Kečiga

Latinski: Acipenser ruthenus
Leđna peraja: 14-18 šipćica
Podrepna: 22-27
12-17 oštrih leđnih štitova, 57-71 bočnih štitova koji nalikuju crjepovima, 10-19 trbušnih štitova. Donja usna je prekinuta po sredini. Dužina rila čini do 49 % dužine glave. Ima resate brčiće, između redova štitova ima razbacana mala zupčasta zrnca. 
Max dužina do 1,25 m, težina do 16 kg.



Riječna riba iako se nalazi i u morima, stalno živi na ušćima rijeka. Ima dvije vrste kratkorilna i dugorilna. Spolnu zrelost dosižu u petoj i šestoj godini života. Plodnost je od 5.000 do 100.000 jaja. Mrijesti se od polovice petog mjeseca do polovice šestog mjeseca. Period inkubacije traje 4 do 5 dana. Hrani se vodenim insektima i njihovim larvama, onima prilijepljenim za dno. Najmanja vrsta jesetre koja naraste najviše do 125 cm dužine i postiže masu od 16 kg. Jedinke iz dunavske populacije još su manje (dužine 35 do 60 cm). Tijelo joj je, kao u svih predstavnika porodice, izduženo i valjkasto. Glava je pokrivena koštanim plocama i zauzima 25% tijela. S donje strane glave, izmedu usta i vrha rila, dva su para resastih brcica. Leda su tamnosmede do sive boje, koštani štitici svijetlosmedi do crvenobijeli i ekscentricni, a trbuh je obojen svijetložuto do svijetlocrvenkasto. Prsne peraje su razmjerno duge. Koštani štitici na ledima poredani su u pet redova, a izmedu redova štitica mala su zupcasta zrnca.
Zimi, kada temperatura vode padne, kecige se okupljaju u velika jata i miruju u rupama na dnu, u najdubljem dijelu rijeke. U tom se razdoblju ne hrane. U proljece, nakon otapanja leda, izlaze i plivaju uzvodno na parenje. Kad su proljetne poplave jake, brojne kecige migriraju dalje uzvodno u rijeci. Kečige opcenito nepoduzimaju duge migracije pa, primjerice, dunavske populacije za migracija ne prelaze više od 200 km.
Nastanjuje Crno i Kaspijsko more, Azovsko more, Arktički kanal,te nastanjuje Dunav, Savu, Dravu i Muru. Kreće se u jatima i putuje rijekom.

Majku im bre h.bem pa nema restorana na Dunavu i Savi gde mi kecigu ponudili nisu pa ovo je bre strasno 

Ima sad keciga iz uzgoja al sumnjam da je svugde ona

Kečiga iz uzgoja, e da sam juče umro...malo sam proguglao...al i ja nešto čisto sumnjam da te po kafanama što ide 5 u porciju nisu iz Save i Dunava. Nisam skoro bio na Zemunskoj pijaci, tamo ih je uvek bilo, i uvek su bile ispod mere.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3471495/u-temerinu-otvoreno-najvece-toviliste-keciga-u-srbiji.html

  Eeee, da je ovo i keciga, dobro bi bilo! Treba malo uporediti...., ima i nje, ali ima i njene rodjakinje..... Na otpremnici ce mozda biti ona, ali u stvarnosti, ne! 

Nikad nisam hteo da jedem kečigu, ali po ovim kafanama gde volim da klopam ribu ne vidim da ista promenilo od kad je ona usla u zabranu. Dzabe sto su doneli tu zabranu, kad nema ko da kontrolise. Potpisujem da bi pozatvarali 2/3 lokala na dunavu od Zemuna do Smedereva, ili bi dobro napunili budzet od kazni.

Priča o Kečigi ...

Svaka cast ovoj porodici u Temerinu... Ozbiljan poduhvat, i nisam imao pojma koliko je komplikovan i dugorocan proces , a koliko vidim iz emisije , i investicija nije naivna.
Valjda ce im se isplatiti trud i kolicine koje zele da bi opstali.
Inace , prirodna mrestilista kecige su cesta na Dunavu oko ada gde su pre Djerdapa postojale kamenom nabacivane staze za prelazak stoke do ostrva i prirodnu ispasu. Podizanjem nivoa Dunava, takve kamene staze  su preplavljene , a udarima vode  o taj potopljeni kamen nastaje visak kiseonika i idealno mesto za mrest ove vrste.
Nazalost , mesarosi sa mrezama to redovno satiru , i licno sam gledao sa obale sta rade na nekim lokacijama.
Vikend naselje Susek je jedno od tih zona gde besomucno vade primerke ispod mere i pakuju u foliju na komad  po vikendicama za kasniju prodaju.
Uigrani banditi , a nijedan camac nije cak ni registrovan . Blizu je i Beocin i zgrada MUP , i nikom nista...

Evo primer, vidi se na mapi potopljen kamen i idealno mrestiliste kod Nestinske ade.

Video sam jos dosta mesta na Dunavu gde se krtloze , ali necu ni da pisem o tome... mozda ne znaju lopovi za njih. Susek sam namerno pomenuo, i uvek cu .... To traje tamo decenijama, i mozda neko procita i obrati vise paznje na ovaj potez i skrnavljenje do iznemoglosti !

Sličan je razlog nestanka mladice, u gornjem toku Dunava, Austrija.
Ne gladni mrežaroši nego usporavanje i regulacija Dunava, čime nestanu ta šljunčana mrestilišta.
Ali ima i tamo naznaka povratka i obezbeđivanja mrestilišta, opet, ne od gladnog naroda nego uređivanjem dna.

Odgledao sam ovu emiju pre nekih mesec dana.Jako lepo i zelim im svu podrsku pa dokle izguraju.A i dopada mi se sto mi Temerin nije daleko pa bih bas voleo kad se stvore uslovi da odem i kupim ribu od njih onako sto se kaze da je posteno pojedem.

Poznajem malo, ajd malo više tematiku RAS sistema.
to je toliko zahtevna priča da bukvalno svaki dan, ali svaki dan vam je sistem na balansu "ko na ivici žileta". Čak i uz svu tehnologiju može za čas nastati veliki problemi , tipa nestanak struje,  pa sve to zahteva ozbiljne back up sisteme, nadzor apsolutno 24h, analiza amonijaka, nitrita, Ph , KH itd. To je zatvoren sistem ( u krug) i samo ako jedan deo malčice zakaže, problem raste eksponencijalno i sledi pomor osteljiva ribe, mlađi,  u kratkom roku.
Svaka čast njima na hrabrosti, entuzijazmu ali po meni RAS sistemi su za institute ili nešto što živi od donacija pa ako bude pomora, a bude , zapsnik, legne lova opet i  idemo dalje.
Privatan posao od RAS sistema je ogroman ulog  , masivan rizik, a zarada u odnosu na sve to je, ma kolika, neodgovarajuća.
Ako bi oni radiili , recimo samo za poribljavanje voda, u dilu sa nekom organizacijom, institutom, korisnikom voda, koja bi naručila i platila kintu , onda ok jer se zna unapred zarada i da li ima smisla raditi jer su to sigurne i lepe pare.
Nadam se da grešim i želim im puno uspeha svakako