Pre nekih 115 godina, Amerikanac Džejms Hedon je patentirao prvu drvenu glavinjajuću varalicu a 1959. godine kompanija Heddon je proizvela čuveni metalni Heddon Sonar. Uspeh te varalice potvrđuje i to da je nisu menjali do danas, čitavih pet decenija...Ubrzo i druge firme počinju da prave glavinjare. 70-ih se pojavio Gej Blejd firme Cotton Cordell. Za njim dolazi sledeća generacija, uz zveckajuće, šuplje glavinjare od tvrde plastike: Ratt'l Trap firme Bill Lewis, Rapala Rattlin Rap... Početkom 90-ih, glavinjara Chicada bila je hit u svetu ali i kod nas. Patentirao ju je Skot Stičer. Veoma je slična Hedonovom Gej Blejdu, od kog se razlikovala po listiću nalik krilcetu leptiraste varalice. Glavinjare spadaju u familiju starih varalica, iz vremena sa početka modernog ribolova. Japanska kompanija Yo-Zuri je u svoj program za morski ribolov uvela glavinjare od meke plastike, drugačije od ostalih. Imale su samo po jednu trokraku. Za naše uslove bile su neadekvatne, kako po veličinama tako i težinama ali su posedovale izuzetan rad zadnjeg dela! Cena im je bila visoka i teško su se nalazile... Plus ratno stanje, i posle toga velika inflacija.
Domaći majstori ribolova počinju da eksperimentišu, i to traje od '92 godine pa do danas. Rodile su se mnoge efikasne silikonske glavinjare. Jedna od prvih domaćih silikonskih glavinjara upravo je "skinuta" sa modela od meke gume kompanije Yo-Zuri. I sam izrađujem glavinjare. U to vreme sam izradio mini-glavinjarice od 3; 3,5; i 4 cm (od 6 do 15 gr), koje su mi bile varalica broj jedan u lovu klena, bucova, bandara i protfiša ali i pastrmki na salmonidnim vodama... Za veće grabljivice - soma i smuđa - pravio sam i glavinjare do 8 cm, težine i do 50 gr.
Silikonske glavinjare kače se za strunu preko žice na vrhu leđa a opterećenje je uvek u donjem delu. U stanju mirovanja (dok visi) njen položaj je skoro horizontalan. Kada se provlači kroz vodu, usled pritiska na vrh mamca, glava ide naniže pa varalica više nije u horizontali. Od jakih hidrostatičkih pritisaka po bokovima varalice dobijaju se jake vibracije. Glavinjare imaju po jednu, dve ili tri rupe za kačenje. Od mesta kačenja zavisi i njen rad. Kod silikonskih, domaći konstruktori određuju težinu opterećenja i ugao kačenja, i tako se dobija različit rad. U međuvremenu su se pojavile i domaće metalne glavinjare. Izuzetno dobro su se pokazale, a dovedene su do savršenstva. Jednu od njih sam testirao na Ebru u Španiji, prošle godine, i imao dobre ulove. U pitanju je Lav MD-ovi Trgeci. Stvaraju jaku vibraciju niske frekfencije, što izluđuje grabljivice. Zbog većih težina i hidrodinamičkih osobina, glavinjare seku i najjače brzake, virove i bukove kao nožem. Imaju vrlo malo ili nikakvo bočno zanošenje i lete daleko kao metak, pa se mogu pretražiti velike površine. Ni deblji najloni ili strune im ne smetaju (ne prave stomak). Pri vođenju se dobro kontrolišu, a različita mesta kačenja omogućuju vođenje u svim slojevima vode. Prednja rupa za kačenje daje najmanju amplitudu vibracija i pliće zaranjanje, zadnja rupa daje široko glavinjanje, jake vibracije i dublje zaranjanje. Većina glavinjara ima dve trokrake udice. Stare Čikade imale su trokrake udice usmerene unazad kako bi se smanjilo kačenje. Stari Gej Blejd je nudio kombinaciju trokrake (nazad) i dvokrake napred.
Mnogi majstori ubacuju i kapsule sa kuglicama, tako da postoje i zveckavi modeli koje su još atraktivniji grabljivicama kao što je som. Može se povlačiti kao bolesna ribica, kao plen koji panično beži, cimkati sa dna vertikalno i glisirati (za bucova, recimo). Tu je i valovito (diži-spuštaj) vođenje... Sve su to efikasni načini da se grabljivica isprovocira na napad. Ako nisu dobro konstruktivno rešene, glavinjare imaju samo jednu manu. Ulenje se tokom povlačenja pa ribolovac mora povremeno da cimne štapom, da bi je pokrenuo iz dremeža, kako bi pravilno zavibrirala.
Tibor Mesaroš - Toblerone
