Kod staticnog pecanje sarana sa obale ( bilo da je reka ili stajaca voda ) uvek koristim masinice sa baitrunner-om. Kao sto je neko vec napisao, kod modernog saranskog ribolova, olovo je to koje kaci ribu, a ribolov u nekim ekstrmnijim uslovima ( brza voda, granje, trava ili sta vec ) se resava podesavanjem tog baitrunner-a i eventualno sistemom ( safety montaza ). Ja licno nikad nisam imao problema sa baitrunner-om, u smislu pecanja u granju i brze reakcije. Palim ga stalno ( samo je nastelovan adekvatno ), moja reakcija ne zaostaje i riba jako retko pobegne.   

QD masinice sam koristio u saranskom ribolovu, a sada ih trenutno koristim na fiderima. Po meni jedina prednost QD-a je manja tezina masinica, i to mi ima smisla iskljucivo u fiderisanju.

Najveca mana je nemogucnost finog podesavanja, pogotovo prilikom brze reakcije i to mi je vise puta rezultovalo spadanjem ili kidanjem krupne ribe. Imao sam i neke saranske QD masinice ( shimano biomaster QD cini mi se ) koje su imale dupla podesavanja na drilu za Quick Drag ( za dve krajnosti - slobodan hod i kocnica ), to je bila bolja opcija ali i dalje nepotrebna komplikacija.

Koristim slobodan hod stalno, ne samo za amortizaciju bega ribe, vec i za namestanje stapova i sistema, za rukovanje ulovovom po obali i slicno. I mnogo mi je lakse da to koristim na klik dugmeta, nego da stalno zavrcem kocnicu.