Baš o tome i pričam, ali ako želimo da sebi namirimo "savest" da će mamac biti atraktivniji i lovniji možemo da ga obojimo i stavimo tačku na dumanje.

Prije nekog vremena dođem kod prijatelja šaranaša i on pravi boile.
Pravi ih smeđe sa okusom jagode.
Kaže:od kuda šaran zna što je čokolada a što jagoda
Peca isključivo po komercijalama i tvrdi da bolje prolazi na takve kombinacije
jer je većina šarana već naučila izbjegavati boile određenih boja i mirisa
pa im on ovako servira nešto novo i neuobičajeno.
Možda nešto ima u tome a možda je to samo trik za nas ribiče a ribama svejedno

Koliko boja boile utiče na lovnost?

Kod ovog pitanja jedini sigurni odgovor je da boja sigurno utjeće na lovnost, ali samo u određenim situacijama slično ko i u smuđeraju sa gumicama ili voblerima, blinkanju štuke, bucova itd itd. Hebiga koje su to situacije i koliko utječe boja, tu bi se mogla knjiga napisat.

Kod predatora boja ima veliki,ali ne presudan uticaj.Pošto je kod predatora vizuelni efekat primaran(uz vibraciju) u smislu "okidača" koji ih navodi na napad.To je i zato što predator nema mnogo vremena za razmišljanje jer će mu potencijalni plen uteći.Kod šarana je drugačije.Njemu je primaran njuh(zato ima brkove ) tako da boja ima zanemarljivu ulogu,po mom mišljenju.Takodje njemu hrana ne beži,tako da ima vremena da "sedne za sto" i jede natenane. 

Šaran je svaštojed dosta toga mu beži.

Ali mu boili ne beži 

Ua varaličari! 

Slušaj,pecao sam ja i šarančiće...dok me nije "ubola" varalica 

Osobno se ne opterečujem bojama, pogotovo kod lova šarana, ali ipak ako imam u torbi koje kakvih popapica ili boili u koje kakvim bojama, ako neće na oprobanu kombinaciju onda mjenjam, nekad to donese ribu više al nekad ne tako da nemam neku svoju posebnu teoriju o tome. Više to sa teorijama o bojama raspravljamo po koje kakvim forumuma pogotovo šaranskim a rijetko kad to bude u praksi, bar kod mene.

Znači polemika se vodi i na ostalim forumima?
Auuu, mora da se ubedjuju, jer šanadžije su plahe naravi..
Odo baš da gvirim..

A joj tek da vidiš rasprave oko komponenti boile, pa masna boila, pa nemasna, pa slatka, slana, ljuta, brza, spora, mala, velika, jednobojna, dvobojna, pa onda koja je zdrava koja nezdrava za šarana, pa za amura, pa jel kuhana, pa jel parena, smrdljiva, mirisna, voćna, animalnog porijekla, mekana, tvrda, vlažna, suha, pa onda nakon toga svega kombinacije gore navedenog, pa onda kako, kada, zašto se di s kojom peca, pa koliko hrani, pa da li na udicu cijela ili polovice pa hranjenje cijelima, polovicama, četvrtinama, smrvljenima. Pa onda financiski šta valja šta ne, pa skupe komponente, pa domaće jeftinije zamjene za ta skupe komponente, pa o tome cijele litanije.
Nek sam se ja mako od toga, dobar mi kukuruz, i par rasprava oko boje i vibracije gumice i bog te veseli.

Jeste sve to što pišeš Slavene, ali je zato odnos prema upecanoj ribi za primer svima koji se bave sportsko-rekreativnim ribolovom.   

Nisam mislio da je tu išta loše, biti šaranaš je stil života i sam bi kad bi mogo (vrijeme,žena djeca, čak ni financije nisu problem ako znaš šta radiš) To je jedan paralelan svijet i neko bi reko vrhunac ribolova za nekog ko to voli.

Asocirao me Slavenov avatar, pa sam se setio da i wc papiri mogu biti razlicite boje, ali svi rade posao. Nije poenta u boji, ali mekoca papira zna da bude vrlo bitna 

Jeste, ponekad ne pomaže ni cela rolna. 
Slavene, najlepši pecanje je šaranizam & renesansa.