I ja planiran taj uskoro da kupim,ok je cena...Jel mirise dosta jako na kvasac i alkohol kad si radio sa njim?

Nije mi mirisao toliko na kvasac vise na alkohol, ali ne preterano.
Tako dobar miris ima da mi je doslo da ga , kakvi sarani...
Ima izrazito tamno braon boju, podsetilo me je na dark cokoladu i po mirisu. Posto sam ga dozirao spricem primetio sam i da je dosta gust.

Pošto sam se u poslu sretao sa alkoholnim vrenjem(pivo ) izneću moje mišljenje o tome kako firme prave CSL. Neko je ranije u postovoma napomenuo da mladi kukuruz drže u toploj ili u vrućoj vodi. To je tačno, ali mora se držati na određenoj temperaturi i određeno vreme. Prvo se kukuruz samelje i samo sa vodom drži se na temperaturi 42-45 stepeni oko  30 min(to je proces ukomljavanja). Zatim se diže temp.na 65 i drži oko 40 min.(maltozna pauza) Posle toga se drži na 75 stepeni 30 minuta(glavno ošećerenje).Sve ovo se radi da bi skrob iz kukuruza prešao u šećer.Posle ovoga treba tečnost odvojiti od čvrste materije(ljuske i ostalo baciti kokoškama, ima da polude ). Nakon toga se kuva nekoliko minuta. Posle kuvanja ostaviti da sve preostale čestice padnu na dno lonca i presuti tecnost u drugu posudu i ohladiti na 15 stepeni. Ubaciti kvasac i vrenje kreće. Za 4 dana na ovoj temperaturi kvasac će gotovo sve šećere pretvoriti u alkohol. Ako to ne želimo vrenje možemo prekinuti ranije hladjenjem na 0 do 1 stepena. E, sad dolazi najveći problem. Da bi smo dobili stabilnu tečnost koja se neće ukiseliti treba izdvojiti sav kvasac iz mase. To firme rade preko savremenih filtera koji ne propuste supstancu reda veličine nekoliko mikrona, pa tako da izdvoje 99,9999 kvasca iz tečnosti pa im je tečnost bistra. I na kraju šećer posebno prokuvaju i dodaju i dobija se CSL. Kad bi šećer dodavali ranije SCL ne bi bio sladak nego bi ga kvasac razbio u alkohol. Boja kupovnog CSL i dolazi od prokuvanog naknadno ubačenog šećera. Ukoliko sami pravite CSL naravno da ne možete izdvojiti sam kvasac pa jedino rešenje je nakon dodavanja skuvanog šećera odmah staviti na hlađenje i čuvati 0 stepeni.Time sprečavate da se zaostali kvasac hrni šećerima. Ko želi neka proba  .

Svaka cast na objasnjenju ...
Ali mislim da je to suvise komplikovan posao za prosecnog ribolovca. Posto retko ko od nas potrosi vise od pola litre CSL-a, mislim da se za tu cenu stvarno ne isplati .
Naravno, takmicari i ostali kome je pecanje vise od hobija, tu vec vredi razmisliti.
U svakom slucaju hvala kolega, lepo je znati da imamo na forumu nekog hemicara za buduce eksperimente

  Svaka čast na objašnjenju 

A pošto je ova zima zaista preduga nije isključeno da nećemo probati da se igramo malih hemičara 

Hvala krnjocibe to je pisalo na onim linkovima što sam pronašao na netu, delovalo je mnogo komplikovano za proizvodnju. Svi ti procesi i skalamerije 

Ma i nije to toliko komplkovano,ko ima vremena može da proba. Šećer se može dodati i pre glavnog kuvanja ali ako ne želimo da kvasac pojede sav šećer onda ćemo vrenje ranije prekinuti sa hlađenjem, da bi dobili slatku tečnost. Možda je ova verzija i bolja jer će PH faktor opasti u celoj masi, a kad dodamo naknadno šećer diže se PH vrednost. Sutra kolega treba da mi donese SBS-ov SCL pa ću izmeriti koliki mu je PH. Opadanje PH vrednosti prilikom vrenja je normalna stvar (pre vrenja iznosi oko 5.5-6 a nakon vrenja 4-4.5) -a to šaranci i te kako osete kroz nozdrve  Inače vrenje možemo raditi i na 10-12 stepeni ali će ono biti sporije. Ako budem imao vremena pokušaću ovo da uradim (ne obećavam)pa ću rezultate objaviti kao i slike 

Odlično, hvala ti!

Ja probao onaj domaci recept sa pocetka teme i dobio kiselu ruznu tecnost od koje ne mozes ruke tri dana oprati.

Zeljkoru pa zar nisi mogao da sačekaš malo barem do 6 str.

A je.es ga,nisam. Al sam cutao dok ne vidim sta ce da ispadne :D

Bravo  Zeljkoru, svaka čast na hrabrosti. U ranijim postovima sam izneo mišljenje o CSL ali posle male pretrage interneta ipak mislim da nema smisla pokušavati (ima ga za 600 dindži). Tehnologija proizvodnje CSL je ipak drugačija od onog mišljenja što sam izneo(ono ipak ima više veze sa proizvodnjom    ).Možda treba razmišljati u drugom pravcu.Ono što je sigurno je da se proteini razgrađuju na aminokiseline prilikom ukomljavanja (to nam treba), a skrob na šećere prilikom ošećerenja(na temp 65 i 75 stepeni-i to nam treba). E, sad kako dalje... Mislim da ima smisla nešto pokušati ali ne sa ciljem da dobijemo identični CSL kao iz radnje nego neki svoj, možda i bolji od engleskih. To mislim iz razloga da ako uzmemo u obzir cenu uvoznog CSL-a pa sa nje skinemo porez, carine, zaradu naših distributera zaradu proizvođača ispada da je utrošak novca za prostu proizvodju CSL (sirovina, energija,gubici pri proizvodnji,...)vrlo nizak. Pozdrav svima  . 

Bas sam to gore spominjao, ne isplati se ...
Nego da se mi na tebe pouzdamo na neke druge eksperimente, nemoj da napustas forum slucajno