Przili smo glavoce sto puta, klasicno u ostrom brasnu i alevoj, kida kako je ukusan.

Ovi nemci ne ciste krljusti, leleee

I ne interesuju se samo za krupnije primerke glavoca.
Covek ima svoj tim sa kojim peca smudja, a jedu glavoce.
E, a kod njih se isto tako normalno vozi bicikli, a kod nas se kaze uzmi auto, sta si stalno na biciklu pomislit ce neko da nemas leba da jedes.
I tako prica o glavocu prerasta u pricu o nama, pa necemo vise.

Čitajući o tretiranju morskih glavoča kao delicije u primorskim i žabarskim krajevima (koji rastu daleko krupniji od slatkovodnih) zgotovio sam ih jednom prilikom u ribljoj supi zajedno sa drugom sitnom ribom. Meso im je malo žilavije nego ostale sitne ribe. A supa nije loša. Mada nije prići našoj ribljoj čorbi.
Pržene ih nisam jeo. Ali je zanimljiva ideja. Obzirom da se krupniji daju lako nahvatati u priobalnom pojasu.