Vukovi sa DUNAVA

Palićko jezero se nalazi 8 km od Subotice, pored mesta Palić koje je, upravo zbog jezera značajan turistički centar Vojvodine.

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a8/Palic02.jpg)

Jezero zahvata površinu od 4,6 km². Prosečna dubina jezera je 1,9 m, najveća je 3,5 m, a turistički sektor zahvata 3,8 km² sa tri posebne plaže. Jezero je inače, podeljeno na četiri sektora i bogato je ribom. U toku turističke sezone, temperatura vode se kreće između 18 i 25°C. Palić se inače odlikuje umereno kontinentalnom klimom i prosečno ima oko 2100 sunčanih sati godišnje, a prosečna letnja temperatura vazduha iznosi oko 20°C. Najčešći pravac vetrova je severozapad-jugoistok.

Prema legendi jezero je ostatak Panonskog mora, ali da je ono nastalo od suza pastira Pavla koji je tu napasao svoje stado.

Jezero je nastalo u pradavna vremena kao izdansko, iako voda jezera najvećim delom potiče od padavina koje su ispunjavale udolinu. Salinitet jezera se objašnjava time što se voda slivala sa okolnog terena rastvarajući natrijum-hlorid.

Jezero Palić se u pisanim dokumentima prvi put pominje 1462. godine kao Pali (Paly). Prvi crtež, koji je predstavljao mapu jezera (Paligo Palys) potiče iz 1690. godine.

Još se krajem 18. veka znalo da jezerska voda i mulj imaju lekovita svojstva. Prema ideji lekara iz Subotice, 1845. godine je najpre izgrađena gostionica Donja trščara, što je bio temelj kasnije izgradnje Kupališta i Banje. Svoj procvat Palić doživljava 1880-ih, nakon otvaranja pruge Budimpešta-Zemun 1883. godine i tramvajske linije do Subotice 1897. Osim zbog lečenja (prvenstveno koštanih i kožnih oboljenja) posetoci su na Palić dolazili i zbog zabave. Između 1880. i 1914. na Paliću su održavane sportske igre u brzom hodanju, biciklizmu, rvanju, mačevanju i drugim sportovima, od kojih neki sada već imaju dugu tradiciju na Paliću. Broj posetilaca kupališta i banje Palić je rastao sve do početka Prvog svetskog rata.

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/d3/Palic18.jpg)

Posle Prvog svetskog rata, na istočnoj obali Palića izgrađen je Veliki (Muški) štrand, najveći objekat te vrste u tadašnjoj Jugoslaviji. I nakon Drugog svetskog rata nastavljeno je sa izgradnjom Palića, pa je 1950. u borovoj šumi izgrađena Letnja pozornica od netesanog kamena na kojoj su gostovali mnogi umetnici. Šesdesetih godina 20. veka izgrađen je sportski centar sa terenima za fudbal, odbojku, košarku, rukomet. Na istočnoj obali je podignuto Vikend naselje gde su mnoge subotičke firme izgradile odmarališta za svoje radnike. Godine 1978. iskopana je prva bušotina termomineralne vode na Paliću, a 1984. je otvoren Termalni bazen. Izgrađen je moderan hotel ,,Prezident" 2000. godine, a u istom maniru nakon toga je adaptirano nekoliko starih palićkih vila, kojih je krajem 19. veka bilo preko 200 i pretvoreno u luksuzne hotele manjih kapaciteta. Okolina banje je pošumljena. Veliki park je od tada redizajniran, a zasađeno je još zelenila, tako da od prvobitne površine od nešto više od 86.000 m2, park danas zauzima oko 190,000 m2.

Palić je danas kvalitetna i poznata turistička destinacija i od 2007. godine ima usvojen Plan razvoja Palića - Master plan.

Ovo jezero je atraktivno pre svega kupačima, ali sam centar nudi i druge vidove zabave, sportske aktivnosti, ali i obilazak rezervata prirode, posmatranje ptica, pešačke ture i foto-safari. Obala je veoma privlačna zbog svojih peščanih sprudova, staza za bicikliste, kao i poligona za učenje vožnje. Jezero je bogato ribom i ovo daje priliku zaljubljenicima u pecanje za aktivan odmor. Centar pruža i mogućnosti za lečenje i oporavak. Jezersko blato je bogato važnim mineralima sa lekovitim osobinama, a izvori mineralne vode  imaju temperaturu od 25 °C. Obala jezera je duga oko 17 km i celom svojom dužinom je uređena.

Usled stalnog opadanja nivoa vode, vrućina, zastoja vetra i zbog otpadnih voda, još je krajem XIX veka zabeleženo da je jezerska vegetacija bujala. Ovaj proces se ponavljao tokom vremena. Kulminacija ovog problema je bila u leto 1970. godine kada je zbog velikog zagađenja i nekontrolisanog cvetanja algi, došlo do nestanka kiseonika u vodi zbog čega je došlo do pomora živog sveta u jezeru. Zato je jezero 1971. isušeno i iz njega je povađen sav mulj. Takođe je izgrađen prečistač za otpadnu vodu  i 1976. jezero je ponovo napunjeno vodom. Od tada se kvalitet jezerske vode pomno prati, ali se ulažu i napori da se i sačuva. Uz postojeći prečistač, 1995. je pušten u rad kanal Tisa - Palić, što je doprinelo poboljšanju kvaliteta jezerske vode.

Zbog svoje geološko - ekološke vrednosti Palićko jezero je zaštićeno područje treće kategorije i ima rang Parka prirode. Na području pod trećim stepenom zaštite zabranjena je izgradnja, promena pejzaža i uznemiravanje na bilo koji način biljnih i životinjskih vrsta koje se tamo nalaze. Ovo stepsko jezero izmenjeno ljudskim radom je i vodni resurs, iako je narušen u ovom trenutku. Postoje društva, poput Udruženja ljubitelja prirode ,,Riparia" koja neprekidno ulažu napore da se to područje očuva, kao i vrste koje ga naseljavaju. Primer za to je uređenje ostrva u drugom sektoru Palićkog jezera kako bi se stvorili neophodni uslovi za nesmetan boravak crnoglavih galebova u toj oblasti.

Zaštićene - retke i autohtone vrste su prvenstveno primerci dendroflore u Velikom parku i Parku Narodnih heroja: Močvarni čempres – Taxodium distichum Rich kod Ženskog štranda, Močvarni čempres – Taxodium distichum Rich kod česme i Poljski jasen – Fraxinus Oxycarpa Willd kod Velike terase, koji predstavljaju spomenike prirode. Inače, Park Narodnih heroja odlikuje jednogodišnja i višegodišnja parkovska vegetacija planski sađena po principima pejzažne arhitekture. Na hidrofilnim livadama između ulica Sušačke, Riječke i Unske ulice razvijen je livadski tip vegetacije klase Molinio-Arrhenatheretea.

Dalje prema zapadu, u depresiji iz ZOO vrta se tršćaci smenjuju sa jasenovim šumarcima zabarenog tipa, gde je pronađena i retka vrsta orhideja – Orchis laxiflora subsp. palustris, u narodu poznata kao močvarni kacun. Ovaj, po florističkim elementima najbogatiji, deo MZ Palić, nalazi se suprotno od Lokacije u odnosu na Veliki park.

Floru jezera karakterišu akvatične vrste kao što su: Lemna minor (sočivica), Potamogeton trichoides, Ceratophyllum demersum (drezga), Myriophyllum spicatum (klasasti kročanj), Phragmites communis (barska trska), Typha latifolia, Bolboschoenus maritimus i druge. Široko su rasprostranjene, značaj im je u održavanju ekološke ravnoteže. Na spisku biljaka u Crvenoj knjizi Srbije nalaze se: Potamogeton trichodes, Silene multiflora i Triglochin maritima.

(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/7/75/Palic-jezero.jpg)

U palićkom jezeru konstatovano je 19 vrsta riba, pripadnica pet familija: Esocidae (Esox lucius), Cyprinidae (Cyprinus carpio, Carassius auratus gibelio, C. carassius, Scardinus erythrophtalamus, Pseudorasbora parva, Alburnus alburnus, Rutilus rutilus, Aspius aspius, Abramis brama, A. sapa, Tinca tinca, Ctenopharygodon idella, Hypophtalmichthys molitrix, H. nobilis), Cobitidae (Misgurnus fossilis), Centrarchidae (Lepomis gibbosus) i Percidae (Perca fluviatilis, Stizostedion lucioperca). U 4 sektoru (turistički deo), zastupljene su sve ove vrste, a dominiraju alohtone vrste: Carassius auratus gibelio (srebrni karaš, babuška), Lepomis gibbosus (sunčanica) i Pseudorasbora parva (amur).

Prirodne retkosti (Crvena knjiga Srbije) predstavljaju: štuka (lat. Esox lucius), čikov (lat. Misgurnus fossilis) i smuđ (lat. Stizostedion lucioperca). Ekonomski značajne su šaran (lat. Cyprinus carpio), sivi (lat. Hypophtalmichthys molitrix) i beli tolstolobik (lat. Hypophtalmichthys nobilis).

Od ptica, na području palićkog jezera zabeleženo je 207 vrsta, od kojih se 101 vrsta gnezdi. Pet vrsta se nalazi na listi ugroženih prica u svetu, 48 vrsta je ugroženo u Evropi, 4 imaju mali areal u svetu, 86 je ugroženo i retko u Srbiji, dok 63 vrsta ima ekološki ili neki drugi značaj.

U svetu, Evropi i Srbiji su ugrožene: crnovrati gnjurac (lat. Podiceps nigricollis), Ardeola ralloides, Egretta garzetta, Nycticorax nycticorax, Ixobrichus minutus, Botaurus stellaris, Cygnus olor, Anas strepera, A. clypeata, ćubasta plovka (lat. Aythya fuligula), A. nyroca, Circus aeroginiosus, crvenonoga prutka (lat. Tringa totanus), Recurvirostra avosetta, Larus melanocephalus, L. ridibundus, Sterna hirundo, Alcedo atthis, Remiz pendulinus, Panurus biarmicus, Lascinia svecica, Locustella luscinioides i Emberiza schoeniclus.

bio sam prosle godine na Paliću,jako je ljepo al plitko dosta.

ja sam bio pre 8-9 god na piknik alkoholijadi povodom nekog seminara, ne da je bilo sitnog smudja ko penkala u plicaku pa to jedan na drugom , bacali smo mu komadice shunke iz sendvisha i jede mali seronja..a onda su naisle suncarke i razlaz..

Palićko jezero (http://www.youtube.com/watch?v=JHU3I_7ACtk#)

Bio sam dosta puta na Palićkom jezeru i prelepo mi je tamo bilo svaki put, ima jako puno dogadjaja leti a izdvojio bih Palićke filmske večeri ili Filmski festival kad stvarno treba posetiti tu destinaciju :takoje:  :ok:

Palic jeste lep na oko ali jezero i voda u njemu je  :sad: :help:

Za pravu sliku jezera pogledajte temu:

http://vukovisadunava.com/ekologija-zastita-voda/precistac-vode-u-subotici-palicko-jezero/ (http://vukovisadunava.com/ekologija-zastita-voda/precistac-vode-u-subotici-palicko-jezero/)

Bio sam na Palicu  13.05.2010. i proveo jedno dva sata ali na nekom manjem jezeru koje je spojeno sa velikim gde nisam nasao ni jednog ribolovca a i voda u velikom ocajno izgleda,mutno zelena verovatno od algi,dok na manjem nadjem trojicu lokalaca jer je bilo neko kalendarski crveno slovo pa se opustaju.Pecaju babuskice od 5-10 cm i vracaju ali radi kao besna,cak da ne verujes jedan na praznu,zutu papagajkicu br.10 upeca najvecu tog dana[oko 15 cm].Sve u svemu mozda je lepo za vikend sa porodicom ali nije ostavilo neki utisak na mene kao ribolovca.

Palić: Pripremni sanacioni izlov babuške (http://www.youtube.com/watch?v=lHeYOCaJBc8#)

Počeo sanacioni izlov ribe iz Palićkog jezera (http://www.youtube.com/watch?v=zLFQ8AybN50#)

Vađenje vrške iz Palića sa oko 300 kilograma babuške (http://www.youtube.com/watch?v=d_ptXGs_o2w#)

Nije mi jasno da medju ovliko ribe nema niti jedna malo krupnija..?

  :huh: Mozda sam ja laik po ovom pitanju, ali mislim da je bolje da su ove kolicine babuske nahranile odredjene kolicine stuke i soma, a ne zivotinje u zoo vrtu. Koliko ja znam na Palicu je najveci problem zagadjenje, a ovaj procenat babuske, kao jedne od najotpornijih riba je samo dokaz koliko je los kvalitet vode. Kakvih bi stuka tamo bilo sa ovolikom hranom  :eek: Sve u svemu zalosno za nase najvece prirodno jezero Sramota  :veryangry:

Spojene poruke: 28 Mart 2016, 23:36:26

Sa_le to sto ima ovoliko sitne babuske ti je klasican primer vode koja je prenaseljena jednom vrstom ribe bez prisustva grabljivica koje ce da joj regulise brojnost. Naime riba se mresti, u ovom slucaju babuska, sve vise i vise vremenom dolazi do toga da ima sve manje hrane, velika je konkurencija i prosecna velicina ribe se smanjuje. Vidis na snimku kako su babuske sa nesrazmerno velikim glavama. Nema niti jedne ribe koja izgleda zdravo u punoj kondiciji. Nema zdrave vode bez odgovarajuce grabljivice  :takoje:

Stvoreni preduslovi za sanaciju Palićkog jezera

SUBOTICA - Kada će početi sanacija Palićkog jezera, glavno je pitanje panel diskusije u okviru Festivala evropskog filma na ovu temu. Kako je predstavljeno, neophodne pripreme i zahtevne tenderske procedure su završene, a nakon izbora konsultanta može da krene realizacija plana vrednog šest i po miliona evra.

Kako je predstavljeno, Grad Subotica učinio je sve neophodne korake za realizaciju ovog vrednog projekta koji podrazumeva, između ostalog, izgradnju kanalizacione mreže u naselju Palić, zatim izgradnju kanalizacionog voda od Palića do prečistača, zaštitnog pojasa oko jezera i na kraju biomanipulaciju - rogobatan naziv za poduhvat zamene ribljeg fonda u jezeru.


,,Uspeli smo da završimo takoreći sve preduslove da se realizacija eksproprijacije odvija bez problema na Palićkom jezeru, dok je na Ludoškom jezeru početak eksproprijacije planiran negde u septembru, odnosno negde tokom jeseni 2018. godine", kaže projekt menadžer Ervin Molnar.

Ceo poduhvat finansira Vlada Nemačke sa bespovratnih 6,5 miliona evra. Ni oni nisu prezadovoljni dinamikom, ali smatraju da zastoja nema.

,,Što se dinamike tiče, naravno da bi uvek voleli da bude malo brže nego što jeste, ali generalno smo zadovoljni kako se odvija saradnja", poručuje šef odeljenja za ekonomsku saradnju u Ambasadi Nemačke Leoni Rajmers.

Međunarodni tender za izbor konsultanta je završen. Nakon što njegovo ime bude poznato očekuju se i prvi praktični koraci koji trebaju da dovedu do dugoročnog ozdravljenja jezera.

https://www.youtube.com/watch?v=E6yWvufp5X8

Emisija o Palićkom jezeru snimljena 1986. godine.

Оbnavljanje ribljeg fonda u Palićkom jezeru..

http://rtv.rs/sr_ci/vojvodina/backa/obnavljanje-ribljeg-fonda-u-palickom-jezeru_1152195.html

https://youtu.be/DfCDNtd2N9U

Dobro je da barem neko vodi racuna o vodama za koje je zaduzen
Palicko jezero je takvo da ce sa babuskom uvek problema imati i ovakve
izlove mogu praviti na svake dve godine
Babuska tamo uspeva k'o kuruz Looku  :cheesy:

Ne razumem se najbolje ali ponuditi revirima, farmama stoke, dodjite, uhvatite koliko vam treba i nosite. Za godinu dana bi se broj babuske doveo u neku normalu. Ako je riba ispravna, sto je kako kazu laboratorijski potvrdjeno ne vidim razlog da se stoka ne hrani tom ribom. Ala bi imali dobru slaninicu... :takoje:

Sve mislim da ce poribiti.. izvadice sve zivo sto se pomera u vodi, a ubaciti nista.
Bolje da pobacaju tu babusku po ovim fruskogorskim jezerima gde jedino moze regan da se peca, a riba preko 2kg mu dodje paranormalno iskustvo

Послато са POCOPHONE F1 помоћу Тапатока

Oporavak Palićkog jezera

SUBOTICA - Do kraja godine biće stvoreni svi preduslovi da Palićko jezero počne sa prirodnim procesom obnove. Gradi se zaštitni pojas oko jezera, uklanjaju se neodgovarajuće riblje vrste, izgrađena je kanalizacija za naselje Palić, dok je prečistač otpadnih voda još bolji. Sve to je šansa za oporavak jezera u koju je Vlada Nemačke uložila šest i po miliona evra.

Ljubitelji aktivnog odmora imaće ove godine više sadržaja na Paliću, gde je u toku izgradnja staza oko obala duga oko dva kilometra. Između staza i jezera iskrčeno je zemljište i u planu je sadnja skoro pet hiljada sadnica, dok je u okolini već postavljeno jedanaest odmorišta, a u planu je postavljanje ukupno šest kula i platformi za osmatranje. Sve to čini zaštitni pojas koji treba da spreči dalje zagađenje vode materijama sa okolnog poljoprivrednog zemljišta i da jezeru šansu da se samo oporavi.


"Ne možemo da očekujemo da se ove godine završava ovaj projekat i da ćemo već naredne godine imati čisto jezero. Ne. Voda koja izlazi sa prečistača je sada već čista, dobra je, ali stvarno do sada nismo pravili granicu između obradivog zemljišta i jezera, to nismo imali i ovaj zaštitni pojas treba da se malo ojača, jer te sadnice koje se sada sade jesu školovano drveće, starijeg su uzrasta, ali ipak trebaju da formiraju svoj korenov sistem", kaže direktorka Javnog preduzeća Palić, Ludaš Marta Dobo.

Pored izgradnje zaštitnog pojasa, u prethodnom periodu menjan je i sastav ribljeg fonda, pa je tako izlovljeno osamdeset tona invazivnog srebrnog karaša, čije mesto trebaju da zauzmu štuka ili smuđ, za šta je nadležno preduzeće opremljeno adekvatnim čamcima i mrežama, pa će ove aktivnosti biti nastavljene i u budućnosti.

"Neki stručnjaci su još dve hiljade dvanaeste godine bili da posete Bodensko jezero, koje je imalo slične probleme. Naravno, to jezero je dosta dublje, nije ovako plitko kao naše, nisu baš isti uslovi, ali i kod njih je posle nekih preduzetih mera trebalo više godina da jezero dođe k sebi", dodaje Dobo.

Dosta toga zavisi i od ljudi. Kako bi se sprečilo dalje zagađenje jezera izgrađena je i spojena sa prečistačem kanalizaciona mreža u naselju Palić, čiji stanovnici imaku rok od šest meseci da se na nju i priključe. Sve ovo ima za cilj da se pruži šansa jezeru da se samo oporavi, po ugledu na Bodensko, a u tu šansu Vlada Nemačke uložila je šest i po miliona evra.

Da li je neko upućen u situaciju na Palićkom jezeru što se tiče kupanja? Pročitao sam par članaka, izgleda se generalno ne preporučuje, a opet ima dosta ljudi koji se kupaju. O čemu se radi?  smiley033

Bio sam na jezeru pre neki dan i lokalci se opusteno kupaju. Bakterioloski voda je ispravna. Ima zelenih algi zbog povecanog procenta azota u vodi. Zbog algi voda izgleda prljavo-zelenkasto. Da li je to stetno kupati se tu nisam siguran. Znam samo da se lokalci kupaju bez posledica.

Da li je na jezeru dozvoljeno pecanje, i sta ima od ribe u jezeru? Neka dobra pozicija?

Dozvoljeno je, ali ne na celom jezeru, treba videti mapu jezera sa zonama gde je ribolov dozvoljen. Iz price sa lokalnim ribolovcima cuo sam da uvece i tokom noci smudj lepo radi na jezeru. Kazu da ga ima sve vise. Znam i da ima dosta babuske ali i plemenitih vrsta, koliko ne znam.

Ono drugo jezero odmah pored Palica, mnogo manje i obraslo trskom duz obale, Omladinsko jezero, je puno bele ribe. Svako vece par penzionera je tamanilo babusku. Jezero je bas na svoj nacin lepo.

Hvala DDj za info. 🍻