A gde se peca ispod tvrđave, nikad nisam pecao na tom potezu.
Na keju kod mosta, ili uzvodno, kod stubova od onog srušenog mosta?

Tacno tamo gde je bila barza levo 30m i desno 30m!

Nikad mi nije palo na pamet da tamo pecam... Pecao sam uzvodno sa proleća, preko puta bećarca u onom kontratoku...

Bio  sam i  danas na vodi, voda je malo  ohladila  skoro  za  dva  stepena i od  ponedeljka  je  došla  skoro  četrdeset cantimetra. Šaran  je malo  promenio način  ponašanja, ali pošto  sam se  namestio  tek u  13h i  pošto sam  imao jako  malo  vremena za kombinatoriku pošto  u  16h već moram  krenuti  nazad i  put  mi  traje četrdesetak  minuta  sa  pentom 4ks, potrudio  sam  se  da  budem  maksimalno  koncentrisan. Kod  pecanja  šarana  posebno   ako  poznajete  mesto morate  jako  paziti  posebno  na   prvih   dvadesetak  minuta jer tada vam  šaran  uvek pokaže  kako će  se  otprilike  odvijati predstojeći  ribolov. U  prvim  minutima sam primetio  blago  pipkanje  na  jednom  štapu kratko  je  trajalo i  prestalo, probao  sam  da  budem  realan i  pošto tuda  stalno  promiče  po  neko  granje uzeo  sam  u  obzir  da je  možda neka  grančica očešala  najlon, no  ipak  vadim  štap  i  pregledam  noklu , izgleda  nedirnuto vraćam  je  nazad,  po  nameštanju par  minuta nije  prošlo, štap lagano tek  koji cantimetar mrdne  ka  vodi i to  par   puta,  sada sam  već  siguran da  to  šaran proba   mamac. Napušta  opet, posle  petnaestak minuta vadim  nanovo i  vidim  da  fali  jedno  jako  malo  parče nokle, ja  namerno  na  dva  mesta kidam  po  parčence nokle  i  zabacujem  nanovo.   Par  minuta  ništa  se  nedogađa, lagano  odižem  noklu  sa  dna i  odmičem  je  od  grane odprilike  oko  pola  metra, puštam  je  na  dno  i  čekam. Osećam  da je  prišao nokli , prosto  se  štap  nekako  neprirodno  umirio  a zatim zadrhtao, par minuta se ništa  nedogađa i  onda oštar udarac ruka  je  nad štapom i  sledećeg  momenta  vidim   da  šaran   pokušava  da  se oslobodi   udice, podižem  energično  štap i  osetim  da  sam  uspeo da  ga  zakačim. Borba  netraje  dugo, ali  šaran iako  osetim  da  nije velik, bori se  besno  kao lav no  ipak  stiže  do  meredova, trokilaš. Do 16h imao  sam  još  par lepših pecanja  ali  iako  sam probao  razne  marifetluke pala  mi  je  koncetracija i  nisam više  uspeo  ni  jednog  da  podkačim. Ove  promene  u  ponašanju  su   nastale  usled malo  bržeg   hladjenja vode, jer  pad od preko  jednog  stepena  u  ovim  periodima  godine iako  nije  neki  velik  priliv  vode, zna dosta  da  promeni  način ponašanja posebno  kod  šarana. Koncetracija  mi  je  posebno pala zato  što  sam  uz  drvo pri  obali  pustio  štap  na  smuđa, hladna je  voda a nisam spremio mrežicu  da  njome  vadim mamka iz  kante nego  sam  to  radio  rukom  i  normalno  da sam  uhvatio vrlo  krupnog  mamka, pošto  mi  se nije više sviđalo  da  guram  nanovo  ruku   u  kantu onako  smrznut  pravim  grešku  i  mamka  kačim pod  leđno  peraje a da  neprovlačim udicu kroz   škrge. Rezultat je  gubitak  rekao  bih krupnijeg  smuđa. Zašto  sam  sve  ovo  pisao. Ako  već ciljno  dođemo  na  vodu, a  podrazumeva  se  da  smo  došli  da  lovimo onda  se  moramo  držati   bar onoga  što  znamo i   koncetraciju negubiti ni  jednog  momenta, samo  u  tom  slučaju  možemo  pronaći  modus kako da  doskočimo situaciji  koju smo  zatekli na  vodi  i  ostvarimo  ulov. Iz  ovog  mog  izlaganja vidi  se  par  grešaka;  po   ostvarenom  ulovu opuštam  se  i  iako  pokušavam  još   neke  varijante  to  radim površno i  čak  padam  u  sledeću  grešku, zabacujem  i  na  smuđa radeći i  to  traljavo  i  površno. Rezultat iako  sam  imao  još  bar dva  pecanja  koja  sam mogao  realizovati  kod šarana, to  se  nedogađa  i   kao  šlag  na  tortu gubim  smuđa  koji  uspeva  da  mi   odnese mamka. Naravoučenije,  zapamtite ovo  i  kada nešto  radite onda  stvarno  to  i  radite,  a ako  i  izostane  rezultat imačete  više  volje  i  želje za  neki  drugi  put, ovako  vam  samo  ostaje  neka  gorčina i  tihi  bes  na  samoga  sebe,  a verujte  mi  da se to  više  neda  popraviti jer to  spada  sad   u  domen  prošloszi jedino  što  ostaje to je  obečanje  samom sebi da  to  više  nečeš  ponoviti, no  po  onoj  staroj konj  u  grad konj  i  iz  grada. Poznajem  jako  dobro  sebe  i  bojim  se  da  sledeći  put  greške  nebudu  još  katastrofalnije. Nadam  se  da će po  neko  iz  ovog  teksta  uzeti  ono  što mu  odgovara i  od  toga  imati  neke  koristi. Hvala  na pažnji.:)

Ps: Ostajem  veran  sebi  i  kraće  neznam da  pišem, ama  i  ovo  me  podseća  na  novinarstvo; kratko  jasno  i  koncizno, pravi  raport  sa terena ha, ha, ha

I mene j.ebe ta duzina a nisam pisac po struci.
Ali ovo je stvarno zanimljivo i opravdano dugacko

meni je ovo bajka... a vi kako hocete

Potpuno  si  upravu  Laki, ribolov sam  po  sebi  je  bajka, ali  ono  što  sam  napisao je istinita  bajka, verovao  ti  ili ne  ima  dosta  ljudi  koji  mogu  da  potvrde sve  ovo  što  sam   napisao. Uostalom neki  moji drugari  idu  samnom  u  ribolov  tako  da sama  dužina ribolova  nezavisi  samo  od  mene. E sad mnogi  neveruju  dok  se sami  neuvere, nepostoji  samo  jedan  neverni  Toma. No vremenom neko  od  nas  postigne  više  a neko  manje i  to  je  jedan od  zakona  prirode.  Mogli  bi  nadugačko,  ali  prosto  je.   Svako  ima  pravo  na  svoje  mišljenje.  
Ps: na  neki  način stvarno  deluje  kao  iluzija, no  ja  sam  ipak  hteo  da  skrenem  pažnju  na  nešto  sasvim  drugo   a to  je  između  ostalog,  upornost, istrajnost, rad i  vera u  to  što  radiš, rezultati  neizostanu. Hvala...

Bravo za post baćko. Svi smo mi ponekad lenji pa nam se obije o glavu...

Svaka čast baćko, potpisujem sve što si rekao a nešto sam novo i naučio iz tvog posta.
Naime, godinama sam pokušavao da uhvatim šarana na Dunavu (onih par pecanja na ribnjacima ne računam uopšte) i nikako nije išlo. Na kraju sam bio i odustao pa sam se prebacio na belu ribu, što u rukavcima što na manjim vodama s proleća, nekako mi je to bilo ugodno za dušu a i bilo je ribe za upecati.

Nekako paralelno sa mnom, moj prijatelj koji me je i prvi put odveo na pecanje šarana na Dunavu nastavio je da peca samo njega sa sporadicnim uspesima i naravno, nije prestajao da me pod****va kad god je mogao. Ja sam s druge strane stvorio sebi fix ideju da to ima nekakve veze sa sudbinom i da bi ulov tog sarana divljaka možda označio i neku prekretnicu u mojoj sudbini, suludo zar ne?

A onda sam krajem prošle i cele ove godine krenuo ozbiljno u taj lov, rešio sam da ga lovim i tako pobedim sudbinu pa kud puklo da puklo. Prostudirao sam gomilu materijala dostupnog na Internetu, prisetio se svih sporadičnih priča iz kontakata sa kolegama tokom proteklih godina i upotrebio svu moju logiku i zapamćene opservacije tokom godina na vodi.

Sve to sam krenuo da primenjujem u praksi sa velikom upornošću i verom u sebe i uspeh nije izostao, ove godine je pao prvi divljak od 4kg a imao sam i mnogo kidanja što je meni skoro pa ravno upecanoj ribi.

Ono što sam iz tvog posta naučio je da šaran obično pokaže svoje ponašanje u prvih pola sata po zabacivaju. To uporedjujem sa svojim iskustvom gde je se dešavalo da prodje po nekoliko sati a da se ama baš ništa ne desi a onda dodju udarci u sat vremena. Ove godine je stalno bilo tako i sad kada se opsetim moram da priznam da nisam uvek bio dovoljno pažljiv. Ta lukava životinja je stvarno šampion među rečnim ribama, skoro uvek uspe da me iznenadi i uhvati nespremnog.

Ove godine lovio sam ga samo na jedan sistem: par zrna kukuruza na dlaku a spremanje istog sam radio po uputstvima sa ovog sajta (kuvanje u čistoj, izvorskoj vodi, malo posoljen, pakovanje u male kesice i zamrzavanje viška, itd...) bez dodavanja ikakvih aditiva, hrana (kulja) za primamu stisnuta oko olova, dakle bez klasične hranilice. Za iduću godinu planiram da pridodam i CLS (kupio u Madjarskoj, aroma kukuruz), da nabavim beli kukuruz a voleo bih da naučim i to sa noklom, od spremanja pa do udice. Oprema mi je sasvim solidna, nikakva zvučna imena ali je provereno jaka, od stapa, mašinice, najlona (0.4) pa do udice (Owner, 1.0).

Poz. za sve kolege, ova razmena iskustva je zaista dragocena i ostanimo na vezi...

To je ono kod Baćka o čemu pričamo. PRISTUP šaranskom ribolovu! Koncepcija! Volja! Koncentracija! Moć zapažanja najmanjih (bitnih) detalja! Samokritičnost, priznanje sopstvenih grešaka! Kad pokušavaš da u roku od tri sata pružiš maksimum i uloviš šarana...
Neko će tu školu brzo savladati, za nekoliko godina, a neko ko od samog starta peca mehanički i bez razmišljanja, može pecati i dvadeset godina pa da ne dodje u tu Baćkovu fazu.
Po mom mišljenju, najjače šarandzije su oni što pecaju rečne lisce na noklu.

Stvarno jako dobar tekst Backo,volio bih probat na noklu pa ak ti nije problem da napises jer treba veca udica za nju i kako ju montiras ako ide direktno ili se moze i na dlaku sa malo manjum udicom?

  BakiOS za početak bih  ti rekao  nešto uopšteno, sve  varijante  mogu da  funkcionišu,  međutim  uvek  postoji  neka  varijanta koja je  bliža vrhu, pazi  moraću  da  se  ogradim, bar po  mom  ličnom  iskustvu. S'toga   ako  usvojiš  nešto  od  mog  iskustva  ja  sam  rad da probam  da  pojasnim  šta je to   što  je  kod mene visoko  rangirano. Kada ništa  neprolazi  kod  šarana jedna  stvar  skoro uvek  funkcioniše a  to  je  sitna  i  rastresita hrana. Ovo  bi  bila  neka  opšta formula, varijacije  na  tu  temu   ja  na  neki  način  uspevam  da  odradim sa  prostom  proparenom  noklom koja nebude baš  najboljih  vezivnih  karakteristika moj  naziv  za  takvu  noklu  je  prpava nokla. Takva  nokla  se  obično dosta  teško postavlja  na  udicu i  šaran  je  dosta  brzo razbuca sa nje. Upravo  tu  leži  jedna  velika  tajna. Šaran  kad proba  hranu  i  ona  počne  da  se  raspada  i  beži   od  njega on počinje  da   postaje nervozan  da  se  tako  uslovno  izrazim, i  počinje sve  energičnije da  reaguje,  što se  vidno  da  primetiti. Kada  njegove  reakcije  postanu već  izrazite na  neki  način  bezobrazne, nama se  ukazuje  prilika da  promenom kvaliteta  nokle, dodamo  malo  nokle  koja  se  bolje drži  na  udici ili  čak  kombinujući  promenu  udice naprimer sa  udice 2/o  stavimo  običnu  dvojku. U  devedeset  posto  slučajeva rezultat bude kačenje  šarana. U  principu ima  dosta  varijanti koje  možemo  iskoristiti,  ali  osnova  je  izazvati šarana  da  reaguje. Mnogo puta  se  dogodi da je  šaran  u  nekim  srednjim  ili  čak  višim  slojevima  vode i  da  nema  nameru  da  se  spušta  na  dno  radi  hrane, ja  sam tada uporan  u  pokušajima  da  ga  spustim na  dno,  dosta  puta  mi  to  i  uspe, dogodi se da posle  nekog  vremena jedan  šaran  iz  jata  iznenada  odluči  i  spusti  se  na  dno da  pokupi sitnu  hranu  koju sam  ja  puštao i  tada našavši  moju  noklu pokuša  da je uzme,  što  meni  donese realizaciju  mog truda. Mnoge  današnje  šaranđije pokušavaju  da  reše  taj  problem dizanjem  hrane  sa  dna, englezi zagovaraju   u  nekim  varijantama  ček  neka   vrlo  dugačka  putila, verovatno  da lelujanje  hrane u  vodi ostvari  neki  sličan  efekat  hrane koja  će  pobeći i  šaran  ipak  odreaguje. Počeo  sam  opet  da  putujem...  Ja  uglavnom u najviše  slučajeva koristim  direktnu  montažu  tj .  šetajuće  olovo graničnici  i  udica  direktno  vezana   na  najlon. Imam  običaj  da  dajem  izjave  u  stilu, nokla  je  največi  postotak  u  ulovu  šarana  na  drugom mestu  je  udica a na  trećem  štap. Ova  izjava  se  uglavnom  odnosi  na  tekuču  vodu i  dubinski  način ribolova. U  najviše  slučajeva koristim  udice  2/0 a najmanje  koje  koristim  su  četvorke, da  bi  bilo  jasno  kolike  su  to udice reper neka  bude  naprimer Mustad, ili  Kormoran. Pecanje  na  dlaku  je  vrlo  interesantno  i  vrlo  zahtevno, od situacije da li  će  to  biti  sitnija  ili  krupniija  udica uglavnom  bi  trebalo  da  odredi mamac  koji  postavljamo  na  dlaku, da li je  mekša ili  kruča  veza od  virble  do  udice kao  i  kakvu  dlaku  postavljamo - kraća,  duža,  silikonska, ili od  strune  tj  pletenice, kao  i  sama  veličina  mamca. Na ovom  forumu  sam  sreo  dosta  pravih  majstora  u  lovu  šarana na  dlaku,  što  automatski određuje  da su  oni uspeli  da  usklade  te  odnose koje  sam  naveo, veličina  udice, putilo  i na  kraju  sama dlaka. Trebalo  bi da  konsultuješ   malo  naprimer Bogija, koji koliko sam  shvatio iz  onoga  što  je  izlagao jako dobro  zna  šta  radi,  iako  on  akcenat  uglavnom  daje određenim  boilima trebao  bi da  ga  konsultuješ i  za  njegove  montaže, jer veruj mi  ako  je  montaža prava,  šaran  je  jako  znatiželjan,  pa iako  mu  voda   da  kompletan uvid  u  kvalitet hrane  koja je  pred  njim, on ipak  voli da  proba,  i  ako  je  montaža  prava u  velikom  procentu se  ostvaruje  realizaciija. Iznimke  potvrđuju  pravilo, može  se  dogoditi  da  na najlošiju  boilu ostvariš  ulov zahvaljujući  montaži dok  naprimer neostvariš  ulov na  najlovnije boile  opet  zbog neke  loše  montaže. S'toga  lepo  namoliš  Bogija da  ti  detaljnije  ispriča kakvu  montažu sa  kakvom  udicom  i  kakvom boilom i  to  je  to. Ako budeš  malo  putovao  po forumu  mislim  da  češ  naći  puno  dobrih  objašnjenja kako  biti  kvalitetan  ribolovac, jako  puno toga  je  ispričano i  to  na neki  način  treba  iskoristiti  no  u  krajnjem  slučaju  netreba  se  libiti  i  pitati  iznova,   jer velika  je  istina  samo oni  koji su   uporni imaju šansu. Upornost,  zalaganje, verovanje  u  ono  što  radiš donosi rezultate. Opet    pišem  nadugačko... za  sada  dosta. Pozdrav  i  bistro.
Ps: Moraću  da  počnem  pisati pojedinačne teme kao  naprimer, sve o  noklama,  sve  o  udicama, štapovima itd. normalno moje  viđenje,  moja iskustva pa možda to  još  neko  usvoji, prihvati  i  to  mu  donese određene rezultate i  lično  zzadovoljenje.

Backo zna sta pise.
Sto se nevernih Toma tice i to je u redu,uvek ce ih biti.I na kraju svi smo po malo u situacijama kada se nesto na slaze sa licnim iskustvom i saznanjima.
Damjan i Ja  smo prekjuce takodje probali sarka na Savi s' tom razlikom sto je dosla oko 7o i vise cm.Dobra lokacija gde smo probali ali smo bili jos lenji pa osim par nekih titraja i ceskanja hranilice samo smo se smrzli.I bez kuci.Doduse i nije bio prioritet pecanje vec obezbedjivanje (zatezanje) mog splava pa ako stignemo i malo pecanja.Nit smo splav sredili nit kvalitetno pecali.Jbg dodje dan i ...   

baćko svaka čast na tekstu,pročitao par puta u sitna slova i u svemu sam  se našao sto sitnica čine cijelinu u zimskom lovu na šarana .i deri ti i dalje samo opširno

Backo hvala na odgovoru.Probat cu naci jos koju stariju temu u kojoj se vise pisalo o noklama,njihovim montazama i primamama.Nadam se da ce i drugima pomoc tvoj post kao sto je meni.Svakako cu ih probat forsirat na vise nacina al necu izostaviti i dobro poznati kukuruz.Nadam se da ce se nokla dobro pokazati jer uglavnom lovim na terenu na kojem se forsira samo kukuruz pa mislim da bi saranima dobro prezentirana nokla naravno uz prihranu mogla malo skrenuti paznju.Backo jos jednom puno hvala na odgovoru.