Probao sam kruh iz pekarice, napravljen po PS-u. Na mene ostavio loš utisak. Jednostvano, onaj ko nije probao domaći hleb/kruh iz šporeta na drva, ne zna šta je pravi. Na električnom šporetu, također, ne moguće je dobiti takav. Ono što mene donekle može zadovoljiti iz električnog šporeta je pogača i to bez kvasca. Ali dobro, ruku na srece, sve što nije iz industrije je dobro. Kupovni kruh u što manjim količinama, i to ćemo duže pecati!!!

Pa sad, hleb iz šporeta loženog drvima.Pekari su svoje peći zagrevali na kukuruzovinu.Bar kod mene u selu.I ništa mi nije bilo interesantnije neg da zavirim u radionicu gde se mesi i peče hleb.To bar dobro pamtim.

Citat: Ljuba poslato 05 Novembar 2014, 08:59:14
Kolega ako može kontakt gde si to kupio, meni treba za okrunjeni kukuruz da ponekad sameljem za prekrupu a opet su to male količine da jurim nekog za prekrupač.

Uh to je bila neka veza ali sada da me ubijes ako bi mogao da se povezem za Madjarsku i mlin...vidim da sada ima i kod nas da se prave slicni mlinovi kao ovaj moj iz Madjarske samo pitaj Google ili YouTube

У дворишту смо имали озидану "вуруну" у којој се пекао хлеб за све нас у кући. А било нас је богами пуно.  Вуруну смо ложили, загревали "кордељкама"-чокањима. Баба правила мање, и веће хлебове, које смо звали "кравајци" А кад се извади  из "вуруне" па деда одсече свима по парче, а баба намаже мало масти, баци мало соли, и алеве паприке, е то је био ДОМАЋИ ХЛЕБ.

Popodne pečen ...majstor ja 

Citat: Ljuba poslato 05 Novembar 2014, 08:59:14
Kolega ako može kontakt gde si to kupio, meni treba za okrunjeni kukuruz da ponekad sameljem za prekrupu a opet su to male količine da jurim nekog za prekrupač.

Imam ja mali kućni mlin, ali mislim da se ne isplati za malo prekrupe. Nije jeftin ...

Ono što se danas, u gradskim sredinama, prodaje pod nazivom "hleb" sve manje ima veze sa onim što bi trebalo da se krije iza tog naslova. Pravi hleb, ipak još uvek, može da se kupi u egzotičnim provinciskim pekarama ali i njih je sve manje. Na gradskom tržištu istina može da se kupi i dobar hleb ali je on bezobrazno skup.
Pečenje domaćeg hleba nije komplikovano ali je višečasovna obaveza koju ne mogu svi da isprate. Automatske programirane pekare su kompromis. Daju dosta dobar hleb ali, ono što je najvažnije, zdrav hleb, bez svakojakih aditiva (čitaj otrova).
Kad spomenuh otrove setih se jednog ne davno pročitanog članka koji tvrdi da je danas beli hleb, od belog brašna, suprotno ustaljenom mišljenju, zdraviji od integralnog. Ima logike tvrdnja da su otrovi koji se koriste pri uzgajanju žita većinom skoncentrisani u gornjim slojevima zrna. U dubini jezgra ih ima manje a od tog dela se ustvari pravi belo brašno.

Za dobar hleb najvažnije je dobro brašno. Sama priprema dobrog hleba je stvar vežbe a recept za običan ali ukusan i zdrav hleb nije komplikovan.

Evo recepta za običan hleb iz mog porodičnog kuvara. Kažu da se ti recepti čuvaju i ne daju baš svakome. Ja ga objavljujem iz razloga što mislim da tu nema nikakvih tajni a uostalom svi ribolovci su deo moje porodice pa i tako će recept ostati u okviru nje.
Recept je prilično detaljan pa će onima koji već imaju rutinu biti i dosadan. Ali kome je dosadno neka ne čita a kuvarima početnicima mislim da će biti od koristi.



Moj porodični recept

Potrebno:

-   750 gr brašna, mekog, belog T400
-   20 gr. svežeg kvasca (½ paketića)
-   oko 0,5 l vode
-   Jedna kašika soli
-   Dve kašike ulja
-   Jedna kašičica šećera


Priprema:
   U lonče zapremine od oko 0,5 l,  izmrvi kvasac, dodaj  dve kašike brašna, kašičicu šećera i oko 0,1 l mlake vode, od one koja je predviđena receptom, pa sve dobro umuti. Lonče poklopi i stavi na toplo mesto (ne  pretoplo), da nadođe toliko da samo što ne iskipi, što traje oko petnaestak minuta.
Brašno prosej u posudu pogodnu za mešanje (npr emajlirana vangla), posoli, dodaj ulje i ubaci nadošli kvasac, pa mešaj varjačom uz postepeno dodavanje ostatka vode. Tačna količina vode zavisi od samog brašna pa pomenutu količinu vode možeš ili smanjiti ili povećati tako da mekoća testa bude odgovarajuća. A testo treba da bude više mekše nego tvrđe. Bolje je da bude malo mekše nego što je potrebno, jer prilikom mešenja na dasci, koje sledi, lakše je dodavati brašno nego vodu.
Kad, zbog gustine, počne teško da se muti varjačom i kada se testo već odvaja od posude za mešanje, pospi ruke i ploču brašnom, izruči testo na ploču i mesi rukama sve dok testo ne prestane da se lepi, odnosno dok postane glatko. Formiraj loptu, ubaci je u posudu u kojoj si mešao testo i zaseci odozgo nožem krst, pospi sa malo brašna, prekri salvetom i stavi na toplo mesto bez promaje, da naraste.
Za sat do dva testo će da naraste i kada udvostruči zapreminu izvadi ga iz posude, stavi na ploču i uz posipanje brašnom, kako se ne bi lepilo, mesi par minuta da bi izbacio sav vazduh iz njega. Zatim formiraj veknu ili više vekni ili oblike za kalup. Testo podeli na dva jednaka dela i stavi ga u kalupe ili na pleh koje treba prethodno premazati tankim slojem ulja i potom posuti brašnom koje će se zalepiti za to ulje. Zareži nožem nekoliko puta gornju površinu, pospi sa malo brašna, prekri salvetom i ostavi da ponovo naraste. Ovaj put će za to trebati manje vremena.
Uključi rernu na 240 stepeni, i kada se zagreje ubaci nadošlo testo u posudama, na srednju poziciju i  odmah smanji na 200 stepeni. Peci oko 45 minuta. Ukoliko je rerna takva da gornja kora hoće da izgori zaštiti je pre kraja pečenja (posle oko 25 minuta pečenja) aluminijumskom folijom.
Ispečen hleb izvadi iz rerne i kalupa i premaži gornju koru vodom ili isprskaj raspršivačem, stavi ga na rešetku gornjom korom na dole, pokri salvetom i obavezno ostavi da se potpuno ohladi pre nego što ga budeš sekao. 
Od upotrebljene količine brašna dobićeš jednu veknu od kilogram ili dve vekne od ½ kg.

Poželjno je da ništa od onoga čime pravimo hleb nije hladno već toplo-mlako, što povoljno utiče na razvoj gljivica kvasca. Previše toplo ili hladno kvascu ne pogoduje.

Recept je baš onaj kako i ja pečem hleb. Jedina razlika je što ja ugrejem malo margarina i njime namažem tepsiju ali i testo kada ga stavim u nju. Dobije lepu koricu ali boju . Prijatno.

Uhhhhhhhhhhhhhhh  E, jbg, ogladneh sada od ove fotke...

Vidim ima ljudi koji se razumeju u testo pa da mi kazu u cemu je fazon.
Vec duze vreme pokusavam da napravim lepinje za cevape ali da budu prave suplje iznutra
svasta sam pokusavao dobijem ja lepe lepinje ali iznutra pune, rupice su sitne
a to treba da budu iznutra skoro suplje sa krupnim rupama.
znam da veliku ulogu ima pecnica koja bi trebala da ostvari 350°C ali ja nemam vise od 280°C
u cemu je fazon?

Druže i ja sam se mučio, ne 10, nego 100 puta da ih napravim. Jedino mi je uspelo po ova dva recepta i to jedino kad sam odvalio rernu na najjače, jedno pola sata, maltene mi se pleh iskrivio u rerni.

Evo probaj.

http://www.coolinarika.com/recept/pita-brd-bread-ili-napuhane-lepinje-za-rostilj-kebab/

I ove nisu loše.




Eto skoro isti recepti.
Najvažnije je da rerna i pleh, ili jos bolje kamen, budu jako vrući.

Hvala! ali tu nista nisam procitao a da nisam isprobao, moram se resiti i kupiti ovako nesto!!!

samo sto veca temperatura, dobro umesano testo sa puno rupica.

Брат ми је пекар. Праве тесто без адитива и сл. Питаћу га за рецепт.

Ускоро ћу да илуструјем свој први ражани - монашки хлеб. Чекам да ми стигне право брашно из воденице.  Спор је процес, али је добро за стомак.

Citat: pikeman poslato 08 April 2014, 14:41:33
Nije pečen u rerni šporeta na drva ali može da prođe...

E to da nadjem...tu alatku, pa da ga mesi, a ja da čitam  novine ili surfujem po internetu hehe