Isčitavam već desetak godina temu koja nema početka i kraja. Uvek ista priča i sve se vrti u krug. Za svo to vreme možda samo jednom ili dva puta ljudi su uspeli da se slože i dogovore oko kakve takve strategije borbe s vetrenjačama (prvi put je bio tzv. ribolovački bojkot, drugi put, podrška kolegi Oliveru). Oba puta je inicijativa ili bar većinska podrška usledila sa stranica Vukova sa Dunava. Dakle, pokazali smo da imamo potencijal da budemo složni i ujedinjeni oko zajedničkog cilja. Tako da, smatram da inicijativa može i treba da krene odavde. Danas samo URS pokazuje nekakvu inicijativu i volju da stane u odbranu interesa koji se tiču svih nas. Pa kad se već tiče svih, hajde onda da im damo jednoglasnu podršku za to što rade. Hajde da se za trenutak, ostavimo praznih priča kojima samo rasipamo energiju i da vidimo kakav ličan doprinos možemo dati toj zajedničkoj borbi. Lično, ne vidim neku posebnu svrhu postojanja URS, ali hajde da im damo priliku da poprave prilično mlak utisak koji ostavljaju. Jer oni će kao predstavnici ribolovaca biti pitani kada se bude odlučivalo. Veći će efekat postići ako im redom, imenom, svi damo podršku. Ionako nemamo šta da izgubimo. Ali hajde da se potrudimo da ne dozvolimo da bude još gore.

Ipak se okreće, izgleda do beskonačnosti. Odakle krenuti ? Od početka teško, praktično nemoguće, za sada, a izgleda i za ubuduće, do daljnjeg.  Resorno ministarstvo je najodgovornije za ovakvo stanje reka, jezera, kanala, bara i ribljeg fonda u celini jer nema dovoljno sluha za ovu oblast a siguran sam da je i jedan od razloga za tako nešto nedovoljan broj kvalitetnih, poštenih i stručnih ljudi koji bi svoje predloge i ideje sproveli u delo, naravno ako za to ima volje i želje onih na vrhu. Ministarstvo je odgovorno što ne menja i ne kažnjava korisnike ribolovnih područja koji ne rade ništa i koji dopuštaju skoro sve i ribarima i ribolovcima.  U RSV-u su se promene desile sa druge strane, takoreći sa kraja, zahvaljujući jednom čoveku koji je sve pokrenuo i kasnije podršci koju je imao od nas ribolovaca, ne svih već jednog manjeg broja. Da li ovi u resornom ministarstvu i znaju uopšte koje su se promene desile i zbog čega i da li ih to uopšte i interesuje, ili je njima svejedno da li će na Tamišu recimo biti bolje ili ne ?. Znaju li oni uopšte išta i da li prate korisnike i stanje na ribolovnim vodama ? Rekao bih da ne ili ne dovoljno. E dokle god bude bilo tako, takvo će nam biti i stanje na većini voda i vodotokova, kao i do sada, na žalost. A mi ovde možemo da polemišemo, predlažemo i žalimo se jedan drugom. Ali dobro, ako će nam tako biti lakše. 

Prvi sastanak u Ministarstvu zaštite životne sredine održano povodom zahteva Unije privrednih ribara Srbije da se ukine dozvola ograničenog bućkanja za rekreativce, a da se njima omogući da postavljaju alate na celoj širini rečnih korita (ne na najmanje 30 m od obale, kako je sada) i da u najvećem delu godine rade 24 časa dnevno, a dva meseca (u julu i avgustu od 17 č do 8 č ujutru) završen je bez ikakvog dogovora, pošto su predstavnici Saveza bućkaroša i Ujedinjenih ribolovbaca Srbije bili protiv tih predloga. Rasprava će se nastaviti. Stav URS-a, koji je izneo član Upravnog odbora Ivan Damjanović, možete pročitati ispod.

STAV URS-A O ZAHTEVIMA UNIJE PRIVREDNIH RIBARA SRBIJE ZA IZMENU PRAVILNIKA O SREDSTVIMA I ALATIMA

Što se tiče bućkanja za rekreativce, slažemo se sa stavovima Saveza bućkaroša i tome nemamo ništa posebno da dodamo. I ostala dva zahteva privrednih ribara – ribarenje 24 časa u periodu letnjeg računanja vremena i postavljanje stajaćih i samolovnih alata na celoj širini rečnih korita, tj. i na manje od 30 m od obale –  za nas iz URS-a, koji provodimo dosta vremena na vodi i imamo uvid u situaciju – apsolutno su neprihvatljivi.
Privrednim ribarima je i ovako već dopušteno mnogo toga što ne bi trebalo da bude, jer je pogubno po riblji fond. U periodu zimskog računanja vremena rade 24 časa; zatim, za razliku od kolega iz onih evropskih zemalja gde još ima privrednog ribolova na zatvorenim vodama, nemaju nikakvo ograničenje količine izlova ribe, a zabranu postavljanja stajaćih i samolovnih alata od 1. marta do 15. juna skoro niko od njih ne poštuje. Većina korisnika ribarskih područja na kojima ima privrednog ribolova, a tu pre svega mislimo na javna preduzeća, iz različitih razloga ribarima gleda kroz prste, to jest prećutno im dozvoljava da u periodu lovostaja masovno izlovljavaju ribu i u proglašenim mrestilištima i uopšte u plavnim zonama gde se riba mresti. Nije nikakva tajna da baš u periodu lovostaja skoro svi ribari ostvaruju i najveće prihode, i po nekoliko puta veće nego u ostatku godine.
Uzgred, i to šta se na vodama tokom perioda zabrane dešava i koliko se propisi u oblasti privrednog ribolova generalno ne poštuju u praksi je prilično lako dokazivo, vanrednim nenajavljenim kontrolama, i to je inspekcija vojvođanskog Sekretarijata zaštite životne sredine svojim radom u poslednje vreme u više slučajeva pokazala.
Jaz između privrednih ribara i rekreativnih ribolovaca oduvek je postojao, a sadašnji propisi, čiju promenu ribari traže, između ostalog i koliko-toliko smanjuju rizik od direktnih sukoba, jer uspostavljaju kakvu-takvu vremensku i prostornu distancu između rekreativaca i alasa. Kažemo kakvu-takvu, jer već i samo delimično vremensko preklapanje stvara tenzije i povremene zategnute situacije, koje bi se dodatno povećale kada bi u delu godine kada je puna sezona rekreativnog ribolova pecanje bilo na izglednim mestima na velikim rekama praktično ukinuto. To bi značilo i izvesno masovno odustajanja rekreativaca od ribolova, te bi se odrazilo i na znatno smanjenje prihoda države od prodatih dozvola, ali i od poreza na promet ribolovnog pribora i opreme, plovila i goriva za njih, registracije čamaca itd, a i od poreza na dobit firmi i preduzetnika koji se bave prometom i proizvodnjom pribora i raznim drugim delatnostima indirektno ili direktno povezanim sa ribolovom i domaćim ribolovnim turizmom. To bi dovelo i do smanjenja broja radnih mesta u tim delatnostima, pa i do smanjenja stope zaposlenosti i smanjenja prihoda države i po osnovu poreza na primanja zaposlenih, te po osnovu onoga što poslodavci izdvajaju za penziono i socijalno osiguranje radnika.
Zamislite desetine rekreativaca koji pecaju sa obale i kojima privredni ribar ispred nosa razvuče mreže u sred dana, zato što mu je to propisima dozvoljeno. Nema sumnje da bi odluka da se ribarima dozvoli da rade u priobalju i 24 časa tokom cele godine dovela do masovne pobune i protesta rekreativnih ribolovaca. Imajte u vidu, kao potpuno suprotan primer, činjenicu da je, prema zvaničnim podacima, broj ribolovaca sa plaćenom dozvolom, u Mađarskoj, za samo tri godine, od kako je u toj zemlji potpuno zabranjen privredni ribolov, porastao sa 339.000 (2014. godine) na 445.785 (2017.). To je rast od preko 30 posto, a broj prodatih dozvola rekreativcima veći je za preko šest puta nego u Srbiji, koja od Mađarske ima tek oko tri miliona stanovnika manje.
Riblji fond je u našim najvećim rekama veoma ugrožen, kažu i ribari i skoro svi ostali. Pritisak na njega je veliki, što takođe niko ne spori, a pri tom su kontrole na mnogim područjima slabe ili skoro nikakve, oko čega takođe gotovo da nema neslaganja. Ali, bilo koji ustupak koji bi vodio još većem pritisku na riblji fond i još manjoj kontroli nikako ne bi mogao da popravi to stanje – naprotiv, za posledicu bi imao samo još veće iscrpljivanje resursa, ne samo zato što bi ribari tako lovili još više, već i zato što na jednog legalnog ribara, legalnog u smislu imanja dozvole, ne nužno i u smislu načina na koji radi, dolazi možda i tri do šest nelegalnih.
URS ne razume zašto ribari ne traže od korisnika i države rigorozniju kontrolu izlova ribe, a pogotovo njenog prometa, koji se tek ne kontroliše. To je po nama i glavni uzročnik pustošenja ribljeg fonda, jer se najviše onih koji prodaju ribu orijentiše na vrste koje se mogu skupo prodati, a ne na one kojih ima dosta i koje ljudi slabijeg imovnog stanja kupuju da bi se prehranili. Nažalost, ne možemo da se otmemo utisku da ni Unija privrednih ribara Srbije, niti Grupacija za ribarstvo pri Privrednoj komori Srbije, čiji su alasi kolektivni član, ne žele da postave ta pitanja na pravim mestima, bilo zato što ne žele da se zameraju onima koji im omogućavaju da pune džepove, tako što im gledaju kroz prste, bilo iz nekog drugog razloga. Da se ne pravimo naivni, ove dve stvari koje sada za sebe alasi traže (rad 24 časa tokom cele godine i postavljanje alata bez ograničenja daljine od obale) većina njih iovako već radi, a sada samo zahtevaju da se to i legalizuje, da bi mogli da uvećavaju svoje prihode u oštroj konkurenciji sa svima onima koji nemaju nikakvo pravo na prodaju ulovljene ribe, a time se praktično neometano bave, uz veliku zaradu za sebe i veliku štetu za državu.
Mi rekreativni ribolovci, nasuprot tome, ne tražimo da nam se omogući izlov većih količina ribe. Upravo obrnuto – zahtevamo da se kontrola ukupno uzev maksimalno pooštri i da se apsolutno spreči da se u promet stavlja nelegalno ulovljena riba, ko god da je lovi, na koji god način i na kojoj god vodi. Nama jednako smetaju svi koji krše propise i koji trguju ribom, bilo da imaju dozvolu za privredni ribolov, dozvolu za rekreativni ribolov ili da nemaju nikakvu ribolovnicu.
Ako za takvu korenitu promenu prakse nema volje ili mogućnosti, URS podržava ovde izneti predlog kolega bućkaroša o drastičnom ograničavanju privrednog ribolova. Uz to smo spremni da razgovaramo o uvođenju gornjih granica dozvoljenog ulova za plemenite vrste riba i o svim drugim merama kojima se mogu zaštiti riblji fond i ribolovne vode Srbije, kao važni prirodni resursi naše zemlje, čiju zaštitu smatramo svojom obavezom, ne samo radi svog budućeg uživanja u njihovom korišćenju, već još više radi generacija koje dolaze za nama.

U Beogradu, 27.09.2019.

Ljepo sročeno, ali što reče Oliver: oni to zatraže ni ne očekujući pozitivan ishod, ali pri tome u trošenju vremena - dijaloga na negaciju zatraženoga svakako ostaju na onome na čemu su i bili i što im savršeno odgovara, a ne bi trebalo.

 Sve stranke su bile uključene,Ribari (Asocijacija Alasa Srbije) ,Savez bućkaroša Srbije,Rekreativci (Ujedinjeni Ribolovci Srbije) ,predstavnici: ministarstva,inspekcije,pokrajinskog sekretarijata (ako sam dobro naveo?) ,intiolozi. Svi su izneli svoje stavove ,argumente i kontra argumente. Ništa nije rešeno,to je tek početak rešavanja. Sastanku nisu prisustvovali predstavnici korisnika ribarskih područja zbog ograničenog prostora. Ministarstvo će tek nakon konsultacije sa korisnicima ribarskih područja,ljudima od struke,uz "uvažavanje" mišljenja svih strana doneti odluku o ove tri stavke. A sobzirom da se sprema ponovna izmena zakona i propisa o ribarstvu,biće tu još štošta menjano verovatno. Nakon prvog sastanka stvari nisu ni crne ni bele,tek ostaje da se vide dalji potezi i odluke državnih organa.Biće tu još sastanaka oko ovih pitanja ne sumnjam. Mi moramo biti svesni da se trenutno brane sadašnja prava ribolovaca,a ujedno i štiti riba ,time što ribari nadam se neće dobiti to što su tražili. Mi ribolovci nismo tražili još uvek ništa,samo smo branili sadašnja prava da pecamo slobodno ,bez mreža i ribarskih alata uz obalu i preko dana- tokom leta (po sadašnjim propisima).Napadnuti smo i branili smo se,argumentima naravno.

Hvala svima koji podržavaju URS,a posebno onima koji pecaju pošteno i poštuju ulov. Iskreno nije bitno šta i koliko je URS do sada uradio,a ima i nekih rezultata . Bitno je da je u ovako ključnim trenutcima tu da brani stavove rekreativnih ribolovaca jer nema ko drugi .Bilo bi dobro da ima još takvih organizacija kojima bi se priključili,što nas je više to bolje. Znam da ribolovci očekuju više  od URS-a ,ali ne shvataju kako stvari idu u jednom udruženju gde svako mora da izdvoji svoje slobodno vreme za to,ali i sredstva...Može bolje sigurno,činjene su neke greške,ima ljudi koji se trude. Podrška od početka nije kako se očekivala,jer pogledajte mi ribolovci ne možemo da se složimo ni oko stvari oko kojih bi morali da budemo jedinstveni. Mislim da tek ide vreme u kojem URS,(a može i bilo koje drugo udruženje ribolovaca) treba da postoji,jer kada stvari krenu da se menjaju mora biti nekog ko će da nas zastupa i zastupa  zaštitu ribljeg fonda.

Lepo rečeno. Mi zapravo i nemamo nikakvog drugog izbora osim podrške URS. Oni su jedini naš predstavnik, trenutno. I dok se ne pojave drugi i bolji, trebamo im svi u okviru svojih mogućnosti dati podršku. To je tako logično da uopšte ne treba biti rasprave oko toga da li ih podržati ili ne.
U Crnoj Gori postoji "paralelna" institucija, udruženje građana pod nazivom "Stop Krivolovu". Već oko dve godine pratim njihov rad što na fb-u, što na terenu. Za taj period, smatram da je krivolov bar prepolovljen na njihovim vodama. Ali je razlika u tome što više riba ne smrdi od glave, tj. sve institucije sistema su uključene u suzbijanje krivolova.. Iskreno, ne znam kako im je to pošlo za rukom. Možemo samo da im zavidimo. Ali pretpostavljam da je do "komande" došlo iz inostranstva. Pa, možda bi ih trebalo upitati i možda bi nam mogli dati dobar savet. Jer do istinskog preporoda naših voda neće doći bez "zapovesti" sa strane.

Alek iz Stop Krivolovu je uspeo da dođe do ozbiljnih studija o dugotrajnom uticaju hemijskih sastojaka dinamita i koliko je to stvarno štetno za kompletan život u vodi a ne samo riblji fond. Decenijama nakon detonacije. Uz puno truda je uspeo da sa takvim predmetom zakuca na prava vrata a istorija nas uči da je Goli Otok bio najviše populisan milogorskim stanovništvom tako da je tradicija drukanja i prijava najbližih komšija u slučaju akcija Stop Krivolovu rezultirala jednim krajnje pozitivnim efektom.

  Malo čudno tumačiš istoriju i ekologiju Copetiću. Ljude sa Golog Otoka, koji nijesu šćeli da svaki čas mijenjaju ideju , grb i kapu nazivaš "milogorskim stanovništvom ", a one koji prijavljuju opasan i nezakonit lov dinamitom "drukarama" ???
Tjah ... mogao bih i ja da pomenem kumovsku glavu , poslanu sultanu u Carigrad , za peškeš , ali neću ... nije ni vrijeme ni mesto ... Srbi su to , bato , kako gođ okreneš 

Jasno je valjda odavno da moje postove treba čitati sa nekom dozom humora. Nekad je suv i gorak a nekad čista sprdnja. Paradoks im je vazda zajednički izvor.

Pismo nadležnima u vezi konstantnog masakra soma na Dunavu


03.10.2019.

Ujedinjeni ribolovci Srbije su se obratili svim relevantnim faktorima da u okviru svojih ovlašćenja reaguju i pomognu da se spreči, sada već višenedeljni masakr soma na terenima RP Dunav I, na Dunavu oko Bogojeva, Bezdana i Apatina. Ceo tekst pisma pročitajte u nastavku.


Poštovani,

Obraćamo Vam se ovim putem da u okviru svojih ovlašćenja i u skladu sa mogućnostima reagujete i pomognete da se spreči sada već višenedeljni masakr soma na terenima RP Dunav I, na Dunavu oko Bogojeva, Bezdana i Apatina.

Prekomerni izlov vrši se iz čamaca, veštačkim mamcima, pri čemu se masovno krše propisi o dozvoljenom dnevnom ulovu (jedna riba teža od 5 kg, odnosno najviše tri soma te ukupne težine, a duža od 60 cm), koji se višestruko prebacuje u mnogim slučajevima, kao što se vidi i sa slika koje u prilogu dostavljamo, a uz to je dobar broj tih riba nelegalno ulovljen (ne za usta, već potkačinjanjem, za telo).


Naravno, najveći deo tako ulovljene ribe se potom stavlja u nelegalni promet, tako što se prodaje ribljim restoranima, čardama, ribarnicama ili direktno na pijacama i drugim mestima na kojima se vrši nelegalna prodaja ribe, zbog čega značajnu štetu trpe i pošteni privredni ribari i svi ostali koji vrše legalni promet u okviru zakona ulovljene ribe, a na šteti je i država, koja je uskraćena i za porez na promet te ribe i za porez na dobit onih koji tom ribom trguju.

Ujedinjenim ribolovcima Srbije poznato je da korisnik tog RP, kao i šira javnost, uključujući i organe unutrašnjih poslova znaju za sve ovo, što nije nikakva tajna, budući da je na udarnim mestima usred dana prisutno i po 30 čamaca iz kojih nesavesni ribolovci kradu ribu bez ikakvog straha od kobtrole, što se dešavalo i prošle godine u ovo vreme, u praktično jednakom obimu.

Molimo Vas da ovaj naš apel shvatite ozbiljno i da reagujete što pre i što efikasnije, kako bi važan i veoma ugrožen prirodni resurs bio što efikasnije zaštićen, u opštem interesu.


S poštovanjem

Upravni odbor Ujedinjenih Ribolovaca Srbije

http://www.ujedinjeniribolovcisrbije.rs/2-uncategorised/138-pismo-nadleznima-u-vezi-konstantnog-masakra-soma-na-nekim-terenima-na-dunavu

Cemu skrivanje face ?
Na stub srama svi da ga vide .

Jasno se vidi njegova faca u jednoj drugoj današnjoj temi. Neka je vide i organi ove države. Nadležno tužilaštvo ili PU po mesnoj nadležnosti ovo moraju po službenoj dužnosti da procesuiraju. Ništa komplikovano. Sve jasno ko dan. Samo volja da se to i završi.

Vidi se u temi ali ne i u prosledjenom pismu .

Znam da smo se razumeli.

Citat: Piker62 poslato 03 Oktobar 2019, 22:30:22
Jasno se vidi njegova faca u jednoj drugoj današnjoj temi. Neka je vide i organi ove države. Nadležno tužilaštvo ili PU po mesnoj nadležnosti ovo moraju po službenoj dužnosti da procesuiraju. Ništa komplikovano. Sve jasno ko dan. Samo volja da se to i završi.

Mislim da su se ti 'organi' bas potresli svi kolektivno.


Sent from my iPhone using Tapatalk