Kada glos reče –izdubiti koren glavice....., setih se da ne bi bilo loše da ispričam kako ih ja dubim. Efikasno, brzo i estetski savršeno.

Ima ona spravica, ne znam kako se zove, za dubljenje paprika. Kratka plehana cev sa nazubljenim čelom. Namakne se preko drške paprike, zaokrene i nazubljenim čelom proseče oko drške pa se jednim potezom izvadi drška sa semenkama.
E pa sa tom spravicom zasečem koren kupusa dovoljno duboko. Onda uzmem vadičep, onaj sa krilcima, zavrnem ga u koren do kraja i pokretanjem krilca isčupam koren. Ili vrtim i dalje vadičep pa  se on sam osloni na glavicu i isčupa koren.
Vrlo brzo, efikasno, jednim potezom i najvažnije; nema čeprkanja nožićem . 

 

zeljkokg76,
Baš to! 

Volim baš koren od kupusa pa stoga samo ga unakrst isečem i sipam so . Stavljam glavice između kojih samo pozavlačim četvrtine glavica , kod kišeljenja je bitno da kupus što pre pusti vodu . Baš zbog toga sam kupio dve iste plastične kace one što idu u konus , pa u jednu kiselim kupus a gore postavim drugu koju napunim vodom koliko stane , u kupus dolijem vrlo malo vode . Težina Vode iz gornje kace pritisne kupus ali ga ne gnječi , i da ne zaboravim prilikom kišeljenja stavim čisto providno crevo do dna kace koje na sebi ima onaj sitasti plastični akvarijumski šiljak da ribice ne idu u filter. Drugi kraj creva je napolju a služi mi da svakih nekoliko dana dok se ne ukiseli izvlačim raso i prelivam ga ponovo odozgo . Time se dobije ujednačena kiselost i slanoća.

Jedno pitanje:

Kupus stavljen pre mesec ipo, možda i dva meseca, tuzlanska so, sve po ps, stoji na terasi - i dalje je samo slan, nije se ukiselio, ostao je tvrd i nije se ni razgnjecavio i pretvorio u kašu.

Ima li mu spasa ?

Stavi ga na toplije mesto neko.

Kod mene isto ove godine. Skoro 2 meseca , ali nije jos uvek kiseo. Moze da se jede , rasol je skoro pa gotov ( pijem ga , ali jos uvek nije to to) . Mislim da je do sorte kupusa. Sve je vise hibrida kojekakvih. Kad sam ga kupovao delovao je dobar . Jbg sve isto kao i svake godine ali kasni iz nepoznatih razloga.

Sent from my SM-G980F using Tapatalk

Na zalost, poslednjih godina je vecina kupusa prepuna hemije od prskanja, djubrenja i zastite, pa je kiseljenje kupusa u mnogo slucaja postala misaona imenica... Tu su i hibridi, koje je ukiseliti takodje misaona imenica..
I ako obozavam kiseli kupus i kao salatu i za spremanaje, vec godinama ga ne kiselim, jer jednostavno ne ide...

Pre neku godinu sam bacio ono najveće plastično bure puno kupusa koji se pretvorio u "radioaktivnu" supstancu, ljigavu i mekanu masu...
Komšija i ja, pod okriljem noći izneli bure i ostavili ga pored kontejnera...

Posle toga tašta i žena nešto mađijale par godina (pošto sam ja odustao) i bio je dobar...običan kupus kupljen u Maxi-ju...

Ove godine neće da se ukiseli, neće da se uslinavi...izgleda je popio dosta Hemomicina...

Probaću da ga unesem na par dana unutra, da vidim oće li da krene...nemam drugo rešenje, ili opet kontejner.

Dve najčešće greške su pogrešna sorta kupusa i rano slaganje u burad....mora da odstoji bar 10 dana nakon branja, a nije greška ni dve nedelje. Kupus tad dehidrira malo i kad dobije slanu vodu on popije u sebe i kreće lagano da se kiseli. Mada ako je sorta pogrešna, a sve ih je više onda džaba se. Moji kad kisele stavljaju na bure od 100l nekih 3kg soli, klip kukuruza (pojma nemam zašto) i po nekad ubace i cveklu da bi obojila rasol. Bure je uvek u podrumu na istoj temperaturi, penu onu skidaju do momenta dok ne odrede koja im kiselost odgovara i onda ubace vinobran i to je to. Ranije dok se više rokao alkohol rasol su pretakali ali prekinuše tu praksu 
Taj iz maksija ti je verovatno onaj salatar ili kako ga kod mene zovu Grčki kupus.....taj se ukiseliti neće nikad jer je tvrd kao kamen i namenjen samo za salate. Futoški je  idealan za to ali ga retko ko sadi jer je teško održiv ali imaju hibridi koji su jako slični originalu koji se lagano kisele. Zaboravih mu naziv tačan ali pitaću kolegu koji ga sadi kako se zove.

Sve teorije i savete prihvatam, ali kako odrediti koja sorta je ona prava koja će se ukiseliti ???

Pogotovo mi u Beogradu, gde je  kod nakupaca svaki kupus iz Futoga, a svaki krompir iz Ivanjice...a sve čista lutrija.
Juče sam čuo prvi put za neku sortu "Bravo", koja je kao dobra za kišeljenje...

Taj salatar iz Maxi-ja se 2-3 godine za redom super ukiselio, ali ove godine neće pa neće, sad razmatram transfer bureta sa terase u toplo, ne bi li ga nekako spasao.

Pored futoškog koji bude nešto sitniji sa malo spljoštenim glavicama meni se upravo Bravo pokazao kao jako dobar a cena je niža nego futoškog.

Lakši je za trećinu:

Такав треба да буде шупљикав, растресит, танких жистова а не ове нове сорте које су набијене и пуне корења.

Po mom iskustvu, taj rastresitiji je bolji za zavijanje sarme, dok je onaj gušći bolji za salatu od kiselog kupusa (uz rakijicu).

Inače, kažu da je za kišeljenje kupusa najbolja temperature ambijenta između 15 i 20 stepeni, a za održavanje kupusa koji se već ukiselio -temperetura između 2 i 8 stepeni.
Ja sam jedno vreme stavljao kupus na terasu krajem novembra ili početkom decembra. I kišeljenje je trajalo zavisno od spoljne temperature. Kada je bilo vrlo hladno kišeljenje je znalo da se baš otegne.

Ali kada sam negde pročitao ono iz druge rečenice, promenio sam taktiku.
Kišeljenje izvodim u podrumu, stambene zgrade, gde je temperature znatno viša nego na terasi, a čim se kupus ukiseli iznesem ga na terasu na kojoj je temperature znatno niža, koja "preseče" ili znatno uspori dalje kišeljenje. Da se ne bi smrzavao prvo sam ga uvijao u kojekakve ćebiće i krpare, a kasnije sam napravio orman na terasi koji je iznutra obložen stiriporom kao termo izolatorom. I pored debelog stiropora ponekad mi se kupus smrzne, ako su temperature jako niske i dugo traju (što je zadnjih godina sve ređa pojava).
Da bih izbegao smrzavanje, u orman ubacim lonac sa ključalom vodom koja održi temperature iznad nule. Planirao sam da ubacim grejač (običnu sijalicu) sa termostatom, ali nikako to i da odradim.

Za brzinu i kvalitet kišeljenja od presudne važnosti je često pretakanje. Prve nedelje svaki dan, druge nedelje svaki drugi, a treće i četvrte jednom do dva put nedeljno. Kasnije može a ne mora.
Pretakanjem se ravnomerno raspoređuju gljivice odgovorne za kišeljenje, a naravno i so.