Sistemi slaganja monofila-struna kod mašinica, koji je najbolji?

Započeo ibanezi, 08 Mart 2016, 21:42:13

prethodna tema - sledeća tema

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

ibanezi

Danas vormšaft po mom mišljenju nema u slaganju neku prednost nad do savršenstva dovedenim S sistemom. Daiwa je dokazala da worm nema prednost i njene najbolje mašinice slažu - ko Daive :lol:
Moja ABU Orra SX iako nema vorm šaft slaže besprekorno, a čak nije iz ne znam kakve cenovne grupe. Ali teško se odreći nečega što je tvoje, pri tom čak i ne znajući da je Šimano zvanično zaštitio taj patent.  Pa kako da ga se odrekne?
Po meni S sistem ima prednost (naravno besprekorno urađen) iz dva osnovna razloga. U istom kućištu istih dimenzija može da se postavi veći - jači pogonski zupčanik. Ili stavi isti, a smanji kućište i olakša mašinica bez ikakvih gubitaka snage i izdržljivosti. A drugi je taj što je vorm šaft mini mehanizam za sebe koji mora odvući delić snage sa pogona. I ja sam imao i Blu ark 7400 bez vorma i još uvek imam 9400 sa vormom. Pogonski zupčanik i sve ostalo isto, ali i meni se čini da je taj 7400 bio (činio?) nešto jači, kompaktniji utegnutiji sa nešto manjom zapreminom samog kućišta i lakši. Ipak, iako nikad nisam zamrsio ili imao bilo kakav problem, čini mi se da 9400 nijansu lepše slaže. Potpuno ravno- mo'š libelu staviti, dok 7400 ipak ima malecko jedva primetno upupčenje prema sredini.

slob

Treba biti baš stručan da bi sa sigurnošću utvrdio koji sistem slaganja strune "jede" manji deo  energije kojom se mota ručica mašinice.
Laički gledano, logičan zaključak je da ono što ima veći broj prenosnika treba da troši više -wormshaft.
S druge strane, i pored toga,  Shimanova mašinica radi ekstra glatko.
Iznenadio sam se gledajući rastavljanje jednog Shimana kada majstor skida mikro kuglični ležaj sa osovinice klizača wormshafta. A on ne rotira, već se samo zakrene kod promene smera. Do koje perfekcije su oni to doterali.
Kod S sistema nigde nisam video slično. Na osovinicu koja klizi po S kanalu niko još nije stavio mikro  kuglični ležaj, iako bi bar malo pomoglo. A možda on troši zanemarljivo malo, pa to nije ni potrebno.
"Ako  nismo u stanju da nešto predstavimo brojevima, to svakako znači da je naše znanje o tome nedovoljno."
                                                          Lord Kelvin

pikeman

Mislim da i dalje beskrajni vijak najbolje slaže strunu - ravno od dna do vrha špulne. Da bi beskrajni vijak slagao savršene namotaje potrebno je položaj špulne podesiti podloškama smiley318.
Na slaganje utiče i kakav monofil ili strunu koristimo...


sasabosko

I ja isto mislim,za tanke i mekane pletenice.Kod S-sistema mi se desavalo da se pri drilu usecaju namotaji kod masine koja ima perfektan dril.Za najlon mislim da nema veze koji je sistem slaganja u pitanju,samo da masinica lepo slaze :ok:
Znoj nilskog konja je roze boje

srdjanpn

Citat: slob poslato 08 Mart 2016, 22:30:20
Treba biti baš stručan da bi sa sigurnošću utvrdio koji sistem slaganja strune "jede" manji deo  energije kojom se mota ručica mašinice.
Laički gledano, logičan zaključak je da ono što ima veći broj prenosnika treba da troši više -wormshaft.
S druge strane, i pored toga,  Shimanova mašinica radi ekstra glatko.
Iznenadio sam se gledajući rastavljanje jednog Shimana kada majstor skida mikro kuglični ležaj sa osovinice klizača wormshafta. A on ne rotira, već se samo zakrene kod promene smera. Do koje perfekcije su oni to doterali.
Kod S sistema nigde nisam video slično. Na osovinicu koja klizi po S kanalu niko još nije stavio mikro  kuglični ležaj, iako bi bar malo pomoglo. A možda on troši zanemarljivo malo, pa to nije ni potrebno.
Ne verujem da ti mikro lezajevi imaju udela u boljem slaganju,Taurus ih ima gomilu,i previse,vise sluze da smanje te mikro luftove izmedju osovinica jer je ocigledno da spulna masine sa wormom ima vise lufta,slobodnog hoda gore-dole od S sistema.Tica bas forsira worm,retke su njene masine bez istog,cak i jeftini modeli ga imaju,mislim da worm pravi lepsu konturu strune,najlona,pa nam se zato cini boljim.

slob

Verujem da je na forumu bilo već mestimično govora o slaganju strune pri namotavanju i mehnici koja to odrađuje, ali dobro je što je otvorena posebna tema o tome, da se sve nađe na jednom mestu. Pa makar se po nešto od napisa i ponavljalo.

Ono što sam, najbolje rečeno "načuo", u vezi slaganja strune je to da postoje ravnomerno i unakrsno slaganje, da postoje dvobrzinski sistemi –na dole brzo a na gore sporo ili obrnuto, ....itd. Svi oni su različiti i imaju svoje osobenosti. Loše i dobre strane.

Što se tiče mehanizma za slaganje, postoji "lokomotiva" sistem, "S" sistem, wormshaft i .........ko zna šta još.
U "S" i Worm  sistemima postoje i razni stabilizatori osovine špulne.
To  mi je uvek bilo zagonetno. Predpostavljam da stabilizatori služe osovini špulne kao oslonac pri njenom pokretanju gore i dole a kada postoji opterećenje iz pravca strune.
Za stabilizatore u wormu, može se reći da deluju pri opterećenju osovine špulne iz svih pravaca (kada se rotor okreće oko špuln), ali kod "S" sistema činimi se da deluju samo dvostrano........

Bilo bi dobro da neko ko zna dosta o tome da nešto uopšteno i  napiše o ovim sistemima, naročito o raznim načinima slaganja, i njihovim osobinama.


srdjanpn,
Ležajevi sami po sebi ne mogu da imaju uticaj na bolje već samo na lakše slaganje. Da ono, bez obzira na sam sistem slaganja, koji može da bude bolji ili lošiji, teče glatko čak i pri naponima koji deluju na strunu.
"Ako  nismo u stanju da nešto predstavimo brojevima, to svakako znači da je naše znanje o tome nedovoljno."
                                                          Lord Kelvin

orka

I Daiwa i Shimano slažu besprekorno(srednja i viša klasa mašina).Ne mogu da kažem da Daiwa slaže bolje,ali meni se na oko više dopada.Jedna više-manje bitna stvar je da kod shimana moramo više voditi računa prilikom zabacivanja da ne bi izbacili "klupko".Naravno vrsta i debljina konca kao i to koliko je špulna puna imaju uticaja na ovu pojavu,ali mislim da se to kod Daiwe  znatno ređe dešava.Pretpostavljam da na to ima uticaja u određenoj meri i sistem slaganja..

Unutrašnjost Saltige,par dodatnih zupčanika i klizač..





Unutrašnjost Stelle Sw,worm shaft,beskonačni vijak sa dve brzine..


mrjr

Na oko bi rekao da wormshaft slaže bolje, tj. deluje mi nekako preciznije rešenje.Razlike su minimalne.Takodje, nekako mi "S" sistem deluje kao da je pouzdaniji.

slob

Lepo, sada imamo slike dva najzastupljenija savremena sistema.
E pa sad pogledajte Daiwu i zamislite okretanje rotora oko špulne pri zategnutoj opterećenoj struni.
Sila na osovinu špulne deluje bočno i pri svim uglovima u okviru 360 stepeni. Gledajući sliku, kada sila na osovinu deluje prema gore ili dole inda se ona oslanja na kuglične ležaje i može glatko da se pomera. Ali ako sila deluje levo i desno kugliči ležajevi nemaju oslonac u tim pravcima i nemaju gotovo nikakvu funkciju!?

Kod worma međutim, pošto je stabilizator u obliku omče koja kliza duž okrugle osovine on deluje bez ozira pod kojim uglom je opterećena osovina špulne. I to mi se, bez obzira na to što nema kugličnih ležaja čini kao bolje rešenje. Pogotovo kada postoje dve šipkice sa dve omče.

Ali na stranu kako je izveden mehanizam, mene a verujem i vas, interesuje šta je to dvobrzinski sistem, unakrsno motanje, itd i uopšte šta su prednosti raznih namotavanja, ono što je najvažnije u pogledu bezbednosti od mršenja strune.
Šta znači "bolje" slaganje strune? Ono što je na oko lepše ne mora da znači i da je bolje.
Dobrota namotavanja može da se posmatra sa dva aspekta. Bolje u smislu manje mogućnosti mršenja, usecanja strune, bolje pri zaleđivanju strune i posebno bolje u smislu lakšeg namotavanja pri opterećenju. I bolje pri odmotavanju strune, pri zabačaju!

Pa evo, Orka je spomenuo dvobrzinski sistem. Kako i šta je i zašto je to. Ima li prednosti i nedostatke?
"Ako  nismo u stanju da nešto predstavimo brojevima, to svakako znači da je naše znanje o tome nedovoljno."
                                                          Lord Kelvin

mrjr

Dvobrzinski sistem se dobija elipsastim zupčanikom.Koliko sam shvatio, suština je da  na gornjoj tački i donjoj tački hoda špulne, brzina bude veća,nego dok klizi izmedju te dve krajnje tačke.To je uvedeno da se nebi nagomilavala struna na krajevima špulne,a sredina ostajala praznija.Ako grešim neka me neko ispravi.

slob

A evo islike elipsoidnog zupčanika koji je pomenuo mrjr.





Šta bi bili parametri kvaliteta namotavanja odnosno odmotavanja strune.

Kod namotavanja važna je popunjenost špulne u smislu količine strune i lakoća namotavanja pri opterećenju, što znatno može da utiče koliko teško ili lako će se okretati ručica prilikom vuče varalice ili sistema (vuča ribe, nadam se da smo to apsolvirali, nije regularna upotreba mašinice –riba se pumpa a ne vuče mašinicom).
To je ono što daje osećaj snage mašinice, iako to ustvari i nije snaga već tačnije lakoća okretanja.

Kod odmotavanja; lakoća izletanja strune sa špulne,što manja trenja, pogotovo kada je struna zaleđena, što je važno za daljinu zabačaja, kao i verovatnoća mršenja, debljih ili tanjih struna posle namotavanja pod malim ili velikim opterećenjem.

Dakle, ako nisam nešto propustio: 1. Popunjenost špulne 2. Lakoća namotavanja, 3. Lakoća odmotavanja, 4. bezbednost od mršenja.
Bolje ili lošije karakteristike u prethodno nabrojanim parametrima mogu da budu posledica usecanja ili  nagomilavanja strune, a ovo može da bude posledica boljeg ili lšijeg sistema i još koječega.
"Ako  nismo u stanju da nešto predstavimo brojevima, to svakako znači da je naše znanje o tome nedovoljno."
                                                          Lord Kelvin

Isa

Koja je poenta u daiwinom obrnutokonusnom slaganju strune?

slob

Jeli to pravilo kod svih Daiwa ili se radi o nagomilavanju strune  i potrebi za dodavanjem podloški ispod špulne?
"Ako  nismo u stanju da nešto predstavimo brojevima, to svakako znači da je naše znanje o tome nedovoljno."
                                                          Lord Kelvin

Isa

E to ne bih znao reci, ali mislim da oni to i reklamiraju da tako treba. Opet ne smem reci kod svih! Imam exceler s, a vidjao sam i na znatno skupljim modelima tako slozenu strunu. Kontura je ravna, nema sedla i podloskama moze da se regulise.
Ono sto sam video tj uverio se, da na taj nacin staje dosta manje najlona na spulnu, a u izbacaju nikakvih razlika nisam nasao.

slob

Čudi me da kod ,,S" sistema, u drugim mašinicam, pa čak ni kod Daiwe,  nije primenjeno nešto slično kao kod Mikada. Mada možda i jeste ali ja nisam zapazio. Meni se čini da je Daiwin sistem otporan samo na uvrtanje osovine špulne ali ne i na krivljenje osovine baš u svim pravcima.


Nije baš u prvom planu i pregledno ali objasniću.
Kod Mikada je je u pitanju ,,S" sistem.  Krivaja je ono što se nazire ispod veće količine masti sa desne strane u kućištu. E sad obratite pažnju na crvenu šipkicu po kojoj klizi krivaja. To je deo stabilizatora. Ima još jedana ista takava sa druge strane krivaje a koja se ne vidi.
Ma u koju stranu pokušava osovino špulne da se pomeri (osim napred-nazad) ili čak uvrne, sprečava stabilizator. Jer krivaja klizi preko utora u krivaji, a to  deluju u svim pravcima.
Logično bi bilo, odnosno bolje bi bilo, da su šipkice okrugle a utori poluokrugli, ili čak i oni okrugli (u vidu rupe) zbog manjeg trenaj ali nije tako. U pitanju su flahovi-rakljice na držaču poklopca kućišta koji služi za brzo podmazivanje. To je ona crvena kriva koja obuhvata ceo stražnji deo mašinice sa limčićem-poklopcem i jasno se vidi na slici. Pošto je ona izrađena od flaha-debljeg lima, takvi su i produžeci-raklje na koje se oslanjaju stabilizatori oscilatornog sistema.
E sad, koliko je to precizno urađeno i koliko uopšte i može da bude precizno ovakvo konstrukciono rešenje, drugo je pitanje.
Međutim sam princip mislim da je superioran. Dobija se nešto slično, ili čak isto, kao stabilizacija wormshafta sa dve šipkice.
"Ako  nismo u stanju da nešto predstavimo brojevima, to svakako znači da je naše znanje o tome nedovoljno."
                                                          Lord Kelvin

Teme sličnog naslova (10)