Tema se odnosi da ideje o mestima pogodnim za najlakse pravljenje revira, njihova registracija, upravljanje od strane privatnika ili udruzenja ribolovaca, cena usluga, gde nabaviti ribu i na koji nacin je najbolje ocuvati, i mnoge druge stvari... Recimo, mnogo je zemljista koje je sluzilo kao pozajmiste materijala za pravljenje cigle... pa mnogo je nekvalitetnih pasnjaka koje niko ne koristi... mozda bas na tim mestima napraviti revir na kojem mozemo svi pecati. I Cepel je nastao slicnim putem, ukoliko se ne varam ali ocigledno je izostala pravna logistika da se ta voda papiroloski na vreme sredi.
Zanimljiva tema.Mozda bi mogao Del Sol da nam pomogne?
Mene interesuje kojom vodom napune jezero,predpostavljam da treba neka ogromna količina vode,jel kopaju neke bunare pa odatle pumpama vade vodu u jezero,ili na neki drugi način.I kako se održava nivo vode.I kad se jezero napuni vodom,jel zemlja upija tu vodu,verovatno upija,ali me interesuje do koje mere.I jezerske biljke,jel se one same formiraju,ili mora da se "zasade"
Ne interesuje me da pravim jezero,nego sam postupak pravljenja jezera me interesuje,čista znatiželja.
Postavio sam temu jer sam dosta toga saznao, ali je to pravnicki rad vise od 2 meseca. Ne biste verovali koliko zakona, uredbi, propisa regulise ovo. A konkretno oko vode, moguce je da ukoliko ima u blizini neki kanal, voda ili slicno, ta voda bude koriscena za punjenje. Placa se pokrajinskom ili republickom organu nadoknada, mislim da je sada (mislim 99 % je tako) 2000 din po hekratu punjenje. Recimo, to je i najmanja stavka, jer busenjem bunara i pravljenjem granicnika, to jenajlakse. Posle odredjenog vremena, zemlja natopljena vodom formira podzemni rezervoar pa je oticanje sve manje sve do stvaranja jezera odnosno bare.
A za kontrolu nivoa vode je neophodno da neposredno pored postoji neki kanal povezan na mrezu u koji bi se eventualno ili ispumpavala, ili se napravi takozvani most, odredi se nivo vode koji se zeli postici, i ona na jednom ili vise mesta se ravno sa tim nivoima prokapa kanal ili vise kanalcica spojenih sa odvodnim kanalom, kada voda predje zeljeni nivo ulazi u nivelacioni kanal i otice u odvodni i nema problema.
Druze ako si vec saznao dosta ajde napisi nesto.
Pa saznao sam ali ima jako mnogo, moze se podeliti u neke segmente, svakako je najtezi i najzabunjeniji deo oko zakupa zemljista. To je najkomplikovaniji deo jer je kod nas zbrka propisa, a zatim i stanje na terenu ne odgovara onom sto je upisano u katastar. Recimo mala zackoljica koja je veliki problem, moze se podneti zahtev za preupis zemljista (recimo u katastru se vodi kao njiva ili pasnjak a ono ustvari neplodno zemljiste na kojima ima iskopina jer je korisceno kao pozajmiste materijala), i sad ti hoces da uzmes takvo zemljiste, u knjigama je kao svako drugo obradivo poljoprivredno, a zahtev za utvrdjivanje stanja na terenu moze da uradi samo zakupac umesto da se to radi po sluzbenoj duznosti. Recimo zasto je to bitno, pa bitno je jer ako se vodi kao poljoprivredno, automatski se primenjuje zakon o poljoprivrednom zemljistu i moze se zakupiti od strane organa lokalne samouprave, ali ako to nije poljoprivredno zemljiste, ne primenjuje se zakon o poljoprivrednom zemljistu vec zakon o sredstvima republike i izdaje ti Direkcija za imovinu RS. Jako bitna stvar, recimo, jeste i klasifikacija delatnosti u skladu sa uredbom o klasifikaciji delatnosti privrednih subjekata (ako hoces da registrujes firmu koja ce voditi revir), svi upisuju kao 0322 slatkovodne akvakulture sto lici ali naravno nije to to, jer tamo se to smatra kao uzgoj ribe, zaba, akvarijumske ribe, kao i druge zivotinje, ako i usluge koje se odnose na mrescenje i uzgoj riba. Ne obuhvata sportski ribolov. Inace mislim da je po zakonu o vodama, ti mozes da napravis ribnjak ali pravo ribolova tj iznajmljivanja ribnjaka za ribolov ima republicki odnosno pokrajinski organ za vodoprivredu (vojvodina vode kod nas), a valjda se od njih trazi neka licenca i tako nesto, to jos proveravam Sto bi znacilo , napravis sve ali ne smes da izdajes za pecanje, i sto je najgore ni tvoja delatnost sto sam opisao to ne potvrdjuje. Ma ima brdo stvari...sve je magla. Najbitnije je oko zemljista, jer nije problem uzeti tamo neku baru, pasnjak, i slicno, iskopati, srediti, a sta onda za 5, 10 godina kad to bude super, dodju advokati i utvrde ti da nisi sklopio ugovor sa pravim subjektom, da nisi recimo imao odredjenu dozvolu, da nisi ispostovao procedure zastite zivotne sredine, da si neosnovano promenio namenu zemljista, da nisi smeo da vrsis delatnost za koju nemas dozvolu i slicno... Zato sam i otvorio temu jer sam proveravao, ni jedan revir ne radi isto, niti ljudi znaju sta i kako treba jer mi nemamo propise za to. Kod nas su to uglavnom klasicni ribnjaci na papiru ali slozicete se ribnjak je jedno a komercijalni revir za pecanje sasvim nesto drugo.
A recimo sa već postojećim barama / jezerima? Na koji način se to uzima u zakup i gde se obratiti?
recimo postojece bare se uglavnom jos vode kao neka vrsta zemljista, od pre nekih 30,40 godina... Vode ne mogu da se zakupljuju inace.
Vrste poljoprivrednog zeljista su njive, vrtovi, vcnjaci, vinogradi, livade, pašnjaci, ribnjaci, trstici i mocvare. Ako je nesto od toga zakupljujes od lokalne zamouprave kao klasicnu licitaciju medjutim to je bezveze jer moras da imas poljoprivredno gazdinstvo i uglavnom se to daje na godinu, dve, tri. A komercijalni revir nema bas velike veze sa poljoprivredom.
A ako imaš svoju zemlju (npr. -namenjenu poljoprivredi )..i tu iskopaš (NA SVOME), baru i pozabaviš se njome , ko ti šta brani?
Sećam se da je tako jedan matori imao ribnjak u sred kukurizišta , nekakav kanal je tu bio , a sve što upeca po okolnim barama i Dunavu je tu ubacivao .I tu je i pecao kada deca kradu bostane da bude na oprezu.
Malo sam zalutao , ali akcenat stavljam na SVOJU ZEMLJU.
I onda dodjes do nedoumire jer u skladu sa zakonom o drzavnomn promeru i katastru, u pravilniku o katastarskom klasiranju i bonitiranju zemljista imas druge kategorije jos, mimo poljoprivrenog zeljista, recimo vestacko neplodno zemljiste koje je nastalo iskopinama radi uzimanja materijala ili za ciglanu ili za razne druge stvari. I sad dodjes u nedoumicu ako to nije poljoprivredno, logicno bi trebalo da ti ga izda Direkcija za imovinu, medjutim u katastru se to vodi kao poljoprivredno, jer niko to nije menjao, a da menja odnosno da podnese zahtev za menjanje moze samo zakupac odnosno vlasnik. Sto bi znacilo, uzmes registrujes gazdinstvo, napatis se na licitaciji i uzmes tu zemlju a zatim podneses zahtev da ti geodeti izadju na lice mesta, tu potrosis pare, oni utvrde da ta zemlja vise nije poljoprivredna i ti zatim gubis pravo na tu zemlju jer je tvoj ugovor u poljoprivrednom zeljistu. Onda probas da sredis sza direkcijom ali onda oni kazu nemaju pojma sta i kako....bla bla... i onda na kraj i ne zakupis.
aaa jasno , uf ...ccccccccc
Mozes na svojoj zelji da kopas jedino ribnjak posto spada pod poljoprivrednu delatnost. Ali ja ne privam o vodama par desetina metara, to je smesno, mozes da iskopas u basti. Ako hoces nesto vise, e tu je problem, moras imati u blizini neki sistem, kanale za odvodnjavanje u slucaju poplava i resenje kako napuniti vodu, bunarima se to najcesce radi.
Ali ribnjak j enesto drugo, imas poseban nacin registracije, delatnost je drugacija i mi hocemo komercijalni revir a ne fabriku za stvaranje ribe i prodaju iste.
I komercijalni revir po meni treba da bude posebna delatnost, vezana i za ribnjak i za turizam naravno. Inace, niko, osim nas ljubitelja prirode i pecanja, nece napraviti revir jer je ribnjak nesto sto je daleko daleko isplativije.
Citat: Zebic poslato 12 Februar 2013, 09:16:52
recimo postojece bare se uglavnom jos vode kao neka vrsta zemljista, od pre nekih 30,40 godina... Vode ne mogu da se zakupljuju inace.
Vrste poljoprivrednog zeljista su njive, vrtovi, vcnjaci, vinogradi, livade, pašnjaci, ribnjaci, trstici i mocvare. Ako je nesto od toga zakupljujes od lokalne zamouprave kao klasicnu licitaciju medjutim to je bezveze jer moras da imas poljoprivredno gazdinstvo i uglavnom se to daje na godinu, dve, tri. A komercijalni revir nema bas velike veze sa poljoprivredom.
Sad mi je jasnije, registrovati kao poljo gazdinstvo nije problem, problem je ta licitacija ili ti moderno tender....
Pa onda idu ostali problemi, recimo, da bi uveo struju moras da platis nekih 2000 e trafo, jer su to lokacije 99 % van naseljenog mesta gde je struja visokovoltazna, moras da imas trafo koji je smanjuje i onda jos pltis klasican prikljucak.
problematika oticanja vode ili priliva vode moze se resiti odredjenim membranama prirodnim ili vestackim. Prirodna membrana je glina. Najbolje je ukoliko je samo jezero u sloju gline jer je glina vodonepropusna. I zato se dosta revira i oformilo na mestima bivsih ciglana. jer su tu kopali glinu tj odredjenu vrstu gline koja je pogodna za opekarske proizvode.
vestacke membrane mogu da se rade a dali ih neko stavlja za konkretno ribnjake ne znam
Pa da, ali na koji nacin zakupiti takvu zemlju?
Samo opstina moze doneti odluku o prodaji zemlje. Otidji u opstinu u sluzbu pravne pomoci i znace ti objasniti ceo postupak.
Ne znam jesi li procitao prethodne postove, opstina izdaje poljoprivredno zemljiste u skladu sa zakonom o poljoprivrednom zeljistu, ali recimo to nije poljoprivredno zeljiste vec vestacko neplodno seljiste u skladu sa zakonom o katastru, a kada je to slucaj nadlezna je Direkcija za imovinu republike. Medjutim ako to zeljiste nije prevedeno u vestacko neplodno vec je ostalo poljoprivredno (jer kada je dato ciglani ono je bilo poljoprivredno dok se nije iskopalo), ne mozes uzeti od opstine jer to fakat nije poljoprivredno zeljiste, a ne mozes ni da ga preregistrujes jer to moze samo korisnik zeljista.
Jer ciglana nije nakon iskopina i kao korisnik na kraju ekploatacije to preregistrovala u neplodno vestacko zeljiste.
Opstina prodaje gradsko gradjevinsko zemljiste. Ako je lokacija na kojoj hoces praviti revir blizu grada mozes da je otkupis ako ispunjavas uslove predvidjene zakonom i opstinskim odlukama.
I eto pat pozicija.
Tp nikako nije gradjevinsko zeljiste.
Gradjevinsko zeljiste u vlasnistvu repuclike izdaje Direkcija za imovinu, u skladu sa Zakonom o sredstvima Republike. Eventualno moze da delegira opstini ali to mora da uradi aktom. Imas sajt Direkcije za imovinu, sve pise.
Zato je i daleko cistije i lakse uraditi kao sto je uradio Del Sol, covek zakupio pasnjak i iskopao i registrovao ribnjak sto jeste poljoprivredna delatnost. Al opet kazem, komercijalni revir nije ribnjak po meni, ja necu da gajim ribu i prodajem, hocu da ljudi tu pecaju, da unapredjujem zivotnu sredinu i turizam.
Izvinjavam se sto ne persiram, inace :)
Mozda oko tih zavrzlama nije lose da kontaktiras nekoga od pravnika koji se bave iskljucivo takvim vidom posla, znaju oni cake kako se to moze prevazici
Aha, bas sam stupio u kontakt sa jednim sto radi na tim poslovima. Bice valjda nesto. Jer zakup zeljista da duze staze je najtezi deo, ostalo je mnogo lakse i vece je uzivanje.
Ako vec uspes da zakupis neko jezero, gde se nabavlja riba pogotovu komadi preko deset kilogramA?Dali si se oko toga raspitivao?Ikoja je cena naravno?
Ribu uglavnom prodaju privredni ribari i pecarosi koji upecaju takve komade.
Tako je, mada mozes nabaviti i preko velikih ribnjaka sa dogovorom samo za takve komade kada izlovljavaju ribu, mada ih nema puno godisnje ali sa malom nadoknadom radnicima priliko izlova da ti izbiraju, mozes doci do solidnog broja. Mada citao sam, mora se voditi mnogo racuna o populaciji ribe, kolicini, vrstama, velicini, broju...
Cela ova tema je nesebicno postavljena, mada malo je jako ljudi koji hoce nesto da kazu. Mnogo je terena koji su prekriveni trskom, iskopani i slicno, malim trudom, a jasnom procedurom, sve to mogu biti tereni za pecanje koje svi volimo.
Citat: pinki poslato 13 Februar 2013, 18:50:51
Ako vec uspes da zakupis neko jezero, gde se nabavlja riba pogotovu komadi preko deset kilogramA?Dali si se oko toga raspitivao?Ikoja je cena naravno?
Mene to isto zanima, kako se ustvari plaća? Da li je to na godišnjem nivou ili po hektaru ili šta i kako već-
Svaka cast kolega za temu!
Evo proslo je vec 5 meseci od kako smo u mom selu oformili novo drustvo i resili da sami sebi napravimo zajednicko utociste i mesto za uzivanje!
Mesna zajednica Ratkovo dala nam je na raspolaganje u trajanju od 25 godina (sa mogucnoscu produzetka u zavisnosti od uspeha)jednu od nekoliko rupa koja je nastala kopanjem zemlje za obliznju ciglanu.Dosta kolega iz sire okoline zna za ovo jezero,bar dok je bilo srecno vreme,jer je jezero bilo mali raj.Bilo je prepuno stuke,sarana,amura,krupne babuske,smudja i krupnog basa.U to vreme jezerom je rukovodilo staro udruzenje,koje nije ulagalo u jezero ni dinara,a novac od organizovanih takmicenja,ribolovackih dozvola i clanskih karti zavrsavao je jednim delom u budzetu za takmicare,dok drugi deo......Poribljavanje se nije vrsilo,mada u to vreme nije bilo ni potrebe.
Problemi pocinju da se javljaju od leta 2003. godine.Zbog visokih temperatura,a niskih podzemnih voda jezero je svako leto gubilo 2-3 metra vode.Riba se tada povlacila u 3-4 najdublja dela (rupe) koja u to vreme ne budu dublja od 1-1,5 m.Ni to ne bi bilo toliko zlo da tada pojedinci nisu svim raspolozivim nedozvoljenim sredstvima masakrirali ribu.Staro udruzenje je znalo sta se desava,ali niko nije hteo da reaguje jer je jezero u tom periodu bilo vlasnistvo ciglane.I tako evo vec par godina uvek isto....
Prosle godine na inicijativu nas par mladjih pojedinaca smenjuje se staro drustvo i oformljava se novo.U roku od par dana resili smo pitanje vlasnistva i do daljnjeg zabranili ribolov,ali to je bio najmanji problem...Naime,situacija je bila jako losa jer voda nikad nije bila niza i jedino resenje je bilo iskopati bunare i ugraditi pumpe,ne bi li sacuvali preostalu ribu u rupama.Od donatora prikupljamo novac i pustamo jednu pumpu u pogon.Do leta se nadamo da cemo uspeti da iskopamo jos jedan bunar kako bi mogli da odrzavamo vodostaj i u najtoplijem delu godine.U jezero je ubaceno nesto sarana i smudja koje smo sami hvatali na Dunavu i obliznjim kanalima.
Trenutno najveca borba nam je oko izmestanja divlje deponije od koje nas deli samo mali bent u duzini od nekih 50m.Organizovali smo vise sednica,kao i jednu vecu tribinu ne bi li podigli ekolosku svest gradjana na visi nivo,medjutim problem je trenutno u opstini.Oni navodno ne mogu da izmeste ovu deponiju na Odzacku jer momentalno nemaju sredstava.Elem,nadamo se da ce u narednoj godini i to biti reseno jer smo ostvarili dosta kontakata i bili u saradnji sa ekoloskim pokretom Odzaka oko ovog zajednickog cilja.
Trenutno je na jezeru zabranjen ribolov i kako stvari stoje nece biti dozvoljen ove godine uopste,tako da neki priliv finansija ne mozemo da ocekujemo.A troskovi su svakodnevni...Pocevsi od racuna za struju,goriva za trimere,svakodnevnog jurcanja po opstini,kojekakvih taksi i sl.Vodostaj je trenutno nizak,ali znatno visi nego sto je bio i u laganom porastu i to nas za sad ohrabruje.
Sve u svemu,da bi se sve resilo potrebno je dosta vremena,novca i zivaca.Papirologiju necu ni da pominjem,ne bih da nekom ubijem volju.Ipak ukoliko bilo ko moze da sastavi ekipu koja ce da istraje u borbi,ne treba oklevati nego zagristi i ne pustati do kraja.Tesko je ali ne i neizvodljivo! smiley033
Svaka cast na trudu ali je to rizican posao jer mislim da su slicno prosli ljudi sa Cepelom i nekim drugim vodama. Sve je bilo super kada je to bio krs, rupe, bez ribe, prodje nekoliko godina, 5,6,7, uz mnogo truda, znanja i zalaganja ribolovci napravise super mesto, raj, i tada opstina cvrc uzme to nazad tj uzme Vojvodina vode ili ko vec. I to se redovno desi kada su u pitanju vode od kojih se nesto zglavno napravi. A da ne spominjem lobiranje i smenu rukovodstva ribolovackih udruzenja da bi dosli ljudi bliski opstini i slicno pa zati eksploatacija onog sto su godinama mukom pravi zaljubljenici stvarali.
To ne osporavam!Takva smo sredina nazalost!
A kako se vodi to vase zemljiste? Jel imate ugovor o koriscenju ili je samo zasnovano na reci?
Naravno da imamo ugovor,danas na rec nista! :wink:
Onda je dobro. Medjutim, zavisite od sredstava koje ce vam oni dati udruzenju. Nadam se da ce vas podrzati i razumeti.
To je posebna prica!Sportski savez ne uplacuje ni dinar na racun ukoliko udruzenje ne organizuje neke manifestacije tipa takmicenja i tako nesto!Za sad se finansiramo samo iz svojih sopstvenih dzepova i dobre volje retkih donatora!
U svakoj opstini postoji opstinsko vece sto je isto kao ministarstva na republickom nivou, oni mogu da organizuju odbore pa tako i za sport. Kako se finansiraju neki klubovi u opstinama tako treba da se finansiraju i ribolovacka udruzenja odnosno klubovi. Raspitajte se o nacinu da ih primorate da vam uplacuju sredstva, sigurno postoji nacin. Mada mislim da su oni svakako to u obavezi, ali pretpostavljam da oni od vas ocekuju da im vi kazete za sta vam trebaju pare, oni odluce i uplate vam. Kako se zove ta vasa voda?
Pecanje odavno više nije sport, već je klasifikovano zakonski kao veština, pa od te priče nema ništa. Država će verovatno finansirati samo olimpijske sportove...
Ovo nema veze sa temom, ali nisi u pravu, Sportski ribolov je itekako sport, a sport i jeste vestina pokreta ili misaona vestina, zakon o sportu je regulise. A to da li je Olimpijski li ne , nema nikakve veze, zato postoji Olimpijski komitet za olimpijske sportove i sportski savez srbije za ostale sportove. Elem, da povezem sa temom, resenje za komercijalne revire kojima raspolaze sportsko udruzenje ribolovaca jeste u tome da je neophodno potpisati ugovor koji ce biti portpisan sa subjektima koji su za to nadlezni, da se to uradi na duze staze, a zatim u saradnji sa lokalnom samoupravom rekonstruisati vodu i uciniti je interesantnom i zanimljivom, punom ribe. Po meni, kao nacin uspesnog poboljsanja ovih komercionalnih voda jeste organizovanje slicno organizovanju lovaca sto podrazumeva obavezne akcije, pa bile one uredjenje voda, ogradjivanje, rekonstrukciju, a zatim i cuvanje voda, itd. Kao nacin da uspemo mozemo nauciti da pisemo projekte unapredjenja zivotne sredine ili unapredjenja turizma i kroz takve projekte konkurisemo za znacajna sredstva koja drzava svake godine izdvaja a da mi nemamo pojma.
Od Sportskog ribolova ostalo je samo to, naziv SPORTSKI, a šta država misli o tome i gde je razvrstano, evo pa prouči iz ovog dela pravilnika o kategorizaciji sportova...
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg109.imageshack.us%2Fimg109%2F68%2Fsportkat1.png&hash=7774536b515fd8426fc5f40a1592e7b7e15edff1)
(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg716.imageshack.us%2Fimg716%2F7717%2Fsportkat2.png&hash=76b624a18b7f722e6f8c00a546024bbecaeabfdb)
Pa sta je sporno? Ovo je pravilnik o kategorizaciji SPORTOVA! Sve su to sportovi druze.
Ajde, dobro, kad ti tako kažeš :rolleyes: :lol: .
Ma uostalom nije ni bitno, pare nam ne daju i briga ih pa da smo i glavni sport :cheesy:
Pa o tome se i radi, po ostatku pravilnika se vidi da će finansirati olimpijske sportove, i ponesšto do treće kategorije, a nas su svrstali u novoizmišljenu SPORTSKU VEŠTINU, da nikad i ni pod tačkom razno od njih ne očekujemo neke pare, bez obzira na rezultate takmičenja po svetu i ostalih stvari.
Pa to je tako bilo i ranije. Medjutim ja pricam o lokalnoj samoupravi kojoj ide u prilog da ulozi pare u rekontrukciju i pravljenje revira jer imaju od toga pare od turizma i jos plus zastitu zivotne sredine.
Ja da sada pravim svoj revir, a nadam se da jednog dana hoću, ja bih to radio isključivo na SVOJOJ zemlji, koju bih mogao kupiti i prevesti u vlasništvo, što omogućava novi zakon, a zatim bih registrovao kao BAZEN i prodavao dnevne karte...a sad što ljudi hoće da pecaju a ne da se kupaju, nije moj problem... :lol:
Ahahaha, dobra ideja srxa!
Pa nije dobra ideja...
Citat: Zebic poslato 16 Februar 2013, 23:19:04
U svakoj opstini postoji opstinsko vece sto je isto kao ministarstva na republickom nivou, oni mogu da organizuju odbore pa tako i za sport. Kako se finansiraju neki klubovi u opstinama tako treba da se finansiraju i ribolovacka udruzenja odnosno klubovi. Raspitajte se o nacinu da ih primorate da vam uplacuju sredstva, sigurno postoji nacin. Mada mislim da su oni svakako to u obavezi, ali pretpostavljam da oni od vas ocekuju da im vi kazete za sta vam trebaju pare, oni odluce i uplate vam. Kako se zove ta vasa voda?
Evo ogresih se o ljude,a oni uplatise na racun neke novce! :clap2: Izvin'te ljudi!
Inace bara ili jezero,ne znam kako bih je kategorizovao se zove Bager i ima povrsinu od nekih 6,5 ha.
DObro je. Inace, neki dan sam saznao opet problem oko zemljista. Naime, ako pricamo o kopovima ciglana ili slicnim, kao i vestackim jezerima, evo recimo jedan problem. Pre je recimo parcela koju hocemo da zakupimo radi pravljenja revira bila zavedena u katastar pod odredjenim brojem. Kako je to korisceno radi kopanja zemlje, svaka rupa bukvalno se vodi kao neplodno zemljiste, medjutim sva zemlja okolo je prevedena u nove mini parcele. Ja ne mogu da verujem, sad recimo od 4 parcele na kojoj je bilo iskopanih rupa u kojima je voda, odjednom postoji nekih 30,40 malih parcelica koje nisu prekrivene vodom, a sto je najgore i one jesu prekrivene ali u katastar nije azurno upisano.
U prevodu, hoces da na mestu starih kopova napravis ribnjak odnosno revir, znas da je tu parcela ili par parcela, odes da sredis papire i uradis ugovor i ispadne da tu ustvari sada ima 40 parcela, dovoljno je da jednu ne zakupis i propade. I za svaku moras da vadis izvod iz katastra kada nesto radis, sto je 1600 din od prilike.
1400 tacnije. Ali, jedna osoba izvadi listove nepokretnosti za sve parcele na svom imenu za 1400 dinara.
Za svaku parcelu list, ne moze vise ono uverenje pa sve parcele nabrojane, provereno!
Nisi dobro proverio. Majka mi radi u katastru bas na izdavanju listova pa znam. Obicno sve parcele stanu do 5 listova ako nema hipoteke. Ako je jedan vlasnik i ima npr. 30 parcela koje nisu opterecene hipotekama, stace na 5 listova i izace te oko 1500 dinara. Cak i ako je vise od 5 listova nece te izaci mnogo skuplje. Ali da placas po listu ako si jedini vlasnik-to ne. Ti mozes traziti izvod i samo za 1 parcelu, ali mozes i za svih 30, tj. na ime.
Druze za svaku parcelu se placa, konkretno Zrenjanin. Pa ima brdo poljoprivrednika sto su platili sad oko registracije. MOzda kod vas i dalje moze po starom tj da se koriste uverenja ali izvod iz lista nepokretnosti se placa po parceli odnosno svakom objektu.
Kastastar radi jednooobrazno. Proveri ti koliko ima vlasnika parcela za zakupljeno zemljiste jos jednom. Ti poljoprivrednici su morali da vade listove nepokretnosti zbog registrovanja poljoprivrednog gazdinstva, a dosta njih je uzimalo zemlju u zakup, a ta zemlja je tako isparcelisana da se desava da jedan poljoprivrednik zakupi zemlju koja predstavlja parcele 40 razlicih vlasnika. To znaci da mora da vadi 40 listova i placa po svakom 1500 din. Da je samo 1 vlasnik svih parcela trebao bi mu samo 1 list. A koliko samo ima parcela gde samo na jednoj parceli ima 3 ili vise suvlasnika. Neko ima 1/8. neko 1/4... Pitaj ti Del Sol-a na privatnu poruku. Njemu se desavalo upravo to posto se bavi zemljoradnjom.
Ja ne sumnjam da si u pravu, ali ja ti kazem kako je u ZR. Hvala na savetu.
Samo ti proveri. Sigurno je tako. Na poslu svaki dan dobijem 20-tak ugovora od suda gde je u pitanju kupoprodaja zemlje. To je toliko suvlasnika na malim parcelama da je prosto neverovatno za procitati. Covek umre, a nasledi ga njih 6, a ima 1 parcelu.
Da ali ja ovde pricam o razlicitim parcelama.
Znam, ali ako je vlasnik isti trebace ti samo jedan list. Ako nije-onoliko listova koliko i vlasnika i svaki 1500 dinara.
Aha. Hvala ti puno, sad mi je jasnije. U ovom slucaju su svi bili drugi vlasnici. Ja sam mislio da to ide o parcele.
Nema na cemu. Tu smo da razjasnimo nejasnoce :wink:
Opet jedna nelogicnost, zemljiste koje je korisceno kao pozajmiste materijala za cigle (kopovi ciglane) sa poljoprivrednog, nakon iskopavanja i izlaska na lice mesta, prevedeno je na vestacno neplodno, medjutim to je ucrtano u planovima i slicno, ali u bazu tj katastar kada se vadi uverenje ostalo je i dalje daje to njiva odnosno pasnjaci. I sad ne moze da se zakupi jer mora da se uradi koreckija, a sto je najveca fora katastar ne moze sam da uradi korekciju iako sam im ukazao na gresu (da su izasli i konstatovali novo stanje, da su ucrtali i upisali ali da nisu u evidenciju uneli da to vise nije to zemljiste). Resenje je po njima da opstina koja nema nikakve veze uputi zvanican zahtev. Kakva glupost, da opstina njima uputi zahtev da ono sto su u katastu kostatovali i zaboravili da upisu u list, sada upisu. Glupost teska. Kao kad bi mi na poslu pogresili i zaboravili nesto da uradimo, to nam neko kaze, ali mi sami ne mozemo to da ispravimo vec mora neko zvanicno da nam kaze e zaboravili ste to sto ste uradili da upisete tu i tu.
Katastar je dosta neazuran po tom pitanju. Nije to jedini slucaj. Npr. dosta parcela se vodi kao poljoprivredno obradivo zemljiste-njiva, a na parceli izgradjena kuca i pomocni objekti koji nisu uknjizeni-divlja gradnja.
Da ali tu oni nisu ni izlazili na lice mesta niti imaju pravo stanje. Ovde su izasli na lice mesta, u planovima ucrtali sve kako jeste, medjutim iz nekih razloga nije upisano u listovima te se tamo vodi i dalje po starom.
Raspitacu se za detalje sutra. Sad svi spavaju :smiley:
Ima li novosti?
Ima. Odes kod gradjevinske inspekcije u opstinu i kazes im da zelis da pravis ribnjak i oni ce ti sve objasniti. Sutra popodne cu saznati detalje za jedan konkretan predmet u vezi ribnjaka koji je otvoren u nasem katastru pre par dana.
To zemljiste koje zelimo da zakupimo je na 4 parcele, 2 se vode kao pasnjak 2 klase i 2 se vode kao njiva 2. klase. Izlazili su na lice mesta, upisano je realno stanje da je to neplodno zemljiste, medjutim nije izvrsen upis u kategoriju zeljista dok je u planovima upisana voda.
Zna li neko na koji se nacin riba dohranjuje na komercijanim revirima i cime i kakva sva ispitivanja treba uraditi pre poribljavanja novonastalog revira?
Recimo da ti mogu pomoći. Ali trebaju mi detaljnije informacije: kolika je voda, odnosno dimenzije jezera, dubina, temperatura vode, struktura dna, vrsta napajanja vodom,...
Voda je 2 hektara tj,oko 400m x 45 m , stari tok reke je u pitanju pa dubina varira od 1-4 metra,negde i do 5-6 metara,dno je blago muljevito ,podzemno je vezano sa rekom pa vodostaj varira kao i na reci itd...
Ok, primio sam k' znanju... Dalje, postavi neku fotku jezera. Zatim, interesuje me koliki je trenutno vodostaj jezera (nizak, srednji, visok), eventualno koliki je vodostaj na slici, i kad je visok da li je povezan sa rekom. Koja je reka u pitanju..... Zatim, javi mi temperaturu vode od ovih dana ako je moguće i bistrinu vode (bistro, sjeravo, mutno). Zatim me zanima da precizno kažeš koje riba ima u jezeru: bela (crvenperka, bodorka, babuška, deverika, linjak,...), šaran, amur, bik, grabljivice (štuka, som, smuđ, bandar,...), da li ima cverglana. Zatim, koja riba po tebi preovladava i koju ribu, odnosno tip ribolova želiš da forsiraš: samo šaran, samo grabljivice, samo bela, kombinacija šaran/bela, šaran/grabljivice, sve tri, itd. Odnosno koji tip ribolova želiš da preferiraš na jezeru: fider, boili, plovak, dubinka, varaličarenje, ili kombinacija,... Na osnovu dobijenih informacija pokušaću da ti dam određeni odgovor... Pozz DANKO
Auuuu,pokusacu...(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg703.imageshack.us%2Fimg703%2F2528%2F045uvg.jpg&hash=2e733f6c35d761918156bbc0c1d3667c82d92b8a) samo ovu sliku imam trenutno...
vodostaj je pretezno srednji,voda je sijera,u jezeru CE BITI bela,saran,amur i mali broj grabljivica, za cverglana nisam siguran, pecalo bi se saran i bela a od ribolova boili , fider i mec
Ja malo ne razumem ovaj kraj prethodnog posta pa bi zamolio Pinkija da to lepo razjasni. smiley033
sta tacno?
Citat: pinki poslato 14 Mart 2013, 22:10:18
Auuuu,pokusacu...(https://vukovisadunava.com/proxy.php?request=http%3A%2F%2Fimg703.imageshack.us%2Fimg703%2F2528%2F045uvg.jpg&hash=2e733f6c35d761918156bbc0c1d3667c82d92b8a) samo ovu sliku imam trenutno...
vodostaj je pretezno srednji,voda je sijera,u jezeru CE BITI bela,saran,amur i mali broj grabljivica, za cverglana nisam siguran, pecalo bi se saran i bela a od ribolova boili , fider i mec
Meni ovo lici na neki stari tok Kolubare :cool:.
opaa,kakvo oko imas! :wink:
Meni ovo liči na stari tok (mrtvaja) bilo koje reke (Tamiš, Tisa, Dunav, Morava,...), zar ne. Izgleda baš onako kako sam i očekivao, revir je OK, vizuelno mi se sviđa. Javi gde se nalazi, sigurno ću doći,.... Što se tiče koncepcije i to mi se sviđa, odnosno po mom je ukusu (raznolik riblji fond sa raznovrsnim tipovima pecanja-vidi se da poznaješ materiju)..... E sad, moraš saznati da li ima cverglana i u kom obimu (malo, osrednje, dosta, invazija) i moraš mi reći-da li si siguran da pri visokom ili ekstravisokom vodostaju matične reka (kako god se ona zvala) ne dolazi do fizičkog spajanja mrtvaje i reke..... Jako je bitno da mi precizno daš ove podatke, da bih mogao da ti dam koliko-toliko precizan stručni odgovor. I javi mi temperaturu vode ako možeš....
cverglana ima malo i nikako nemoze doci do spajanja reke i mrtvaje.
U redu, pošto nemaš cverglana, ja bih sledeće uradio. Dao bi prihranu ribi i zadržao taj nivo hranjenja čitavu sezonu (to je oko 200 hranidbenih dana godišnje). Prihrana nije hranjenje ribe, jer to nije klasična proizvodnja-odnosno tov ribe. Prihranom dajemo minimalne količine bitnih hranjivih elemenata ribi (kao što su minerali, vitamini, aminokiseline,...) koje će blagotvorno delovati na njihov organizam, pogotovo posle zime, a i u nastavku sezone. Ostatak hrane riba treba da nađe tkđ. u toj vodi.... Uostalom, jedan deo hrane će dobiti i od samih ribolovaca prilikom prihranjivanja (u tom slučaju treba forsirati ribolovce da bacaju pšenicu, kukuruz, boile, a manje brašnastu hranu-iz opet više razloga).... Pošto je površina oko 2ha, a ako je prosečna koncentracija ribe, moja je procena da u periodu od početka/sredine marta daješ svaki dan ili oko 2kg standardnu pastrmsku hranu (obavezno tonuća, promera od 3 do 5mm-odnosno šta nađeš) ili svaki dan oko 5kg šaranske hrane za mlađe uzraste (isto tonuću, promera oko 3-6mm). Hranu bacati u najtoplijem delu dana, sa one strane obale koja je osunčana, na oko 10m od obale, čitavom dužinom. Hrana ne treba da bude sitnija od 3mm niti krupnija od 6mm, da bi sve vrste i kategorije ribe imale šansu da dođu do hrane..... Od sredine aprila uvodiš u prihranu i žitarice, dnevno oko 3-5kg (samo pšenica ili kombinacija pšenica+20% ječam) i držiš taj tempo do sredine oktobra. Od sredine oktobra obustavljaš davanje žitarica, a od sredine novembra prekidaš i davanje riblje hrane....
jel to 5kg za celo jezero od 2ha?
koliko ribe u tonama moze da se gaji u jezeru od 2ha?
Upravo sam to zeleo da pitam.Inace hvala na dosadasnjim informacijama.
I jos mi reci sta je standardna kolicina ribe za 2 he a koja je recimo optimalna kolicina za tu povrsinu?
Da, to je oko 2kg pastrmske hrane ili 5kg šaranske, plus 4-5kg žitarica ukupno, na čitavo jezero. Može se davati i duplo više, ali je efekat skoro isti, jer je ovo prihranjivanje, a ne tov ribe. Ugrubo izračunato, to bi koštalo oko 1.000 eu za jednu hranidbenu sezonu. Znači, duplo veća količina bi koštala oko 2.000 eu..... Nije samo pitanje da li ima dovoljno novca da se to isfinansira, već da li je to ekonomski opravdano. Sastav ribe koji planiraš imati (pola bela/pola šaran) ne opravdava hranjenje u punom procentu (ful hranjenje).... E sad, gledajući još neke aspekte, možda ćeš ipak morati davati veću količinu žitarica od ove, da bi malo primirio ribu da ne srlja na udicu. Sve zavisi od samih ribolovaca koji bi dolazili. Ako budu donosili agresivnu primamu, može se desiti da pojedinci bukvalno pocepaju ribu, a drugi slabo prođu, zbog njihove agresivne prihrane. Onda može doći do poremećaja u ponašanju samih gostiju i nekakvih negativnih trendova (aresivnost, revanšizam, nedisciplina na samoj vodi, itd.)..... Osim toga, davanje velikih količina brašnaste hrane u toplim mesecima, a koje su pune razne hemije, može poremetiti krhki hemizam vode u takvoj mrtvaji i dovesti do poremećaja..... Zato vlasnik mora dobro osmisliti šta dozvoliti i čvrsto se držati zadatih pravila. Znači, kompletna priča nije uopšte jednostavna..... Inače, optimalna (ili standardna) gustina je ona koja omogućava normalan rast i razvoj riba u određenoj vodi do željene mase na kraju sezone, bez zakržljavanja ribe, pojave bolesti i pojačanog uginuća. Ona zavisi od više faktora i razlikuje se kod svakog ribnjaka (jezera, bare) ponaosob...... Krajnja masa po 1ha može biti od 500kg do nekoliko tona. Konkretno, po meni na dotičnoj vodi to bi bilo oko 300 do 1000kg/ha, odnosno oko 500kg do 2t ukupno, u najtoplijem periodu godine.
zanimljivo... ne bavim se ovim ali jako interesantno... sta u slucaju kad na takmicenjima nabaca 10 ekipa po 25kg kukuruza plus par kg boili?
Verovatno nehranis par dana pre i par posle.Naravno da tu ima jos mnogo stvari o kojima treba voditi racuna ali sad mi je prilicno jasniji princip,hvala :clap2:
Pinki-to je verovatno Starača-stari tok kolubare u Obrenovcu ?
To je sjajna voda za komercijalizaciju. Drugar i ja smo pre par godina isto razmišljali o zakupu te vode,ali verovatno znaš i sam koliko je zarasla obala tu. Nešto smo baš računali koliko bi nas izašlo rašćišćavanje obale i obavezno odmuljivanje za koje bi smo morali da angazujemo mašine,lepa je to cifra u pitanju ! Do vode se dolazi dolmom. Ne znam o kojem delu si razmišljao za zakupljivanje,verovatno deo do kolubare,tj dolme ?
U vodi inače ima i šarana i bilo je tolstolobika,nekada davno je ta voda čak i poribljavana. Kao što sam napisao dno je izuzetno muljevito i ima puno trave leti. Deo do dolme pa nekih 200m je plići,a dalje ka Iskri dubina je malo veća.
Iskreno se nadam da je ta voda u pitanju jer ovom delu nedostaje upravo jedan takav revir,voleo bih kada bi neko to uzeo u zakup i sredio.
A moze biti i da je voda tzv Potkovica ? Tu vodu navodno drzi,ili je drzalo neko udruzenje invalida,ili tako nešto. Nju su već pokušavali da zakupe,ali bezuspešno. Sada voda propada,zarasla u travu a bilo je tu ogromnih riba,znam za šarana divljaka od čak 26kg tu upecan,soma su mangupi u mrezu uhvatili negde oko 80kg,a štuke ima dosta i to velike. Ta je voda dosta pristupačnija i lakša za odrzavanje i manje rada bi zahtevala.
Ako ti bude trebala neka pomoć javi. smiley033
Ne bih da "trcim pred rudu"jer je citava prica jos "papirnoj fazi"tj.papirologija,papirologija.....ali ako prica prodje definitivno svaka pomoc ce biti dobrodosla.
I nadam se jednom okupljanju ,druzenju i pecanju i svakako ce te biti informisani razvoju situacije.
Unapred hvala! smiley139
Sad videh ovu temu... pa me zainteresova epilog, obzirom da dodjoše poplave, pa auto-put, mostovi, pa svasta nešto još.... i...!?
Sent from my S60 using Tapatalk
Mrtva prica
eh... kod nas je sve tako... polako postaje "mrtva prica" ...
Sent from my S60 using Tapatalk
https://ribarstvoinfo.in.rs/1-6-komercijalno-ribolovni-ribnjaci-reviri/