Ako pretpostavimo da inercija rotora uvek smeta, odnosno ako ona praktično ni u kom slučaju nema pozitivno dejstvo, onda je stvar jednostavna. Što lakši rotor uz dovoljnu čvrstoću je optimum (ako izuzmemo cenu mašinice).

A koliko rotor mora da bude čvrst?
Toliko da pri max Drag, ako se ušica rotora sa rolerom savija, ne dodirne špulnu. Ili naravno da pri max Drag ne pukne. Plus neka razumna rezerva. Takođe, ako se taj max Drag napon učestalo dešava, da ne dođe do zamora materijala, što takođe može da rezultira pucanjem.
I to je dovoljno, jer povećanje čvrstoće u vezi ovog i iznad ovoga bi samo bespotrebno povećalo težinu same mašinice.
Ukratko; što veći max Drag to rotor mora da bude čvršći, odnosno dovoljno čvrst da ne češe o špulnu ili da ne pukne.

Po meni je čvrstinu rotora potrebno usaglasiti sa više stvari:
1. sa max dragom ako je sve ostalo usaglašeno sa njim i ako je on bio deo projektnog zadatka.
2. sa geometrijom slaganja koja se ni u jednom trenutku ne sme narušiti.
3. sa periodičnim izlaganjem silama koje na tom periodu ne mogu da dovedu do oštećenja i otkaza svih delova rotora pre otkaza drugih komponenti...

Kao što vidite, kada se kreće u projektovanje, jedan od ciljeva je i životni vek mašinice prema kojem se nešto i dimenzioniše i biraju materijali. Ne samo karakteristike rada. A najslabija ili ona koja će prva otkzati je komponenenta koja se izabere kao takva. 

Mislim da je tačka 2. -nebitna, jer kada je mašinica pod max Drag naponom nema namotavanja špulne samo odmotavanja, a rotor miruje.
Mada ima i onih kolega koji uporno pokušavaju da namotavaju špulnu pod velikim naponom. Ne koriste štap i "pumpanje". Ali to ipak nije regularna upotreba mašinice.

Apsolutno se slažem.

Jedino što proizvođači podržavaju verglanje pod opterećenjem opravdavajući tako power knobove, duže ručice, veće zupčanike i krokodilske zube... pa cenim da tako i projektuju.