Vukovi sa DUNAVA

Pre nekih 115 godina, Amerikanac Džejms Hedon je patentirao prvu drvenu glavinjajuću varalicu a 1959. godine kompanija Heddon je proizvela čuveni metalni Heddon Sonar. Uspeh te varalice potvrđuje i to da je nisu menjali do danas, čitavih pet decenija...

Ubrzo i druge firme počinju da prave glavinjare. 70-ih se pojavio Gej Blejd firme Cotton Cordell. Za njim dolazi sledeća generacija, uz zveckajuće, šuplje glavinjare od tvrde plastike: Ratt'l Trap firme Bill Lewis, Rapala Rattlin Rap... Početkom 90-ih, glavinjara Chicada bila je hit u svetu ali i kod nas. Patentirao ju je Skot Stičer. Veoma je slična Hedonovom Gej Blejdu, od kog se razlikovala po listiću nalik krilcetu leptiraste varalice. Glavinjare spadaju u familiju starih varalica, iz vremena sa početka modernog ribolova. Japanska kompanija Yo-Zuri je u svoj program za morski ribolov uvela glavinjare od meke plastike, drugačije od ostalih. Imale su samo po jednu trokraku. Za naše uslove bile su neadekvatne, kako po veličinama tako i težinama ali su posedovale izuzetan rad zadnjeg dela! Cena im je bila visoka i teško su se nalazile... Plus ratno stanje, i posle toga velika inflacija.

Domaći majstori ribolova počinju da eksperimentišu, i to traje od '92 godine pa do danas. Rodile su se mnoge efikasne silikonske glavinjare. Jedna od prvih domaćih silikonskih glavinjara upravo je "skinuta" sa modela od meke gume kompanije Yo-Zuri. I sam izrađujem glavinjare. U to vreme sam izradio mini-glavinjarice od 3; 3,5; i 4 cm (od 6 do 15 gr), koje su mi bile varalica broj jedan u lovu klena, bucova, bandara i protfiša ali i pastrmki na salmonidnim vodama... Za veće grabljivice - soma i smuđa - pravio sam i glavinjare do 8 cm, težine i do 50 gr.


Silikonske glavinjare kače se za strunu preko žice na vrhu leđa a opterećenje je uvek u donjem delu. U stanju mirovanja (dok visi) njen položaj je skoro horizontalan. Kada se provlači kroz vodu, usled pritiska na vrh mamca, glava ide naniže pa varalica više nije u horizontali. Od jakih hidrostatičkih pritisaka po bokovima varalice dobijaju se jake vibracije. Glavinjare imaju po jednu, dve ili tri rupe za kačenje. Od mesta kačenja zavisi i njen rad. Kod silikonskih, domaći konstruktori određuju težinu opterećenja i ugao kačenja, i tako se dobija različit rad. U međuvremenu su se pojavile i domaće metalne glavinjare. Izuzetno dobro su se pokazale, a dovedene su do savršenstva. Jednu od njih sam testirao na Ebru u Španiji, prošle godine, i imao dobre ulove. U pitanju je Lav MD-ovi Trgeci. Stvaraju jaku vibraciju niske frekfencije, što izluđuje grabljivice. Zbog većih težina i hidrodinamičkih osobina, glavinjare seku i najjače brzake, virove i bukove kao nožem. Imaju vrlo malo ili nikakvo bočno zanošenje i lete daleko kao metak, pa se mogu pretražiti velike površine. Ni deblji najloni ili strune im ne smetaju (ne prave stomak). Pri vođenju se dobro kontrolišu, a različita mesta kačenja omogućuju vođenje u svim slojevima vode. Prednja rupa za kačenje daje najmanju amplitudu vibracija i pliće zaranjanje, zadnja rupa daje široko glavinjanje, jake vibracije i dublje zaranjanje. Većina glavinjara ima dve trokrake udice. Stare Čikade imale su trokrake udice usmerene unazad kako bi se smanjilo kačenje. Stari Gej Blejd je nudio kombinaciju trokrake (nazad) i dvokrake napred.

Mnogi majstori ubacuju i kapsule sa kuglicama, tako da postoje i zveckavi modeli koje su još atraktivniji grabljivicama kao što je som. Može se povlačiti kao bolesna ribica, kao plen koji panično beži, cimkati sa dna vertikalno i glisirati (za bucova, recimo). Tu je i valovito (diži-spuštaj) vođenje... Sve su to efikasni načini da se grabljivica isprovocira na napad. Ako nisu dobro konstruktivno rešene, glavinjare imaju samo jednu manu. Ulenje se tokom povlačenja pa ribolovac mora povremeno da cimne štapom, da bi je pokrenuo iz dremeža, kako bi pravilno zavibrirala.

Borada je yo-zuri morsku glavinjaru skinuo i tako je pocelo  ta izrada  u nasoj zemlji.....neznam koliko to ranije mislis da  je doslo kod tebe na drinu Vlado? Zaboravljas da su kod nas tek 81-2 god stigli silikonci  da se uopste i koriste kako u lovu smudja i stuke tako i kasnije izradama glavinjara  kao sto sam  i pomenuo u tekstu.....nove Draskove kopije Sebile nisam koristio....pa neznam...Ali Trgece  od Lav Md-a jesam i lovim dobro na njih kako ovde tako sam ih i krstio u spaniji kad sam bio Sve u svemu  glavinjare su varke koje znaju prevariti mnoge grabljivice....e sad kad bacate teske od 40-60 gr  ceo dan  normalno da vam ne gine   bol u ledjima od nedelju dana.... Mnoge fotke Pikeman nije postavio jer  nisam stigao da mu ih prosledim...ali nije ni potrebno dobro je i ovako....

Malo mi je bilo teško naučiti pravilno raditi sa glavinjarama i još nisam naučio kako da ih pravilno vodim(jer ih ne koristim dugo). Vidim da ima nekoliko načina vođenja,pravolinijsko (kao vobler) sa nešto tezom glavinjarom i dzigovanje,kao sa klasičnim silikoncima.
U svakom slučaju ono što sam shvatio pecajući sa njima,veoma je vazno pronaći odgovarajuću tezinu glavinjare(kao i u dzigovanju) !
Skoro sam imao lepih smuđeva na njih,a pecao sam na sledeći način. Dakle zabacivao sam nizvodno iz čamca,pun hitac,dubina 7-8m,sa glavinjarom od 25gr. Pustim da propadne do pola dubine,a zatim preklopim špulnu i sa zategnutom strunom čekam da dotakne dno,zatim malo brze odignem sa dna da bi proradila,prikupim višak strune i još malo je privučem mašinom i opet čekam da padne na dno. Udarci su bili u propadanju i ako tada glavinjara slabije radi. Takođe sam primetio da smuđ voli da udari kada glavinjara stane,momenat pre nego što ponovo počne da propada.
Mana silikonskih glavinjara je što traze nešto jači protok vode da bi pravilno radile,a i nađu svaku zakačkicu na dnu.

Damjane kako mislis radi u propadanju. Glavinjara moze da se okrece baca malo bokovima dok propada ali to nema nikakve veze sa njenim radom. Smudj mozda tad reaguje na pokrete nepravilne i napada.
Mislim da je osnovna namena glavinjare vertikalno.
ja kad pecam na Drini bacam je pod uglom od 4 stepeni uzvodno. Zatim od uslova na vodi motam ka sebi ili joj dodajem zisku vrhom stapa. Ali nikad je ne pustam da ponovno padne na dno. Pokusavam uvek iznad dna da je vucem. Jer kod nas je problem male dubine u donjem toku Drine. Vecinom su mesta do 2m dubine. A na izbacaju od 70 i vise metara to moze biti problem jer je glavinjara suvise blizu dna a to znaci zakacki. Mada kidanja su neminovna i glavinjara je veoma potrosan materijal tako da uopste ne gledam u njenu sminku crtanje i slicno jer to je skoro nebitna osobina. Vise volim pravilan rad sa izrazenom vibracijom tj krupni rad

Za smudja ne znam jer ga nema u Drini na zalost

Jedna mala ispravka. Ne mogu raditi isto od svih proizvodjaca 
Razlika recimo izmedju Galame i Draska,musokija,Mrse,......je krupni rad kod  Galame.
recimo Kepa,Galama,Vida to su slicne glavinjare. Postoje dve podele na krupan i sitan rad.
Mada Drasko i Galama imaju istu sto ih je kopirala sebila  one rade krupno i za soma su 

Moje mišljenje je da više - manje sve one rade (bilo sitno ili krupno) i da u raznim periodima privlače ribu nekad ove nekad one ( i razne ribe). I opet svi imamo svoja mišljenja i iskustva sa raznih voda. Iako sam možda sigurniji bio u glavinjare koje jače tresu, mislim da su više lovile ove sa sitnijom vibrom - a opet ni to ne mora da znači  - majko šta sam ovjde napisao :) bolje koju "ilusstraciju"


Glavinjara "Dulle" 28 grama sa sitnijom vibracijom, na istom mjestu i som i smudj





pa i ovaj som na sličnom mjestu



ali na Mršu od 16 grama (isti ribolovac, maestro Sloba zvani Besni Fok iz Borče)




I evo Đoleta koji je nekoliko smuđeva imao na stajaćici na Blagojine Senker glavinjare




i ima mnogo primjera
Pozdrav Vukovima

Djole je ulovio na pesa ? Bas cudno ......ima te glavinjare ............ok verujem