Vukovi sa DUNAVA

E ja sam najludji od sve dece, ili bar spadam u tu grupu, " s druge strane" kad pecanje sarana zna da bude izuzetno napornoi tesko. Lepo je kad se vratim s pecanja i donesem sarana divljaka od 7-8 pa i vise kg, al retko ko zna sta sve stoji iza toga. A oni koji to znaju, vecinom ni ne pokusavaju  da pecaju recne sarane divljake po mraku. Kazu, nisam valjda lud da sedim po mraku i komarcima radi tog jednog sarana??? Pa dobro, ako vam vise prija dnevna vrucina i zega od 35-40 stepeni i sanse ravne nuli za u lov divljaka preko 5kg ... izvolte.
Visegodisnje iskustvo me je prosto "ubedilo" da izlazim na vodu pred sumrak i ostajem sto je moguce duze. (Uzgred, ne zelim da komentarisem zabranu nocnog pecanja, jer je ta odredba besmislena)
Sve pod vodom se drasticno menja dolaskom mraka. Pre svega ponasanje ribe i sto pecaros vise zna o tome, sanse za ulov krupnog sarana postaju sve vece. Daleko od toga da svaka noc garantuje kapitalnog sarana, al ponekad, a narocito vezano za meseceve mene, verovatnoca ulova se drasticno povecava!
Zanimljiva je i analiza situacije "iznad vode", odnosno, cime se sve sarandzija zamajava prilikom nocnog pecanja sarana.
Prvo, pecam iz camca i nemam kabinu. Nema satora, nema lezaljke i sl. Imam udobnu stolicu, al nije za dremanje i spavanje, a pecam u vrlo za.ebanim uslovima gde je neophodna trenutna reakcija jer u suprotnom, pecanje moze postati vrlo tuzno 
Nema baitrunera, nema signalizatora, samo ampule na vrhovima stapova i lampa na glavi koja se pali samo kad saran stisne. Nema mrdanja u camcu, udice su zabacene na par metara od camca, a ponekad i uz samu obalu, na 2-3metra dubine! Zatim, kao neko ko obicno leze izmedju 22 i 23h, silnu borbu vodim sa krizom sna u tom periodu, pa ako uspem da odspavam posle podne pa ponesem i termos sa kafom, nekako i ostanem skoncentrisan do ponoci, ponekad i jos koji sat duze. Znaci, ako izdrzim nekih sest sati ko zapeta puska, to sve ima nekog smisla.
Komarce da i ne spominjem, al nekako se snalazim pomocu autana i slicnih stvari. Posle 22h nekako je podnosljivije...
Zatim mamac, mora biti 100% proveren. Sta to znaci? Da pravi selekciju i da je namenjen krupnim saranima. Mozda zvuci malo filozofski, ali ja verujem u to. Da je "otporan" na belu ribu i rakove! Mislim pre svega na odredjene vrste boila, a kukuruz vise i ne koristim. Posle 20h vise ne vadim udice da proveravam mamce, niti ima vise bilo kakvog hranjenja ili zabacivanja sistema.
Dalje, kad se izborim sa komarcima i krizom sna, ima tu i drugih tekucih problema. Ko nije bio nocu na reci, taj ne zna kakve su noci bile do pre nedelju dana! Prve veceri sam poneo laku garderobu, da bi se negde oko ponoci zamotao u kisnu kabanicu i satorsko krilo, toliko je bilo hladno! Sledecih veceri sam nosio gomilu debelih dukseva i jaknu, a komsije su me pomalo cudno gledale kad to sve trpam u camac pri polasku na pecanje negde oko 18h, kad tek pocne da splasnjava dnevna zega.
A kad se sve to pregrmi, pravi cirkus nastaje u momentu kad saran usrce boilu sa udicom. Tesko je to opisati a da vas ne udavim bar jos na dve strane a4. Prvo se mora spreciti riba da se ne docepa panja, a kad se digne da se ne umrski u najlone sa drugih stapova, sve po mraku i malo svetla od baterije...itd,itd...
Kad se tako dobije neki lepsi saran, recimo oko 22h, poremeti se nocni mir i tisina. Nemoguce ga je ubaciti u meredov, pa u camac, pa u sak a da ne bude frke i buke. A onda, potrebno je bar sat ili dva da se sve opet smiri i da oprezni lisac ponovo pridje na hraniliste, pa ja obicno vec tada zavrsavam pecanje za to vece. I sa jednim lepim saranom cilj je postignut.
A sve se to nekao zaboravi ujutro kad sunce odskoci i kad se saran izmeri i opali po koja fotka za uspomenu, naravno uz kaficu i rakijicu. 
 

TopMix  sve si dobro opisao,naporno je noćno pecanje.
Ja se sad upravo vratio sa Save posle noćevanja. Zadnje tri noći sam proveo na vodi a samo jedno jutro pred zoru sam klepio jednog oko 8 kg i sl dva noćenja ništa. Veoma je teško u ovo doba godine upecati rečnog divljaka i još krupnog. Temp Save je neverovatnih 29c,voda prokuvala i riba se slabije kreće a što znači i slabije hrani pa se za ulov baš treba pomučiti.

E a vidis,.na mom mestu na Dunavu nece nocu ni da pipne ! I to ne samo saran nego ni bela riba - nista ! Kako padne mrak kao da ode da spava.

Ja uvek dajem prednost nocnom pecanju kad god to mogu da vremenski ispratim. 
Pogotovo leti jer i kod mene isto tako preko dana jurcaju gliseri a onda kada padne noc sve se smiri i šaran se priblizava obali i dolazi na hraniliste i onda zna da bude žurka  Naravno kad on oce. 

E a vidis,.na mom mestu na Dunavu nece nocu ni da pipne ! I to ne samo saran nego ni bela riba - nista ! Kako padne mrak kao da ode da spava.

To znaci da nisu bas sva mesta podobna za nocni lov sarana. Izbor mesta za nocni lov sarana mora imati neku logiku. Pre svega savrsen mir i tisina, da ima prirodne hrane i dr.
Napr.,zanimljivo je da mi se krupan saran javljao na plicim terenima, blizu obale, u odredjenim periodima punog meseca, kad je vedro vreme, i to tek kad se ta lokacija zasenci zalaskom meseca iza drveca.

Telekom danas posle posla krecem i nocim ... pa cu probati mada s obzirom da idem sa ekipom danas tisina je fakat problem....

Sve zavisi od lokacije gde pecamo. Na nekim pozicijama šaran bolje radi noću,a negde danju. Npr možete pecati na dve pozicije,na jednoj preko dana dobijate šarane,a uveče promenite poziciju i samo nastavljate da lovite,naravno obe pozicije se prihranjuju. Čak šta više te dve pozicije ne moraju biti mnogo udaljene jedna od druge. Često sam znao tako loviti šarana.

Pa spavam uveče kao i svi. Ali kad odem na pecanje posle podne,npr leti kad mrak pada u 21h ja stignem na vodu oko 17h,i pecam do mraka na jednoj poziciji,a onda pređem na drugu i pecam do npr 23h,nekad i do ponoći ako ne radim ujutru,mada sam znao i da zaginem i do kasnije,pa jedva ustanem ujutru za posao kad radim.
Mada veoma retko praktikujem da menjam dve pozicije za jedan dan, to samo jer me mrzi da se premeštam inače to je dobra taktika.