisam zamrsio ili imao bilo kakav problem, čini mi se da 9400 nijansu lepše slaže. Potpuno ravno- mo'š libelu staviti, dok 7400 ipak ima malecko jedva primetno upupčenje prema sredini.

Treba biti baš stručan da bi sa sigurnošću utvrdio koji sistem slaganja strune "jede" manji deo  energije kojom se mota ručica mašinice.
Laički gledano, logičan zaključak je da ono što ima veći broj prenosnika treba da troši više -wormshaft.
S druge strane, i pored toga,  Shimanova mašinica radi ekstra glatko.
Iznenadio sam se gledajući rastavljanje jednog Shimana kada majstor skida mikro kuglični ležaj sa osovinice klizača wormshafta. A on ne rotira, već se samo zakrene kod promene smera. Do koje perfekcije su oni to doterali.
Kod S sistema nigde nisam video slično. Na osovinicu koja klizi po S kanalu niko još nije stavio mikro  kuglični ležaj, iako bi bar malo pomoglo. A možda on troši zanemarljivo malo, pa to nije ni potrebno.

Mislim da i dalje beskrajni vijak najbolje slaže strunu - ravno od dna do vrha špulne. Da bi beskrajni vijak slagao savršene namotaje potrebno je položaj špulne podesiti podloškama smiley318 (http://vukovisadunava.com/masinice/gore-podigni-dole-spusti!/).
Na slaganje utiče i kakav monofil ili strunu koristimo...

I ja isto mislim,za tanke i mekane pletenice.Kod S-sistema mi se desavalo da se pri drilu usecaju namotaji kod masine koja ima perfektan dril.Za najlon mislim da nema veze koji je sistem slaganja u pitanju,samo da masinica lepo slaze :ok:

Citat: slob poslato 08 Mart 2016, 22:30:20
Treba biti baš stručan da bi sa sigurnošću utvrdio koji sistem slaganja strune "jede" manji deo  energije kojom se mota ručica mašinice.
Laički gledano, logičan zaključak je da ono što ima veći broj prenosnika treba da troši više -wormshaft.
S druge strane, i pored toga,  Shimanova mašinica radi ekstra glatko.
Iznenadio sam se gledajući rastavljanje jednog Shimana kada majstor skida mikro kuglični ležaj sa osovinice klizača wormshafta. A on ne rotira, već se samo zakrene kod promene smera. Do koje perfekcije su oni to doterali.
Kod S sistema nigde nisam video slično. Na osovinicu koja klizi po S kanalu niko još nije stavio mikro  kuglični ležaj, iako bi bar malo pomoglo. A možda on troši zanemarljivo malo, pa to nije ni potrebno.

Ne verujem da ti mikro lezajevi imaju udela u boljem slaganju,Taurus ih ima gomilu,i previse,vise sluze da smanje te mikro luftove izmedju osovinica jer je ocigledno da spulna masine sa wormom ima vise lufta,slobodnog hoda gore-dole od S sistema.Tica bas forsira worm,retke su njene masine bez istog,cak i jeftini modeli ga imaju,mislim da worm pravi lepsu konturu strune,najlona,pa nam se zato cini boljim.

Verujem da je na forumu bilo već mestimično govora o slaganju strune pri namotavanju i mehnici koja to odrađuje, ali dobro je što je otvorena posebna tema o tome, da se sve nađe na jednom mestu. Pa makar se po nešto od napisa i ponavljalo.

Ono što sam, najbolje rečeno "načuo", u vezi slaganja strune je to da postoje ravnomerno i unakrsno slaganje, da postoje dvobrzinski sistemi –na dole brzo a na gore sporo ili obrnuto, ....itd. Svi oni su različiti i imaju svoje osobenosti. Loše i dobre strane.

Što se tiče mehanizma za slaganje, postoji "lokomotiva" sistem, "S" sistem, wormshaft i .........ko zna šta još.
U "S" i Worm  sistemima postoje i razni stabilizatori osovine špulne.
To  mi je uvek bilo zagonetno. Predpostavljam da stabilizatori služe osovini špulne kao oslonac pri njenom pokretanju gore i dole a kada postoji opterećenje iz pravca strune.
Za stabilizatore u wormu, može se reći da deluju pri opterećenju osovine špulne iz svih pravaca (kada se rotor okreće oko špuln), ali kod "S" sistema činimi se da deluju samo dvostrano........

Bilo bi dobro da neko ko zna dosta o tome da nešto uopšteno i  napiše o ovim sistemima, naročito o raznim načinima slaganja, i njihovim osobinama.


srdjanpn,
Ležajevi sami po sebi ne mogu da imaju uticaj na bolje već samo na lakše slaganje. Da ono, bez obzira na sam sistem slaganja, koji može da bude bolji ili lošiji, teče glatko čak i pri naponima koji deluju na strunu.

I Daiwa i Shimano slažu besprekorno(srednja i viša klasa mašina).Ne mogu da kažem da Daiwa slaže bolje,ali meni se na oko više dopada.Jedna više-manje bitna stvar je da kod shimana moramo više voditi računa prilikom zabacivanja da ne bi izbacili "klupko".Naravno vrsta i debljina konca kao i to koliko je špulna puna imaju uticaja na ovu pojavu,ali mislim da se to kod Daiwe  znatno ređe dešava.Pretpostavljam da na to ima uticaja u određenoj meri i sistem slaganja..

Unutrašnjost Saltige,par dodatnih zupčanika i klizač..

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs9.postimg.cc%2Fywi1sr6fj%2Fattachment_php.jpg&hash=f4add80910240e0be471705f56260df6a47b906a)



Unutrašnjost Stelle Sw,worm shaft,beskonačni vijak sa dve brzine..

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs16.postimg.cc%2Fo8vsrg5dx%2Fattachment_php.jpg&hash=35647bb4053bf209fdacb0ef69869d9d69772c99)

Na oko bi rekao da wormshaft slaže bolje, tj. deluje mi nekako preciznije rešenje.Razlike su minimalne.Takodje, nekako mi "S" sistem deluje kao da je pouzdaniji.

Lepo, sada imamo slike dva najzastupljenija savremena sistema.
E pa sad pogledajte Daiwu i zamislite okretanje rotora oko špulne pri zategnutoj opterećenoj struni.
Sila na osovinu špulne deluje bočno i pri svim uglovima u okviru 360 stepeni. Gledajući sliku, kada sila na osovinu deluje prema gore ili dole inda se ona oslanja na kuglične ležaje i može glatko da se pomera. Ali ako sila deluje levo i desno kugliči ležajevi nemaju oslonac u tim pravcima i nemaju gotovo nikakvu funkciju!?

Kod worma međutim, pošto je stabilizator u obliku omče koja kliza duž okrugle osovine on deluje bez ozira pod kojim uglom je opterećena osovina špulne. I to mi se, bez obzira na to što nema kugličnih ležaja čini kao bolje rešenje. Pogotovo kada postoje dve šipkice sa dve omče.

Ali na stranu kako je izveden mehanizam, mene a verujem i vas, interesuje šta je to dvobrzinski sistem, unakrsno motanje, itd i uopšte šta su prednosti raznih namotavanja, ono što je najvažnije u pogledu bezbednosti od mršenja strune.
Šta znači "bolje" slaganje strune? Ono što je na oko lepše ne mora da znači i da je bolje.
Dobrota namotavanja može da se posmatra sa dva aspekta. Bolje u smislu manje mogućnosti mršenja, usecanja strune, bolje pri zaleđivanju strune i posebno bolje u smislu lakšeg namotavanja pri opterećenju. I bolje pri odmotavanju strune, pri zabačaju!

Pa evo, Orka je spomenuo dvobrzinski sistem. Kako i šta je i zašto je to. Ima li prednosti i nedostatke?

Dvobrzinski sistem se dobija elipsastim zupčanikom.Koliko sam shvatio, suština je da  na gornjoj tački i donjoj tački hoda špulne, brzina bude veća,nego dok klizi izmedju te dve krajnje tačke.To je uvedeno da se nebi nagomilavala struna na krajevima špulne,a sredina ostajala praznija.Ako grešim neka me neko ispravi.

A evo islike elipsoidnog zupčanika koji je pomenuo mrjr.

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi1194.photobucket.com%2Falbums%2Faa373%2Fslobslob%2FEOS_zps4vne6iev.png&hash=55599538462e9a28072121dd420fc4ca40ef6b07)



Šta bi bili parametri kvaliteta namotavanja odnosno odmotavanja strune.

Kod namotavanja važna je popunjenost špulne u smislu količine strune i lakoća namotavanja pri opterećenju, što znatno može da utiče koliko teško ili lako će se okretati ručica prilikom vuče varalice ili sistema (vuča ribe, nadam se da smo to apsolvirali, nije regularna upotreba mašinice –riba se pumpa a ne vuče mašinicom).
To je ono što daje osećaj snage mašinice, iako to ustvari i nije snaga već tačnije lakoća okretanja.

Kod odmotavanja; lakoća izletanja strune sa špulne,što manja trenja, pogotovo kada je struna zaleđena, što je važno za daljinu zabačaja, kao i verovatnoća mršenja, debljih ili tanjih struna posle namotavanja pod malim ili velikim opterećenjem.

Dakle, ako nisam nešto propustio: 1. Popunjenost špulne 2. Lakoća namotavanja, 3. Lakoća odmotavanja, 4. bezbednost od mršenja.
Bolje ili lošije karakteristike u prethodno nabrojanim parametrima mogu da budu posledica usecanja ili  nagomilavanja strune, a ovo može da bude posledica boljeg ili lšijeg sistema i još koječega.

Koja je poenta u daiwinom obrnutokonusnom slaganju strune?

Jeli to pravilo kod svih Daiwa ili se radi o nagomilavanju strune  i potrebi za dodavanjem podloški ispod špulne?

E to ne bih znao reci, ali mislim da oni to i reklamiraju da tako treba. Opet ne smem reci kod svih! Imam exceler s, a vidjao sam i na znatno skupljim modelima tako slozenu strunu. Kontura je ravna, nema sedla i podloskama moze da se regulise.
Ono sto sam video tj uverio se, da na taj nacin staje dosta manje najlona na spulnu, a u izbacaju nikakvih razlika nisam nasao.

Čudi me da kod ,,S" sistema, u drugim mašinicam, pa čak ni kod Daiwe,  nije primenjeno nešto slično kao kod Mikada. Mada možda i jeste ali ja nisam zapazio. Meni se čini da je Daiwin sistem otporan samo na uvrtanje osovine špulne ali ne i na krivljenje osovine baš u svim pravcima.


Nije baš u prvom planu i pregledno ali objasniću.
Kod Mikada je je u pitanju ,,S" sistem.  Krivaja je ono što se nazire ispod veće količine masti sa desne strane u kućištu. E sad obratite pažnju na crvenu šipkicu po kojoj klizi krivaja. To je deo stabilizatora. Ima još jedana ista takava sa druge strane krivaje a koja se ne vidi.
Ma u koju stranu pokušava osovino špulne da se pomeri (osim napred-nazad) ili čak uvrne, sprečava stabilizator. Jer krivaja klizi preko utora u krivaji, a to  deluju u svim pravcima.
Logično bi bilo, odnosno bolje bi bilo, da su šipkice okrugle a utori poluokrugli, ili čak i oni okrugli (u vidu rupe) zbog manjeg trenaj ali nije tako. U pitanju su flahovi-rakljice na držaču poklopca kućišta koji služi za brzo podmazivanje. To je ona crvena kriva koja obuhvata ceo stražnji deo mašinice sa limčićem-poklopcem i jasno se vidi na slici. Pošto je ona izrađena od flaha-debljeg lima, takvi su i produžeci-raklje na koje se oslanjaju stabilizatori oscilatornog sistema.
E sad, koliko je to precizno urađeno i koliko uopšte i može da bude precizno ovakvo konstrukciono rešenje, drugo je pitanje.
Međutim sam princip mislim da je superioran. Dobija se nešto slično, ili čak isto, kao stabilizacija wormshafta sa dve šipkice.

Pogledaj quantum cabo 120. Deluje mi kao bolje resenje od dva klizaca.

Jel' ovo?
Deluje kao dobro rešenje. Nisam čitao komentar  Alana Hawka, ali očigledno je reč baš o tome jer je zaokruženo na slici.
Quantum je jedna veoma dobra firma. Čak mislim da je rame uz rame sa Shimanom i Daiwom i šteta što kod nas nije više zastupljena.

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi.imgur.com%2FlTWvmqx.png&hash=fa82914370899c90bd39d840fea596eb1c60e723)

Nadjoh malo o temi na nekom forumu:
http://alantani.com/index.php?topic=3046.0 (http://alantani.com/index.php?topic=3046.0)

gde neko od diskutanata kaže da se "S" sistem upotrebljava za mašinice za teški ribolov i velika opterećenja,a wormshaft sistem za mašinice gde je potreban veliki kapacitet špulne,jer bolje slaže strunu,...mislim da ovakve diskusije mogu da se vode do beskonačnosti.Oba sistema su sasvim ok i nema neke bitne i značajne razlike.Navodno worm shaft ide u skuplje mašinice,ali ni to nije tačno.

E jeste to, ima nesto slicno i ryobi carnelian. Iskreno nemam pojma kako se u praksi pokazalo, a ni ja nisam citao njegove komentare tj sad sam prvi put usao na taj sajt. Trazio sam slike daiwe mislim da je exceler ali ne znam koji model. Video sam da ima te stabilizatore, klizace pa nabasao na njegove slike ovih masina.
Mrjr
Manje karika u lancu manja je i sansa da pukne iz tog razloga se tako i konstruisu. Naravno ne kazem da je to sad neko pravilo. Sto kazes moze do sutra o tome.

Citat: slob poslato 09 Mart 2016, 13:12:09

Quantum je jedna veoma dobra firma. Čak mislim da je rame uz rame sa Shimanom i Daiwom i šteta što kod nas nije više zastupljena.

Jeste, Slob.  Firma Zebco-Quantum nije toliko zastupljena kod nas, ali se ravnopravno  kvalitetom tuče sa ove dve japanske u svim cenovnim klasama, pa i u samoj najvećoj ekskluzivi. Malo ko zna da su mašinice  Van Stall vlasništvo Zebcco-Quantum kompanije. Takođe sam skoro siguran da su vlasnici i Zeebaas pogona, ali ne smem da tvrdim. I jedna i druga se smatraju najjačim mašinicama na svetu, i nijedna nema Worm shaft. A ne mogu da razaznam gledajući slike ni da li je upitanju i S klizač ili neko sasvim treće rešenje, pogotovo na Zeebaas-u. Fali mi neka aždaja iz oblasti maš. elemenata kao DDJ ili Laki.

Klasican S samo sto osovina ide dalje u cauru ja to zovem u dupe,kao kod Slamera,jedino sto su u Slameru sad onu mesinganu cauru u "dupetu'' zamenili plastikom i od legende napravili sr,,,,.

 Ove mašinice nemaju dupe

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs30.postimg.cc%2Fw85ky1n9d%2Findex.jpg&hash=eb4804c625c0b2312b7555bf8bab6b1f75c9dd1b) (http://postimage.org/)
A ovako izgleda unutrašnjost pa mi nije jasno

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs17.postimg.cc%2F76hnbu4rz%2Findex.jpg&hash=7888e7875aea57fb5c2f477743b36bfc45c5b654) (http://postimage.org/)
Može biti da je S klizač, al mi nije baš najjasniji.

Ovo ti je slika iste mašinice ali sa suprotne strtane
(https://encrypted-tbn3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcT6QqpBYcXxuHu8No9b6IYYwJOuwTvTJfiel4FV7cCzaf_EqFM_)

Sada kad znaš kako izgleda "S", pažljivo proprati linije na tvojoj slici. Vidi se da je to isto samo je nezgodno palo svetlo i nezgodan je položaj kirivaje.
Ako se dobro skoncentrišeš videćeš S linije!

Ibanezijevo pitanje zahteva objašnjenje.Na slici koju je postavio nije "S" traverzna, već ravna traverzna.Zato slaganje strune nije dobro i nemože biti dobro kao što sledeći primer pokazuje:
http://www.alanhawk.com/reviews/vasb.html (http://www.alanhawk.com/reviews/vasb.html)

Pogledajte to očajno slaganje strune iz primera jedne odlične mašinice.Traverzna je "prava" kao lenjir i posledice na slaganje strune se vide.

p.s.moram ipak da se korigujem.Na slici koju je Ibanezi postavio jeste "S" traverzna,ali kao što Slob reče,to se slabo prepoznaje sa date slike.
Nezavisno od toga,nerazumem postavljanje ravne traverzne,jer dokazanio loše slaže strunu.

Grasis, mrjr. Lepo se vidi na slici koju je postavio slob. Druga stvar na slici koju su postavili slob i ibanezi je Zeebaas, a Alan Hawk je otvarao Van stal. E sad ni zibas ne slaze bas najbolje koliko sam video sa slika, ali slaze mnogo bolje nego Van stal.
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fs9.postimg.cc%2Fwnxrcq3v3%2Fimages.jpg&hash=3d009a14c0d09ee2d921867b22e3c0566a3a0098) (http://postimage.org/)


Spojene poruke: 09 Mart 2016, 20:59:58

Au, slika mi je extra, ali vidi se .....valjda

Ispravio sam se ,kao što vidiš u postu.Slažem se da je "S" traverzna u pitanju.Medjutim kod van stala je ravna traverzna,a posledice se vide.

Pardon, prevideo sam. smiley033  A Van Stal ni skuplja masina a kao rukom da motas strunu

Nešto sam pogrešio, naknadno ću napisati poruku.

Nema frke  :thumbup: Posle svega vidjenog, sklon sam da glasam za wormshaft,kao bolje rešenje,iako mi "S" sistem deluje jednostavnije.Kao manu kod "S" sistema vidim mogućnost da sa vremenom dodje do lufta u traverzni tj. da onaj zub(vezan za pogonski zupčanik) koji je pokreće proširi pomalo kanal traverzne.Kod worm shaft sistema, zupčanik kojim je worm shaft užljebljen sa pinionom je od plastike,najćešće, što je opet potencijalno mesto lufta, s vremenom.Ovo je samo teoretsko vidjenje.Nemam nikakva iskustva na tu temu u praksi.

Video sam "zub" koji  je urađen tako što je na njega namaknuta čaura da bi ga dovela na pravu meru-prečnik. Čini mi se, predpostavljam, da to nije slučajno već da je sa namerom da kada se ili usek ili zub istroši, namicanjem nove čaure dovede tolerancija na početnu meru.

Za wormshaft sam čuo da je preterano osetljiv na udarac u čelo špulne, što je vrlo moguće kada se sagleda mehanizam. Kod "S" sistema to nije slučaj.

Verovatno bi mogli da nabrojimo i dobre i loše strane svih sistema i mislim da bi opet bili neodlučni u izboru.
Možda je najvažnije razmotriti prednosti i mane različitog oblika namotaja, kod različitih sistema, pa na osnovu onoga što nam više odgovara da ga i izaberemo. Mislim na to kakvi namotaji su bolji za monofil a kakvi za pletenicu, deblju ili tanju. A sve to u smislu dalekog izbačaja i manjih šansi da se linija zamrsi. Mislim da je slaganje u smislu pakovanja što veće količine linije u drugom planu.

Ja sam pecao,a i dalje pecam i nerazmišljam uopšte o tome kako mašinica slaže strunu.Najveći broj pecaroša takodje nerazmišlja o tome.Jedino što mene interesuje je da nemrsi pri zabacivanju, tj. da nepravi gnezda,koja najčešće nastaju zbog lošeg slaganja strune.Mislim da se to više dešava kod mašinica sa "S" sistemom slaganja,ali nisam ispitivao u praksi. Daljina zabačaja i kapacitet špulne mi nisu od bitnog značaja.

Mislim da na mršenje pored sistema slaganja ima dosta uticaja i oblik špulne(širina,visina,dubina).,kao i da opet ponovim debljina,oblik konca i prepunjenost špulne..
Prošle godine mi je Aspira "pojela" na dva konca po 20-30m..Malo je falilo da je olupam o beton.Tako nešto ume baš da iznervira. :smiley: Nisam prepunio špulnu,već sam normalno namotao konac do gornje granice.
Mora baš da se vodi računa pogotovo ako se peca noću i na neke lakše varke,a pri tom još ima vetra..
Ne pecam na Daiwu,ali po onome što sam mogao da vidim kod kolega i što sam čuo,kod nje se to znatno ređe dešava.
Kod Daiwinih varaličarskih mašina oblik špulne se čini mi se godinama unazad ne menja,dok se kod shimana menjao nekoliko puta..Rekao bih na bolje. :ok:

Slamer je ,recimo, šampion mršenja.Ja pecam godinama na njega,ali priznajem da treba dosta nerava da se ovlada tom mašinicom.Nesme se previše namotati na špulnu, a takodje slabo podnosi tanke strune i lake varalice,...muka.Još ako duva košava, treba mnogo veštine.Mnogo toga utiče na mršenje,ali u ovoj temi je pitanje "worm" ili "S" bez uzimanja u obzir drugih faktora.Kao što rekoh glasam za worm.

Da li uopšte postoji razlika u namotajima između S i Worma?
Da li je neka od formi namotane strune sklonija mršenju? Mislim da vetar mrsi bez obzira na sistem namotaja.
Viđao sam tu i tamo, slike namotanih špulni, gde su namotaji ukršteni (više ili manje puta duž špulne) ili nisu i mislim da je neka od tih različitih formi sklonija mršenju od drugih. Koja?

Worm, čini mi se, ima veći izbor mogućnosti u formiranju namotaja. Spiralni kanal na wormu koji vodi osovinu špulne ne mora da bude jednoličan. Može pri krajevima da bude "strmiji" - takav da ubrzava kretanje. Pa i kada se kreće u suprotnom smeru može da bude potpuno drugačiji.
U konstrukciji "S" sistema ne vidim takve mogućnosti.

Pokušavam da izguglam slike namotaja na špulnama gde se jasno vidi slaganje namotaja ali mi ne polazi od ruke. A znam da ih ima.

Гледао сам код једне немачке фирме која се бави преправком машиница (шаранских)
Видим да су променили бесконачни вијак "wormshaft" разлике су баш уочљиве.   :ok:

SOS Slow Oscillation System

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.custom-reels.de%2Fwp-content%2Fuploads%2F2016%2F02%2FZubehoer_SlowOscilatianSystem1.jpg&hash=3c67ac3c020d32bb479a789ea0df0ca2f5f74fe4)

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.custom-reels.de%2Fwp-content%2Fuploads%2F2016%2F02%2FZubehoer_SlowOscilatianSystem2.jpg&hash=059697af5d221b02ee5b17a45a51806e2cdd1c89)

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.custom-reels.de%2Fwp-content%2Fuploads%2F2016%2F02%2FZubehoer_SlowOscilatianSystem3.jpg&hash=11fe0c63e42853f6be6a07498e7ae71d1b49838e)

(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.custom-reels.de%2Fwp-content%2Fuploads%2F2016%2F02%2FZubehoer_SlowOscilatianSystem4.jpg&hash=3a97b2808292bfc7a4f07a3e5a3cdca8239e069a)


http://www.custom-reels.de/ (http://www.custom-reels.de/)
Facebook (https://www.facebook.com/FRCustom-Reels-721857677872022/?ref=ts&fref=ts)

Kad se stavi veći zupčanik da okreće beskonačni vijak, onda će se okretati sporije i sporije će se dizati/spuštati špulna pri istom broju okreta rotora. U suštini nema mnogo mudrovanja - AERO TECHNIUM slaže najbolje (najgušće) na svetu. Ni prateći modeli Basie ne zaostaju mnogo. Surf (i velike šaranske mašine) se ne mogu zamisliti bez beskonačnog vijka, tako da kod njih nema rasprave šta je bolje. Tu Daiwa ne može da izbaci W-slaganje.
Tačno, postoje i "obične" mašine u veličinama XXXL (10000+) ali su teške preko 700 grama a nemaju plitke i velike špulne za daleke izbačaje.

A jel mislite da je slučajno konstruktivna razlika između Saltige i Stelle SW? Moraju u nečemu suštinski da se razlikuju, a da su obe besprekorne - tu nema rasprave. Činjenica je da se kod dubokog džepa kad se traži kvalitet izbor svodi samo na ove dve. Svu drugu konkurenciju su zajednički potisnuli Shimano i Daiwa.

Goachild,
Jel se mašinica sa onim wormom koji je gušće izbrazdan zove  SOS?
Ili je nešto drugo u pitanju.
Oscilatorni sistemi odnosno njihovi rezultati se razlikuju po broju namotaja pri jednom hodu špulne. To ne zavisi samo od gustine urezanih kanala na wormu već i od prenosnog odnosa worm/rotor. Što znači da će na špulni će biti onoliko namotaja koliko se puta okrene rotor za jedan ceo hod špulne.
Kod moje mašinice, odnos oscilator/rotor je istovetan prenosnom odnosu mašinice 1:5,2 jer je prenosniodnos ručica oscilator 1:1. Znači imam 5,2 namotaja za jedan hod špulne gore ili dole.

E sad, šta je bolje gušće ili ređe namotano? A možda zavisi i od namene? Za nešto je bolje a za nešto može da bude i lošije?


Spojene poruke: 10 Mart 2016, 14:47:30

Ma da. U međuvremenu sam sebi sam odgovorio.
Radi se o prepravci, pa ako je ostalo sve isto (isti prenosni odnos prema rotoru i prema wormu), a stavi se onaj gušće izbrazdani worm, špulna će sporije da se pomera (zato se i zove Slow Osc.), pa će ispasti više namotaja strune u jednom hodu špulne. Izbrojao sam zavoje i odnos je 1:2 odnosno onaj manji ima 11 a veći 22 zavoja pa će SSO imati i duplo veći broj namotaja u jednoj poluperiodi.
Uvlačenje strune za jedan okretaj ručice će međutim ostati isto.
Jedini rezultat je dakle gušće namotavanje. Možda time bolje pakovanje i veći kapacitet špulne, što kod šaranskog ribolova i jeste potrebno. Ili ima još neki rezultat ovog abartovanja?

Meni se čini da je suština u tome, da što je gušće pakovanje, to je dalji zabačaj u praksi,za iste ostale parametre.Jednostavno,manji je otpor odmotavanja strune,ili najlona sa špulne,jer su namotaji manje izukrštani.Za varaličarenje to nije neophodno,a ni bitno.

 Razmisliću o tome što si napisao, jer meni koji volim sa obale pojuriti i udaljenu bucovčinu između nekih podvodnih stenčuga "na po Save", često mi je maksimalan izbačaj i neophodan i bitan. Par metara često zna biti presudno. Jedino što nisam siguran da je tako kako ti se čini. Ima logike, a i ne mora da znači. S jedne strane si u pravu, ali struna koja izleće sa kalema, izleće u kolutovima- federu kako su i namotani. Kolut- feder koji pravi šire unakrsno motanje je veći, duži, sadrži više strune. U samom startu sam siguran da više strune za isto vreme izleti sa šireg unakrsnog slaganja. Zato Surf- bacačke mašinice imaju najšire unakrsno slaganje, sa enormno dugačkim i najplićim mogućim spulnama. Pošto je varaličarski kalem drugčije dizajniran, kasnije možda dolazi do izražaja ovo što si napisao, zato što se brže i prazni kalem sa šire unakrsno složenom strunom, pa feder koji izleće naglo gubi na obimu, a uz to se brže i povećava visina oboda spulne preko kojeg treba da pređe sve uži kolut i tu se znatno povećava trenje. Razloga za i protiv ima koliko hoćeš u stvari, a možda praktično kada se sve svede i izračuna, dođe mu na isti... To ni samom Šimanu i njegovim dizajnerima nije baš najjasnije. Naprave Slow oscilation, pa smanje razmak unakrsnih namotaja,  napravivši Super slow oscilation i to na najskupljem modelu- Steli i udare grozomornu reklamu na novi patent, pa već na sledećem modelu vrate Slow oscilation i nahvali ga kao manje rizičan po usecanje i mršenje, kao da samo par godina ranije nisu pisao bajke o SSo sistemu, pa.....

Potpuno te razumem.Bucov uvek raubuje par metara dalje od našeg domašaja  :takoje: Nego, ja sam prešao na fazon da prevarim ribu na kratko.To je umeetnost  :thumbup:
Kad budem za koji dan ganjao bucka,setiću se daljine izbačaja sigurno.Inače, iako sam glasao za worm, planiram da kupim mašinicu sa "S" slaganjem strune.Obnarodovaću uskoro izbor,ali hoću da naglasim da način slaganja strune nije presudan faktor u mom slučaju.

mrjr,
Kažeš –manje izukrštani..? pa leti struna lakše i dalje!
Možda leti struna dalje, ne znam, ali ukrštanje kod gustog pakovanja, sporog pomeranja špulne, je brojnije u jednom sloju i pod manjim uglom je. Što sporiji hod to bliže formi namotaj do namotaja. Kažu da to ima manu – tzv. usecanja strune, pa kod izbacivanja lakih tereta može da nastane problem. Struna će da zapne i ukoči izbačaj.
Taj SSO izgleda ima prednosti samo za duge distance, za šarandžije.
Za varaličare nije.

Što se tiče načina namotavanja strune, oblika paketa, izgleda tu nema nekih velikih različitosti. Jedina razlika je znači samo u gustini namotavanja. Namotaji se ukrštaju i to je sve.
Spominje se i neki dvobrzinski oscilator, koji različitim brzinama mota, a time i različitom gustinom. Međutim ja ne znam kako to izgleda. Voleo bi da neko objasni.

Šta bi bila bitna razlika između ,,S" i Wormshaft oscilatora? Pa, izgleda da za srednje, normalne, zahteve i nema neke bitne razlike, međutim izgleda da je kod dugačkih špulni i sporog oscilovanja Wormshaft u prednosti a kod velikih snaga i manje osetljivosti na opterećenja ipak ,,S" bolji. Ne znam da li sam u pravu ali mi se tako nekako čini.
Worm shaft je nekako fleksibilniji i univerzalniji. Worm teoretski može da bude dugačak i pola metra (karikiram), prenosni odnos preko zupčanika može da bude kakav hoćeš, dok je to za ,,S" sistem nemoguća misija.
Za srednje teško varaličarenje mislim da nema razlike. Možda malo u korist ,,S" zbog manjeg broja delova i naših traljavih uslova za servisiranje.

Slob, ti si genije :ok:
Sve se slažem sa tvojom opservacijom.Nemoj da misliš da ima ironije u ovom mom postu.Ja stvarno mislim da su razlike minimalne, i da mogu da se složim sa tvojom analizom.

mrjr,
Daleko od toga što kažeš ali drago mi je da se slažeš sa mojim razmišljanjima jer ovo o čemu pišem i ne poznajem baš najbolje. U fazi sam učenja, pa me takav tvoj stav, moram da priznam, ohrabruje. I zato zahvaljujem!

A vidi kako to tkačka mašina lepo ume da složi!
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.barudan.rs%2Fmadeira_slike%2Fkone_burmilon_120_2.jpg&hash=ac5f3f5eb639ae5ebbe89b8df5c2c7e6ff9cfc84)

 Što se smuđa tiče, otprilike imamo isti stav. I ja mrzim da ga tražim na velikim daljinama i da orem careve drumove teškim glavudžama. Zamorno, naporno. A ni meni nije način slaganja presudan iz jednostavnog razloga - ne znam koji je bolji, a danas na bar solidnim mašinicama nijedan ne upropašćuje strunu, ne mrsi, ne petlja. Tako da više gledam ostale karakteristike. Uh, al držiš u neizvesnosti. Najavio si mašinicu pre 15dana i nećeš da kažeš koja je. Bolje da si ćutao. Ako nema vorm, mora da je neka nabudžena Daiva od 200gr i bar toliko E,  za novog Tvojo basa, čim kriješ ko zmija noge i nerviraš nas obične Rajobi- Spro smrtnike :lol:

Citat: slob poslato 10 Mart 2016, 19:15:31
mrjr,
Daleko od toga što kažeš ali drago mi je da se slažeš sa mojim razmišljanjima jer ovo o čemu pišem i ne poznajem baš najbolje. U fazi sam učenja, pa me takav tvoj stav, moram da priznam, ohrabruje. I zato zahvaljujem!

A vidi kako to tkačka mašina lepo ume da složi!
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fwww.barudan.rs%2Fmadeira_slike%2Fkone_burmilon_120_2.jpg&hash=ac5f3f5eb639ae5ebbe89b8df5c2c7e6ff9cfc84)

Jel to Dornier ili Sulzer.
JA bih rekao da je worm izmisljen za surf masine kao ona sa pocetka price,da bi na isto telo nabudzili ogroman rotor i jos vecu spulnu.Posle su ga ubudzili i u ove nase obicne,ne vidim da ima neke razlike izmedju S i W,recimo bluarc obe slazu odlicno,koristim obe,ne primecujem da jedna baca bolje druga losije,dril isti,,,,,,

E, ajd da i ja kažem neku na ovu temu. Pošto meni svaka mašinica, kad je vidim na štapu a na kojoj nije špulna ''puna'' do maksimuma izgleda nekako ''sirotinjski''  :cheesy:, ja sam ''taj'' koji pazi da su mu sve špulne uvek ''pune'' . . . prepune  :takoje:
. . . i tako sam posle dugo vremena došao do zaključka da sa mašinica koje imaju veliki ''korak'' slaganja, tj tzv ''unakrsni'', tj ''retko'' slažu, nikad ne sleće ona ''pušla'' strune ili najlona u odnosu na mašinice koje slažu ''gusto'' . . .
. . . isto tako sam zaključio da jedna ista mašinica daje različite ''efekte'' na dva štapa na kojima su karike manje ili veće, posebno mislim na prvu i drugu kariku iznad mašinice . . .
. . . isto tako, ima razlike u ''efektima'' zavisno od ''krutosti'' onog što je namotano na dotičnu špulnu date mašinice . . .

Tako sam zaključio da sa mašinica koje ''retko'' slažu ''ono'' namotano sleće kontrolisanije, tj potrebno je malčice više sile da se najlon/struna ''svlači'' sa špulne, što za rezultat ima da najlon/struna pravi manje oscilacije ''federe'' i više opružen stiže do prve i dalje do druge karike . . . tako smanjuje trenje koje se u karikama pojavljuje i - produžava zabačaj  :takoje:, a ujedno i smanjuje rizik mršenja.

Citat: Milan berkut poslato 11 Mart 2016, 09:00:13

....

Tako sam zaključio da sa mašinica koje ''retko'' slažu ''ono'' namotano sleće kontrolisanije, tj potrebno je malčice više sile da se najlon/struna ''svlači'' sa špulne, što za rezultat ima da najlon/struna pravi manje oscilacije ''federe'' i više opružen stiže do prve i dalje do druge karike . . . tako smanjuje trenje koje se u karikama pojavljuje i - produžava zabačaj  :takoje:, a ujedno i smanjuje rizik mršenja.

Ovo je važan, a mislim da je i tačan zaključak!
Za manje mršenja - manja gustina namotaja!

E,ako je tako,zašto se scs slow oscillation system(gde su gušći namotaji),reklamira kao rešenje za dalji zabačaj,ako sam dobro video.

Gusto pakovanje i dugačka špulna praktično za istu kloličinu strune smanjuje broj slojeva, pa je ukupno trenje manje. Jer svaki sledeći sloj, pri izletanju, zato što je dublji, ima malo veće trenje od prethodnog (što je praznija špulna struna teže izleće).
Valjda tako nekako.

Mislim da kod dva velika, Shimano i Daiwa, ne treba previše ozbiljno shvatati njihove tvrdnje. Vidim da su skloni, zbog konkurencije,  da prenaduvaju neke novitete. Kasnije, kada "prašina legne" ispostavi se da to jeste neki mali napredak ali i nije nešto naročito.

Evo da navedem citat:
"The Super Slow Oscillation system evenly layers the line onto the spool, reducing the gaps between the line wraps that can cause unwanted friction or hang-ups during casting. By laying the line in an extremely tight parallel pattern, when layers of line are wrapped on top of a lower layer of line there are no crevices or gaps for the upper layer to embed itself into. When the bail is open and the reel is cast, the line flows effortlessly off of the spool for a longer cast than found with a traditional oscillation system. Reels with this feature also come with extra spool support washers to optimize the winding shape based upon line diameter (see owner's manual for instructions)."

i izvor http://fish.shimano.com/content/sac-fish/en/home/customer-service/glossary.html (http://fish.shimano.com/content/sac-fish/en/home/customer-service/glossary.html)

Kao što je napisano, gusto i paralelno složen najlon(struna) -duži zabačaj,ako verujemo shimanu. Tako sam i ja pretpostavio u jednom od ranijih postova, jer mi je bilo logično.Što manje trenja medju slojevima-duži zabačaj.

p.s.moj zaključak bi bio da treba ići na mašinice sa worm shaft rešenjem ako nam je bitan dugačak zabačaj pre svega.Svakako da pravilnije slaže strunu nego "S" sistem.Medjutim,ako dužina zabačaja nije bitna,onda je svejedno koji sistem odaberemo.

Citat: mrjr poslato 12 Mart 2016, 11:34:55
Evo da navedem citat:
"The Super Slow Oscillation system evenly layers the line onto the spool, reducing the gaps between the line wraps that can cause unwanted friction or hang-ups during casting. By laying the line in an extremely tight parallel pattern, when layers of line are wrapped on top of a lower layer of line there are no crevices or gaps for the upper layer to embed itself into. When the bail is open and the reel is cast, the line flows effortlessly off of the spool for a longer cast than found with a traditional oscillation system. Reels with this feature also come with extra spool support washers to optimize the winding shape based upon line diameter (see owner's manual for instructions)."
..........

Ne znam engleski, koristim google prevodilac, pa ne znam da sam baš dobo razumeo podvučenu rečenicu.
Ako sam je ipak dobro razumeo mislim da to nije tačno. Jer, što su namotaji ređi, ukrštanje namotaja je pod većim uglom a to su manje šanse da se struna "useče". Kod paralelnog namaotavanja, što je ekstreman slučaj SSO, struna lako može da sklizne u donji sloj, pri drilovanju upecane ribe, i pri sledećem zabačaju da zapne. Da se to ipak ne bi dešavalo mislim da je Shimano izmislio Variospid. Ređanje strune sa dve brzine, na dole brzo a gore super sporo, pa ti "spori" namotaji, koji su pod većim uglom i nalaze se uvek između dva "spora" sloja, jesu uvek prepreka struni iz "sporog"  sloja iznad da se useče u prethodni "spori" sloj.

A to da je SSO bolji za dugačke zabačaje –jeste, slažem se. Ali samo pod uslovom da sa prethodno izvađenom ribom ili cimanjem zakačene varalice neki namotaj nije skliznuo u donji sloj.  :huh:
Bacanje, naročito lakših varalica, posle ovoga može da završi vrlo kratko, suprotno od onoga što se pripoveda.
Znači, dalek izbačaj je samo uslovno takav.

E sad, šta su lake varalice? One koje ne mogu da "isčupaju"  "urezanu" strunu? Da li je to ispod 10gr ili...?
Mislim da se SSO inače koristi kod zabacivanja težih tereta .

Ja mislim da je za dalji zabačaj kod varaličarenja dovoljna duža špulna, bez SSO, a to traži ipak Wormšaft, jer "S" mislim da to ne može. Možda se varam, ali mislim to na osnovu same "S" konstrukcije kao i na osnovu toga što mi se čini da nisam video dugačku špulnu kod mašinica sa "S" oscilatorom, a kod Worma jesam.

pa kaze extremno uski paralelni namotaji u prvo delu recenice... mozda stvarno ne moze da propadne kroz njih. a i pominje line, kao najlon a ne braid kao strunu za primer.

O ovoj fizici nisam ni malo kompetentan da pišem, jedino- šta se meni više sviđa, ali ni tu nisam načisto. Jedino Laki, lajn je univerzalni naziv za bilo koju vrstu. Kad proizvođač hoće da razgraniči jasno napiše braid ili monofilament. Napr, moja Orra ima 2spulne, ne rezervnu, nego 2 potpuno različite i po obliku i po dizajnu, jednu za strunu, drugu za najlon.  Na jednoj piše - line capacitu 120m 17lb braid, a na drugoj - line capacity 120m 0.33 monofilament. Ova druga je mnogo dublja i nema preciznu karbon-matriks kočnicu, rokit menadžment sistem dna i oboda, tanja je, a bez rupica, jednostavna i druge boje.

ja kod engleza nikad nisam cuo da kazu monofilament ali ima smisla...

Pokušo sam da skiciram "Varospeed".
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi1194.photobucket.com%2Falbums%2Faa373%2Fslobslob%2Fnamotaji_zpsegmjg9th.png&hash=779b02fbb1cd536c65e9aa7125dc649f8be53ded)
Mislim da je sa skice jasno da namotaj iz plavog sloja ne može da sklizne kroz crveni "brzi" sloj koji mu se preprečio. Za razliku od toga kada bi oba sloja bila plava.

ibaneze,
Što se tiče različitih špulni kod tvoje Abu, to nije sigurno slučajno. Abu sigurno zna šta radi i opremio je mašinicu, koja inače nije mačji kašalj, optimalno.


Napravio sam grešku u postu pre ovog, pa je ispravljam. Ispravka je označena većim fontom i boldovano! I ujedno se izvinjavam zbog greške.

Citat: slob poslato 12 Mart 2016, 12:55:13
.............Da se to ipak ne bi dešavalo mislim da je Shimano izmislio Variospid. Ređanje strune sa dve brzine, na dole brzo a gore super sporo, pa ti "brzi" namotaji, koji su pod većim uglom i nalaze se uvek između dva "spora" sloja, jesu uvek prepreka struni iz "sporog"  sloja iznad da se useče u prethodni "spori" sloj.
................

Zaboravio sam i ovo:

Citat: mrjr poslato 12 Mart 2016, 11:34:55

..............

p.s.moj zaključak bi bio da treba ići na mašinice sa worm shaft rešenjem ako nam je bitan dugačak zabačaj pre svega.Svakako da pravilnije slaže strunu nego "S" sistem.Medjutim,ako dužina zabačaja nije bitna,onda je svejedno koji sistem odaberemo.

Mislim da se ne može reći da Wormshaft slaže pravilnije strunu od "S" sistema. Takođe se ne može ni reći da Worm pravilnije slaže bilo koju liniju od "S". Ne znam odakle takvo mišljenje "za strunu je bolji Wormshaft"?.
I jedan i drugi sistem potpuno isto slažu liniju ma kakva ona bila. I jedan idrugi sistem vozi špulnu isto gore-dole, a namotaji se ređaju zavisno od odnosa brzine oscilacija i brzine rotora.
Mislim da je bitna razlika jedino ono što sam već rekao; Worm može da slaže na dužu špulnu i može da ima različitu brzinu u pravcima gore i dole, što "S" ne može.

Izvinjavam se Laki, sad sam pogledao spulnu za najlon. Ni Šveđani ne pišu monofilament. Na Jednoj je Braid, na drugoj samo MONO. :lol: Napisao sam proizvoljno po sećanju, jer mašinicu sam kupio pre oko godinu dana i tada prvi i poslednji put pogledao šta piše.  :lol: Malo se šalim ,ali, ako nije posebno naglašeno, kao na ovom primeru gde se uz mašinicu isporučuju različiti kalemovi, pojam lajn- line ne deli strunu na kanap i najlon. Drugačije se obeležava. Kada je data vrednost u nosivosti u librama podrazumeva se da je  pitanju kanap- braid, a kada je dato u prečniku onda je najlon. A lajn je i jedno i drugo. Često na spulni imaš obe oznake - na pr. Line capacity 150 m 15lb - 150m 030. I tako otprilike i jeste, na spulno na koju staje 150m 15lb koji ima promer oko 0,18 do 0.20 (često kupiš strunu te nosivosti pod nomenklaturom 0,12, ali kad uzmeš šubler :lol:). Ta man staje isto toloko najlona 0,30 koji se isteže, glatkiji je i bolje se sabija na kalem.
Slob, druže, Abu sigurno zna šta radi, ali nisi ni blizu pogodio ono što oni rade.  Nije u pitanju optimalnost, nego štednja. Spulna za strunu je idealna i za najlon da se razumemo. Ali još jedna takva bi bila preskupa. Spulna za strunu na Orri vredi kao ostatak mašinice  sa svim dodacima, rešenjima, a spulna za najlon je obična kalemčina naspram nje. :lol: Više bih voleo da sam za iste pare dobio još jednu spulnu za strunu i da na nju motam najlon ako mi treba.  :cheesy:

Rekao si da je špulna za pletenicu sa boljom kočnicom od one za monofil. Tako i treba jer kočnica je mnogo važnija kod upotrebe pletenice koja je neistegljiva, nego kod monofila koji se isteže i već pre nego kočnica prokliza amortizuje zatezanje. Ali u pravu si kada kažeš da bi voleo da su obe za pletenicu, naravno. Jer onda bi ona bila u pravom smislu reči rezervna, namotana istom pletenicom koja stoji u rezervi.

Što se tiče različitih naziva za "liniju" ja sam večito u dilemi koji naziv da upotrebim. Kod nas je čini mi  se odomaćeno -najlon i struna. A i jedno i drugo su od najlona samo što je jedan monofil a drugi multifil :smiley:. Ajde za ovo drugo naša reč je -pletenica. A kako onda za monofil koja nije naša reč?
Tu postoje još izrazi koji su naši a možda i nisu: konac, struna, žica, nit...
Koji od izraza upotrebiti kada je uopšteno -linija , a koje za mono i multifil?

Pa po meni pravilan izraz za lajn po naški bi bio struna. Jer struna i jeste univerzalni naziv. Za mnogo toga. I za žice na instrumentu, dlaku na gudalu, u stvari za sve. I flu line je mušičarska struna, zar ne iako ne liči na ove koje mi koristimo.  Mnogi su  do pojave pletenica i monofil nazivali strunom. E sad, problem je što strunu  danas mnogi poistovećuju sa pletenicom, pa bi došlo do najasnoća u postovima. Ipak, po meni struna je prevod za lajn u svim vrstama, pletenica  za brajd, jer to je upravo bukvalan prevod- značenje.  Bukvalni prevod za monofilament je jednonitni. Monofilament line- jednonitna struna, ali mi to nekako komplikovano i ja bih ga i dalje zvao u skraćenom obliku monofil, ili po starinski najlon. Bez obzira što je i pletenica od najlona (verujem tebi, inače nemam pojma), ipak kada se kaže najlon, zna se da se misli na klasični monofil iliti jednonitnu strunu Komplikacijo jedna terminološka :lol: Ali bih ipak pokušao da iz izraza struna sklonim shvatanje velikog broja ribolovaca da je to pletenica. Da im nametnem pravilni izraz - pletenica, a da struni ostavim pravo značenje - objedinjeni naziv za bilo koju vrstu.
Sad kada sam pročitao šta sam napisao...ko razume ima moje divljenje :lol:

 :lol: :lol: :lol: :lol:
E sad, posle tvog objašnjenja , isto sam u dilemei kao i što sam bio pre toga.
Jedino u šta sam siguran, isto kao i ti, da je pletenica potpuno odgovarajući naš izraz za "braide".
I trudiću se uvek da ga upotrebim, jer tu nije ništa sporno.
Kada se upotrebi -monofil ili -najlon, mislim da tu nema zabune za oba izraza, pa dok se ne pronađe pravi izraz ....A strunu ću da izbegavam, jer u suštini i ona potiče od materijala za ribolovni konac -upredena konjska dlaka, a i mnogi ga koriste za pletenicu.
Najradije bi za opšti naziv upotrebio reč -konac, ali nije uobičajen a i može da se pomeša sa upredenicom ili pletenicom. Hebga. Ne znam ni ja.  :huh:

Ipak, ako i dalje hoćeš da izazoveš moje divljenje, probaj da rešiš test za prijem u Mensu. Lakše je, manje komplikovano, a i dalje vredno divljenja :lol:

Moram da napišem jednu ispravku u mojim prethodnim postovima. Radi se o tome da sam ređanje strune sa dve brzine pogrešno nazvao "Varispeed" sistem. Međutim to je pogrešno. Varispeed je nešto drugo a oscilvanje-ređanje strune sa dve brzine se, po Shimanovoj terminologiji, bukvalno zove isto tako samo na engleskom "2 Speed Oscillation".
Na grešku me je naveo jedan pročitan tekst  koji govori o sistemu sa "Varijabilnom Brzinom Osciilovanja" (Variable Speed oscillation) pa me je to navelo da ovo izjednačim sa skraćenicom VariSpeed, što je u Shimanovoj terminologiji nešto drugo.

Spojene poruke: 13 Mart 2016, 10:02:25

Šta bi još bila razlika između "S" sistema i Wormshafta?
Ako pogledamo mehaničke šeme oscilatornih sistema, kod Wormshafta i kod "S", možemo da uočimo to da je kod Worma tanjirasti zupčanik, za neku meru, više opterećen nego kod "S". Jer kod worma i oscilator i rotor se napajaju preko tanjira dok kod "S" to nije slučaj. Kod "S" sistema, oscilator se napaja direktno sa vratila tanjirastog zupčanika, a preko malog zupčanika.

A ima još nešto interesantno, kod "S" sistema Zeebaasa..
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fi1194.photobucket.com%2Falbums%2Faa373%2Fslobslob%2FZeebaas_zpslgurtgkm.png&hash=ee94b6775d38e5ca6047454aee906bb00f9dc9f5)
U principu, što manje zupčanika u prenosu, to manji gubici na trenju. S tim u vezi, uočite sistem prenosa snage sa ručice na "S" oscilator, na šemi kod Zeebaas mašinica, i razliku u odnosu na ostale. Može se uočiti to da se kod Zeebaasa, pin za pogon oscilatora nalazi već na tanjirastom zupčaniku i direktno pokreće oscilator, bez zupčastog prenosa kao posrednika, kao što je to uobičajeno kod većine "S" konstrukcija (sa posebnog zupčanika na vratilu pogona, na drugi zupčanik na kojem se tek nalazi pin za pogon oscilatora). Ovo ima za posledicu manje gubitke u sistemu oscilatora.