Taj tunel je iskopan. Kopanje je krenulo iz velikog sela i dosli su do visnjicke ulice i tamo je napravljena izlazna šahta gde se vadila TBM masina iz tunela. Od te deonice na dalje prema mostu ima uradjeno jos oko 500m tunela koje je neko mnogo ranije napravio.

"Krtica" duga 120 metara  ispod Beograda Okončan je lavovski deo pete faze ,,Interceptora", kapitalnog projekta beogradske kanalizacije: mašina dugačka 120 metara probila je tunel dug 6.730 metara od Velikog Sela do Višnjičke ulice


Odbor za doček u betonskom koritu u Višnjičkoj ulici (Foto D. Jevremović)     Posle četiri godine provedene u beogradskom podzemlju, tunelokopač marke ,,virt" izronio je na svetlost dana nasred Višnjičke ulice na Karaburmi. U odboru za doček bili su radnici firme ,,Hidrotehnika – Hidroenergetika".
U betonskom koritu širokom 13 i dugačkom osam metara i isto toliko dubokom lopatama i krampovima skidali su poslednje ostatke blata sa čeonog dela mašine prečnika 4,9 metara. Uskoro se na svakom od četiri kraka rezne glave u obliku krsta moglo prebrojati po deset do 15 noževa.
Tako je juče otpočela operacija demontiranja gorostasa, dugačkog 120 metara i teškog 170 tona, koji je prokopao tunel od 6.730 metara od Velikog Sela do Karaburme. Time je okončana peta faza izgradnje kolektora ,,Interceptor", kapitalnog projekta beogradske kanalizacije, čija će ukupna dužina biti 13.080 metara.
Od kada je pre četiri godine tunelokopač uronio pod zemlju kod Velikog Sela pa do juče, kompjuterizovanu mašinu je danonoćno u tri smene opsluživalo tridesetak radnika ,,Hidrotehnike – Hidroenergetike".

Komandni most tunelokopača smešten je na tridesetak metara od rezne glave krtice. Odatle se, posredstvom monitora i instrument table, upravlja mašinom i prati da li se ona kreće projektovanom trasom. Sve ono što pred sobom zdrobe oštri noževi rezne glave odlazi u utrobu krtice, gde se zemlja meša sa aditivima. Dobijena masa se sipa u vagone koji se šinama vraćaju ka površini i istovaruju na gradilištu u Velikom Selu. U povratku, kompozicija prenosi betonske delove do mehaničara pod zemljom, koji tu sklapaju betonske prstenove i njima oblažu tunel. Sve operacije pod zemljom prate se iz komandne sobe, identične onoj u tunelokopaču, smeštene u upravnoj zgradi izvođača radova u Velikom Selu.

– Krtica je dnevno u proseku napredovala desetak metara. Ispod dna Mirijevskog potoka prošla je na svega 60 centimetara dubine. Ekipa koja je upravljala mašinom od površine bila je najdalje na trasi ispod Višnjičkog brda – čitavih 180 metara. Ispod temelja kuća u naselju Višnjica bili smo na 3,5 metara, a podrhtavanje iz utrobe zemlje na površini niko nije osetio – kaže Dejan Ratković, šef gradilišta, i dodaje da sve ovo nije bio najkrupniji zalogaj. Za vrednu ekipu od 150 radnika koja je bez ijednog incidenta i povrede pod zemljom i na površini završila probijanje tunela najveći izazov bilo je ovladavanje krticom. U tome su im pomogle iskusne kolege iz Austrije i Nemačke.
Kako su savladali gradivo najbolje ilustruje podatak da su na sedam kilometara tunela odstupili svega 10 milimetara od projektovanog pravca.

– Oni su nas obučavali godinu i po i istovremeno smo zajedno kopali tunel. Posle smo radili samostalno. Nikada pre nismo upravljali ovako pametnom mašinom. Na pojedinim deonicama glina nas je usporavala, lepeći se za noževe na reznoj glavi – objašnjava Ratković.
Na našu opasku da samo slušanje njegove priče izaziva klaustrofobiju, šef gradilišta odvraća da su uslovi rada bili bolji nego na nekom mostu.

– Temperatura između 20 i 25 stepeni, koncentracija kiseonika 20,9 procenata... kao da smo na površini. Svež vazduh je upumpavan kroz ventilacioni sistem. Ni tehničari nisu imali primedbi, bez poteškoća su pod zemljom servisirali mašinu, menjali ulje i podmazivali delove – skroman je Ratković.

Do kraja godine i poslednji delovi mašine biće demontirani u betonskom koritu i prevezeni u Veliko Selo, gde će krtica čekati novi zadatak.
Do proleća, tunel će biti obložen pločicama i dobiće elektroopremu i osvetljenje, napominju u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda koja je investitor projekta. Koliko god čudno zvučalo, kroz tunel ,,čist kao apoteka" poteći će otpadne vode do buduće fabrike u Velikom Selu, gde će se prečišćavati pre ispuštanja u Dunav. Kada projekat ,,Interceptor" bude zaokružen, za narednih pedeset godina rešiće se problem prikupljanja otpadnih i dela atmosferskih voda iz centralnog sliva beogradske kanalizacije. U glavnom gradu postoji pet takvih slivova, a centralni je najveći po površini i broju korisnika.

– Izgradnjom ,,Interceptora" kanalizacioni izlivi u reku Savu kod Beogradskog sajma i Beogradskog pristaništa, kao i dunavski u Zemunu, Novom Beogradu, kod Pančevačkog mosta i Ade Huje biće zatvoreni i otpadne vode će se usmeriti na buduće postrojenje u Velikom Selu. Posle prečišćavanja otpadnih voda, one dobrog kvaliteta će oticati u Dunav – kaže Nenad Bajić iz direkcije.

------------------------------------------
Uloženo 55 miliona evra
U izgradnju tunela ,,Višnjica" (6.730 metara) Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda uložila je 55 miliona evra i to od novca koji je zaradila naplatom naknade za uređenje građevinskog zemljišta.
Fabrika za prečišćavanje otpadnih voda će, prema nezvaničnim procenama,koštati 100 miliona evra. Od prvih planova za izgradnju ,,Interceptora" 1980. godine do 2005. završeno je svega 10 odsto, odnosno dve kraće deonice. Direkcija je pre sedam godina pokrenula projektovanje i pripremu izgradnje tunela ,,Višnjica", koja je počela 2008.
------------------------------------------
Dobit od ,,Interceptora"
podizanje komunalnog standarda grada
poboljšanje higijensko-sanitarnih uslova života građana
povećanje iskoristivosti vodenih i priobalnih površina na području Beograda
ispunjenje međunarodne obaveze Srbije, kao potpisnice Konvencije o Dunavu kojom je predviđena izgradnja ovakvih objekata radi sprečavanja daljeg zagađivanja reke
------------------------------------------
Posledice nerazvijenog kanalizacionog sistema
Kišne i fekalne vode se ne razdvajaju
Desetine izliva neprečišćenog otpada u Savu i Dunav
Kolektori su dotrajali i premali za potrebe sve više korisnika
------------------------------------------
Završeno
Četvrta deonica –Od tunela ,,Karaburma" do tunela ,,Višnjica" (1.729 metara). Urađeni glavni projekti i prokopano 779 metara, dok je preostalih 950 metara kolektora urađeno u okviru pete deonice (tunel ,,Višnjica").
Peta deonica – Tunel ,,Višnjica" (6.730 metara) trasom Veliko Selo – Višnjičko brdo – Rospi ćuprija – Slanački put – Višnjička ulica.
------------------------------------------
Delimično izgrađeno
Treća deonica – Tunel ,,Karaburma" (1.320 metara). U toku 1990. godineizvedeno 523 metra. Za preostali deo potrebno je inovirati glavne projekte.
Nezapočeto
Prva deonica – Od kanalizacione crpne stanice ,,Ušće" u Novom Beogradu do ukrštanja ulica Vojvode Bojovića i Tadeuša Košćuška (1.520 metara) sa prolazom ispod reke Save i kolektorom duž Bulevara vojvode Bojovića.
Druga deonica –otvoren iskop kolektora. Trasa se proteže ispod Cara Dušana i Đure Đakovića do ulaza u tunel ,,Karaburma". Ukupna dužina deonice je oko 2.800 metara.


Daliborka Mučibabić - Dragana Jokić-Stamenković   objavljeno: 24.11.2012.



- politika.rs

jako obiman clanak i dobar clanak. samo ne znam gde ce naci 100 mil evra...  i plocice ne mogu da se urade tehnoloski do kraja godine...

Ne mogu da docekam da se taj projekat zavrsi..,Grad je na dve velike reke,a ne moze prakticno nigde da se peca od brojnih kanalizacija,i smrada koji dolazi od njih..Sramota je da u jednoj velikoj evropskoj prestonici ne mozes da izadjes na reku,prvenstveno mislim na reku Savu i Beogradsku stranu.,voda je zagadjena a vazduh kontaminiran..
Problem je da i kada izmeste sve to,na dnu ce ostati svega i svacega,sto se talozilo unazad nekoliko decenija, i ko zna koliko ce vremena trebati da se sve to procisti,pa da kada zabacis ne izvuces neki "element"..

posrojenje kad se pusti u funkciju i krene da radi bice prava stvar ali nacekacemo se jos...

Odličan članak,detaljno sve objašnjeno,hvala.

Ima li nekih vesti,dokle se stiglo.? Do sada je već mogao i svemirski brod da se napravi,puta dva..

Mrdnulo se nigde nije. Nema para pa sve stoji, a radi se o skupom projektu koji je pod zemljom i niko ga ne vidi. Beograd na vodi je nešto vidljivije i nešto što imaš kome da prodaš i lepo se ugradiš. A gofna će svakako u Dunav... da li sa prečišćavanjem i kojim putem - sve jedno je. Politika je odavno jedina "struka" koja se nešto pita.

Штета.

Čuo sam od ppznanika iz Velikog Sela da radovi na izgradnji postrojenja za prečišcavanje otpadnih voda treba da pocnu naredne godine i to pre proleća. Kaže čovek da su im isplatili sve za njive koje su tu imali i da će uskoro krenuti sa radovima.

boze pomozi da bude tako