Ako pretpostavimo da inercija rotora uvek smeta, odnosno ako ona praktično ni u kom slučaju nema pozitivno dejstvo, onda je stvar jednostavna. Što lakši rotor uz dovoljnu čvrstoću je optimum (ako izuzmemo cenu mašinice).

A koliko rotor mora da bude čvrst?
Toliko da pri max Drag, ako se ušica rotora sa rolerom savija, ne dodirne špulnu. Ili naravno da pri max Drag ne pukne. Plus neka razumna rezerva. Takođe, ako se taj max Drag napon učestalo dešava, da ne dođe do zamora materijala, što takođe može da rezultira pucanjem.
I to je dovoljno, jer povećanje čvrstoće u vezi ovog i iznad ovoga bi samo bespotrebno povećalo težinu same mašinice.
Ukratko; što veći max Drag to rotor mora da bude čvršći, odnosno dovoljno čvrst da ne češe o špulnu ili da ne pukne.

Po meni je čvrstinu rotora potrebno usaglasiti sa više stvari:
1. sa max dragom ako je sve ostalo usaglašeno sa njim i ako je on bio deo projektnog zadatka.
2. sa geometrijom slaganja koja se ni u jednom trenutku ne sme narušiti.
3. sa periodičnim izlaganjem silama koje na tom periodu ne mogu da dovedu do oštećenja i otkaza svih delova rotora pre otkaza drugih komponenti...

Kao što vidite, kada se kreće u projektovanje, jedan od ciljeva je i životni vek mašinice prema kojem se nešto i dimenzioniše i biraju materijali. Ne samo karakteristike rada. A najslabija ili ona koja će prva otkzati je komponenenta koja se izabere kao takva. 

Mislim da je tačka 2. -nebitna, jer kada je mašinica pod max Drag naponom nema namotavanja špulne samo odmotavanja, a rotor miruje.
Mada ima i onih kolega koji uporno pokušavaju da namotavaju špulnu pod velikim naponom. Ne koriste štap i "pumpanje". Ali to ipak nije regularna upotreba mašinice.

Apsolutno se slažem.

Jedino što proizvođači podržavaju verglanje pod opterećenjem opravdavajući tako power knobove, duže ručice, veće zupčanike i krokodilske zube... pa cenim da tako i projektuju.

Evo čitam lega bio u Japanu. Neki dan mu napišem da je preopširno, dugačko štivo na internetu zbog prirode monitora i nas ispred njega, besmisleno, jer "čim počnem previše skrolati prestanem zaista čitati" , te mu je stoga bolje da se lati štiva papirnoga..
 izgleda se saglasio .. objavljivaće u djelovima.
https://www.alanhawk.com/blog/jpn/1/
Skreće pažnju u ovoj objavi na nešto što sam takođe naglašavao, a i njemu do znanja davao. Težina rotora i momentum koji se istom dobija ili gubi, odnosno po meni težinom se dobija na snazi uvlačenja..
Takođe se pominje super slow oscillation i sada već primjećen, jamačno, iste problem, a koji sam naglasio u raspravi sa Copetićem i Tony bojem, na temu tada nove slatkovodne Stele, da će se dešavati usjecanje kod jačeg zatezanja.. te su sada rješili da u jednom smjeru ide super sporo a u drugom pak jako brzo, popreko..

Dvobrzinski oscilator nije novo rešenje. Pojavilo se ubrzo posle SO i SSO, sporog i supersporog oscilatora,  koji su pored pozitivnih osobina, zbog kojih su i napravljeni, imali i negativne. Najizraženija negativna je usecanje strune. Da bi se ovo smanjilo napravljeno je rešenje da se slojevi strune motaju naizmenično sporo pa brzo. Tako se dobija gusto pakovanje sloja skoro paralelnih namotaja ali naslaganih preko retkog pakovanja, sloja sa prilično iskošenim namotajima a koji će tako da spreče usecanje. Naprimer u jednom sloju 20 namotaja a u sledećem odnosno prethodnom 5 namotaja. Ovim kompromisom  se delimično gubi na pozitivnim osobinama SO ali se dobija na tezem usecanju. Teoretski deluje prihvatljivo ali kako je u praksi ne znam? Ja imam samo jednu jednobrzinsku SO worm mašinicu sa 10 namotaja po sloju. U praksi nisam zapazio problem sa usecanjem. Možda je on izraženiji kod gušćih pakovanja, 20 ili čak 50 u sloju. Inače, normalno ili uobičajeno je oko 5 namotaja kod novijih mašinica, za razliku od čak samo 2,5 kod starijih.