Vukovi sa DUNAVA

Rakina bara


Kako kažu enciklopedije, Rakina bara u Sremčici je najveće i najpoznatije kraško jezero u Šumadiji. Ostala dva kraška jezera u Sremčici, Stanina bara i Ciganska bara, kažu knjige i enciklopedije, davno su presušila. Nekim davnim urbanističkim planovima, predviđeno je da Rakina bara zajedno sa Adom Ciganlijom i Košutnjakom, predstavlja objedinjenu turističku ponudu Čukarice.


 Do Rakine bare se najlakše stiže ako u centru Sremčice, posle pijace, skrenete levo, prema školi.  A onda uzanim uličicama nizbrdo. Ni ovde nema oznaka pa će vam i ovde meštani biti najbolji putokaz za Rakinu baru.
Kako pričaju stanovnici Sremčice, Rakina bara  je bila jedno od malobrojnih romantičnih mesta gde su dolazili ne samo stanovnici Sremčice već i mladi parovi iz centra grada. Voda u jezeru je bila toliko čista da se mogao videti svaki kamenčić na dnu. Obala je bila peskovita, a mulj se mogao naći samo na sredini jezera pa je Rakina bara bila jedinstveno kupalište. Meštani su mrežama hvatali šarane teške i po pet kilograma a do početka osamdesetih godina na jezeru su se održavala i ribolovačka takmičenja.
Kako tvrde zvanični podaci, ovo kraško jezero je dugo 180, široko 110m, a duboko oko 2m. Vodom se snabdeva od padavina kao i sa dva izvora u blizini i jedino je prirodno jezero Beograda. Nažalost, u enciklopedijama se svašta može pročitati... Danas se sve promenilo.
Prepuštena nemaru vlasti i aljkavosti pojedinih ljudi iz kraja, Rakina bara je počela da propada, sve do ivice odumiranja. Danas je dubina vode jedva jedan metar. Još uvek se u bari može videti poneka zmija, zalutala patka pa čak i ribolovac... Ipak, ukoliko se hitno nešto ne preduzme, sve su šanse da će se Rakina bara  pretvoriti u otvorenu septičku jamu. Fekalne vode koje su se godinama izlivale u Rakinu baru, tek od skora su delimično usmerene u kanalizacionu mrežu. Prilazi vodi gotovo ne postoje od trske i rogoza. Stručnjaci, gradske i opštinske vlasti dugo se dogovaraju oko čišćenja Rakine Bare. Međutim, pre nego što čišćenje organizuju, bara bi mogla nestati. Voda otiče kroz udubljenje u zemlji, takozvanu vrtaču.  Zemlja ne samo da se ,,otvara" pod barom već bi se mogla i sručiti na nju. Voda se drenira kroz pukotine zemljišta blizu izvora, potkopava tlo nad barom i stvara klizište koje preti da zatrpa jezero.


Priča se da je vrtača nastala tako što su neki meštani bacali živu u vodu kako bi se bara što pre isušila i prestala da bude leglo komaraca. Drugi tvrde da je voda počela da otiče nakon velikog nevremena i poplava 1986. godine.
Kako god da bilo, ako se i zaustavi oticanje vode, ako se Rakina bara spase, teško da će se iko ikada ovde ponovo okupati. Svojevoljno.  Biće potrebno mnogo volje i truda ne bi li Rakina bara ponovo opravdala svoj status jedinog kraškog jezera u Šumadiji.

Za ovo jezero me vezu lepa secanja rane devedesete i jezero puno krupne babuske....

Na ovoj stranici su, hronološki poređane sve akcije u prethodne dve ili tri godine, vezane za revitalizaciju jezera https://www.facebook.com/profile.php?id=100066885075147&mibextid=ZbWKwL

Poslato sa NTN-LX1 pomoću Tapatoka