Voda je mnogo bolja za prenos zvuka, ali je i mnogo lošija za prenos svetlosti. Zrak svetlosti kroz vodu putuje teže, jer ga voda apsorbuje.

Mi koji živimo na površini zemlje često možemo videti na nekoliko kilometara, ponekad čak i više od 20 km. Ribe su srećne ako mogu da vide na 50 metara, ali uglavnom vide mnogo manje od toga. U mutnoj i uzburkanoj vodi često se vidljivost može meriti u centimetrima. Pored toga, voda apsorbuje svetlost, količina svetla se konstantno smanjuje što dublje idete. Na dubinama između 150 i 750 metara čak i najčistije vode postaju zone sumraka, a ispod 1000 metara ste u oblasti konstantne noći. Ipak mnoge ribe svoj život provode i u mnogo većoj dubini od te.

Kao što znate vidljiva svetlost je sastoji od niza talasnih dužina, ljubičaste su najkraće a crvene su najduže. Voda upija crveni spektar lakše nego plavi, na dubini od samo 1 metar 25% crvenog je već apsorbovano. Šta to znači u praksi, što dublje idete manje boja možete videti, a ispod 100 metara nema stvarne vizije boja.

Za morski pse to nije problem jer oni ionako ne vide boje. Oči vrsta iz plitke vode su prilagođene maksimalnoj osetljivosti na svetlost od oko 500 nanometara, a oči onih vrsta koje žive u dubljim vodama su prilagođene na oko 475-480 nanometara. Većina riba ipak ima bolji vid, a oči pastrmke (Onkorhynchus mykiss) imaju tri osetljivosti na vrhovima, 455, 530 i 625 nanometara.

Samim tim ne bi trebalo da nas čudi da je vid daleko manje važan za mnoge ribe kao sredstvo opažanja oko njih od zvuka, dodira, ukusa (hemija) i čula bočne linije.

Uprkos svemu ovome većina riba ima dobar vid. Oči ribe su vrlo slične našim i drugih kičmenjaka. Glavne razlike su: 1) Nemaju suzne žlezde, žive u vodi koja im stalno ispira oči te nemaju potrebu za njima, 2) Nemaju kapke, mada neke vrste imaju dodatke koji pokrivaju deo oka, a neke ajkule imaju membranu koja pokriva deo oka. Naučnici veruju da je ovo uglavnom za zaštitu očiju tokom hranjenja.


Osnova oka kao kod svih kičmenjaka je kućište koje se naziva beonjača i samo je transparentno ispred sočiva koje nazivamo rožnjača. Ona je konstantne debljine, za razliku od naše i zbog toga ne prelama svetlosne zrake koji prolaze kroz nju.

Unutar beonjače leži još jedan sloj "coroid", a unutar njega treći sloj - mrežnjača. Unutrašnji deo oka je podeljen na dva dela, sočivo i zenicu. Mali deo oka ispred sočiva je ispunjen tečnošću koju nazivamo "Aqueous Humour", a prostor iza sočiva, koji čini najveći deo oka je ispunjen tečnošću "Vitreous Humour".

Zenica oka ribe je obično nepokretna, ili veoma sporo pokretna kod morskih pasa. Proces širenja i skupljanja zenice može da traje oko sat vremena, za razliku zenice sisara gde to traje do par minuta.

Sočivo ribljeg oka je čisto sferno za razliku od našeg, i ima indeks refrakcije (sposobnost savijanja svetlosti) od 1,65. To je više nego kod bilo kojih drugih kičmenjaka. Sočivo je statično u svom obliku, što znači da se njegov oblik ne može podesiti da se omogući fokusiranje na bliže ili udaljene objekte.

Kada sisar želi da se fokusira pogledom sa obližnjeg predmeta na udaljen on koristi posebne mišiće da promeni oblik sočiva, tako menja deo svetlosti koji savršeno naleže na zenicu. Pošto je sočivo ribe statično ona to ne može učiniti.

Zanimljiv je aspekt oblika ribljeg oka koje je bifokalno, a sočivo eliptično. To znači da ribe koje su pogledom fokusirane na svetlo ispred sebe nisu fokusirane na svetlo sa strane ili od pozadi.

Većina riba ima oči na gornjoj strani glave, ipak ima interesantnih varijacija. Ribe iz morskih dubina Opisthoproctus soleatus imaju teleskopske oči koje gledaju ravno ka gore. Periopthalmus sp. imaju oči postavljene na kupole koje ima omogućuju odličan pogled. Kada su u blatu one mogu da povuku svoje oči u kupolu i da ih očiste i podmažu.

Četverooke ribe (Anableps tetrophthalmus) imaju oči koje se izdižu iznad njihovog tela, svako oko je podeljeno na dva dela, sa gornjim delom gledaju u vazduh, a donjim u vodi. Mnoge ribe koje žive duboko imaju vrlo male i nefunkcionalne oči.

Zenica oka ribe je sačinjena od "šipki" i "konusa". Šipke otkrivaju samo prisustvo ili odsustvo svetla, a konusi detektuju boje. Većina riba osim ajkula i morskih pasa mogu da detektuju boje.

Kod većine riba zadnji sloj oka je uvećan i ispunjen krvnim sudovima. Živac koji prenosi električni impuls od mrežnjače do oka se zove optički nerv, a deo mozga koji prima ove podatke priključni kabel.

Neke ribe, kao što su kalifornijska pastrmka i zlatna ribica mogu da otkriju UV svetlost. Mnoge ribe imaju veće monokularno vidno polje od ljudi, ali im je binokularan vid mnogo manji.

Vizuelni domet kod ljudi i riba:

Čovek: Horizontalni 154°   Vertikalni 150°   Binokularni 25°
Ribe:    Horizontalni 165°   Vertikalni 134°   Binokularni 12°


U dubokim vodama pojedinim ribama su oči veoma velike sa velikim sočivima i malom mrežnjačom. Ovo značajno povećava osetljivost na svetlost.

Odlicna tema  Svaka cast 

Zanimljivo ali opet dosta tvrdnji su pretpostavke, ništa nije 100% dokazano, ipak mi nemožemo ući u "ribu" da vidimo šta ona i kako u kojim uslovima vidi a to da im je vid manje važan od ostalih čula 

Dushanne, slažem se, naime, kažu (neki naučnici), da ribe i ostala bića koja obitavaju u vodi i čulima okusa, mirisa, sluha, jako dobro osjećaju promjene u svom okruženju, dakle, bitna su im za svakodnevno opstajanje u vodi i preživljavanje, ishranu, obranu...
Inače, Pikemane, tema  ...

Som poseduje elektrocite sa kojima oseca bioelektricitet drugih zivih bica. Osim elektriciteta u igri su jos i magnetna polja.

Dok im je Linijski organ ( bocne linije ) preko kojeg vibracije osjete najizrazeniji..
a mozda i najvazniji za prezivjeti ..dok je Stuka vizualni lovac a ujedno i
uspjesan lovac bas i zbog bocnoga organa ...jer prvo osjeti vibru pa onda vizualni predmet plijena..

pre par godina sam imao priliku da uhvatim stuku na tvistera koja je bila potpuno slepa,tacnije nema oci kao da su srasle a ipak je uzela tvistera,verujem da ribe jako dobro vide ali predpostavljam da i u nekim situacijama vibracija drugih ribica je od presudnog znacaja da natera grabljivicu da je napadne.

Ma vid je samo dio ribljih osjetila,koji ribe koriste da bi lovile.A kako vide,tesko je reci.Posebno boje.Teorija je puno.Ali da sve vide,sigurno vide.I oko im je savrseno razvijeno za okruzenje u kojem zive i love.Tesko je reci da npr. stuja vidi bolje od....Svako oko u svom okruzenju!

http://vukovisadunava.com/index.php?topic=20344.msg350864.msg#350864
Ja jos nisam video sivi podizac za sarana. Zuti,crveni i crni da al ova sivi ne. Ako ribe najbolje vide sivu sutra farbam podizace!

Sent from my GT-I9300 using Tapatalk 2

Mislim da je smuđ rriba koja savršeno vidi i da joj je vizuelni kontakt najvažniji za uspešan lov. Ima tj neki dodatni tip konusnih ćelija koje mu onogućavaju savršen vid i po mraku- i danju i noću na velikim dubinama. Te ćelije konsentrišu i najmanji tračak svetlosti. Takve dodatne ćelije imaju i kopnene noćne grabljivice- mačka i sova napr. I zbog toga i smuđu i mački i sovi oči sijaju u mraku. Zato mi se još nije desilo da noću u većuj dubini dobijem štuku na neki silikon bez izražene vicracije- laste, slagovi.... dok u zadnje vreme osim u uslovima velike zamućenosti ništa drugo smuđu i ne bacam.  Kroz tvrdu materiju (čestice koje su uzrok zamućene vode) ipak ni savršeno "rentegnsko" smuđevo oko ne verujem da dobro vidi.

Kako i koliko vide se najbolje procjeni po kamuflaži koju koriste i bojama koje imaju.
Da ne vide dobro ne bi do te mjere usavršile kamufliranje.
Vide odlično.

Treba samo dodati jednu veoma bitnu stvar, a to je da zene vide duplo vise od nas muskih