Super izgleda, hvala za informaciju


Sent from my iPhone using Tapatalk

Ovu posudu je napravio Mileta Lazić u Zlakusi, po merama za moju rernu.
Koristi se i za žar, ili više za rernu...stara je jedno 15+ godina.

Samo je fora da se pre prve upotrebe "impregnira" mešavinom masti, kukuruznog brašna i vode.
Takođe, nikako ne sme da se pere hladnom vodom dok nije potpuno, ali potpuno hladna.

Može i mora na žar
Fora je sto kaze kolega, nema naglog ni zagrejavanja ni hlađenja. Na početku se stavi posuda malo dalje od zara, radi postepenog zagrevanja na jedno pola sata, kasnije se zar stavi po želji. Nakon kuvanja, posuda se stavlja na isključivo drvenu dasku i ostavlja se tako dok se ne ohladi potpuno sama. Isto važi i za rernu. Posuda se stavi u potpuno hladnu rernu na 100 stepeni na pola sata do sat, posle se pojača na željenu.







Sent from my ELS-NX9 using Tapatalk

Mene tu, kod zemljanih posuda, nešto zbunjuje.
Kaže se da imaju dve glavne prednosti; poroznost i alkalnost zidova posude. Alkalnost neutrališe kiseline u hrani pa otud verovatno taj poseban i lep ukus hrane spremljene u zemljanom posuđu.
Poroznost omogućava cirkulaciju vlage i toplote van odnosno u posudu.
E sad, sve to zvuči logično, ali onda vidim da lakiraju ili impregniraju glinenu posudu i, tako mi se čini, time pokvare obe pomenute i praktično jedine prednosti gline u odnosu na metal.
Osim toga mislim da se posuda  posle nekoliko upotreba i sama impregnira i time verovatno delimično eliminiše obe pomenute prednosti, pa onda ispada da su glinene posude dobre samo za jednokratnu upotrebu 

Ali bilo kako bilo ipak hrana spremljena u glinenom saču uvek bude vrhunski ukusna. Njam, njam....

Slobo, impregnira se samo kroz korišćenje, ali se isto tako kroz ponovno korišćenje otpregnira.
Pa u krug, ali se zadržava funkcija.
A emajlirana glina je potpuni nonsens, jer se anulira baš ta glavna funkcija.

Nisu svi korisnici zemljanih posuda pravoverni fanatici kao većina nas ovde koja u ludilu ne bi spremala jelo u glaziranoj posudi. Glazura tj "staklo" koji se oblaže sud sadrži olovo i praktično je otrovno, mada ja tu imam blagi odmak i kažem, da, ako se koristi svaki dan, što nikada nije slučaj. Svejedno, ne koristim glazirane posude za kuvanje nego samo za serviranje, pošto imam nekoliko koje sam ili dobio poklon ili kupio iz kurtoazije, kao na primer od jedne babe iz Vranja koja mi je prodala predivan lonac od 5 litara za nekih 500 kinti pre jedno 7-8 godina.

Inače većina proizvođača iz Zlakusa glazira svoje posude da imala kompletnu ponudu, recimo ovde pomenuti Novica Milić se reklamira time što koristi materijale za glaziranje koji su uvezeni iz EU i navodno su bezopasni i neškodljivi.

Na primer Bugari isto glaziraju sve svoje posude ovog tipa, u selima u blizini grčke granice ispred prodavnica su naslagane gomile raznih posuda uključujući ogromne, tipa 20-30 litara. Lepe su i jeftine, prodavci kažu da oni to ne stavljaju na otvoreni žar nego isključivo u furunu starog tipa (tzv turska peć, ona gde usijaš zidove da pobele i ubaciš posudu da peče na temeperaturi koju emituje sama peć i to traje satima zbog tipa cigle od koje je napravljena).

To da neglazirana posuda gubi svojstva zbog impregnacije nije sasvim tačno. Neglazirana posuda je prilično "živa" i intereaguje sa hranom koja se sprema, ja zato imam 4 posude ne samo zbog različite veličine nego nikada ne mešam ribu i meso. Takođe imam i posudu u kojoj spremam "aromatičniju" hranu gde sam prilikom prvih korišćenja u unutrašnji zid sača utrljavao beli luk pa ta posuda i dan danas emituje taj miris - tu recimo spremam meso. Da se impregnacijom "zatvaraju" pore posude, ovo ne bi bilo moguće i to zatvaranje je ionako privremeno jer kada se posuda jako zagreje, pore se šire i u njih ulaze sokovi i rastopljena mast ili loj mesa koje se sprema.

U selu u kome boravim više meseci godišnje živi Italijan koji je pola života proveo na Siciliji, tvrdi da je tamo i na Sardiniji ovo najcenjeniji način spremanja jela koji postoji od davnina. Odlepio je kada je video moje sačeve i morao sam da mu donesem jedan na poklon.

Ja kupujem isključivo neglazirane, i uvek od Milete Lazića iz Zlakuse, već preko 20 godina...imam preko 15 komada, raznih oblika i veličina.
Svaku posudu sam impregniram na pomenuti način kukuruzno brašno & mast, i nikad nisam imao problem.

Našao sam na prodaju ovaj minijaturni smederevac, otprilike 60x40x30cm

Uzeo bi ga iz znatiželje, jeftin je oko 3,000 dinara a i može da se založi u vikendici pa da se ukrčka sarma ili slično, na plotni. Rerna je mala mada staje pleh 20x30, znači mala gibanica. U ovo doba godine može paprika da se peče za ajvar.

Ima li neko iskustva sa sličnom malom spravom?

Imam zgodno mesto u starom uzidanom ognjištu, taman staje.

Radi to bez problema...

Ali gibanica A4...

je.o gibanicu, ima tih malih pekača 22x30cm i slično zemljanih pa će neki đuveč za dvoje da se zgotovi, ionako je to za ženu i mene...

Dobra je ovo stvarcica. Imao nekada na selu. Iako mala, lepo ona sluzi i za kuvanje i za pecenje...
A Gremlin poceo kao neka dama, sve mu je malo 

Jao Duleeeeeee, pa ja tu A4 celu omlatim i litar jogurt...

Ako će za svakog gosta da se peče po jedna onda ok...

Dobar ti je taj šporetic,uzimaj slobodno.Jos ako ti se oni prsteni skidaju po delovima,taman na otvorenoj vatri mozes spremati razne stvari...pa mozda i kotlic...

Izgleda da se skidaju...
Mislim da nema greške sa tim krematorijumom.
Pošto je ?

3000 zadnja cena. ko tiganj...

mislite da je kad se skinu ovi prstenovi levo ispod otvoren plamen? nisam siguran, pre bih rekao da ispod ide dim prema čunku koji je na bočnoj desnoj strani....