Kada se setim gde ih je sve bilo, a da ih danas skoro nigde nema, takve informacije ne bi trebalo pustati u promet. Prisutni su samo na davno zaboravljenim mestima, tamo gde invanzivne vrste iz nekih razloga nisu zazivele
U vodi koje sam se u prvi mah setio, babuske jedva da ima, a preovladjuje crvenperka, a ima i linjaka. Grabljivice stuka i bandar.

Kada sam za uskrs bio kod mojih u staparu video sam neke klince kako idu sa pecanja.Pokazali mi ribu upecanu na jednom mestu,2 linjaka,nekoliko babusaka,terpana i jednog karasa.

razlika se jasno videla kako u boji tako i u obliku,babuske su duguljastije tamnih ledja i svetlijih bokova,dok je karas okruglastiji i ravnimerno zuto smedj,valjda zbog muljevite vode.inace upecane su na malim kanalima za navodnjavanje u koje voda ulazi iz VBK kod malog stapara

Jel ovo moze biti zlatni karas ?

Nije. to je neka tamnija babuska   

Do pojave Babuške iliti Meleza Zlatni karas je bio jedna od najbrojnijih vrsta u stajačim i sporotekučim vodama,kako mu je babuška konkurent u hrani, a takođe i u mrijestu kao invazivna vrsta 70-ih godina prošlog stoljeća ga je skoro u potpunosti potisnula.Zlatni karas se najčešće lovio u 7-om mjesecu nakon žetve- zadnji moj ulovljen prije nekih 15 godina na Bajeru u Vinkovcima.Kažu da ga ima još na Otočkim i Bošnjačkim Virovima ali sporadično.

Barski karaš
je riba kratkog zbijenog i visokog tela,srazmerno male glave U uglu
usta nema brkova kao kod šrana. Krljušti su krupne. Spoljna linija leđnog peraja je konveksna. Na
kraju repne drške često ima tamnu mrlju. Prosečno naraste od 20 do 30 centimetara, a dostiže
i dužinu od oko 50 cm. kada je težak oko 2,5 kilograma. U vodama gde ima malo hrane retko prelazi
težinu od pola kilograma.



Srebrni karaš
po izgledu sličan je barskom karašu. Lako uočljiva razlika je konkavan rub leđnog peraja.
Na korenu repnog peraja nema tamnu mrlju. Prosečno naraste do 30 centimetara. Prisutna je
gotovo u svim vodama  Evrope. Živi u sporim, plitkim tekućicama, odomaćila se i u velikim jezerima
i rečnim ušćima. U vodama gde se prenamnoži primerci preko 20 centimetara su prva retkost.



Izvor: http://www.fishprotection.org.rs/Publikacije/Uticaj%20invazivnih%20vrsta%20riba%20na%20autohtonu%20ihtiofaunu%20mrtvaje%20Pana.pdf

Uz linjaka , riba djetinjstva . 

Nažalost danas na nezustavljivom putu prema izumiranju .

Stvarno šteta .

Često se poistovećuje sa bojom koja kod babuške može varirati od gotovo crne, pa do u nekim slučajevima skoro "zlatne", što nikako ne zanči da se radi o zlatnom karašu. Zahvaljujući svojoj inavzivnosti i osobini lakog prilagođavanja čak i nemogućim životnim uslovima, ovaj nezvani gost je skoro potpuno uništio karaša ( u svakom obliku) na našim vodama. Potpuno je jasno da ono malo karaša koji su preživeli to mogu zahvaliti pre svega izolovanosti mikro eko celina u koje nije prodrla babuška, pa ih zbog toga treba izuzetno čuvati. Najčešće ribolovci ne razlikuju babušku od karaša pre svega jer nisu imali prilike da ovu drugu vrstu često (ili uopšte) viđaju, pa evo saveta kako da ih lakše razlikujete. Odmah zaboravite boju i oblik tela to nije presudno, obratite pažnju na oblik peraja! Leđno peraje kod karaša je ispupčeno, oblo, dok je kod babuške u najvišem delu ispupčeno dok na prelazu ka repu postaje ulegnuto, kao kod šarana. Prva žbica u leđnom peraju babuške je tvrda i jako nazubljena pa se lako kači za čuvarke. Kod karaša je ta žbica mekana i kraća nego kod babuške, neznatno nazubljena i ne kači se za čuvarku. Takođe i kod analnog peraja postoji slična analogija, kod babuške je ulegnuta, a kod karaša ispupčena, srcolika. Kod mladih karaša je uočljiva tamna tačka na repu, dok se kod odraslih riba već ne primećuje.
Što se tiče crvenih babuški, lovili smo ih na tzv. vojnim barama u selu Samaila kod Kraljeva. Babuške su bile zakržljale i retko su dosezale 200-300 grama, a najčešće su težile 100tak grama. Crvenih babuški je bilo podosta, tako da se u jednom pecanju u ulovu od nekoliko kgr. babuški prosečno nalazilo po 10-tak potpuno crvenih riba. Kasnije je u tu baru unesena štuka, zatim som i klen (lokalni ribolovci) pa je sada slika drastično promenjena, babuške gotovo i da nema (naročito ne crvene) a i kada se ulovi kamadi budu veći često i do 1 kilograma!

Da li je karas riba koji Englezi zovu Crucian Carp? Ja mislim da jeste ali su mi nesto mnogo veliki tamo. Bas sada gledam neke podatke i on uopste niji na listi zasticenih vrsta u svetu(Conservation status LC Least Concern). Isto kao i linjak. Da li je moguce da ih je babuska toliko unistila?Ja sam kao klinac pecao na Starom Tamisu a samo su postepeno nestajali a "meleza" je bilo sve vise

Jeste Crucian carp - Carassius carassius

Slika je bolja od hiljadu reči ili tako nekako?

Davno nije pisano u ovoj temi. Zlatnog karaša još uvek ima u "tragovima" na kanalima obraslim trskom. Kod Apatina ga ima na Starom Dunavu, "kod odžaka". Upecao prošle godine jednog na plovak u trsci. Običnog karaša takođe ima. Babuška je dominantnija u odnosu na njih, ali ih ima. Ima i čikova.

 Karasa vidim rijetko na barama i kanalima a čikova nisam vidi bar 35 godina

Posle mnogo vremena videh zlatnog karasa, bilo bi lepo da ih je više...

Meni deluje da je to obicni barski karas. Na kanalu kod Kucke ima bukvalno zutih.