Odgledao sam čitavu emisiju, sa velikim zadovoljstvom. Želeo bih samo da nešto kažem na ovu temu. Godine 2007. radeći kao tehnolog ribarstva na jednom pastrmskom ribnjaku, sproveo sam jedan mini ogled sa cverglanom, poznavajući neke njegove karakteristike.
Naime, u četvtoj etaži (seriji) betonskih bazena za gajenje ribe, imali smo 4 bazena netipičnih dimenzija u odnosu na klasične bazene za gajenje pastrmke. Dok su klasični bazeni na ribnjaku bili široki 3 m, dužine 33 m i duboki 1 m, dotle su ovi bazeni bili široki 8,5 m, dugi 56 m i duboki oko 0,65 m. Dva od ta četiri bazena smo podužno pregradili i adaptirali, te iskoristili za proizvodnju pastrmke. Druga dva nismo dirali, jer nije bilo dovoljne količine vode za proizvodnju pastrmke. Ali, mogli su se iskoristiti za gajenje toplovodnih riba. U jedan od ta dva bazena smo ubacili određenu količinu šaranske mlađi i hranili. U drugi bazen smo sredinom aprila ubacili 6 komada velikih šarana, jednog soma težine oko 3,5 kg i oko 100 komada američkog somića-cverglana (terpana). Bili su prosečne težine oko 140 gr.
Celu sezonu, do sredine oktobra, ribu smo hranili sa pastrmskom hranom, koja nam je bila dostupna i sa nešto malo žita (kukuruz, pšenica), najviše zbog šarana. U jesen smo izlovili ribu. Šarani su solidno porasli, a som je bio težak oko 4,5 kg. Ono što nas je najviše zanimalo-cverglani, njih smo od 100 komada izlovili oko 65, sa nekom prosečnom individualnom težinom od oko 500 gr (raspon varijacije od 450-550 gr). To su bile jake, zdrave, nabijene i mesnate ribe. Ne znamo šta je bilo sa ostatkom riba, čitav bazen kad smo ga ispraznili, smo detaljno pregledali, ali ih nismo pronašli. Ali, najvažniji rezultat smo dobili, a to je krajnja individualna masa dostignuta na kraju prve godine tova.
U nastavku priče, tu ribu zajeno sa šaranima smo prebacili da prezime u zgradu mrestilišta, u jedan bazen za mlađ, koji je bio višak. Temperatura vode tokom cele zime je varirala oko 8-9°C. Cilj nam je bio da te jedinke sledeće godine u proleće, ponovo nasadimo i da ispratimo krajnji kapacitet rasta. Ono što je bitno, sve ribe (som, šaran i cvergl) su izuzetno dobro podneli uslove držanja u mrestilištu, bez ikakvih gubitaka i obolevanja. U toku zime, obavili smo mrešćenje kalifornijske pastmke, inkubaciju i izleganje iz ikre, te odgajanje mlađi. Kvalitet vode je bio nepromenjen sve do marta.
Sredinom marta nastaje zaplet, sa čudnim i nesrećnim ishodom po pupulaciju naših cverglana. Sredinom marta je naglo otoplilo i nateralo sneg sa okolnih brda da se naglo topi. Pošto je izvor koji je snabdevao mrestilište bio u podnožju tih brda, usled naglog otapanja, došlo je do jakog, višednevnog zamućenja vode koja napaja mrestilište. Pošto se protiv toga ne možemo boriti, onda nam je samo bilo preostalo da pratimo situaciju u mrestilištu i sakupljamo eventualno ako dođe do pojave uginuća mlađi, sve dok se voda ne izbistri.
I sad ono najinteresantnije. Pastrmska mlađ u toku tog nepovoljnog perioda je imala stopu uginuća od oko 10-tak procenata, što je za datu situaciju bio odličan rezultat, šaran i nekoliko crvenperki - nijedno nije uginulo, a cverglani su u roku od nekoliko dana svi uginuli. Znači, mortalitet je bio svih 100 %. Takva pojava, sa naglom i visokom stopom uginuća ukazuje ili na pojavu nekakve viroze (virusnog obolenja) ili na otrovanje usled promene hemizma vode, do kojeg je sigurno došlo prilikom dugotrajnog zamućenja vode, a na koje bi cverglan mogao biti jako osetljiv u odnosu na druge vrste. A šta bi to tačno moglo biti, ne znam, ali vrlo interesantna pojava, uzevši u obzir da je to riba poznata po izuzetnoj izdržljivosti u nepovoljnim uslovima.
Razočaran sa takvim rezultatima, nisam se mnogo više bavio pitanjem šta je to bilo i šta bi bilo kad bi bilo. Ono što mogu da zaključim, to je da u uslovima čiste, tople vode, sa dobrim kiseonikom i dobrom visoko proteinskom hranom, cverglan u drugoj sezoni u jesen, dostiže zavidne gabarite, da ima jako mišićavo telo, a meso mu je ukusno. Ono što sam kasnije slučajno saznao, to je da američki somić dostizanjem određenog uzrasta, postaje hipersezibilan na određene viruse. U svakom slučaju, potrebno je nastaviti istraživanja u tom pravcu, što je upravo i prikazano u ovom TV prilogu. Pozdrav svim vukovima, koleginici Milici i mom prijatelju prof.dr Zokiju Markoviću.
Danko Ćuk inž. ribarstva
Početna
Pomoć
Pretraga
E mail
Prijavljivanje
Registracija
